Kasno! Proces kupovine već započeo! Moraću izgleda da lično crtam potvrde!

Pa nisam pokušao da tražim tu potvrdu od uvoznika, ali neki tvrde da su pokušali, ali da može da se dobije samo za motore od 2003. god. i mlađe. Za starije navodno nema takvih podataka.

Naišao moj drugar u Švajcarskoj na dobar primerak BMW-a (R1100 GS iz 1997.) i odmah me priupita da li sam zainteresovan. I cena i uslovi mi bili prihvatljivi i rešim da pazarim mašinu. Drugar da vlasniku i neki depozit, (kao garanciju da će motor zaista da bude kupljen). A rok za isplatu i preuzimanje je još samo nekoliko dana! A onda se ispostavi da mi je (pored ostale papirologije) za registraciju motora u Srbiji potreban i taj EU COC dokument (evropski sertifikat o usklađenosti)! I to bi sve bilo u redu (mada nismo članovi EU), da ne postoji jedan "sitan" problem: Ovaj standard je uveden i postao obavezan za proizvođače automoila od 1998. godine, a tek od 2003. za motocikle! Pa je tako u Srbiji za registraciju motocikla proizvedenog 1997 neophodan dokument koji nije postojao do 2003. god!? Predpostavljam da naša "država" očekuje da proizvođači samo zbog nje uvedu "retroaktivno" izdavanje ovog dokumenta. Dakle kupiš legalno vozilo, legalno ga uvezeš i platiš sve dažbine i onda ne možeš da ga registruješ jer ti neko traži dokument koji niko ne može da ti izda!? Ovi se motori inače sasvim normalno registruju i voze i u zemljama članicama EU (koje su i uvele ovaj standard) kao i uzemljama van EU. A Srbija je izgleda "specijalan slučaj" (u svakom pogledu). A ja ću motor da uvezem, da platim propisane dažbine za uvoz i registraciju. I onda ........

Poslao sam ti danas poruku (PP) u vezi amortizera. Verovatno je nisi video.

Ima li sta padobranci nisu radili i gde nisu bili?! Pokušavam da se setim nečeg takvog, ali ne biva!

Stol! Dok sam Živeo u Boru često sam odlazio gore do planinarskog doma (ja sam im uradio elektro instalaciju sa pokojnim Štalc Zvonimirom, koji je i nastradao u blizini doma prilikom noćnog uspona na vrh). Leteo sam zmajem sa Stola, a tu su se održavale i Sedmojulske proslave pa smo supruga i ja skakali padobranima (iz aviona) iznad platoa i spuštali se pored jezerceta. Često su nam pri tome pravili društvo i orlovi koji su nam prilazili na samo par metara i jedrili zajedno sa nama. Planiram da u proleće ponovo obiđem motorom ovo predivno mesto. Odlazio sam gore i motorom (Triumph Thunderbird), a moglo je i kolima da se stigne do doma.

Aca je imao dve operacije na pršljenu i oporavlja se uspešno. Poslednjih par dana sam odsutan i nisam se čuo sa njegovim ocem, ali se očekivalo da za neki dan napusti bolknicu i dođe na kućno lečenje. Inače je pokretan i hoda normalno (jedino što mora da nosi "kragnu". A i biciklista je odlično prošao u udesu.

Znam da se ova dva motora teško mogu da uporede, jer se, (osimšto su oba enduro), veoma razlikuju po svemu ostalom. Međutim, zanimljivo je da je cena (na "zapadu") gotovo identična za oba ova motora (za motore približnog godišta i kilometraže)? S obzirom da planiram da u dogledno vreme mog vernog Transalpa zamenim za nešto što je pogodnije za duža višednevna putovanja, interesuje me koji bi od ova dva motora bio bolji izbor. Bitno mi je sledeće: Pouzdanost (da nije sklon kvarovima), ekonomičnost (potrošnja), udobnost za dve osobe (vozač od skoro dva metra visine), mogućnost da ponese veći prtljag, kočnice, lakoća upravljanja, .... Lepo bi bilo da iskustva iznesu oni koji su imali priliku da se bolje upoznaju sa oba motora, ali je dobrodošlo svako mišljenje ili podatak. O Africi je na našim forumima napisano gotovo sve što je moglo da se napiše, ali je za GS 1100 po tom pitanju situacija daleko skromnija. Unapred hvala na komentarima!

