Ovakvo putovanje (na ovakvom motoru) predstavlja "avanturu" samo kad prvi put to odradiš. Kasnije to postane potpuno normalno. Početkom osamdesetih sam svakog vikenda Tomosom (sa suprugom kao suvozačem) putovao Bor -Niš i nazad..A bilo je često i dužih tura. Putovanje nije bilo do Beča nego do Graca. Ali smo malo "švrljali" po Sloveniji i Hrvatskoj, pa je ispalo oko 2.100km (krenuli u petak ujutru, vratili se u nedelju ujutru). I da budem iskren: Takvu "avanturu" nikad ne bih ponovio.

Na obe "moje" gume piše Made in Korea. Dakle i prednja i zadnja guma su tamo proizvedene. Kod mene do skoro nije bilo problema sa "voblingom". A u poslednje vreme se dešava da "zaigra" upravljač kad uklonim ruke sa njega.

Viđao sam i ja takve mikropukotine. Jedino što su ove moje "mikropukotine" već "zinule" više od dva milimetara u širinu i po nekoliko santimetara u dužinu (sa očiglednom tendencijom "napredovanja"). Već je uočljiva i razlika u širini gume tamo gde ima pukotina i tamo gde ih nema. Čini mi se da će uskoro da počne odvajanje komada gazeće površine. I još sledeće: Na gumi je DOT 1110. Kao max. pritisak je napisano 260kPA (2,6 bara). Kad sam montirao gume zadnju sam napumpao na 2,5 a prednju na 2,3 bara i tako prevezao prvih petstotinak km. Međutim, sa takvom "konfiguracijom" motor je bio vrlo "nervozan" (posebno u krivinama), pa sam po malo spustao pritisak i ustanovio da 2,2 i 2,0 bara daju najbolje rezultate. Zaista mi nije jasno na koji bi to drugačiji način trebalo da koristim gume na motoru? Meni se ipak čini da je razlog za ovakvu pojavu taj što na gumama piše Made in Korea!

Ništa ne fali mom faru, nego mi ostarela krštenica. A far ću da pojačam pošto za krštenicu nema leka. Osim ilovače koja sve leči (ne daj bože).

Čuda i jesu čuda zato što se povremeno ipak događaju. Nadajmo se čudu i u ovom slučaju.

Jeste bilo povremenih vožnji po makadamu (i sa "suvozačicom") ali nije bio u pitanju neki ozbiljniji teren. Ali brate, ta guma je (po prospektima i tvrdnji proizvođača) upravo i namenjena za takve namene, pa sam je ja zato i kupio. Da sam je čuvao u ormanu ne verujem da bi imala pukotine. A inače i dalje tvrdim da je ova guma ispunila moja očekivanja po pitanju sigurnosti i "ponašanja" u različitim uslovima. A sada me samo strah da se ne raspadne pri nekoj većoj brzini i onda ... . A već sam mator pa mi sporije zarastaju kosti.

Evo da podelim neka svoja iskustva sa ostalima koji koriste (ili planiraju da koriste) gume Conti Trail Attack (90/90S-21 i 130/80S-17). Već sam pisao o ovim gumama (imao sam pad istaog dana kada sam ih i montirao). Gume sam kupio i montirao 07.03.2011. (na brojaču bilo 51.400 km). Sada je na brojaču 59.790km. Dakle gume prešle oko 8.400km. Svo vreme pritisak u njima 2,0 odnosno 2,2 bara. Korišćene u svim uslovima (mraz, kiša, suvo, toplo, blato, pesak, makadam, asfalt ....) . U gradu i na dužim putovanjima, „solo“ i sa „suvozačicom“ i prtljagom ... . Brzina uglavnom 80-130km/h. Gume se pokazale kao veoma dobre u skoro svim situacijama (nisu baš za blato i pesak). Na suvom i mokrom asfaltu izvanredne, na makadamu i zemljanom putu takođe. Dakle zaista dobra guma (do sada), međutim: Pre par dana rešim da operem motor (i gume) i slučajno primetim na zadnjoj gumi neke crne „brazgotine“ (kao da je flomasterom crtano po „kanalima" gume? Pogledam detaljnije i ustanovim da se radi o pukotinama koje su se pojavile unutar „šara“ (na samom dnu), a po celom obimu gume? Te pukotine su uglavnom duge 1-3cm i široke do 1,5 mm (mislim da su toliko i duboke). Inače je dubina šara na zadnjoj gumi još oko 5mm. I na prednjoj gumi sam takođe primetio na par mesta slične pukotine (ali manje izražene). Gume su u garantnom roku ali ne znam da li da se „cimam“ oko toga ili da vozim dok ih ne „potrošim“. Muka mi je da ih skidam i šaljem u N. Sad (gde su kupljene), tim pre što je rok za „odgovor“ na reklamaciju zaista neprihvatljivo dug. Napominjem da na gumama ne postoji bilo kakvo drugo vidljivo oštećenje nastalo prilikom korišćenja. Ima li neko iskustva sa sličnom pojavom na gumama i koliko to može da bude opasno u daljoj eksploataciji?

