U potrazi za Nedođijom

[misa-pei 10367 Napisano Maj 20]

Maki, samo još motorku natovari na Betu i apsolutno si nezaustavljiva. Da se ne provlačiš.

[makikt 4920 Napisano Maj 22]

22.05.2026. Liješnje, Jasenova, Kokića strane

dužina rute 76 km, najviša tačka 1376 mnv

 

Danas sam se malo provozala po brdima i šumi tu u kraju, pa se na kraju sakupila fina kilometraža.

Dan je bio neki baš sumoran, sa tendencijom da padne kiša, duvao je pomalo i vetar, ali je na kraju ostalo suvo.

Nije bilo vruće, pa je prijatno bilo voziti se.

Odavno nisam išla do Liješnja.

Od kada je urušen put iz Velje Dubokog ka Kapetanovom jezeru, u tom pravcu ređe idem.

A ima jedan baš fin putić kroz šumu koji spaja Cerovicu i Liješnje, pa volim tuda da se ponekad provozam.

Posebno  zbog toga što put ide veoma blizu litice kanjona Mrtvice pa je i pogled lep.

A od Liješnja takođe postoji zanimljiv , šumski put, lepe dužine, od oko 20 km. Njim se na kraju silazi na magistralu blizu Manastira Morača.

Kako sam još uvek imala energije za vožnju, rešila sam da proverim i kakvo je stanje puta uz Kokića strane.

To je lokalni put koji se ne koristi puno, a ide izohipsom ispod magistralnog puta od Mioske do Crkvina.

Put se svake zime na jednom mestu uruši. Tu potok prelazi preko njega, a zimi bude jako puno vode koja nanese veliko kamenje i stene. Meštani u proleće to čiste jer put koriste za prolaz do svoje šume.

Prijatno sam se iznenadila što je ne samo potok očišćen, već je i put popravljan, pa se dosta lakše vozi uzbrdo serpentinama.

I umesto da tu završim vožnju i krenem nazad kući, padne mi na pamet da se popnem nekim zemljanim putem koji je uvek u pojedinim delovima izbrazdan vododerinama, do Dolskog brda.

Eh, to crno brdo.

Sad kad razmislim , ne znam da li je prošao makar jedan uspon na njega bez problema.

Prošle zime, tamo mi je ispalo staklo od migavca, pa sam se par dana kasnije uputila da ga tražim, ali nisam do njega stigla jer sam proklizala na ledu i polomila stopalo.

A prošle jeseni pri spustu sa njega sam baš nezgodno pala. Srećom bez povrede.

Baksuzno brdo.

E, a danas, sve fino sam se popela do gore, ali kad sam izašla na čistinu počeo je strašno da duva vetar, sa jakim udarima.

Delovalo mi je da neće stati, već će se pojačati, i možda me čak može i oboriti.

Htela sam da se okrenem i na trenutak spustim motor na ćopavu, suprotno od smera u kom je vetar duvao, da kratko fotografišem.

Ali, pre nego sam uspela da spustim ćopavu, naišao je novi udar vetra i nećete verovati, prevrnuo me je sve sa motorom.

Potpuno neverovatno!

Mislila sam da tako nešto ne može da se dogodi.

Doduše, jednom mi je vetar oborio motor.

Ali sada je oborio motor sa mnom na njemu!

Haos.

Noga mi je naravno ostala ispod, jedva je izvukoh.

Scena je bila skroz nerealna.

Iz onog relativno mirnog vremena, dolazim u situaciju da ležim ispod motora na vrhu brda, a vetar strahovito fijuče sve jače i jače.

Odmah je bilo jasno da će biti problem podići motor.

Trebalo je naterati sebe da ignorišem oluju i fokusiram se na podizanje motora.

Bila sam već umorna, a i motor je malo pao u minus , pa nisam mogla da ga podignem bez pomoći one moje dizalice.