Pratio sam putovanje, divio se i nisam ništa komentarisao. Šta uopšte može da se komentariše za ovakav poduhvat.Svaka čast drugar i skidam ti kapu na hrabrosti, odlučnosti i upornosti. Već si (skoro) stigao kopnom najdalje što se može do Japana, pa i ako ne ideš dalje uspeo si 100%. A ako se ipak ukaže prilika, trkni i do Tokoija i pokaži Japancima kako se jede "s'uši"!

U Jurija Gagarina moze da se opegla 200 kao od sale, ali eto 99,99% bajkera to nikada nije ni pokusalo, zbog cega, iako nisi direktni ocevidac udesa, sugerises da je pokojni to uradio ? Zato sto je poginuo, "zato sto tu moze", ili je jednostavno automatski "Kriv" zato sto je bajker ? Motociklista, hvala bogu, nije pokojni, (niti mu je život trenutno ugrožen). Danas bi trebao da bude operisan (sanacija petog pršljena). Ja ne znam kakva je situacija u Jurija Gagarina, ali izgleda da je "zile-nbg" prilično dobro upoznat sa "običajima" koji vladaju na putu gde se nezgoda desila. Ovde zaista mnogim ljudima motori služe za iživljavanje i lečenja kompleksa, pa je vožnja kroz naselja brzinama koje su 3-4 puta veće od dozvoljenih, sasvim uobičajena i svakodnevna praksa kod lokalnih "bajkera". Smrtni ishodi su veoma česti, a povrede su svakodnevna pojava. Petnaestak minuta pre udesa koji sam opisao, na par stotina metara udaljenosti još jedan motociklista je povređen pri padu (ostao je bez tri prsta?), ali ne znam detalje uzroka. Inače se udesi gde nema teže povređenih ne evidentiraju jer se mesto udesa hitno napušta (pre nego što naiđe policija). Veoma često se voze neregistrovani motori. U poslednje dve godine u krugu od par kilometara oko Žitkovca poginulo je pet osoba u moto udesima. Tragedija je u tome što na toj teritoriji nema više od pedesetak-šesdesetak ljudi koji aktivno voze motore, pa proizilazi da je to gubitak od blizu 10%! Napominjem da sve nema nikakve veze sa konkretnim događajem jer nema izveštaja o mogućoj brzini kretanja, niti sam čuo da je neko od očevidaca pominjao preveliku brzinu (mada ne verujem da je bila u okviru ograničenja 50 km/h). Deo puta je potpuno prav, pregledan, sa jedne strane je pruga Bg.-Niš (odatle ništa ne može da izleti iznenada na put) sa druge strane postoji trotoar i zeleni pojas od oko 3-4 metara do ograda dvorišta pa je mala mogućnost da i sa te strane nešto "izleti" iznenada. Iskreno, i ja na tom delu uglavnom danju vozim sa oko 80km/h (u doba kada nema dece koja idu u školu ili se vraćaju). Lično ne verujem da je u konkretnom slučaju glavni uzrok nezgode prevelika brzina (što ne znači da sam u pravu).

Nisam ni shvatio tvoje pitanje kao zlurado, međutim ne raspolažem podacima o brzini kojom se kretao motociklista. Inače na tom mestu je ograničenje na 50km/h, (a do pedesetak metara ranije bilo je 30/kmh). Širina puta je oko 5m.

