Pratim ovu temu (kao i sve ostale teme vezane za Afriku). Planiram putovanje u Maroko krajem leta (početkom septembra) ove godine. Najverovatnije idu dva motora (vozači sa saputnicama). Putovane bi trebalo da traje dvadesetak dana.

Hmmm, hmmmmm? Dobro pitanje! U principu bi sve trebalo da se odnosi i na GEL akumulatore (s obzirom da su i to kiselinski akumulatori), međutim kod ovih akumulatora proizvođači često za svoje proizvode daju specifične podatke (recimo za napon punjenja neki navode 14,00V, a neki 14,70V)?! Međutim smatram da ne bi trebalo da bude greške (pod uslovom da se ne prekorači max dozvoljena struja punjenja, odnosno max dozvoljena temperatura elektrolita i ukoliko vodimo računa da napon ne padne ispod 10,80V).

Izvini Borise! Mada moraš da priznaš da sam prva dva slova baš odlično pogodio!

Pa Aco zavisi šta podrazumevaš pod pojmom "specijalni aparati"? Prilično realno kapacitet može da se proveri uz pomoć Voltmetra (unimera), Ampermetra (do10A), sijalice 12V/20-60W (zavisno od kapaciteta akumulatora) i štoperice (sata). Dakle, akumulator treba da bude u toploj prostoriji i da bude potpuno napunjen. Jedan kraj sijalice vezujemo na "-" klemu akumulatora a drugi kraj na "-" priključak A-metra, a zatim "+" priključak A-metra prikačimo na "+" klemu akumulatora. Ovim smo uspostavili strujno kolo i počinje pražnjenje akumulatora. Istovremeno na kleme akumulatora priključujemo i V-metar. Odmah na A-metru očitavamo struju pražnjenja i zapisujemo vrednost, a takođe odmah očitavamo i upisujemo i veličinu napona na početku pražnjenja. Upisujemo i tačno vreme kada smo započeli pražnjenje. Na svakih 5-10 minuta vršimo kontrolu visine napona i struje (možemo i da upisujemo vrednost, ali i ne mora). Vrlo je bitno da pratimo situaciju kada se napon približi na oko 11V, jer brzo pada naniže. Kada napon padne na 10,8V očitavamo i upisujemo trenutnu vrednost struje kao i vreme koje je proteklo od početka pražnjenja. Odmah zatim prekidamo dalje pražnjenje. Akumulator nakon ovoga treba što hitnije ponovonapuniti. A kako na osnvu dobijenih podataka dolazimo do kapaciteta? Primer: Akumulator: 12V/12Ah. Sijalica: 12V/24W Očitana veličina struje na početku pražnjenja: 2,2A Očitana veličina struje na kraju pražnjenja: 1,6A Srednja veličina struje tokom pražnjenja (2,2+1,6)/2=1,9A Vreme pražnjenja (do dostizanja napona od 10,8V) 4 sata Kapacitet akumulatora: 1,9A x 4h =7,6Ah Napominjem da su vrednosti date u prethodnom primeru samo predpostavljene (proizvoljno uzete). Kada se bira sijalica za eksperiment treba odabrati onu kija će da omogući približnu srednju veličinu struje pražnjenja od oko 20% (1/5) od nazivnog kapaciteta tog akumulatora. To postižemo uz formulu: I=P / U (gde je I-struja pražnjenja, P-snaga sijalice, U-napon akumulatora). A inače se kapacitivna proba akumulatora vrlo brzo može vršiti i uz pomoć "strujne viljuške" (to je nekada imalo da se kupi u prodavnicamaauto delova i nije bilo skupo). Sada tu "spravu" uglavnom imaju serviseri akumulatora.