Zamislite koliko je duvalo da sam morala kacigu rancem da pritisnem da je ne oduva niz stranu.

U takvim situacijama, gde okolnosti otežavaju i prete da je još zakomplikuju, jedino rešenje je da se panika svede na minimum, fokus maksimalno stavi na ono što treba uraditi i raditi to što se mora.

Već sam bila u takvim situacijama, pa srećom znam šta mi je činiti.

Nema tu nikog drugog da eventualno pomogne, moram sama.

Kad je to jasno, brzo se i reši problem.

Podigla sam motor, sve ponovo popakovala, sve na toj vetrometini, i čak napravila tu jednu fotku.

A čim sam zašla u šumu, vetar se smanjio.

Kad sam stigla dole na put, kao da sam sišla u neki drugi svet.

Ni daška vetra nije bilo.

Ipak, ove promene vremena, osim što na mene utiču, izgleda utiču i na životinje.

Nećete verovati šta sam sve videla danas, ali nemam ni jednu sliku.

Ne, nije medved .

Videla sam ponovo divlju mačku.

I to sam je baš lepo videla na tom Dolskom brdu. Prelepa je bila, i baš velika.

A onda u povratku naletim opet na srnu.

Trči putem ispred mene i ne skreće u šumu čitave dve krivine.

Stvarno neverovatno. Očekivala bih da se više uplašila i brže pobegla.

I na kraju, već blizu kuće ugledam lepog sivog divljeg zeku.

Odavno zeca nisam videla, a njih ima ovde dosta.

Na kraju dođoh i kući.

Tako se ova vožnja, koju sam zamislila kao laganu i relaksirajuću, pretvorila u sve drugo, samo ne u mirnu.

Ali u tome i jeste draž.

Kada bi sve bilo po planu i kontrolisano, gde bi bilo avanture .

 

Od Cerovice ka Liješnju iznad kanjona Mrtvice. 

 

 

Ova strana kanjona koja se vidi na slici, je na Maganiku

 

Lukanje Čelo

 

Liješnje

 

Tu negde je najviša tačka kanjona, oko hiljadu i koji metar.

 

Na horizontu su Moračke planine i Kapetanovo jezero, do koga nažalost sa ove strane više ne može da se dođe.

 

 

 

 

 

 

 

Jasenova i Ocka gora

 

Dolsko brdo i vetrometina, slikano posle podizanja motora 

 

Lep krug

 

[sst 793 Napisano Maj 23]

@makikt Planiramo u sredu da obiđemo Kapetanovo jezero, to je ovaj track https://ridewithgps.com/routes/55107204

 

Navela si da je put kod Velje Dubokog urušen? Imaš možda neku ideju gde da prođemo? Idemo težim mašinama. Da li imaš savet za ovaj deo pored albanske granice?

[makikt 4920 Napisano Maj 23]

10 minutes ago, sst said:

@makikt Planiramo u sredu da obiđemo Kapetanovo jezero, to je ovaj track https://ridewithgps.com/routes/55107204

 

Navela si da je put kod Velje Dubokog urušen? Imaš možda neku ideju gde da prođemo? Idemo težim mašinama. Da li imaš savet za ovaj deo pored albanske granice?

Uh, šta je ovde sve nacrtano .

Ovako, put iz Velje Dubokog za Kapetanovo jezero nije prohodan, definitivno, a i dok je bio prohodan, teži je za teške motore.

Drugo, na planinama još uvek ima snega, koliko, ne znam tačno jer nisam išla da proverim, čekam da se sve to istopi da se za sigurno može proći.

Znači, Sinjajevina sigurno ima snega i ne znam može li se proći ovo što si iscrtao.

Mislim da ne može. A i Bjelasica sigurno ima smetova koji se nisu istopili. 

Sledeće, deo teta uz Albaniju, po Kučkim planinama takođe ne znam da li je prohodan zbog snega, ali moguće da je bilo i odrona. 