Još jedna vrlo bitna činjenica. Da nije bilo "zaštitne ograde" pored puta motociklista bi verovatno prošao bez povreda (eventualno sa nekom ogrebotinom). Povrede koje je zadobio motociklista su uglavnom nastale prilikom udara u ogradu i u stubiće koji drže ogradu. Mislim da je o ovom problemu već bila tema na forumu, ali ovakva zaštita" za motocikliste predstavlja smrtnu opasnost, jer i prilikom najbezazlenijeg pada mogu da nastradaju zbog podvlačenja pod ogradu i udara u stubić (što sve bukvalno deluje kao giljotina).

ponovo ista stvar: Kojom brzinom se kretao motorciklista? Trudim se uvek da u svojim komentarima iznosim samo činjenice koje su utvrđene i mogu da se provere. Izbegavam da dajem svoje procene i mišljenja (čak i kada je neka stvar očigledna), upravo iz razloga da nekog ne bih pre vremena optužio ili mu "sudio". A posebno mi je teško da to činim u situaciji kada se radi o nekom kog lično poznajem i svakodnevno se družim sa njim. Inače, dečko je rekao da je išao oko 60 km/h, da je video biciklistu kako se uključuje (na tom delu put je dobro osvetljen), ali da je očekivao da će ovaj da nastavi kretanje levom stranom puta (jer je opet predpostavio da je biciklista čuo motor koji mu dolazi s leđa), pa je zato rešio da nastavi i obiđe ga sa desne strane!? Po meni, suviše predpostavki (pokazalo se pogrešnih), umesto da jednostavno ukoči (za šta je imao bar 5-6 sekundi vremena od momenta kada je mogao da uoči biciklistu). Bez obzira na to čija je krivica, mnogo toga bi se izbeglo. A ko je (po zakonu) krivac za udes utvrdiće sud i veštaci. Jeste, u pitanju je Aca, Batin sin, ali prilikom udesa je vozio Hondu.

Nezgoda se dogodila u petak uveče (12.09.2014.), u selu Prćilovica (opštinski put Đunis-Aleksinac). Motocikl je vozio dečko iz Donjeg Adrovca (1992.g), a biciklista je stariji čovek iz sela Prćilovica. Biciklista je prilikom udesa zadobio posekotinu na čelu i nakon ukazane pomoći pušten je kući. Motociklista je nakon udesa bio u besvesnom stanju i srećom je među prvima na mestu udesa naišla neka žena sa medicinskim iskustvom i ustanovila da se dečko guši (jezik mu blokirao disajni kanal). Nekom kašikom je uspela da mu izvuče jezik, a nekako je uspela i da mu odveže kacigu (jer je veza sprečavala disanje). Dečko se ubrzo rasvestio i prebačen je u Aleksinačku bolnicu, a zatim u Niš. Izvršen je pregled i snimanja i "ustanovljeno" da (osim oderotina i nagnječenja (kontuzija) po celom telu. nema preloma niti unutrašnjeg krvarenja, paje odmah pušten kući!? Međutim ujutru je imao jake bolove u predelu vrata, po je ponovo otišao u bolnicu i ustanovljena je fraktura petog (vratnog) pršljena i nagnječenje kičmene moždine. Trenutno je u bolnici na pripremi za operaciju. Udes je nastao na sledeći način: Motocikl se kretao iz pravca Adrovca prema Žitkovcu kada je /u selu Prćilovica) sa leve strane (sa sporednog puta) izašao biciklista (bez osvetljenja i signalizacije) i pokušao da se uključi na put takođe prema Žitkovcu. Pri tome se kretao levom stranom puta, a u momentu kada je motociklista prolaziopored njega naglo je skrenuo udesno. U tom momentu ga je motociklista zakačio levim laktom, a svojim prednjim točkom je udario u prednji točak bicikla. Istog momenta je skrenuo udesno i udario u zaštitnu ogradu (koja deli put od pruge), zatim je pao i onda nastavio da se kliže i kotrlja pored ograde (udarajući usput u stubiće koji drže ogradu). Motor je takođe otlizao pedesetak metara. Koliko sam mogao da vidim, nije bilo tragova kočenja pre udesa. Motor je potpuno uništen (bukvalno nema sklopa ili dela da je ispravan). Dečko je imao opremu koja ga je spasila. Pri tome je kaciga (Shoei) pukla sa bočne strane (vertikalno) u dužini od petnaestak santimetara, a na jakni nedostaju kompletni komadi platna (na levom ramenu je ostao samo protektor koji visi na nekim koncima). Rekoše mi da je ustanovljeno da je biciklista bio pod uticajem alkohola prilikom alko testa. Inače dečko koji je vozio motocikl mi je komšija i sa ocem (takođe motociklistom) drže moto mehaničarsku radnju. Poznajem dečka godinama i svakodnevno provedem kod njih u radnji bar po par sati. Motor vozi izvanredno (bukvalno može da uradi sa motorom šta god zaželi), međutim u saobraćaju se suviše oslanjao na sreću (što sam mu mnogo puta rekao). Dobro je da u ovom udesu niko nije poginuo (a bile su sve šanse za tragediju) i daće bog da se dečko uspešno oporavi i da neće imati neke trajne posledice. A ovaj događaj potvrđuje moju teoriju koju decenijama koristim: Kad vidiš ispred sebe bilo šta "sumnjivo", nikako ne predpostavljaj šta će neko tamo da uradi, nego odmah koči (dok još imaš vremena da to bezbedno učiniš), jer posle možda više ne dobiješ priliku za to.