Bojane, u svom drugom komentaru si potpuno demantovao ono što si napisao u prvom (što je dobro), jer si u prvom izneo tvrdnje koje ne moraju da budu tačne (a uglavnom i nisu). Kao što već neko reče, nije bitno samo koliko će nešto dugo da traje, već i kako će da se ponaša tokom eksploatacije. Ako nekom motor služi za letnje šetnje po naselju i okolini, ili za grupne vožnje, može da koristi bilo šta jer i u slučaju otkaza ima ko da mu pomogne da "kresne" na gurku i dokotrlja se kući ili do mesta gde može da zameni akumulator. Ali ukoliko neko motor koristi tokom cele godine (dakle i zimi), putuje i na duže destinacije (često i noću i to uglavnom sam), može da bude vrlo zajebano kad recimo negde noću na putu stane da piša, a kad pokuša da startuje mašinu čuje samo "krr, krr, ...."! Ja lično sada nemam dovoljno snage da motor sam upalim na gurku, pa iz tog razloga smatram da mi par desetina evra malo znače u poređenju sa maltretiranjem koje može da me snađe na putu. A poenta teme je da pokaže kako je bitno da znamo (bar približno) kakvo nam je stanje akumulatora koji koristimo, a ne koja je marka akumulatora bolja ili lošija.

Ma ne ljutim se ja, nego nego nešto često u mojim temama "malo" odeš u off, pa moram da se branim, Nego da čestitam Božić svima pa da se mi uskoro ipak sretnemo negde na putu (ili u blizini). Ja juče bio prinuđen da prevezem osamdesetak kilometara po bljuzgavici i ledu. Nije mi prvi put, ali je neprijatno, naporno i više mi baš i ne pričinjava neko zadovoljstvo.

Zjuuuuu! Vidi ovu izjavu! Pa crni Žiko! Pre dve godine si kupio akumulator za 80 evra i već ne valja? Pa što ga onda makar nisi kupio za 35 pa da te briga što je crkao. Eto, to je moja logika. Eto, sad bez bilo kakve zajebancije. Šta si na kraju dobio kupovinom Yuase za 2.5 puta više para? Izgleda ništa. Života mi ako znam o čemu pričaš, niti zbog čega to pričaš? Jednostavno iznosiš komentare koji nemaju apsolutno nikakve veze sa onim što sam napisao u uvodu. Nigde nisam napisao da treba kupovati najskuplji akumulator ili da treba skidati, držati u toplom ili redovno dopunjavati akumulator tokom zime! Samo sam opisao šta sam onomad uradio sa mojim akumulatorima (u periodu kad zbog snega nisam vozio motor). I šta je u tome sporno ili dramatično? Uostalom pogledaj i sam naslov teme, pa će ti možda nešto biti jasnije.

Ja pročitah sve komentare i nikavu dramu nisam uočio!? Inače ne znam koji motor voziš pa imaš akumulator za 30 evra, ali ja sam za Transalpa pre dve godine akumulator platio oko 80, a za BMW koliko vidim košta 120-190 evra, mada u ovoj temi poenta i nije samo u ekonomiji nego ....... . Uostalom nije ni bitno, (ko želi da shvati shvatiće i bez mog objašnjavanja). 80e.aku za trandzu..to je cena puta 2...3400 do 4600 ti kosta taj aku...cak i vartin ne prelazi 5000din.. ti bre zile imas neke lose dobavljace ... inace aku treba dopuniti ponekad i u sezoni,nemoze da steti,preko zime ako motor stoji u ledenom izvaditi i staviti u malo toplije bar 5c da bude,i nema problem za aku,dobar aku i posle 3 meseca mora da zavergla da motorce upali...a nije lose i dopuniti.. Navedi mi dobavljače gde za tu cifru koju navodiš mogu da kupim ovaj akumulator (koji koristim na Transalpu) A za ostale navode itz komentara se slažem (uglavnom). (Powered by frubar.net) A evo i jedan "selfi": "Akumulator i ja" (Powered by frubar.net)

Ja pročitah sve komentare i nikavu dramu nisam uočio!? Inače ne znam koji motor voziš pa imaš akumulator za 30 evra, ali ja sam za Transalpa pre dve godine akumulator platio oko 80, a za BMW koliko vidim košta 120-190 evra, mada u ovoj temi poenta i nije samo u ekonomiji nego ....... . Uostalom nije ni bitno, (ko želi da shvati šta je bio cilj teme shvatiće i bez mog objašnjavanja).