Viđam motore da voze tet, ali ne znam da li prolaze sve ili idu alternativnim asfaltnim putevima.

Što se tiče ljubičaste deonice, ako sam dobro videla iscrtao si da sa Carina prođete do Komova. To nije moguće i i kada nema snega, a sada ga još uvek tamo ima dosta.

Nema puta tuda, možda pastirska stazica eventualno.

Nisam čula čak ni kros motorima da su tu prolazili. Tu je sipar između tih vrhova.

Do Kapetanovog jezera se može asfaltnim putem doći iz pravca Nikšića.

Put je uzak i lošiji ali je asfaltiran sve do jezera.

Pogledaću još jednom detaljnije tvoju rutu, a bilo bi mi lakše ako bih imala gox fajl pa lepo da vidim .

Dosta ovde ima težih deonica za vožnju i kada je izvesno da snega nema.

Mislim da treba izbeći visoke planine, još je rano za to.

[sst 793 Napisano Maj 23 (promenjeno)]

Hvala na savetima. Evo file-a

CG_Temp.gpx

 

DODATAK: Sada vidim da sam poslao malo stariji file, Carine - Komovi sam precrtao, vratili bismo se od Konjskog Dola severno TET-om pa onda asfaltom preko Trešnjevika do Plava.

 

Promenio Maj 23 član sst
Dadatna informacija

[makikt 4920 Napisano Maj 24]

Da napišem info oko stanja puteva preko planina.

Malo sam se raspitala, pošto mi tačke koje je sst obuhvatio rutom nisu baš sve u komšiluku pa ih ne mogu sada obići lično , i ne u jednom cugu.

Ovako, Sinjajevina je prohodna kaže čovek. On je juče izlazio džipom gore.

Kaže ima snega, ali bilo je kvadova koji su juče gore vozili pa su verovatno utabali gde je bilo smetova.

Maganik se prolazi takođe. I do Maganika od Kapetanovog jezera.

Da li se onaj smet otopio od onomad ili je ugažen, ne znam. Ali se prolazi.

Za deo teta do Prokletija, od Opasanice ka Širokaru, nema se info da li je neko prošao ove godine. Tu je bilo dosta snega, da li ga je još uvek ostalo, ne znam.

Za Durmitor nisam pitala jer on nije na ruti, ali tamo sigurno ima snega.

Tek pre neki dan je pročišćen put preko Trse, videla sam snimak. Smet koji je probijen je bio viši od buldožera koji je čistio put.

To je što se snega tiče.

Da li nekih odrona ima negde, ili stabala po putu, ne znam. To je uvek moguće.

[makikt 4920 Napisano Maj 24]

24.05.2026.  Krug preko Tori, Kričanje, Pješčanice, Crkvina

dužina 70 km, visina 1394 mnv

 

Danas sam napravila kružić preko puta, po brdima, do ispred Kolašina.

Prvi put ove godine sam vozila ovim krakom preko vrha Tori, do ušća reke Pješčanice u Taru.

Kasno sam izašla na vožnju i jako iznervirana nekim dešavanjima, tako da nisam baš mogla da krećem na neku dužu i zahtevniju vožnju.

A i dan je bio neki težak i sparan.

Ja onako pod tenzijom, srećom da nisam otišla nekud gde je zahtevnije, tačno bih glavu slomila.

Ovako, taman dok sam se izduvala, i malo smirila naišli su teži delovi, pa sam tu već smirenije vozila.

Put nije pretrpeo mnogo promena tokom zime. Sasvim je ok za vožnju.

Prošle godine je popravljan, pa još nije stigao da se uruši previše.

Mada, nekada je dovoljno i jedno nevreme da izmasakrira puteve, i učini ih neprohodnim.

 

Ovom rutom, dijagonalno preko planine, silazim tačno pred Kolašinom.

Prvo u mesto Pješčanica, gde se reka Pješčanica uliva u Taru, a zatim par kilometara vožnje pored Tare stižem do pumpe ispred Kolašina.