Moraš prvo da definišeš svoje zahteve (potrebe) jer: Tražiš enduro za gradsku vožnju, pa onda napišeš da ti se enduro ne sviđa, pa da bi voleo i duža putovanaja (odlazak na more). Teško da će neko da odabere motor za tebe kad ni sam ne znaš šta ti je prioritet. Imam Transalpa i uspešno ga koristim kao "univerzalni" motor. Ali zaista nisam spreman da ti preporučim bilo šta jer su tvoji zahtevi vrlo "promenljiva" kategorija.

A ovo što se dešava u poslednjih par nedelja nije "pičvajz"?! Pa nastradaše nam (povređeni ili poginuli) mnogo kolega. I što je najtragičnije, u ovim udesima gotovo da nije bilo drugog učesnika. Potamanismo se bez ičije "pomoći". Gotovo da nam je nestalo argumenata dakako nas ugrožavaju drugi učesnici u saobraćaju, (a ugrožavaju nas). Možemo sada da se svađamo i psujemo i ubeđujemo kako smo "zlatni" i pametni, ali agumenti su ovog puta protiv nas (motociklista).

Na ruti koju sam predložio zaista ima dosta krivina i uspona. Međutim pre tri godine sam kineskim skuterom od 50 kubika (Rijo Spider X3) išao od Niša do Mladenovca i nazad (u istom danu) bez ikakvog problema.

Ma ovo mi nešto mnogo poznato.

Nema nikakvog razloga da ne kreneš na ovakav put motorom od 50 kubika, niti je to neka rizična "avantura". Ljudi ti već dali dobre savete. Ne forsiraj mašinu do kraja da bi imao i neku rezervu kad ustreba. I odmaraj. A tvrdim da za tebe nema bolje trase od sledeće: Beograd-Mladenovac (preko Ripnja)-Topola-Kragujevac-Rekovac-Belušić-Kruševac-Kaonik (Đunis)-Žitkovac-Tešica-Niš. Ovom trasom sam ove sezone motorom prošao već pet šest-puta i put je ko izmišljen za motor. Ako ti treba još neko obaveštenje slobodno pitaj na p.p.

Na ovaj komentar već je dovoljno odgovorio kolega Mali: A i ja bih "u svoju odbranu" samo još da dodam: Ovo što sam napisao nije "fikozofiranje" nego način življenja koji sprovodim u praksi! Dakle ako DL4E (ili bilo ko drugi) misli da ja pedesetpet godina živim negde ispod "staklenog zvona" i da se ne susrećem sa problemima sa kojima se i on susreće, u grdnoj je zabludi! Imam i ja po neki ožiljak od ujeda pasa (i ne samo od toga), a moju suprugu je prošle godine izujedala komšijska kuja (nemački ovčar) i dobila je na niškoj hirurgiji petnaestak santimetara "šava"). Ali tvrdim da je "napad" psa gotovo uvek uzrokovan našim pogrešnim postupanjem. A tvrdnju da nisam "filozof" već da pokušavam da i konkretno nešto "odradim" potvrđujem i time da sam trenutno u svom dvorištu (i o svom trošku) zbrinuo sedamnaest pasa lutalica i pet mačaka. Dakle nisam "svirač q..u" na forumu nego se trudim da ono što pričam sprovedem u delo. A neka svako razmisli šta je on konkretno uradio za rešavanje problema o kome diskutuje?