Aco, upravo i ja tako "održavam" akumulatore na svojim vozilima (sve dok hoće da upale). Međutim to što mi tako postupamo ne znači da baš treba potpuno zanemariti akumulator. Malo povremene pažnje i preventive mogu mnogo da pomognu da nas akumulator ne izda iznenada. Kapacitivnom probom utvrdimo i kakvo je trenutno stanje akumulatora (odnosno šta od njega možemo da očekujemo u skoroj budućnosti), a ujedno i malo povratimo izgubljeni kapacitet (nastao zbog "memorisanja"). Inače ni ja ne skidam akumulator (jer motor koristim skoro svakodnevno), a smatram i da nema razloga da se skida.

Mislim da nema potrebe da se maltretiraš oko ugradnje akumulatora na auto. Ne bu mu ništa falilo, ali ne bi imao ni neki dobitak. Bitno je da akumulator (pre nego što ga ostaviš da "zimuje") bude potpuno napunjen (strujno) i trebalo bi da bude smešten u hladnu prostoriju (ali da nije ispod nula stepeni). Ako imaš mogućnost, jednom mesečno ga uneseš u toplu prostoriju, sačekaš da se "aklimatizuje" i uključiš na neki punjač (da dostigne napon od oko 14-14,4V. Ovo bi trebalo uraditi i kada u proleće želiš da ponovo "aktiviraš" akumulator.

Pa i moj Transalp pali bez problema (i to na temperaturi daleko ispod nule) iako akumulator ima samo oko 1/3 nazivnog kapaciteta. Da je akumulator u lošem stanju utvrdimo (uglavnom) kada iz nekog razloga moramo malo duže da "verglamo" (ostali bez goriva pa dok "povuče", ili motor "presisao", ili isključili "Kil-svich" prekidač pa zaboravili i verglamo dok ne ispraznimo akumulator). Inače povremeno "ciklusiranje" je dobro iz razloga što na taj način donekle neutrališemo pojavu "memorisanja" koja je izražena kod olovnih akumulatora i može bitno da smanji kapacitet (iako je akumulator funkcionalno potpuno ispravan).

Ne bih da se hvalim, ali sam duži period svog radnog staža stekao kao tehnički rukovodilac u firmi koja se bavila projektovanjem, proizvodnjom, održavanjem i servisiranjem akumulatorskih baterija. Takođe sam nakon toga osnovao moju (privatnu) firmu koja se bavila istom delatnošću (uz to je program proširen i na "ispravljače" za punjenje baterija kao i za pogon galvanizacija, ....). Važio sam u Srbiji (a i šire) za nekog ko dobro poznaje svu problematiku vezanu za baterije i napajanja, a smatram da ipak nisam sve zaboravio za nekoliko godina koje "pauziram". Temu sam otvorio iz razloga da ljudi koji ne poznaju previše ovu problematiku mogu na konkretnom primeru da vide kako mnoge stvare ne moraju da budu onakve kako nam se u prvom trenutku učine da jesu, pa sam i stil pisanja u prvom komentaru tako postavio. Meni je to osnovno zanimanje i znam vrlo dobro da ispitam ispravnost i akumulatora i elektropokretača i alternatora i reglera, .....! Poznato mi je takođe i kako se akumulatori održavaju i servisiraju. Tema je namenjena onima koji otome malo znaju, a kroz diskusiju u temi mogu ponešto da nauče ( i da možda i uštede koju paru koju bi dali na nepotrebnu popravku).

Motor je vrsta prevoznog sredstva (kao što je i automobil, kamion, bicikl, kombi, .....), a da li je nešto luksuz ili nije zavisi pre svega od načina na koji se to sredstvo koristi. Neki motor zaista koriste isključivo radi zadovoljstva i radi uživanja, pa to može i da se svrsta u luksuz. Međutim, neki su odabrali da im to bude i osnovno (i jedino) prevozno sredstvo, pa u tom slučaju nema govora o luksuzu! Za sve ostalo što si napisao se slažem.

Mislim da u ovom slučaju problem nije nastao zbog lošeg kvaliteta akumulatora, već da je uzrok način eksploatacije, održavanja i čuvanja akumulatora. Iz tog razloga namerno nisam pomenuo brend akumulatora (da ne bih napravio antireklamu bez veze).

