yogibear 15443 Napisano Maj 28 Drug član, 1774 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Arheološki park "Lazarev grad" kao i muzej koji se nalazi u sklopu parka, veoma je lako pronaći - nalaze se u centru grada. Kojekuda po Srbiji – Google My Maps WWW.GOOGLE.COM Kojekuda po Srbiji 9 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15443 Napisano Maj 29 Drug član, 1774 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Dok sam sa pisanjem još uvek u Kruševcu, spomenuo bih i jedno mesto na koje uvek rado odem. Po predanju Bagdalu je krstio Mustafa hadži-Kalfa poznat i kao Ćatib Čelebija, turski geograf, istoričar i bibliograf iz XVII veka, koji se obilazeći Kruševac popeo na obližnje brdo i ostao zatečen pogledom koji se sa njega pružao. Naziv Bagdala, po jednoj verziji, nastao je od persijske reči "Bagda-Alah" - "Božanski pogled", po drugoj je u pitanju turska reč istog značenja, dok po trećoj znači "Božanski vrt"... Što se mene lično tiče, može i jedno i drugo, jer Bagdala je danas prostrani i lepo uređeni park sa koga se pruža zaista lep pogled na okolinu. Na Bagdali, u zelenom ambijentu gde uvek pirka blagi vetrić, na vidovdan 2019. godine otvorena je još jedna turistička atrakcija grada Kruševca: Park minijatura "Srbija". Poput Parka maketa kod Despotovca i ovaj sačinjavaju verne replike (minijature) naših manastira i svetinja. Za sada ih ima 12, a po rečima autora projekta Dr. Borisa Stajkovca iz Beograda, park će biti dopunjavan novim maketama. Nastaviće se... 9 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15443 Napisano Maj 29 Drug član, 1774 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Međutim, ono što sa zemlje ne može da se vidi je da park minijatura ima oblik teritorije Republike Srbije ispresecane sa pet "reka". Makete svetinja su smeštene na lokacijama gde se nalaze i u stvarnosti. Odmah do Parka minijatura nalazi se i replika Njegoševe kapele sa Lovćena... ...a na Vidovdan 2020. postavljen je i veliki jarbol visine 23 m, sa postamentom u obliku trostranog prikaza grba Republike Srbije. Tu je i mala crkva Svetog Jovana Krstitelja, dok se pored nje zida povelika bogomolja posvećena Svetim arhangelima. Kojekuda po Srbiji – Google My Maps WWW.GOOGLE.COM Kojekuda po Srbiji 16 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15443 Napisano Maj 30 Drug član, 1774 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Za razliku od prelepog i pomalo divljeg istoka naše zemlje koji obiluje krševitim planinama, zapadni delovi Srbije su ipak nešto pitomiji. Upravo zbog toga, pojave izdašnih vodopada i slapova predstavljaju pravu prirodnu i turističku vrednost. Ako bih sastavljao listu atraktivnih prirodnih pojava na teritoriji zapadne Srbije, slapove Sopotnice bih (bez ljutnje) smestio u sam vrh. Slapovi reke Sopotnice se nalaze na zapadnim padinama planine Jadovnik, u ataru istoimenog sela, udaljeni nekih dvadesetak kilometara od Prijepolja. Vozeći ka Prijepolju duž toka reke Lim, uvek nađem vremena da stanem i zabeležim neki lep kadar, kako sa zemlje... ...tako i iz vazduha. Ljudima iz okruženja je svakako lakše, međutim nama koji prelazimo nešto više kilometara da bi posetili ovaj prelepi kraj svakako je teže. Naravno, nije problem doći i otići u danu... ali šta u tom kratkom periodu valjano obići i videti? A ovaj kraj toliko toga nudi. Zbog toga uvek gledam da prenoćim, a ono što sam planirao obiđem detaljno i bez žurbe. Kao po običaju, redovno konačim u manastiru Mileševa. Od Prijepolja do vodopada možete stići na dva načina, moja preporuka je svakako "bezbolnija" varijanta. Jednostavno krenite putem #23 (E-763) koji vodi ka Brodarevu i granici sa Crnom Gorom, i na nekom dvanaestom kilometru skrenite sa puta levo ka mestu Lučice. Reku Lim prelazite preko ovog mosta... ... a onda uzanim i krivudavim asfaltnim putem... ... stižete do cilja. Odmah da napomenem zbog kolega sa nižim motociklima. Ne znam kakva je situacija sada, ali poslednjih nekoliko stotina metara pred sam vodopad je bio makadam i to katastrofalan - vododerine, krateri, rupe, šljunak... Turisti koji su dolazili putničkim vozilima nisu išli dalje, tu su i parkirali. Po dolasku nemojte napraviti grešku kao što su neki moji prijatelji. Nemojte samo napraviti fotku iz podnožja vodopada i otići. Pustite korak, krenite stazom sa desne strane vodopada i videćete ovaj znak. Ne znam na kojih su 2 km mislili, ali nema šanse da ima toliko ukoliko rešite da posetite i deo iznad i oko vodopada. Kružna staza nije teška i vodi oko samih slapova. Ako ne obiđete gornje vodopade i kaskade, verujte mi, kao da niste ni bili. Kružna staza vodi pokraj starih kuća, a mogu se videti i veoma stare vodenice. Nastaviće se... 15 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15443 Napisano Maj 30 Drug član, 1774 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Selo Sopotnica kao i istoimena reka dobili su naziv po imenici "sopot", koja se odnosi na huk vode, odnosno izvor vode koja huči. A huk sopostnice koja formira prelepe vodopade i kaskade samo upotpunjuje ovaj bajkoviti ambijent, i može se čuti na više mesta. Ostaci veoma starih vodenica, mogu se videti na nekoliko mesta što ovom lokalitetu daje i