Jump to content

Moto Zajednica

Ćaletova SFRJ Moto AvanTura - 2018

Recommended Posts

  • Samo nek je neki cirkus, 791 postova
  • Lokacija: Ljubljana, Slovenija
  • Motocikl: BMW R1250RS Triple Black

 

Ideja je bila zrela već prošle godine al uvek nešto uleti, izbije, … i eto, nije prošlo. Grizlo me još cele godine i zakleo sam se, da moja SFRJ Tura u 2018 ima da prođe, pa skoro po svaku cenu.

 

Zašto SFRJ? Pa najpre zato, jer mi je od šest »republika« falila jedna, koje još nisam obišao i to je bila Makedonija. Onda zato što taj naš komad balkana ima taj čar, koji sebi zove i one izdaleka, a kamoli nas, koji volimo dobro da jedemo, da se družimo i upoznajemo fascinantne i tople ljude. Zato što ima šta da se vidi, tako u prirodi kao i u različitim kulturama. I na kraju i zato, što je takva avantura i finansijski pristupačnija nego recimo neka Norveška i slično.

 

I kako je sve počelo? Pa ideja je bila, da na furu krenemo bar četvorica. Razgovori su počeli još zimus, kad su temperature bile dobro ispod nule. Prvi deo ture preko Dalmacije do Ohrida pao bi u zajedničkoj vožnji, dok bi se kolege posle vraćale svojim obavezama u Ljubljani, a ja bi pičio dalje svojim »poslom«, obilazeći krasne ljude dobrog duha, to jest familiju, stare i nove prijatelje.  Igrom »slučaja« ili kako god se može tome reći, drugovi kandidati su zbog različitih razloga otpadali jedan za drugim, pa da kažem još na predveče kretanja. Naravno, ideja o solo turi preko 6+1 država od početka pa do kraja ipak menja putovanje u avanturu i to sam prihvatio bez neke velike drame.

 

Jer sam od prtljaga imao samo tank torbu i ranac, samo pripremanje na put bilo je ekstra epizoda. Treba naravno svega. Par dana pre odlazka počeo sam pisati neki spisak, šta sve bi trebao poneti. Kao npr. prva pomoć, pa vezice, pa švajcarski nožić, pa kišnjak i ostalo, pa spray za lanac. Problem mi je predstavljala garderoba, jer je to bilo potrebno smanjiti na mini minimum. Al rekoh ajde, nećemo mnogo da se šmekiramo, nešto gaća, čarapa, softshellka, farmerice, patike i po koja kratka majica. Za dve manje torbe, mnogo previše. Al stisnuo sam ja to nekako, uz pomoć moje najdraže, a na putu stiskaću sam. Al, iće nekako.

 

Planirani dan odlazka nisam nameravao da pomeram i tako sam jednu kišovitu sredu posle posla seo na mog crvenog Italijana, digao pete i krenuo prema teško očekivanoj avanturi.

 

...

 

 

IMG_E1723[1].JPG

  • Sviđa mi se 13
  • Podržavam 7

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Samo nek je neki cirkus, 791 postova
  • Lokacija: Ljubljana, Slovenija
  • Motocikl: BMW R1250RS Triple Black

Plan za prvo poslepodne bio je stići maksimalno daleko po Jadranskoj magistrali. Početna kiša nije bila ništa dramatična ali je ipak na delu oko Delnica temperatura pala na 14 stepeni, pa sam jedva čekao da se spustim dole do mora, gde sam očekivao bar malo civilnije temperature. Uz more bilo je odmah toplije, tamo nešto malo više od 20 stepeni. Raspoloženje se popravilo u momentu i suha magistrala mi je nacrtala osmeh na usta.