Tu dospem uvek goriva, a dalje po želji.

Danas nisam išla dalje.

Vratila sam se drugom polovinom kruga, preko Crkvina pa grebenom, pored lovačkog doma na Petrovoj ravni, i nazad do kuće.

Ne previše duga vožnja, ni previše zahtevna, a opet fin krug za razgibavanje.

Taman za moje današnje raspoloženje 

 

Tori

 

 

 

E da, danas sam prvi put skrenula preko Pješčanice na neki poprečni put da vidim kuda ide.

To je put za izvlačenje drva. Iznenadilo me je koliko je dugačko probijen. Vozila sam oko 2 km u dubinu šume, i bilo je još, ali je postao zbrazdan i loš, pa nisam htela dalje da se zavlačim.

A dotle, generalno nije loš. A i šumica je lepa.

 

 

 

Ušće Pješčanice u Taru

 

 

U povratku stajem kod jedne kolibice na Jasenskoj kosi, da se malo odmorim.

Društvo mi prave ovčice.

 

 

 

Sve u svemu na kraju je bila fina vožnjica.

 

[makikt 4920 Napisano Maj 26]

26.05.2026.  Đević Bor, Ponikvice, Kameno Katunište, Granice

dužina 50 km, visina 1623 mnv

 

Uh kakav vruć dan.

Kako li će mi tek biti letos, kad danas na finih 28 stepeni crkoh skroz .

A ruta cela truckava, sve kamen.

Ili ja toliko nisam u formi, baš sam se dobro umorila.

I ruke me bole od stiskanja kormana da mi slučajno od tolikog skakanja, ne pobegne.

 

Pošla sam gore ka Maganiku, ali preko Maničeva, Paljevina ka Đević Boru, sa idejom da napravim krug ispod Maganika, pod uslovom da nema nigde nekog zaostalog smeta.

Ali nažalost bilo je, baš kod Đević Bora.

To je i očekivano, tu se sneg najkasnije topi.

Na tom mestu postoji i jedna jama, snežnica, u kojoj dugo ima snega.

Smetovi nisu veliki.

Vidi se da su kvadovi prošli.

Jedna besna grupa je za vikend jurila oko Maganika i urnisala puteve,  makadamske a i krivine na asfaltnim. Prava katastrofa, meštani su baš besni.

Čak su i neke livade iskopali.

Zbog ovakvog bezobzirnog i bahatog ponašanja, i motori će imati problem sa vožnjom.

 

Što se snega i smetova tiče, tope se oni.

I moguće ih je proći.

Ali, bilo ih je nekoliko, plus krivina sa snežnicom na koju tek nailazim, a ona je verujem imala najveći smet.

Kako sam sama gore, bez dometa u tom kamenjaru, nije bilo pametno da guram preko snega.

Posebno što je put išao nizbrdo u tom delu, pa ako bih tuda iz nekog razloga morala da se vratim, moglo bi se desiti da se zaglavim.

Tako da sam samo do klupe i spomenika šumaru išla, a onda istim putem nazad.

 

Uvek zaboravim koliko je sablasno i pusto voziti ovim delom planine, posle zime.

Tokom leta još se i desi da nekada naletim na nekoga ko seče drva, ali generalno, taj deo planine je jako pust.

 

U povratku svraćam do jezera Ponikvica.

Lepo je jezerce za predah.

Za razliku od krša i kamenjara okolo, ono je okruženo zelenilom i pitomo.

Prija blagost i mir kojim mesto odiše.

 

Kako nisam uspela doći do Maganika, reko, hajde bar da pokušam ponovo preko Kamenog Katuništa, valjda se onaj sneg od prošlog puta otopio.

I jeste.

I tu je pusto.

Gotovo da je neprijatno koliko si tamo sam.

A motor skače, sa kamena na kamen, vrućina udarila i njega i mene.

Gledam da ne stajem često, sve me nešto strah da li će motor upaliti ako stanem i ugasim ga.