određenu etnografsku vrednost. Ceo kraj podseća na svojevrsni etno muzej na otvorenom. Kružna staza koju sam spomenuo će vas voditi preko ovog mostića, idealnog za fotkanje... ... pa nadalje ka bigrenim kaskadama. Pošto reka Sopotnica protiče kroz kraške terene, u njenoj vodi ima dosta rastvorenog krečnjaka. Na mestima gde je voda uzburkana iz krečnjaka se oslobađa ugljen-dioksid, a na mahovinama, granju, lišću... taloži se kalcijum-karbonat. Na ovaj način nastaje šupljikasta stena žućkaste boje u narodu poznata kao siga. Kada se siga nataloži u dovoljnoj meri, voda kreće da se obrušava preko nje formirajući veći ili manji vodopad. Međutim, atraktivnost i praktičnost u eksploataciji ovih bigrenih stena, kao građevinskog materijala, dovela je u prošlosti do delimičnog narušavanja izvornog izgleda Sopotničkih vodopada. Ipak, prepoznavanjem značaja i stavljanjem lokaliteta pod zaštitu početkom 2000-ih ova praksa je zaustavljena. Kružna staza će vas dovesti i do samog vrha najvećeg vodopada. Sa ovog mesta voda kreće da se stropoštava ka podnožju sa visine od 25 m. Ujedno, sa istog mesta se pruža i lep pogled. Reka Sopotnica izvire više sela, na visini od oko 1150 m, da bi se nakon nešto manje od 4 km toka ulila u Lim, na visini od oko 460 m. Ovako velika visinska razlika između izvora i ušća jedne relativno kratke rečice ukazuje na veliki pad njenog rečnog korita zbog čega se tok Sopotnice sastoji iz mnoštva slapova, koji na pojedinim mestima imaju odlike i pravih vodopada. Ne mogu vam opisati kako prija boravak na ovom mestu tokom vrelih letnjih dana... Zanimljivo je i to da Slapovi Sopotnice nikada ne presušuju, vodom su najbogatiji u proleće, a u zimskim mesecima znaju da formiraju pravu ledenu zavesu. Zbog takvih odlika, slapovi su atraktivni tokom čitave godine. Uprkos svojoj mističnoj lepoti i svemu onome što pruža, mislim da ovaj zaštićeni spomenik prirode još uvek nije posećen onoliko koliko bi trebao da bude. Ako vas put nanese u Prijepolje, nemojte zaobići ovo fantastično mesto. Kojekuda po Srbiji – Google My Maps WWW.GOOGLE.COM Kojekuda po Srbiji 18 2 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15443 Napisano Jun 1 Drug član, 1774 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Nije samo moje, već je i mišljenje mnogih da se najinteresantniji a možda i najlepši vodopad u Srbiji, ne nalazi (verovali ili ne) na Staroj planini, već na padinama Južnog Kučaja! Nije ni najveći ni najizdašniji, njegova voda ne huči i ne stropoštava se silovito prema podnožju, već samo prska... a opet, nalazi se okružen takvom bujnom vegetacijom u kojoj bi se i Hari Poter osećao kao kod kuće... Naravno, reč je o najneobičnijoj prirodnoj pojavi Kučaja - vodopadu Prskalo. Vodopad Prskalo nalazi se u opštini Despotovac a njemu najbliže naselje je Resavica. Vodopad je visok 15 m i nalazi se na nadmorskoj visini od 769 m. Iako je siromašan vodom tokom čitave godine, Prskalo ne presušuje apsolutno nikada. Kupasta formacija koja podseća na neku veliku kamenu skulpturu, nastala je viševekovnim taloženjem bigrenih naslaga. Voda koja ga je formirala teče uskim kanalom po samom vrhu i pravi pad (prska) sa najisturenije ivice. Iako veoma atraktivan, ovaj vodopad ni blizu nije posećen koliko zaslužuje da bude. Razlog za to je verovatno njegova teža dostupnost. Od Resavice do vodopada treba preći nešto više od 13 km (lošeg) makadama. Put do vodopada nikako nije obeležen, mobilnog signala nema uopšte, čak se i GPS signal povremeno gubi. Iako na fotografijama makadamski put i ne izgleda toliko zahtevan, izbegavajte posetu vodopadu neposredno nakon kišnih dana - užasno je klizavo! Posmatrano sa druge strane, možda je upravo ta nepristupačnost očuvala i učinila da Prskalo i bude to što jeste, pravi odmor za dušu i oaza spokoja. Ko se odluči na malo avanture i poseti Prskalo, biće nagrađen nesvakidašnje lepim prizorom. Kojekuda po Srbiji – Google My Maps WWW.GOOGLE.COM Kojekuda po Srbiji 12 2 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Darko 012 1022 Napisano Jun 3 Drug član, 1002 postova Lokacija: Požarevac Motocikl: Yamaha xtz 660 tenere Prijavi odgovor kao problematičan Negde na pola puta izmedju njega i Resavice je ponor gde voda ponire u stenu i zanimljivo je za videti, fakticki je pored puta, mislim da ima i znak.Sent from my SM-A525F using Tapatalk 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15443 Napisano Jun 11 Drug član, 1774 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Kučaj kao najnenaseljenija oblast u Srbiji u sebi krije pregršt kako otkrivenih, tako i neotkrivenih prirodnih lepota. Ukoliko ste rešili da posetite i obiđete bilo koju od njih, gotovo je sigurno da ćete proći kroz Vodnu. U Vodni, na samoj raskrsnici puteva nalazi se lepo uređeni memorijalni park "Cvet u kamenu". Iako može poslužiti kao mesto za pauzu jer se nalazi u prelepom prirodnom okruženju, park je nažalost nastao kako bi podsećao na nemili događaj koji se dogodio pre tačno 40 godina. Nezgode u jami Strmosten rudnika Vodna nisu retke, a najveća zapamćena nesreća dogodila se kada su 1984. godine nastradala 34 radnika. Oni su poginuli 21. aprila, kada je oko 10:30 sati došlo do eksplozije metana. Rudari JP