 

Odmah na početku osetio sam deo neudobnosti zbog relativno teškog ranca, koji je pritiskao na rame, al to sam delomično izbio iz glave. Bliži se veče, rezervacije smeštaja nisam odradio, rekoh videću na putu kako ide, pa ćemo već nešto naći. I tako negde pred mrak stižem do Karlobaga, gde kod table stoji neka stara Škoda i gospodin sa natpisom »apartmani«. Rekoh, evo, upecali jedno drugog. Nabrzake se dogovorimo oko cene, dodamo doručak i odvezemo se do apartmana. Uredno, sa lepim pogledom na more i Pag.

 

Gazdu pitam oko nekog mesta za večerku, ponudi da me kolima odveze kad budem spreman. Istuširam se, presvučem u farmerke i gazda me odveze do »centra«, gde sam pojeo ćevape, popio jedno, pa još drugo, koje je počastio gazda lokala. Hvala.

 

Vedar u srcu, popunjen u stomaku, peške se laganini vraćam do apartmana i odlazim na zasluženi odmor. Nešto malo mi pred spavanje padne na um »strah« oko motora, koji je parkiran ispred apartmana ali me još pre gazda pomirio, da ima dva psa i da ništa ne brinem. Aj, reko, zna čovek. I zaspim.

 

Budim se u lepo jutro, izađem na terasu i dolaze dva psa J Baš pravi, opasni čuvari, nema šta. Slike priložene. Gazda sprema doručak. Korektan. I gazda i doručak. Nekako s silom spakujem stvari nazad u ranac, rešim račun, pozdravim gazdu i krenem dalje. Plan mi je negde do Dubrovnika, ako kondicija bude dozvoljavala. Ipak nisam navikao na takve ture, a na google mapsu sve je to jednostavno. Videću. Ah da, plan mi je bio minimalizirati autoputeve. Znači želja putovati po magistralama, selima, … gde ima života. I tako ti ja krenem u lepo jutro po opet idealno suhoj i praznoj jadranki (magistrali, ne nekoj dalmatinki ;) ).

 

...

 

 

 

 

IMG_E1201.JPG

IMG_E1214.JPG

IMG_E1217.JPG

IMG_E1229.JPG

IMG_E1238.JPG

  • Sviđa mi se 20

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Samo nek je neki cirkus, 791 postova
  • Lokacija: Ljubljana, Slovenija
  • Motocikl: BMW R1250RS Triple Black

Uživam. Solo vožnja u svom ritmu. Kad i ako mi se bude stajalo, ja ću stati. Kad mi se bude išlo brže ili sporije, odlućiću sam. Pičim pičim, i mislim si tamo negde posle Zadra, kako ću na kafu kod jednih prijatnih ljudi u Vodicama, kod kojih smo pre par godina letovali, pa rekoh da ih obiđem i odmorim za tren. Trebaću i na benzinsku pa pred jednom pumpom malo usporim, nećkam se dali da produžim do iduće ili stanem na ovoj. Vidim tamo neki motori, pa ajd, stajem na ovoj. Silazim sa motora, krenem da skinem kacigu kad iza automata stoji meni, a i vama jako poznata faca. Padam na kolena. Bukvalno.

 

Smejem se, a liku ništa jasno. Rekoh, pa gde si Pavle, legendo. Čovek, stari morski vuk Nemo me prepoznaje i njemu bogami ništa jasno. U tom momentu udara mi neka emocija i sad mi je skroz jasno, da za sve postoji neki razlog. Zvezde su tako odlučile i prosto nemoguće bi bilo, da se tako nešto desi bez neke višlje intervencije. Meni drago, neopisivo. Skidam kacigu, rukujem se s Nemom ponovo i kao debil ponavljam, da je to neko gore nešto rešio i da to ne može biti slučajnost. Inače je Nemo, Pavle, stari morski vuk skoro moj komšija. Živi u Ljubljani 10km od mene i uvek mi je drago kad ga vidim i podružim se s njim. Pita me Pavle po planu i skontamo, da i on sutradan planira do Crne Gore. Predlaže, to jest ponudi  mi da promenim plan i da prespavam kod njega na jedrilici, koja mu je u bližnjoj marini te da sutra zajedno krenemo prema Crnoj Gori. Mislim si, pa to se ne odbija iz onih gore navedenih razloga (zvezde, sudbina, planovi, ….) a naravno druženje sa čovekom kao što je Pavle, postavlja se u prvi plan, ispred nekih planiranih ruta. I na brzaka napravimo plan i odemo do jedrilice u bližnjoj marini, gde sam se raskomotio.