Potpuno mi iscurelo ulje iz amortizera još pre više od godinu dana i tako vozim već više od 10.000km! Em dobijam morsku bolest, em je samo pitanje kad će da me lansira negde. Trenutna ekonomska situacija je takva (nikakva) da će ova investicija morati da se odloži još malo, pa ako amortizer ne bude prodan do tada kupujem ga.

Moje neko iskustvo pokazuje da bi sa 10evra na 100km, plus 10 evra dnevno (po osobI), moglo skromno da se putuje po većini evropskih (i istočnih) država. A to bi bilo oko 50-60 evra dnevno.

I onda se pojavi neko i "oduzme mu prednost"

Nije normalno da ti neko ovako (ili na bilo koji drugi način) oduzme prednost. Ali je zato itekako normalno da ti očekuješ da će onaj ispred tebe upravo to da uradi! Ovu sam lekciju (praktično) naučio pre više od trideset godina. Nakon toga sam imao verovatno stotine sličnih situacija, ali sam taj zanat već bio izučio. Naravoučenije: Kad ispred sebe vidiš bilo šta što ima šanse da te ugrozi (auto koji čeka da se uključi ili isključi, ili se sprema da se isparkira, ili se naizgled bez ikakvog razloga zaustavio ispred tebe) odmah koči, pa sviraj i ablenduj (bez obzira što si siguran da te je vozač uočio). Isto važi i kad sustižeš biciklistu ili pešaka ili kad uočiš neku životinku pored puta. Ponavljam: Prvo kočiš, (pa posle razmišljaš).

Zar ne koce svi sa dva prsta? Ma kako da ne? Ukoči Transalpa (sa jednim diskom) "spomoću" dva prsta! Može, ali obično bude zaustavljanje u prepreku.

Pa turbo motor ne mora obavezno da bude mlazni. Turbo motor može da pokreće avionsku elisu (turbo-elisni), ili bila šta drugo. Uglavnom radi se o motoru koji nema klipove, cilindre, ...., već su na jednoj osovini dve turbine (od kojih je jedna kompresorska a druga radna). Kod turbo-mlaznog motora radna turbina služi samo da bi pokretala kompresor,dok potisak daju vreli izduvni gasovi. Kod ostalih tipova turbo motora radno kolo služi i za pokretanje kompresora kao i i za pokretanje nekog drugog elementa (elisa,agregat, ..... ).