PEU Resavica svake godine obeležavaju ovaj dan i odajući počast nastradalim kolegama polažu vence kraj spomenika. Inače, Rudnik Vodna u sistemu Rembasa i Resavice je najveći i zapošljava oko 330 rudara koji godišnje iskopaju oko 100 hiljada tona uglja. Kojekuda po Srbiji – Google My Maps WWW.GOOGLE.COM Kojekuda po Srbiji 11 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15443 Napisano Jun 12 Drug član, 1774 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Negde između Homolja i Gornje Resave, na obroncima Beljanice, na tromeđi sela Bliznak, Lipovica i Krupaja, nalazi se slabo posećeni ali jedinstveni vidikovac - Gospodarev kamen. Gospodarev kamen je jedno od onih skrivenih i tajnovitih mesta za koja i jeste i niste čuli, ali kada uz malo truda uspete da ih pronađete, ostave vas bez teksta. Po narodnom predanju koje se vekovima prenosi sa kolena na koleno, upravo sa te specifične kamene formacije, sa tog kamena, despot Stefan Lazarević je nadgledao svoju vojsku i razvijao nove strategije ratovanja. Nije prevelika drama, ali potrebno je malo truda da bi se došlo do vidikovca. Postoji nekoliko načina da mu se priđe, ja ću vam preneti onaj koji je meni poznat. Sa glavnog puta treba skrenuti na utabani zemljani put koji vodi prema selu Bliznak... ... i na nekih 1,3 km od skretanja treba parkirati... ...baš kod ove tarabe koja se nalazi sa leve strane. Livada jeste nečija jer je ograđena, međutim potpuno je prazna, na njoj nema ni useva ni objekata. Još prvi put kada sam tražio put do kamena lokalci me posavetovaše da slobodno pređem preko nje... ...i da uđem u šumu koja se nalazi odmah sa druge strane, čim se uzbrdo pređe livada. Uspon je konstantan i treba malo zapeti, pogotovo u delu koji vodi kroz šumu. Čim se izađe iz šume... ...nailazi se na proplanak koji je ceo pod zasadom trešanja. Tu treba skrenuti levo i nastaviti zemljanom stazom još nekoliko desetina metara... ...pravo do kamena. Pogled je zaista fantastičan. Šteta što na vidiku nema i neke vode (reke, jezera...), koja bi (po meni) još samo upotpunila lepotu ovog pejzaža. Sve u svemu, Gospodarev kamen je mesto koga uz ostale prirodne atrakcije ovog bajkovitog kraja svakako treba posetiti. Kojekuda po Srbiji – Google My Maps WWW.GOOGLE.COM Kojekuda po Srbiji 12 1 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15443 Napisano Jun 13 Drug član, 1774 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan U selu Raščići, na samo sedam kilometara od centra Ivanjice na putu za Guču, skrivena u steni i na nadmorskoj visini od oko 600 m, nalazi se Hadži Prodanova pećina. Tokom Drugog srpskog ustanka, Karađorđev vojvoda Hadži Prodan Gligorijević na ovom mestu je skrivao svoje ustanike, pa se i srpski narod u želji da preživi krio među hladnim stenama. Uzani ulaz u pećinu skriva mala crkvica poznatija kao "Adžijina". Prvi put je sagrađena 1809. godine i posvećena je Arhangelu Mihailu. Nekoliko puta je potpuno rušena ali i obnavljana. Pre poslednje obnove, 2003. godine započela su zaštitna iskopavanja, a tom prilikom na samom ulazu otkriveni su ostaci praistorijske keramike i pleistocenske faune. Ispitana dužina pećine je samo oko 400 metara i sastoji se od dva sprata. Napisah samo, jer prema nepotvrđenom predanju, pojedini od nekolicine neistraženih pećinskih tunela završavaju čak 10 km dalje, u selu Kotraža. Do sada, to niko nije potvrdio i niko još nije prepešačio te tunele do kraja. Nastaviće se... 9 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15443 Napisano Jun 13 Drug član, 1774 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan U poređenju sa nekim našim pećinama o kojima sam već pisao, Hadži Prodanova pećina svakako nije ni najkitnjastija ni najbogatija pećinskisim nakitom. Međutim, ono što me je zaista fasciniralo su svakako dimenzije dvorana (50 x 15 metara), sa visinom koja se kreće od 16 do čak 20 metara! Nakon onako uzanog ulaza i hodnika, niko ne očekuje da će ga unutra sačekati ovolike prostorije. Prilikom arheoloških iskopavanja u površinskom sloju i na samom ulazu u pećinu nađeni su fragmenti keramike iz starijeg gvozdenog doba. Zatim u geološkom sloju pronađeni su okresani kameni artefakti koji pripadaju vremenu 20. ili 10. milenijuma p.n.e. U geološkom sloju ispitanom na dubini od svega 2 m, otkriveni su nalazi srednjeg paleolita koji nisu mlađi od 40. milenijuma p.n.e, kao i velika količina kostiju pleistocenskih životinja. Treba napomenuti da su svi nalazi veoma značajni jer pripadaju periodima koji u našoj zemlji nisu dovoljno istraženi. Pećina je bila privremeno stanište lovaca-neandertalaca i pećinskog medveda čija su lobanja, brojne kosti i zubi pronađeni u pećini. Većina pronađenih alatki je napravljena od kvarca. Pronađeni kristali kvarca su retkost u Evropi, kao i alatke od gorskog kristala koja je svedočanstvo o duhovnom životu neandertalaca tj. o njihovom osećaju za lepo. Nalazi od kristala kvarca nisu karakteristični, kako za srednji tako i za rani gornji paleolit pa bi Hadži Prodanova pećina mogla da predstavlja jedno od najstarijih nalazišta u svetu na kome se javljaju artefakti od ovog materijala. Ovaj sjajan speleološki lokalitet poseban je i po tome što među njenim šupljinama živi