 

Skoknemo zajedno po nekim Pavlovim »morskim« obavezama i odemo na fenomenalno pečenje. Naručimo kilo perfektne jagnjetine. Zna Pavle gde valja ;) Al kralj je kralj, pa smo posle dodali još pola kile prasetine. Ubio sam se. Takvi puni vratimo se u marinu gde mi Pavle mentorski odgovora na svu moju znatiželju oko jedrilice, mora, avantura i slično. Popijemo još po koju i na spavanje.

 

Oko dva ujutro, potera me van zbog silnih pivi, vratim se u krevet i setim se, kako smo nešto pričali oko potrošnje Pavlovog GS-a i koliko mu staje u tank i to, i Pavle mi sinoć kaže, kako je baš hteo da preračuna potrošnju i kapacitet rezvara al sam ga ja »sjebao« kad smo se sreli i zaboravio je pogledati, koliko je sipao. I u dva ujutro »HEUREKA«. Setim se ja, kako sam ga uslikao na pumpi. Uzimam telefon, pretražim fotografije i jedva čekam, da mu ujutro u decilitar kažem koliko je sipao. Naravno na slici se video i automat i sav srećan zaspim dalje.

 

...

 

 

IMG_1243.JPG

IMG_1246.JPG

IMG_1247.JPG

IMG_1250.JPG

IMG_1252.JPG

IMG_E1254.JPG

IMG_E1256.JPG

IMG_E1258.JPG

IMG_E1259.JPG

  • Sviđa mi se 12
  • Podržavam 2

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Samo nek je neki cirkus, 791 postova
  • Lokacija: Ljubljana, Slovenija
  • Motocikl: BMW R1250RS Triple Black

Usput ću dodati još po koju lepu fotografiju, što jih je spucao i samnom podelio drug Nemo. Hvala Nemo!

 

 

IMG_6344.jpg

IMG_6350.jpg

IMG_6351.jpg

IMG_6345.jpg

  • Sviđa mi se 9
  • Podržavam 2

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Drug član, 1063 postova
  • Lokacija: Ljubljana
  • Motocikl: BMW GS 1200 LC ADV

Onoliko koliko je Ćale bio iznenađen i veseo što smo se sreli, bio sam i ja. Zajedno smo proveli tri dana, ni u jednom  momentu meni nije bilo dosadno, naprotiv, uživao sam u zanimljivim razgovorima o različitim temama. A tek zajednička vožnja... super. Ali kada bi negde stali, kao hipnoza, sve oči u crvenog Dukatija. Magija... No, ipak svi ne misle tako, napisaće Ćale...

  • Sviđa mi se 11
  • Podržavam 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Samo nek je neki cirkus, 791 postova
  • Lokacija: Ljubljana, Slovenija
  • Motocikl: BMW R1250RS Triple Black

Budimo se u prekrasno jutro, Pavle spremi kajganu, ja režem domaći kulen, kog je spremio moj ujak i koji me pratio većinu moga puta. Kulen. Ne ujak ;) Posle doručka, sedamo na mašine i planiramo do Budve. Meni se to čini ekstra daleko al savladaću ja to. Pičimo ga mi dobro, i usput stajemo na extra mesta, koja Pavle dobro zna i odkud može da se postoji za tren i odmori oči na prekrasnim pogledima.