Taj osećaj me drži kratko, a onda prevlada lepota planine, pa zaboravim na teskobu.

Stanem da slikam, Beta pali bez problema, vozim.

Opet stanem u Kamenom Katuništu.

Snega nema. Zeleno je i lepo.

Livada je poprskana žutim planinskim cvećem.

Volim tu sliku da vidim.

U toj pustoši i kamenu, unosi spokoj.

Znam od prethodnog puta da je na dalje prohodno.

Ali umorna sam, baš sam umorna.

Naniže po onim vododerinama iznad Gornjih Rovaca vozim pažljivo , ali se baš borim sa motorom.

Ne pada mi se, nemam snage da podižem motor.

Nisam pala. Stigoh kući skroz iscrpljena.

Mala kilometraža, ali poteži teren.

Svo to truckanje i borba sa kamenom iscrpi.

Mada, lakše sam to prolazila prošle godine, čini mi se.

A i to zavisi kako kad.

 

Zaključak, sneg se ubrzano topi, ali ga još ima po planinama, u senci.

Sam čovek možda i ne prođe ako naiđe na neki takav pojas.

 

Brajovića Ponikvica

 

 

 

Leti u ovom katunu ima ljudi

 

 

 

Jezero Ponikvica

 

 

Ka Đević Boru

 

 

Kamen, prah i pepeo.

Drveće izgorelo u požarima u ovom kamenjaru deluje baš sablasno.

 

Klupa i spomen ploča šumaru u sred nedođije.

I sneg.

 

 

Ovde se okrećem i idem nazad.

Nije pametno sam ovde eksperimentisati.

 

 

 

Jezerce Ponikvica

 

 

Odmor u hladovini dok žabice krekeću

 

Pa opet u kamenu planinu, ka Kamenom Katuništu

 

 

Otopio se sneg, ovde prolazimo

 

 

Ima svega, i oštrog, hladnog kamena, ali i zelenih pitomih pašnjaka prošaranih cvećem.

 

Kameno Katunište 

 

 

Priključenje na put za Gornja Rovca, dve krivine ispod planinarskog doma Đatlo

 

I on, koji me pospano pita.

Jesi došla?

Konačno!  Gadan sam.

 

 

[makikt 4920 Napisano Maj 27]

27.05.2026. Do Kapetanovog jezera preko Maganika

dužina 116 km, visina 1762 mnv

 

Neću pisati mnogo o ovoj vožnji.

Imam puno slika koje će same ispričati priču, a i previše sam umorna da bih puno pisala .

Od kada je put iz Velje Dubokog urušen, ređe idem do Moračkih planina i Kapetanovog jezera, jer mi je preko Maganika i Lukavice, duplo duži, a i ne mogu zatvoriti krug, pa je odlazak i povratak istom rutom.

Malo sam i zaboravila koliko su Moračke planine lepe, posebno u proleće kada sve ozeleni, a poljsko cveće prošara pašnjake.

Ovu vožnju danas su obeležile tri stvari.

Prva, ispalo mi je negde prelivno crevo sa čepa rezervoara.

To sam primetila kada sam stala na Maganiku da zabeležim fotografijom drugu stvar.

Druga stvar je, smet na Maganiku se potpuno otopio. Nema ni traga onom snegu od pre desetak dana.

Čitav put do Kapetanovog jezera je čist i prohodan.

I treća, možda i najvažnija stvar, nisam se našla sa našim drugarima sa foruma , sa kojima je trebalo da se sretnem na Kapetanovom jezeru , i da zajedno siđemo sa Maganika, a oni dalje da nastave putovanje.

Oni su jutros krenuli iz Srbije, imali su dosta ambiciozan plan, a dan je za to previše kratak, pa su morali da odustanu od ovog dela offa i asfaltom produže do smeštaja.

Ja sam i tako planirala da se provozam do Kapetanovog jezera, pa je ovaj okvirni dogovor bio povod.