U životu se pridržavam načela "Živi i pusti druge da žive". S tim da ja pod pojmom "drugi" ne podrazumevam samo ljudski rod nego sve što me okružuje. Ne smatram sebe ni dovoljno "kompetentnim" (a ni dovoljno vrednim) da bih prirodu prilagođavao prema mojim kriterijumima. Posebno ako bih time ugrozio život nekoga (ili nečega). Smatram da svako živo stvorenje podjednako ima prava življenja na zemlji, a to što je čovek (ili nečovek) uzurpirao prava koja mu po prirodnim zakonima ne pripadaju, već počinje da nam se "obija o glavu". Opustite se ljudi i pokušajte da "uživate" u životu. To sve kratko traje i greota je proćerdati ga pokušavajući da uzememo što veći deo okruženja za sebe. Uostalom na kraju svima sleduje isto.

Koji sam ja baksuz! Mene poneki pas hoće i da zalaje, ali kad priđem hoće da se igra, pa tako ne mogu da zaradim neku kintu na odšteti. Ma kad nekog neće lova ..... .

Kad idem dovoljno sporo volim da se zezam sa džukcima. Zaustavim se i zovem ih da mi priđu. Neki mi priđu i poigraju se, a neki ne, ali nikad nijedan nije pokušao da me napadne dok stojim. A čim krenem opet jurnjava i lavež kao da se nismo "upoznali". Treba samo obratiti pažnju da oštro krenemo da nas ne bi sustigli u tom momentu. Kad idem brže pazim samo da nekog ne udarim i pri tom ih "ignorišem". Nikad ne pokušavam da ih šutiram jer ih to izaziva. Ma lako je sa ovim četvoronožnim "džikcima". Mnogo su veći problem oni na dve noge.

Ljudi šta je ovo? U poslednje vreme nastrada mnogo bajkera (povređeni ili poginuli), a da nije bilo drugih učesnika u udesu! Sami "bajkeri" se potamaniše! Stradaju i iskusni i početnici i mladi i stari! A kolegi želim uspešan i brz oporavak.

Zaista bih voleo da prisustvujem. Međutim za nas koji nismo iz Beograda ovakav sistem organizovanja (petak i nedelja) je vrlo nepovoljan. Praktično tri dana odsustva od kuće (dva noćenja u Bg), ili dva putovanja do beograda i nazad. Nažalost u ovakvim okolnostima sada nisam u situaciji da uzmem učešće u akciji.

Bili smo aprila zajedno u Kulinu. Nije li te bre gr'eota da prodaš onakav motor? Srećna prodaja.

Neverovatno kako su ovi "matorci" podetinjili. I koliko ih tek ima? Pre dve godine sam se i ja na ovom forumu predstavio slično kao ti sada. A vidim i kolega Slaninar je iz slične priče. I ja sam vozio NSU, Elektronik, Laverdu 500, Triumph Thundrfbird 650. I onda pauza od 1987 do 2007! A zadnjih par godina se sa suprugom vozimo Transalpom 600. Milina jedna. ponekad pređemo vikendom i preko 1.000 km. Kupuj motor što pre i na put. Skuter ti ne bih preporučio. Probao sam i ne biva.

Od kada sam kupio Transalp smetaju mi dve stvari: Ružan auspuh i jednostruki četvrtasti far "televizor". Ajde dobro, i slabe kočnice i .... Došao sam (kao i Đunta) do zaključka da bi najbolje rešenje bila ugradnja dva fara sa BI xenon lampama. Međutim bio je problem pronaći dovoljno male farove, a koji mogu da "prihvate" sijalice (i pravilno usmere svetlo) iz Bi-xenona. I kako stvari stoje (za sada) najprihvatljivije rešenje je (http://www.theretrofitsource.com/product_info.php?products_id=101), koje je dao sveštenik. Nisam siguran da li su u cenu obuhvaćene i sijalice. (Ja bih stavio od 4.300k, eventualno od 5.000k). A razmišljam i o soluciji da se u jedan far ugradi BI-xenon a u drugi klasična halogenka H4 (zbog propisa). U svakom slučaju trebalo bi staviti glavni prekidač za svaki far pojedinačno. Znači "ćef" nam levi ili desni far, ili oba fara. Preklopnik za kratko/dugo svetlo bio bi zajednički. U svakom slučaju meni će ugradnja Bi-xenona da bude prvo naredno ulaganje u TA.