oko šest vrsta slepih miševa, a tri su endemske, nema ih na drugim mestima i strogo su zaštićene. Takođe, u Hadži-Prodanovoj pećini je ekipa studenata na čelu sa profesorom Biološkog fakulteta Beogradskog univerziteta dr Božidarom Ćurčićem, pronašla 25 novih vrsta insekata, koje u svetu, ili nisu poznate ili su retke. Kažu da je Hadži Prodanova pećina nekada bila nezaobilazna tačka većine đačkih ekskurzija, ali je potom zatvorena za javnost. Ostavljena na milost i nemilost svima, deo pećine je oštećen jer su posetioci ulazili i ložili vatre, pravili proslave, pa čak i dočeke novih godina... Lomili su i odnosili nakit, a zna se da je za njegovo stvaranje potrebno mnogo, mnogo godina. Napokon je tome došao kraj, pa sada uređena pećina sa postavljenom rasvetom predstavlja pravi turistički dragulj ovog kraja. Kojekuda po Srbiji – Google My Maps WWW.GOOGLE.COM Kojekuda po Srbiji 16 1 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Skittles 3995 Napisano Jun 16 Nemanja Stojanović, 1366 postova Lokacija: Beograd Motocikl: CF RedBull 450 MT Prijavi odgovor kao problematičan Neko je rekao da će biti za 10-20 godina putopis "putevima @yogibear", ja već uveliko radim na tome. Imam kopiju mape i samo štikliram. Rajska prerast Moglo je motorom još malo, ali baš malo nakon mesta označenog za parking. Ne bih savetovao doduše. 5 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15443 Napisano Jun 17 Drug član, 1774 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Na nekom šesnaestom kilometru od Ivanjice u pravcu prema planini Goliji, kod sela Kumanica, nalazi se jedan stari kameni jednolučni most. Most je toliko neupadljiv i stopljen sa prirodom da deluje potpuno nenametnuto, kao da nije građevina već da je oduvek prirodni deo pejzaža. Iako nema ništa rimsko u sebi, u narodu je poznat kao "Rimski most". Nije poznato i nemoguće je sa sigurnošću utvrditi ko ga je i kada podigao. Ova lepa i skladna građevina po načinu gradnje i izgledu veoma liči na mostove u Prizrenu, pa se predpostavlja da je i Rimski most nastalo u 15. veku. Opet, s obzirom da je ovuda prolazio nekadašnji stari karavanski put ka Carigradu, moguće je da u narodu živi pamćenje i na ostatke nekog puta iz rimskog vremena, pa se da predpostaviti da je na ovom istom mestu bio i most. Širina mosta je 2,40 m i to je istovremeno i širina kolovoza. Ukupna dužina mosta (sa stubovima) je oko 14 m, veličina lučnog otvora je 6,72 m, a visina oko 4 m. Ispod Rimskog mosta protiče reka Moravica. Moravica je u stvari Zapadna Morava u svom gornjem toku (kroz Ivanjicu i više prema Goliji). Nastaje od dva izvora: prvog koji izvire ispod Jankovog kamena, i drugog koji izvire ispod Golije "Pašina česma". Oba od sela Jasenovica pa nadalje prave Golijsku reku koja teče sve do blizine Rimskog mosta, odakle se dalje zove Moravica. Danas, ova autentična građevina spada među tri najstarije na teritoriji opštine Ivanjica, i koriste je samo pešaci. Iako veoma star, Rimski most predstavlja istinsko osveženje u ovom skoro nenaseljenom kraju. Kojekuda po Srbiji – Google My Maps WWW.GOOGLE.COM Kojekuda po Srbiji 11 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
ironhorse 1817 Napisano Jun 17 Zainteresovan, 372 postova Lokacija: NBG Motocikl: R1150GS Prijavi odgovor kao problematičan Pre 20 sati, Skittles je napisao: Neko je rekao da će biti za 10-20 godina putopis "putevima @yogibear", ja već uveliko radim na tome. Imam kopiju mape i samo štikliram. Rajska prerast Ja sam rekao, i jedva čekam da porodične obaveze malo smanje, da napravim ček-listu i krenem. A ti @yogibear, nastavi da zadaješ domaći, valja obići toliku gomilu skrivenih bisera ove naše zemlje . 2 2 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15443 Napisano Jun 18 Drug član, 1774 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Dok sam sa pisanjem u Ivanjici, ne mogu a da ne spomenem sjajni put #30 koji spaja Ivanjicu sa Ušćem. Oko 50 km dobrog asfalta i lepih krivina kroz kanjon reke Studenice može jedino da pokvari po neki kamen na putu, stoga treba biti i oprezan. Kanjon reke Studenice je poznat po raznim prirodnim lepotama i zaista je uživanje voziti ovim putem. Osim same vožnje, ima se i šta videti (obići), a ono što sam ja obišao na ovom potezu predstaviću u nekoliko narednih postova. Prirodni fenomen koji već dugo privlači mnoge su svakako dve stoletne bukve, u narodu poznatije kao "Drvo ljubavi". Dve bukve spojene neraskidivom vezom opstaju već duže od veka. U narodu postoji verovanje da upravo pod stablima čudno spojenih bukvi ljubav postaje čvrsta i večna. Drvo ljubavi i dan danas obilaze mnogi zaljubljeni parovi moleći se da njihova ljubav bude isto tako dugovečna i čvrsta. Sa verom u večnu i neraskidivu ljubav, parovi iza sebe ostavljaju vezane maramice za grane, razne amajlije, novac... pa čak muški i ženski donji veš! Ja nisam, ali ako neko odluči da stane i na "ludi kamen" neka javi rezultate. Bilo kako bilo, Drvo ljubavi se nalazi neposredno pored puta i veoma ga je lako naći. Mnogi ga posećuju i jedino pitanje je koliko kome zaista i pomogne. Ja im svakako želim svu sreću ovoga sveta! Kojekuda po Srbiji – Google My Maps WWW.GOOGLE.COM Kojekuda po Srbiji 9 2 