Žao mi je što se nismo sreli, ali biće prilike.

Ja sam baš uživala gore podno Moračkih planina.

Tamo je svaki pogled, fotografija za razglednicu.

Neverovatne planine!

Bajkovita priroda.

Prelepo.

 

Pogledalo, uvek

 

Maganik, snega više nema

 

Pogled na Nikšić

 

 

 

 

Lukavica, Mali i Veliki Žurim

 

Crkvica na Kapetanovom jezeru

 

Gledajte ovu lepotu.

Savršenu lepotu!

 

 

 

 

 

Rajsko mesto

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Biseri posuti po travi

 

 

 

A onda jezero ...

 

Kakva neverovatna igra svetlosti i boja

 

 

 

 

 

 

Okružen ovolikom iznenadnom lepotom, čovek se malo i zaigra 

 

 

 

A neko je iskoristio vodu da se malo i rashladi

 

 

A bilo je i zmija, ali vodenih

 

Kameni sto i stolice, lepo osmišljeno.

Savršeno se uklapa u ambijent.

 

Granični kamen između rovačke i piperske teritorije, i koliba na njemu

 

Hladna voda sa izvora kao poručena stiže u pravi čas

 

Rekočica, povratak

 

[makikt 4920 Napisano Maj 29]

29.05.2026. Ropušnica, krug

dužina 76 km, visina 1500 mnv

 

Došla je na red i Ropušnica, u ovoj godini.

Za uspon naviše biram malo teži, strmiji i dosta zarastao šumski put.

Nisam bila sigurna, da li je prohodan,

da nije neko drvo palo, ili se obrušio odron..

Ali nije bilo većih prepreka.

Moglo se proći.

Gore još uvek nikoga u kolibama i kućicama nema.

Mada vidim da su neke bašte preorane i verovatno zasađene.

Ali stoke i konja još nema.

A nema ni ljudi.

Samo zelena , razlistala priroda i pašnjaci prošarani poljskim cvećem.

I vrhovi Lukanje Čelo i Tali, iznad njih.

A tišina, duboka i predivna svuda oko tebe.

 

Tali

 

Uvek sam se pitala da li su ove kamene ploče na livadi delo čoveka ili prirode.

Od kada dolazim, uvek su tu.

Kao da je neko napravio pozornicu, a kamene ploče postavio umesto stolica.

Možda i jeste...

 

Poljsko cveće. 

Najlepša je priroda u proleće, najzelenija i najšarenija.

 

 

Korito za pojenje stoke. Sada je suvo, voda je prekinuta, ali kada stočari dođu, namestiće je.

 

Sve nijanse zelene

 

 

Beta, Tali i ja

 

Malo niže otvara se pogled ka južnim gredama Sinjajevine

 

 

Savršen pogled 

 

 

 

Neke neobične, a lepe biljke rastu na planinskim pašnjacima

 

 

 

 

 

 

U povratku, pogled ka Donjoj Morači i Prekobrđu

 

A ovo je već iz Donje Morače, a gledamo Ropušnicu preko puta

 

Lukanje Čelo je levi vrh, Tali desni

 

[makikt 4920 Napisano Maj 30]

30.05.2026.  Kapetanovo jezero još jednom 

 

Pisala sam neki dan da je trebalo da se nađem sa kolegama sa foruma na Kapetanovom jezeru, ali tajming nije bio dobar, pa do susreta nije došlo.

Kolege su vozile u međuvremenu Albaniju i još ponešto, i sinoć se vratili ponovo u Cg da ipak voze deo teta preko Maganika do Lukavice i Kapetanovog jezera.

Ovaj put smo napravili bolji dogovor, oni će ujutru doći do mene, pa ćemo zajedno gore.

U međuvremenu jedan kolega ipak odlučuje da krene nazad, kući.

A Saša ostaje pri dogovoru, ispostaviće se na obostrano zadovoljstvo .