1. Godiste motocikla koji ste vozili: 1989. (2010. uvezen iz Švajcarske sa 40.060 km ). 2. Vreme provedeno na motorciklu: Druga sezona (prevezenih 19.600 km). 3. Sta mi se dopada: Pouzdan u eksploataciji, ekonomičan (oko 5l/100 km), veoma "upravljiv" (idealan za grad), pogodan za za loše puteve i makadam, a sa dobrim gumama (i sposobnim vozačem) može i ozbiljniji teren. Udoban je (uz male zahvate na sedištu i viziru) i za duže dnevne vožnje (često i po 14-16 sati). Dovoljno prostora i za suvozača i prtljag prilikom dužih putovanja. 4. Sta je moglo biti bolje: Fali mu par stotina "kubika" i dvadesetak "konja" (posebno prilikom preticanja sa suvozačem i prtljagom). Prilikom agresivnije vožnje (opterećenog motora) i ram dolazi u tešku situaciju (uvija se). Fabrički vizir treba modifikovati. Kočnice nisu baš za pistu, (zaboravite na kočenje sa dva prsta), ali kada se čvrsto nagazi (ili pritisne) može prilično dobro da ukoči. 5. Moj utisak: Da ne bih ponavljao pročitajte šta je napisao kočaMatori, uz dodaak da ja imam 55 godina, visok sam 194 cm i težak 95 kg, u mladosti sam imao dosta povreda (pa sada imam i posledica zbog toga). A motor koristim tokom cele sezone i nezavisno od vremenskih uslova. Najčešće je i supruga sa mnom. Ne verujem da bih sa drugim motorom to mogao da radim. Dakle, smatram da je za moje potrebe Transalp odličan izbor i nemam nameru da ga menjam.

Prijatelju, kada sam dao svoj komentar rukovodio sam se isključivo onim što se dogodilo odnosno onimšto se na snimku vidi, ne uzimajući u obzir mentalne razloge zbog kojih je vozač doveo sebe u ovakvu situaciju. Dakle ja sam komentarisao tehniku upravljanja motorom. A ukoliko je vozač pijan ili drogiran (što je vrlo moguće), svi komentari i analize nemaju smisla.

Čovek je na izlazu iz krivine još uvek bio u nagibu, sa malom brzinom i suviše blizu desnog ivičnjaka da bi se ispravio "kontra-upravljanjem". Dakle mogao je da se ispravi jedino ubrzavanjem. Ukoliko mašina iz bilo kog razloga nije "potegla" eto belaja. Desilo mi se nadavno da se nađem u sličnoj sztuaciji u momentu kad se desio prelaz na "rezervu" goriva (motor "zatrokirao"). Izvadilo me što sam se već bio udaljio od unutrašnje ivice pa je bilo prostora za spašavanje "kontrom", a i mašina se brzo "probudila".

Krenuo ja prekjuče sa namerom da odvezem krug (Niš, Paraćin, Borsko jezero, Zlot, Rtanj, Soko Banja, Aleksinac, Niš). Svratio kod drugara na aerodrom kod paraćina (Davidovac) kad počeše da prolaze blatnjavi "enduraši" iz pravca Grze. Setim se da sam pročitao da Aca organizuje "feštu" pa rešim da svratim i do Grze. Zateknem tamo Acu sa desetak drugara. Izgledaju (fizički) gore nego ja kada sam se 1999 godine vratio iz rata. A kez im od uha do uha. Aca očigledno baš odabrao dobar teren. Krivo mi što sam mator i previše polomljen da bih mogao da učestvujem u ovakvim vožnjama. Aca mi dade savet da ne pokušavam da na Borsko jezero krenem preko planine da ne bih zalutao . Poslušao sam ga. Za Mišu: Rame je prilično komplikovan zglob i ume da pravi dosta problema ako se ne sanira kako treba. Imao sam pre petnaestak godina višestruki prelom levog ramena (na skijanju). Urađene su mi dve operacije (bila potrebna još jedna ali mene mrzelo da se više vucaram po bolnicama). Ruka mi je sada samo delimično "upotrebljiva" a na svaku promenu vremena ili "promaju" boli. Dakle, odradi celu "proceduru" kako treba da ne bi kasnije "kukumavčio"..