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15443 Napisano Jun 26 Drug član, 1774 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Sledeće što sam posetio na sjajnom putu #30 je svakako prava "poslastica" ne samo za ljubitelje kulturnog i verskog turizma, već i za sve one koji vole da naprave korak više kroz prelepu prirodu. Ako želite da vidite najčudnije mesto koje pripada manastiru Studenica a nalazi se izvan njega, ako želite da pešačite svetim zemljištem sa neobično lepom šumom, gde je drveće pošteđeno sekire i gde je prokletstvo jesti meso. Ako želite da osetite istinski duhovni mir i spokoj, onda je obilazak Savine kuće tišine pravi predlog za vas. Do Donje i Gornje isposnice Svetog Save može se stići na dva načina. Teža i svakako duža pešačka staza vodi od samog manastira Studenica. Od mesta sa kojeg sam ja započeo uspon prema isposnicama, manastir Studenica je udaljen nešto više od 7 km. Lakša varijanta započinje upravo sa mesta koje se vidi na sledeće dve fotografije. Odmah pored puta #30 postoji tabla na kojoj je sve jasno napisano, a sa druge strane puta vidi se početak pešačke staze koja vodi ka isposnicama. Ovo mesto nije markirano na Gugl mapi, ali zato jeste na mojoj koju redovno ažuriram i postavljam u ovoj temi. Svega nekoliko minuta hoda biće potrebno da se nađete u gustoj šumi, što uopšte nije loše ako za posetu isposnicama izaberete neki vreli letnji dan. Iako je na tabli pored puta pisalo da je do Donje Savine isposnice potrebno minimum 30 minuta pešačenja, ja sam normalnim tempom do nje stigao za oko 15 minuta. Odmah ispred same kapije kroz koju slobodno možete proći... ... nalazi se česma Svetog Save. Fenomenalna hladna planinska voda pravo je osveženje pred nastavak pešačenja ka Gornjoj Savinoj isposnici. A može biti i osveženje u povratku, jer se istim putem treba vratiti nazad. Unutar ove monaške kuće nalazi se mala kapela - isposnica. Dva do tri monaha iz bratstva Studenice su stalno tu, oni praktikuju molitveno pravilo koje je propisao Sveti Sava i molitvena tišina je njihova atmosfera. Iako bih bio najljubaznije primljen, jednostavno nisam svojim prisustvom hteo da remetim njihov mir. Obiđoh kuću bez ulaženja u nju i nastavih dalje. Kao i do Donje isposnice, put ka Gornjoj je dobro markiran. Napomenuo bih da je uspon od glavnog puta (od početka staze) pa sve do Gornje isposnice konstantan i nije lak, treba malo zapeti. Fotografiju ispod na kojoj se vidi drvena klupica ne postavljam samo iz razloga što želim da ukažem na mesto za odmor, već se tu nalazi i račvanje. Bilo da krenete levo ili desno - nećete pogrešiti. Desno, staza nastavlja dalje ka Gornjoj isposnici, a ako se odlučite za levo... ... biće vam potrebno još samo dvadesetak koraka i pred vama će se ukazati predivan prizor. Bilo da pogledate levo... ... ili desno. Nastaviće se... 6 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15443 Napisano Jun 26 Drug član, 1774 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Nakon prvog račvanja i stena sa kojih se pruža lep pogled, ubrzo se nailazi na još jedno račvanje (fotografija ispod). Kao i na prethodnom mestu i ovde desno skretanje vodi ka Gornjoj isposnici Svetog Save, dok levo... ... opet izlazite na stenovitu liticu koja je na većoj visini od prethodne. Sa nje se pruža još lepši pogled na kanjon reke Studenice. Pre nego što sam nastavio ka isposnici, ovde sam naravno proveo neko vreme uživajući u svemu onome što me okružuje. Moram da napomenem da je ovaj vidikovac zapravo stenovita litica koja ničim nije obezbeđena. Kao i na prethodno opisanom mestu, treba biti izuzetno oprezan. Boravak na steni iskoristih i da podignem dron... Dok sam nešto niže leteo dronom kroz kanjon, uslikah i trojicu kolega koji su prošli baš polako, videlo se da uživaju u vožnji. Nakon uživanja na vidikovcu, nastavih dalje prema Gornjoj isposnici... Kako sam napredovao prema krajnjem cilju i kako je visina rasla, tako se sa leve strane sve više ukazivao fenomenalan pogled na kanjon. Iako je na tabli pored puta pisalo da do gornje isposnice treba minimum 80 minuta pešaćenja, do drvenih vrata (do ulaza u kompleks) možete stići za oko 60. Naravno, ne računam vreme provedeno na vidikovcima. Nastaviće se... 9 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15443 Napisano Jun 26 Drug član, 1774 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Nakon drvenih vrata i ulaska u kompleks, prvo na šta se nailazi je zvonik... ... da bi se nekoliko desetina koraka dalje... ... ukazalo ono što je bio primarni cilj mog jednočasovnog penjanja, a to je Gornja isposnica Svetog Save. Isposnica Svetog Save nalazi se na obroncima planine Radočelo, na brdima nazvanim Nemanjina kula. Isposnicu čini ozidani pećinski kompleks koji poput nekog lastinog gnezda stoji na oko 1000 m.n.v. prilepljen uz stene, odmah iznad reke Studenice. Smatra se da je nastala kad i manastir Studenica, između 1183. i 1195. godine. Nažalost, dalje od ovih vrata nisam mogao jer su bila zaključana. Kako sam čuo, zaključana su uvek jer nema monaha i slobodne posete nisu dozvoljene. Po raspoloživim podacima isposnicu je podigao Sveti Sava posle svog povratka sa Hilandara. U nju se povlačio za vreme postova