Zaista je bila lepa vožnja, bar meni. 

Videćemo šta će Saša imati da kaže.

Iako sam istu rutu vozila pre tri dana, u društvu nekako sve to bude mnogo zanimljivije.

Drago mi je da sam kolegi mogla pokazati i katun Poljanu ispod Maganika, i Pogledalo odakle se lepo mogu videti vrhovi Komova, Kučkih planina, Bjelasica, ali i Prokletije skroz iza.

Zastali smo i na poljanici iznad Nikšića, mom uobičajenom mestu za kraću pauzu, jer je tu poslednji trenutak kada još uvek ima dometa i signala. A i pogled na Nikšić i njegova jezera je lep.

Posle kako se približava Lukavici i Kapetanovom jezeru signal se potpuno gubi.

 

Dan je bio prelep. Vedar, sunčan ali ne previše topao. 

Poslednji lep dan pred promenu vremena i novu seriju kiša.

Nismo žurili. Na svakom od pomenutih mesta smo se po malo zadržali, pa se vožnja do jezera i Moračkih planina malo i odužila.

A tamo, doživljaj koji stvara boravak na ovom mestu, koliko god da si puta bio, ne može da izostne.

To je jedno od onih čarobnih mesta, čija te lepota iznova očara, i uvek ostavi novi trag, ali i poziv da mu se ponovo vratiš.

Ne znam da li je i na Sašu ovako delovalo, ali iz priče kasnije, čini mi se da je dosta zadovoljan onim što je video .

 

Na samom jezeru nismo mogli dugo ostati jer smo već potrošili vreme.

On je trebao dalje nastaviti put, a ja da se istim putem preko Maganika vratim kući pre mraka.

Dobro smo planirali vreme za povratak, pa je svako pre mraka stigao tamo gde je krenuo.

Ja sam usput imala jedno manje proklizavanje. Meni nije bilo ništa, ali zamalo da strada poklopac dekle na jednom kamenu.

Kamen je napravio poveću brazdu, ali deklu srećom nije probio.

Ova mala nezgoda nikako nije zasenila prelepo proveden dan u vožnji i druženju.

 

U povratku, kod Rekočice sam srela još dvojicu kolega motociklista iz Austrije.

I oni voze tet. Jedan je solidno govorio srpski jezik, pa smo se tu baš lepo ispričali.

Fini momci .

 

Danas nisam napravila puno slika, ali poneka ima.

Možda će kolega Saša ( @sst ), imati da doda još koju fotku ili utisak sa današnje vožnje.

 

 

 

 

 

Transalp ide kao zmaj uz Maganik

 

 

 

 

 

 

 

 

[SrdjanRadivojev 1193 Napisano Maj 31]

Prelepo

Zaista sam bio u zurbi a znam da za taj deo valja polako odvojiti vremena i druzbe. 

Bice prilike neki drugi put boze zdravlja, pozdrav za tebe Majo!

[makikt 4920 Napisano Maj 31]

1 hour ago, SrdjanRadivojev said:

Prelepo

Zaista sam bio u zurbi a znam da za taj deo valja polako odvojiti vremena i druzbe. 

Bice prilike neki drugi put boze zdravlja, pozdrav za tebe Majo!

Hvala!

Biće prilike , doći ćete vi ponovo na ovu stranu 

[sst 793 Napisano Četvrtak u 18:11]

Prođe evo skoro nedelju dana od posete @makikt i Crnoj Gori.
Bilo je odlično, hvala još jednom. Prelepi predeli i kao highlight vidikovac na Kapetanovom  

Svaka čast Majo. Videti gde voziš sama – dobrim delom bez ljudi i dometa – intenzivira ove putopise još jednom.

[pajche 185 Napisano Četvrtak u 19:58]

Koliko je lepa ova CG,planine, jezera, hvala puno na ovoj temi kojoj se bas cesto Vracam i iznova i iznova od početka citam i gledam slike