Moja greška, nisam bio dovoljno precizan u jednom delu objašnjenja. U pitanju je 1,8V po ćeliji, (odnosno 10,8V ukupno).

Nakon par dana nekorišćenja motora, prekjuče (pri temperaturi od oko -12oC) rešim da "kresnem" Transalpa i BMW-a i malo ih "podgrejem". Inače motori su u poluotvorenoj prostoriji (koja se ne greje) i akumulatori su na motorima. Pošto je akumulator od BMW-a u lošem stanju on je priključen na punjač koji ima režim "održavanja". Dakle, "nategnem" saug na Transalpu, dam kontakt i pritisnem starter. "Ćiju, ćiju, vruuuuum"! Kresnu Trandža momentalno! Isto "nategnem" saug i kod Bendže, kontakt, (pumpa odradi), pritisnem starter i: "Vrrr, vrrr, kr, kr, .... i ništa više"! Izvodim zaključak da je akumulator kod BMW-a crko, a da je akumulator kod Transalpa dobar! Međutim, rešim da (iz radoznalosti) izvršim probu tako da zamenim akumulatore (da od Transalpa stavim na BMW i suprotno). Doduše transalpov akumulator je 12Ah, a BMW-ov je 18 Ah, ali nema veze. I opet prvo kresnem Transalp i opet mašina momentalno zabrunda, što bi sada trebali da znači da BMW-ov akumulator ipak nije crko!? Probam da kresnem Bendžu, a ono ništa. Jedva se nešto čuje zujanje iz alnasera!? Nakon ovog eksperimenta već deluje da su oba akumulatora po malo "sumnjiva" ali da je Bendžin alnaser verovatno "ge-crk"! Ipak, pošto sam već skinuo oba akumulatora, rešim da izvršim i par "ciklusiranja" (punjenja - pražnjenja) kod oba akumulatora i da ujedno izvršim i njihovu kapacitivnu probu. Unesem akumulatore u toplu prostoriju i ostavim ih par sati da se "podgreju", a zatim ih priključim na odgovarajuće punjače. Punim ih (srednjom) strujom od približno 1/10 kapaciteta. Dakle Transalpov sa oko 1,2A, a BMW-ov sa 1,8A. Punim ih do postizanja napona od 14,4V. Oba akumulatora prilično brzo postižu napon od 14,4v (kod Bendžinog za par sati, a kod transalpovog za manje od sat vremena) i pristupam pražnjenju. Kao potrošač koristim auto sijalice i njihovim redno-paralelnim vezivanjem pravim kombinaciju da struja pražnjenja bude oko 20% od nazivnog kapaciteta. U tim uslovima bi trebalo da vreme pražnjenja bude približno 5 sati (do postizanja napona od 10,8V). Međutim, slede iznenaženja (neprijatna)! Umesto predviženog vremena pražnjenja, napon kod Transalpovog akumulatora pada na 1,8V već nakon 1sat i 30 minuta, a BMW-ov akumulator pao na 1,8V nakon 2 sata i 30 minuta. Dakle, Transalpov akumulator ima svega oko 30% od nazivnog kapaciteta!, a BMW-ov akumulator ima oko 50%, što znači da ni jedan ni drugi nisu ni za ........! To što Transalp ipak pali normalno sa takvim akumulatorom, samo znači da je za njegovo startovanje potrebna manja snaga alnasera, a da je za pokretanje BMW-a potrebna hidrocentrala. Uostalom i alnaser je kod Transalpa skoro kao kod malog skutera, a kod BMW-a je kamionski. Postupak punjenja-pražnjenja ponovio sam još jednom i nakon toga je kod oba akumulatora kapacitet povećan za još desetak procenata. Verujem da bi sa još par ciklusa kapacitet kod oba akumulatora porastao za još 5-10%. Oba akumulatora danas montirana i oba motora pale odlično. (Ali je i temperatura bila iznad 0oC). Naravoučenije: Ne donosite prebrzo zaključke samo na osnovu jedne probe ili analize, jer takav zaključak može da bude pogrešan.