gde se u miru i tišini molio. Upravo u ovoj isposnici Sveti Sava je napisao Studenički tipik i Žitije Svetog Simeona, a srednjovekovni zapisi otkrivaju da je on u ovoj nedostupnoj klisuri ustanovio čitavu prepisivačku školu iz koje su potekle knjige ispisane srpskim jezikom i ćirilicom, koje su pružale narodu najveće blago – prosvetu. Do višespratne isposnice vodi drveni natkriveni most koji je u srednjem veku imao i odbrambenu funkciju. Njegovim brzim rušenjem neprijatelju bi bio onemogućen prilaz pećinama. Ispred isposnice naslonjena na stene i okrečena u belo nalazi se mala crkvica Pridvorica, posvećena Svetom Đorđu. Pošto nema monaha, crkvica građena u 12. veku je takođe zaključana. Poslednji stalan žitelj isposnice je bio monah Gavrilo Milovanović koji je veći deo svog života proveo u njoj. Spratovi unutar isposnice su bili pregrađeni drvenim gredama koje je decembra 1981. zahvatio veliki požar. U tom požaru monah Gavrilo je tragično nastradao. Negde sam pročitao da je on i jedini monah sahranjen na ovom mestu. Zbog konfiguracije terena imao sam malo muke da "uhvatim" satelitske signale. Kada sam to uspeo, podigao sam i dron... Pogled iz ovog ugla mi je samo potvrdio na kakvom se fantastičnom mestu nalazim. Ceo kompleks se nalazi u nekom prirodnom, stenovitom amfiteatru. Ko bi mogao da pretpostavi da će jednom jedan srpski princ da zameni dvorski život za ovakvo mesto. Danas, Donja i Gornja Savina isposnica predstavljaju nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture Republike Srbije. Jeste da treba uzbrdo zapeti kroz Svetu šumu, ali trud se isplati. Da li zbog prelepe prirode, sjajnih vidikovaca... ili same isposnice i njenog versko-istorijskog značaja, vredi se pomučiti. Kojekuda po Srbiji – Google My Maps WWW.GOOGLE.COM Kojekuda po Srbiji 14 4 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
rajmax63 127 Napisano Jun 28 Svrati ponekad, 103 postova Lokacija: Bačka Palanka Motocikl: Honda SW400T, ,Honda VFR1200X Crosstourer Prijavi odgovor kao problematičan Putopis je fenomenalan . 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
atomska radilica 30 Napisano Jul 1 U prolazu, 16 postova Lokacija: Tivat Motocikl: 2023 MT 10 / BMW GS 1200 Prijavi odgovor kao problematičan Uzivanje, citati i gledati sta sve imamo. Hvala 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15443 Napisano Jul 9 Drug član, 1774 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Drvo ljubavi, Donja i Gornja Savina isposnica... prateći dalje krivudavi Kanjon Studenice stižemo naravno i do samog manastira. Manastir Studenica jedan je od najstarijih i najvećih srpskih srednjovekovnih manastira. Studenica je zadužbina velikog župana Stefana Nemanje, utemeljivača srpske države i rodonačelnika moćne vladarske dinastije Nemanjića. Pod starateljstvom njegovog sina Save koji je bio I iguman manastira i prvi srpski arhiepiskop, Studenica postaje kulturni, duhovni i medicinski centar srednjovekovne Srbije. Manastir je građen mešovitim romaničkim i vizantijskim stilom čiji je splet proizveo novi arhitektonski izraz poznat pod nazivom raška škola. Ono što odmah upada u oči su svakako zidovi sagradjeni od belog mermera koji izgledaju zaista monumentalno. Crkvu i dan−danas krasi najbogatija romanička fasadna plastika u srpskoj kulturi. Da li ste znali da Srbija ima dugu tradiciju u sokolarstvu? Studenica je svojevremeno bila jedan od najznačajnijih sokolarskih centara u Evropi, a Nemanjići jedni od najboljih sokolara svoga doba. U srednjem veku soko je bio oličenje vladarske vlasti. Pored zlata i svile, bili su najcenjeniji poklon darivan sa dvora na dvor. Kao simbol pojavljuje se svuda: na nadgrobnim spomenicima, novcu, minijaturama i ornamentima, u nazivima mnogih planina i mesta. Pored toga, manastir je poznat i po svojoj zbirci fresaka iz 13. i 14. veka, od kojih je daleko najpoznatija freska Raspeće Hristovo iz 1207. godine, jedno od najvećih dostignuća umetnosti srednjeg veka. Dve godine kasnije Bogorodičina crkva bila je u potpunosti završena, u celosti oslikana freskama koje su je činile jednim od najlepših hramova na svetu. Zamišljena kao svojevrsni mauzolej rodonačelnika vladarske loze Nemanjića, Bogorodičina crkva danas čuva mošti velikog župana Stefana Nemanje, prvog srpskog kralja Stefana Prvovenčanog (fotografija ispod), kao i kralja Stefana Radoslava. Osim pomenutih u crkvi se nalaze i mošti velike županice Ane (Anastasije) Nemanjić, majke Svetog Save. Od pada poslednje srpske srednjovekovne države 1459, Turci su često napadali manastir. Prva značajna restauracija je izvršena 1569, kada su freske Bogorodičine crkve ponovo naslikane. Početkom 17. veka, požar i zemljotres su oštetili manastir, a istorijski dokumenti i značajni delovi umetničke baštine su uništeni i izgubljeni zauvek. Početkom 19. veka Studenica je bila razorena i opustošena, ali tada postepeno počinje i njena rekonstrukcija. Najpre je, za vreme vladavine kneza Miloša, bila ograđena, da bi knez zatim 1839. godine podigao jedan konak, a kralj Petar i drugi, 1912. godine. Međutim, do prave obnove manastira dolazi i sa obnovljenim interesovanjem naučne javnosti prvom polovinom 19. veka, čemu su prvenstveno doprineli istraživački