 

Stajemo na jedno dva tri mesta, opalimo po fotografiju i stajemo u Neumu uz neku pečenjaru, drumski restorančić, gde se gazda, konobar, … obraduju najpre Pavlu, al ovaj put Pavle je u drugom planu. Mladić je toliko oduševljen Ducatijem, da se na njemu slika, uzdiše i naravno dobaci koju na račun ozbiljnog GeeSa.  Nama smešno, neznam dali je i Pavlu :D  . Odmorimo mi tako za tren, mladić mi prijateljski očisti vizir kacige i krećemo dalje. Pređemo granicu sa Crnom Gorom i Pavle mi kaže, kako mu se učinilo, da je nešto blicalo po mojoj tablici, tako da još čekam, hoće li plavci poslati neku razglednicu. Pavle, nadam se da ti se bilo blicalo od gladi, jer to ne bi bila jedina razglednica sa tog puta. O tom malo kasnije.

 

Momentalno posle ulazka u CG menja se saobraćajna kultura, kao i infrastruktura. Nažalost na lošije. Laganini vozimo prema Budvi. Saobraćaj neprijatan. Mi već malo umorni. Bar ja. U nekom momentu vozimo iza nekog zahrđanog kamiona kojem stop lampe ne rade. Prilike da ga zaobiđemo, nigde. Uhvati Pavle priliku, stisne ga, kad u istom trenu pred njega izleće plavi anđeo sa lizalicom. Stanem negde 30 metara ispred njih i posmatram šta se dešava. Posle skidanja kacige sivi iskusni vuk rešava situaciju sa službenim licem i to samo sa opozorenjem. Čak nisu pali ni ćevapi. Svaka čast.

 

Krećemo dalje i ulazimo u Budvu. Bio sam tamo pre dosta godina, dok se još moglo videti nešto prirode. Sad su hoteli na hotelima, zgrade na zgradama. Investicije su još uvek u punom teku, al ko zna dali taj narod živi bolje posle toga, kad se prodala praktično cela obala. Meni se panorama činila skroz neukusna, al to je moj lični dojam. Stajemo u restoranu kod Krsta. S jedne strane fin restorančić a sa druge izbija bajkerska duša. Svakako stanite tamo, nema greške. Poručimo jelo, ja bez njeguške ni ne počinjem sa glavnim jelom. Popijemo po hladno i Pavle sa gazdom, s kojim se znaju još od pre, reši oko rezervacije bližnjeg hotela Oaza, gde su nas primili toplo i smestili nam motore na sigurno mesto. Posle tuširanja odlazak u grad, po piće, dva, tri, … Večerni program kod Krsta sastavljen je iz dva extra performera na gitarama i pun bajkerski ambient. Baš lepo. Tako umorni odlazimo na spavanje. Budva je tutnjala sa basovima i house muzikom još u jutarnje čase, al je izgleda umor bio jači pa mi to nije stvaralo preveliki problem.

IMG_1261.thumb.JPG.308ed09948a341f513c80504cc10657a.JPGIMG_1277.thumb.JPG.8e6d9f83a104f624330fb52bd04e7fc1.JPGIMG_6361.thumb.jpg.f50fe4ec7a9364c967b0ccc5952faf51.jpgIMG_1298.thumb.JPG.e9f6e424b29ed323145e73c80370da40.JPGIMG_1302.thumb.JPG.daa228c80b1058d3d3be4f59ff1ff254.JPGIMG_1303.thumb.JPG.db58b6c5b94bfb8b67e352800b1fa28c.JPGIMG_1308.thumb.JPG.d9e4b17348cac46d4508e0ff70630305.JPGIMG_1314.thumb.JPG.3b7cf7ae4b2c1f60946f76949f38c6f6.JPGIMG_1317.thumb.JPG.9ac84128cc66cda3533686e2de9249e9.JPGIMG_1318.thumb.JPG.40a9db5a5f46eeccab30795a39b3be71.JPGIMG_6359.thumb.jpg.4cf32f6e12e29837dd9cf0b415edf49d.jpg

...