[Куоте наме = 'Иван Калабрић' тиместамп = '1408740886' пост = '1666556'] Да Ли Неко зна Ста Су СВЕ стројили на Трансалпима од 35 коња? Прешао Сам Скоро, То јест, Вратио се на трандзу, па ми интересује да ли неко зна где блокирају? НЕ СЕЦАМ СЕ Тачно Како је Исао Трансалп, после бмв-Немам осецај да ли је устројен Јос увек или НЕ. Добио сам од власника једног усисне гуме (Као резервни део) Које Су сузене ПО средини, контам да му је то блокада годишње ЈЕ да сам мењано ... ста би јос могло Бити ​​Ту стројено. Крајњу брзину Овде Не могу да проверавам, немам где, на ауто-путу ме костало висе од Би мотора ... [/ куоте] Prečnik izduvnih cevi na auspuhu kod "neštrojenih" motora je veći nego kod "štrojenih". Tačnije rečeno kod motora sa punom snagom gornja i donja cev na auspuhu su nejednaki (donji otvor je dosta veći od gornjeg), dok su kod "štrojenih" obe cevi iste (tesne). Moguća je razlika i kod dizni i iglala u karburatorima. Ja sam proveravao podatke za motor za Švajcarsko tržište i za Nemačko tržište i igle i dizne su različite.

I da se nadovežm na moj prethodni post. Moguća kombinacija za korišćenje na putu bio bi turbo motor spregnut sa generatorom (koji bi proizvodio struju) i jedan elektromotor koji bi koristio tu struju i prenosio pogon na zadnji točak. Zadnjih godina su već konstruisani elektromotori malih gabarita i masa, a velike snage tako da smatram da će ova kombinacija uskoro da bude moguća. p.s. Povremeno me baš strah što sam ovoliko pametan!

Što se tiče SUS motora, najpouzdaniji, najdugovečniji, najprostiji za održavanje, sa najmanje pokretnih delova, sa najboljim odnosom težina-snaga je ubedljivo turbo-motor (gasna turbina). Uz to, ovi motori mou da troše bilo koje gorivo (naftu, kerozin, benzin, gas, ugljenu prašinu, mazut, ,,,, ). Kod tog motora nema ciklusa u radu, nema pravolinijskog kretanja elemenata pa pretvaranje u kružno, .... . Kod njih je glavni problem ekonomičnost (uglavnom zbog nemogućnosti da se postigne veća kompresija), problem je i inercija (kašnjenje prilikom promene režima rada), problem je i veoma uzak opseg obrtaja na kojima takav motor može da pruži dobar obrtni moment, problem je i visoki broj obrtaja na kome rade ti motori (uglavnom preko 50.000 o/min). Problem je i cena (jer se za izradu koriste specijalne legure). Zbog ovih specifičnost ovi motori se koriste tamo gde su režimi rada bez čestih i bez naglih promena (avijacija, brodovi, stabilni agregati, ....) i uglavnom su to mašine od nekoliko stotina pa do više desetina hiljada konskih snaga. E kada bi ovaj princip mogao da se nekako usavrši i prilagodi za upotrebu na putu, kud bi nam kraj bio.

Upravo ovo što je Mikulanac naveo može da bude veeeeliki problem! Prošle godine (16. septembra), smo supruga i ja, Transalpom, krenuli iz Niša sa namerom da u dva dana savladamo TA i TF. Krenuli smo rano ujutru po izvanrednom vremenu (a i prognoza je bila veoma povoljna). I sve bilo super do našeg zaustavljanja na vrhu TA. U roku od samo nekoliko minuta nastala je takva mećava (sneg, ledena kiša, ...) da smo jedva uspeli da nekako sednemo na motor i što brže se evakuišemo naniže (prema Sebešu), da ne bismo ostali zavejani na vrhu. A još u narednih dvadesetak kilometara pratila nas kiša, i pred Sebešom opet sunce. I sutradan preko TF, u podnožju sunce i toplo, prema vrhu olujni vetar i magla. Uspeli smo da ostvarimo plan i bilo zaista prelepo putovanje (bez obzira na vremenske neprilike) ali je ipak moja procena da je kraj avgusta neki datum nakon koga ne bi trebalo da se kreće preko Karpata.

Strašna tragedija! Ko god da je skrivio udes i ko god da je kriv za posledice udesa, platio je maksimalnu cenu. Kajanje i popravke nema! Njima neka je laka zemlja, a onima koji su ovo videli ili pročitali neka ostane urezano kao opomena i nauk.