radovi Feliksa Kanica, i kasnije Mihaila Valtrovića i Dragutina Milutinovića, članovima Srpskog učenog društva. Drugo razdoblje u obnovi manastira počelo je posle Drugog svetskog rata, kada država preuzima na sebe aktivnije staranje o kulturnom nasleđu. Još jedna zanimljivost vezana za ovaj manastir a za koju je jako malo ljudi čulo, svakako je ta da se u njemu nalazi najstariji sačuvani ne samo srpski, već i južnoslovenski časovnik. Uz južni portal Bogorodične crkve u Studenici, nalazi se sunčanik kod koga senka umesto na brojke pada na slova, jer u staroslovenskom pismu nije bilo posebnih oznaka za brojeve. Sunčani časovnik uklesan je u uglačanom sivo-belom mermeru na oko 4 m visine. Linije studeničkog časovnika su izubane, a brojke nedosledno usmerene. Očigledno je da ga je uklesao amater, kako bi smo danas to rekli. Ali ko je to mogao biti? Znamo ko sigurno nije – to nisu majstori koji su vajali prelepe kamene ukrase tog portala, niti je to neko od "običnih" smrtnika, protomajstor ga sigurno ne bi pustio da mu amaterskim radom "kvari" skupocenu uglačanu mermernu fasadu. Bio je to neko ko nikoga nije trebao pitati za dozvolu (velikodostojnik), neko ko je video sveta (u to vreme, svetski putnik - hodočasnik), mnoge crkve i na njima sunčane časovnike. Neko ko je došao, pogledao južni portal, i odredio mesto sunčanom časovniku. Od protomajstora je uzeo šestar, lenjir i pisaljku, čekić i dleto, popeo se na već postojeću skelu, iscrtao i uklesao časovnu skalu, i na kraju između dva gornja bloka postavio vodoravnu šipku. Da, bio je to Sveti Sava lično. Fotografiju tog sata nažalost nemam, pretražih sve svoje foldere i nisam uspeo da je nađem. Iako sam dosta puta bio u poseti ovom manastiru izgleda da napravih previd. Namerno nisam hteo da tražim fotografiju sata po internetu, već sam na mojoj fotografiji ispod obeležio tačno mesto gde se sunčani sat nalazi. Ukoliko neko bude u poseti manastiru, i ukoliko ga je zainteresovala ova priča, lako će ga pronaći i videti. Pored Bogorodičine crkve manastirski kompleks obuhvata I crkvu Nikoljaču, zatim kamenu trpezariju izgrađenu u vreme Svetog Save, veliki zvonik iz 13. veka, kao i ostatke nekoliko manjih crkva. Severno od trpezarije su konaci u kojima se nalazi riznica studeničkog blaga. Danas, Studenica predstavlja nepokretno kulturno dobro Republike Srbije i spomenik kulture od izuzetnog značaja. UNESKO je 1986. godine uvrstio Studenicu u listu Svetske baštine čovečanstva. Često se navodi kao prvi po dostojanstvu, najugledniji srpski manastir. Kojekuda po Srbiji – Google My Maps WWW.GOOGLE.COM Kojekuda po Srbiji 11 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15443 Napisano Jul 12 Drug član, 1774 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan "Netko bješe Strahiniću bane, Bješe bane u malenoj Banjskoj, U malenoj Banjskoj kraj Kosova, Da takoga ne ima sokola..." Da, ovo je početak čuvene pesme srpske epske narodne poezije "Banović Strahinja", poduže pesme čiji sam deo nekada kao školarac morao da znam napamet. Po ko zna koji put vozim severom naše južne pokrajine, ali ovo je prvi put da mi se upravo ti stihovi vrzmaju po glavi, kao da sam ih tek juče naučio. Predeli kojima vozim su prelepi, a vode se kao obronci planine Rogozne. Krivina za krivinom i nije puno trebalo... ...kapija manastira Banjska je bila preda mnom. Gospodo iz Zavoda za zaštitu i naučno proučavanje spomenika kulture... sramota je. Ajde da sam je ja pravio, nego zvanična državna institucija. Zaista je nedopustivo da ovakve table (sa istom greškom) viđam po čitavoj Srbiji. Manastir Banjska nalazi se u krajnje živopisnom krajoliku, na obali istoimene rečice - desne pritoke Ibra i na trasi nekada kaldrmom popločanog puta Carigrad - Dubrovnik. Manastir, sa crkvom posvećenom Svetom Stefanu, svetitelju i zaštitniku porodice Nemanjić, sagrađen je između 1312. i 1316. godine, kao zadužbina srpskog kralja Stefana Uroša II Milutina, jednog od najmoćnijih ali i najbrutalnijih vladara iz dinastije Nemanjića i jednog od najmoćnijih vladara na Balkanu toga doba. Manastir Banjska je jedan od retkih srpskih pravoslavnih manastira sa očuvanom osnivačkom poveljom iz koje se vidi da je prilikom osnivanja manastiru priložen veliki novac, zatim ogromno vlastelinstvo od 75 sela i 9 katuna sa oko 500 pastirskih porodica, sa ribnjacima oko jezera Plav, vodenicama i pčelinjacima... Tako je nastao jedan od najvećih feudalnih poseda crkve u srednjovekovnoj Srbiji. Glavni ponos manastira Banjske bilo je čuveno "banjsko zlato", opevano u narodnoj pesmi i opisano u onovremenim putopisima. Činili su ga tanki zlatni listići kojima je oblagana pozadina fresaka, takođe po uzoru na mauzoleje prethodnih vladara – manastire Studenicu, Mileševo i Sopoćane. Danas je od tog živopisa očuvano samo nekoliko izbledelih fragmenata. Od ostalog banjskog blaga – ikona, rukopisa, srebrnih, pozlaćenih i zlatnih svećnjaka, kandila, kadionica, horosa, kojima je, po kazivanju kraljevog biografa Danila II, štedri kralj Milutin obdario svoju zadužbinu, nije sačuvano ništa. Jedini nalazi skupocenog nakita iskopani su slučajno, za vreme Prvog svetskog rata 1915. godine, iz groba kraljice Teodore, prve žene kralja Stefana