 

  • Sviđa mi se 8
  • Podržavam 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Samo nek je neki cirkus, 791 postova
  • Lokacija: Ljubljana, Slovenija
  • Motocikl: BMW R1250RS Triple Black

Sinoć se kraj naših motora smestilo još nekih pešest austrijanaca sa Harlićima i dva BMW-a.  Ujutro, čekajući doručak nešto small talk-a sa njima. Jedan od njih dobacuje provokaciju, dok smo s Pavlom mazali lanac na Ducatiju, nakrećući ga prema sebi. Lik naravno u šali dobacuje kako na Ducatiju uvek nešto treba da se šarafi, radi, … Zadržavajući se, da šale ne shvatim preozbiljno, udarim korak prema restoranskom delu na doručak. Doručak bogat i ekstra. Najinteresantnije mi je bio što to nije vic, nego doručak stvarno počinje od pola devet ujutro. Ma crnogorci su verni sami sebi i svaka im čast za to :D .

 

Posle super doručka krećemo dalje u avanturu po Crnog Gori. Penjemo se iznad Budve na predivne vidikovce, gde naravno pade par lepih fotografija. U zaleđu obale temperatura se snizi za jedno dva, tri stepena i mnogo je prijatnije za vožnju. Pavle skreće prema Reki Crnojevića, gde se sam verovatno nikad nebi slučajno snašao i ne sumnjam, da čovek zna šta radi. Silazimo do destinacije. Extra. Ima tu i historije pa potražite malo sami, da sad mnogo ne lupam o tome. Zna google bolje.

 

Uz pićence Pavle javlja svom moto kolegi, da je u okolini i da nažalost nije bio u prilici da mu se javi pre. Taj argument nije bio dovoljan i u roku od sat vremena stiže maksimalno prijatan čovek, sa svoje tri dame,  to jest suprugom i dve male princeze. Slavko, moto ljubitelj i distributer nekoliko moto marki u Crnoj Gori, kao rečeno, maksimalni pozitivac i užitak ga je slušati, kad objašnjava svoje moto avanture. Drago mi je što smo se upoznali i verujem da to nije bilo zadnji put. Uz priču pade mala provokacija, da mi se pridruži na putu prema Ohridu, jer Pavle već kreće dalje svojim poslom. Falilo je Bogami malo, da Slavko ne seda na svoj motor i krene, ali ipak bi to logistički uz druge obaveze teško odradio pa ostaje na dogovoru »drugi put«. U tim trenucima opet mi se potvrđuje, kako se sve to moralo desiti i kako su zvezde pripomogle tome, da vidim mesta i upoznam ljude, koje inače nebi. Toplo mi pri srcu i srećan sam.

 

Pozdravljamo se od divnih ljudi i posle par kilometara stajemo na, kako kažu Slavko i Pavle, najlepši vidikovac u Crnoj Gori. Fotografije mogu nešto malo da dočaraju, al u živo to je sasvim spektakularno. Hvala drugovi za taj momenat. Pamtim. Žežemo dalje do Podgorice, ručamo i dogovorimo se, da zajedno pređemo u Albaniju na Skadru, odakle nastavljamo svak svojim putem.

 

Ja i Prijatelj Pavle pozdravimo se, on levo, ja desno.

 

 

...

 

 

 

 

IMG_6398.jpg

IMG_6401.jpg

IMG_6405.jpg

IMG_6409.jpg

IMG_6413.jpg

IMG_6414.jpg

IMG_6430.jpg

IMG_6434.jpg

IMG_1319.JPG

IMG_1333.JPG

IMG_1339.JPG

IMG_1351.JPG

  • Sviđa mi se 12

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

Pridruži nam se!

Možeš sada da napišeš svoj odgovor, a kasnije da se registruješ. Ako imaš nalog, uloguj se i napiši svoj odgovor.

Gost
Odgovori na ovu temu...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.



  • Aktivni korisnici   0 članova

    • Nema ulogovanih članova koji gledaju ovu stranu.


×
×
  • Create New...

Važno obaveštenje

Nastavkom korišćenja ovog sajta prihvatate Pravila korišćenja