Dečanskog i majke cara Dušana. To su dva zlatna prstena: prvi je ukrašen antičkom kamejom, a na glavi drugog je predstava dvoglavog orla i natpis: “Ko ga nosi, pomozi mu Bog” (fotografija ispod). Ovo prstenje se smatra najlepšim srpskim srednjovekovnim nakitom. Fotografija je nešto lošija jer je "kropovana", plus mi je smetalo svetlo koje se odbijalo od staklene vitrine. Prsten se nalazi u Narodnom muzeju u Beogradu. Malobrojni ostaci ornamenata samo svedoče o raskošnoj lepoti ove građevine. Nastaviće se... 8 1 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15443 Napisano Jul 12 Drug član, 1774 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Srpski kralj Milutin je velelepnu Banjsku namenio sebi za grobnu crkvu i tamo je najpre i bio sahranjen. Međutim, posle Kosovske bitke 1389. godine, njegovo telo je preneto u Trepču, a potom, 1460. godine u bugarski grad Sofiju, u crkvu Svete Nedelje gde se i sada nalazi. Nažalost i manastir Banjska je pratio sudbinu svog ktitora. Monumentalno zdanje manastira Banjske sa crkvom, trpezarijom, bibliotekom, konacima i “palatom carskom” je počelo da propada vrlo rano. 1419. godine je bio "zapaljen dom Svetoga Prvomučenika" i "požeženo knjižije". 1433. manastir je još uvek pojao, ali je u drugoj polovini istog veka zapusteo. Po naredbi sultana u 16. veku je razoren jer su se u njemu skupljali hrišćanski begunci pred turskom vlašću. Najveća razaranja zabeležena su 1689. godine, za vreme tursko-austrijskog rata, kada su ga naizmenično koristile turska i austrijska vojska kao vojno utvrđenje. U toku 17. veka iskopani su i manastirski podovi koji su bili ukrašeni raznobojnim mermerom. Za vreme Prvog srpskog ustanka crkva je još jednom zapaljena od strane Turaka. U 19. veku, već razrušena crkva, pretvorena je u džamiju i kao takva služila je sve do Prvog svetskog rata. Godine 1912. Turci su napustili Banjsku. Razrušen i zapušten manastir je čekao obnovu. Arhitekta i profesor Beogradskog univerziteta Đurađ Bošković je od 1928. godine detaljno snimao i ispitivao ruševine crkve u Banjskoj, da bi se sa obnovom počelo 1938. godine. Međutim, Drugi svetski rat doneo je nove nevolje, tako da radovi na crkvi nisu dovršeni. Mošti kralja Milutina se i dalje nalaze u tuđoj zemlji, daleko od njegove zadužbine u kojoj je sve spremno za njegov povratak. Tokom svoje skoro četrdesetogodišnje vladavine, pored manastira Svetog Stefana u Banjskoj podigao je ili obnovio: Gračanicu, katolikon manastira Hilandara, Crkvu Svetog Spasa u Žiči, Crkvu Bogorodice Ljeviške u Prizrenu, Crkvu Svetog Đorđa u Starom Nagoričinu kod Kumanova, Crkvu Svetih Joakima i Ane u Studenici... Glavni ukras spoljašnjosti crkve predstavljao je raznobojni tesani kamen u žućkastoj, rumenoj i sivoj boji, kojim su bile obložene fasade. Delovi kamenog ukrasa manastirskih fasada nalaze u Narodnom muzeju u Beogradu, Arheološkom muzeju u Skoplju, a nešto je ugrađeno u objekte sela oko Banjske. Ipak, znajući da se radi o velikoj svetinji, narod je vekovima obilazio znamenite zidine Banjske. Ponovo je, trudom Srpske Crkve, manastir oživeo i propojao 2004. godine, kada se u njemu okupilo mlado monaštvo. Manastir je odmah po osnivanju postao duhovni centar Srba na Kosovu. U toku 2006. godine počela je obnova same crkve i šireg manastirskog kompleksa. 2017. godine manastir Banjska je na svom imanju obnovio proizvodnju nekada čuvenog manastirskog piva, što je značajno doprinelo vraćanju samopouzdanja pretežno srpskog lokalnog stanovništva u mogućnost održivog života i opstanka na ovom području Kosova i Metohije. Manastirsko Banjsko pivo najstarije je pivo kod Srba, nepasterizovano i nefiltrirano, prijatnog ukusa i mirisa, proizvedeno od visokokvalitetnih sorti slada i hmelja, pivskog kvasca i kvalitetne izvorske planinske vode. Tradicija pivarstva u manastiru Banjska potiče još iz srednjeg veka, a prvi pomen o proizvodnji piva u manastiru imamo u Svetostefanjskoj Hrisovulji iz 14. veka kralja Stefana Uroša Milutina manastiru Banjska. Ovo je takođe i prvo zanatsko (kraft) pivo proizvedeno u nekom od manastira Srpske pravoslavne crkve, kao i prvo zanatsko pivo proizvedeno na Kosovu i Metohiji. "Netko bješe Strahiniću bane, Bješe bane u malenoj Banjskoj, U malenoj Banjskoj kraj Kosova, Da takoga ne ima sokola..." Kojekuda po Srbiji – Google My Maps WWW.GOOGLE.COM Kojekuda po Srbiji 17 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
bgvozdic 49 Napisano Jul 12 U prolazu, 58 postova Lokacija: KM - PA Motocikl: F800GS Prijavi odgovor kao problematičan Da sam znao da dolazite ovde, bilo bi mi zadovoljstvo da Vas ugostim. 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
mali_zmaj 1216 Napisano Jul 13 prisutan, 1119 postova Lokacija: Banja Luka Motocikl: keeway cruiser 250,KLE 500,BMW K75, ZEPHYR 750,CBF 1000 BENELLI TRK 702 Prijavi odgovor kao problematičan Imam srpsko državljanstvo, ali mi motor na B i H table, a zna se da mi Kosovo nismo priznali, tako da mislim da bi garant napravili problem na granici, a možda i ne bi, ko zna, a volio bih obići naše manastire po istom!! A to pivo bih baš volio probati!! 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
.thumb.jpg.0d0060f3b8af91ccc2d023f95385597b.jpg)