Mislim da je u ovoj temi već svako rekao ono što je imao da kaže (pre svega o sebi). Može katanac!

Da, da, sigurno je to bilo u pitanju. Jedino što nisi odgovorio na pitanje, nego si dao nov komentar? Ajde sledećiiiii!

Vidim da "igre bez granica" još uvek traju, a ja bih da se ipak nekako okončaju, pa evo da (pre nego što temu zatvorim) dam priliku učesnicima da se bar na kraju malo osvnu i na temu. Kada neko na stazi (gde se voze „zujalice“ teške 150 kila, sa150-200 konja i pri tome se vrte na 13-14.000 obrtaja), pri brzini od 250km/h, spusti brzinu ili dve niže i još oduzme gas (i pri tome za par sekundi smanji brzinu upola), sigurno će dadoživi da mu se motor dinamički „uspravi“ iz nagiba! Međutim, primeniti ovu priču na vožnju motora od 80 konja i 250kila, sa većim međuosovinskim rastojanjem, (a koji se pri tome vrti sa 6-6.500 obrtaja) i gde kratkim „zatvaranjem“ gasa (u petom stepenu) brzina pada za desetak-petnaestak kilometara na sat, je zaista neprimereno poređenje. Ovo ne iz razloga što ne važe isti zakoni fizike, nego zato što su ulazne veličine potpuno različite. Sve sile (i momenti koje one uslovljavaju), a koji se suprostavljajumomentu koji „uspravlja“ motor, u koknkretnom slučaju ili su jednake, ili veće u odnosu kod događaja na stazi! A pri tome je sila „g“ koja uzrokuje moment koji „podiže“ motor neuporedivo manja u odnosu na uslove sa staze. Prosto rečeno: ,„Gubitak“ koji sam ja imao zbog trenutnog dinamičkog „podizanja“ motora (a koje nisam ni osetio), je bio neuporedivo manji od „dobitka“ koji je usledio zbog trajnog smanjenja brzine i omogućio mi da bezbedno pređem ostatakkrivine. A onima koji su bolje potkovani znanjem i iskustvom po pitanju tehnike vožnje postaviću samo jedno (veoma konkretno i prosto pitanje): Šta je trebalo da uradim (pošto sam se već zajebo i pogrešno ušao u krivinu) i nakon što sam „countrasteringom“ motor već doveo u nagib koliko god sam u tom momentu mogao, (a bilo je očigledno da neću moći da savladam ostatak krivine)? Uzmite u obzir i temperaturu asfalta (datum 24.12.). Molim da odgovorite isključivo na postavljeno pitanje i da se (bar na kratko) suzdržite od drugih komentara (mislim da je bilo dovoljno vremena i prilike da moj linč bude uspešno odrađen).

Rezime: Napisah u prvom postu da me iznenadila krivina (za mene oštra), pri položaju i brzini koji su bili neadekvatni uslovima (opet gledano iz moje perspektive). Napisah da sam u tom mpomentu dodao još "Countrasterig", a zatim da sam na trenutak oduzeo gas (smanjio brzinu), zatim dodao gas i prošao krivinu. Za one koji nisu čitali dovoljno pažljivo vozio sam BMW R11000 GS (koji se pri brzini od 180km/h "vrti" sa 6000 o/min.). Dakle, ovo je sažetak onoga što sam napisao u prvom postu i nakon čega je krenula diskusija. A onda sam nazvan lažovom, sektašem, neznalicom, hvalisavcem, egzibicionistom, izlapelim i nedoraslim matorcem (uz to joši impotentnim), ulizicom, ......! Pa onda krenu i "stručna" rasprava o zakonima fizike i dešavanjima tokom prolaska motora kroz krivinu. Doduše većina navoda koji su dati po pitanju pomeranja centra težišta tokom kočenja jesu tačni, ali uz "sitnicu" da su prilikom ove "analize" potpuno zanemarene sve druge sile (i momenti koje one stvaraju) a koji se suprostavljaju momentu koji bi "ispravio" motor tokom usporavanja. U zavisnosti od situacije, a u praktičnim okolnostima uglavnom se dešava da ovi momenti budu veći od momenta koji nastaje pomeranjem težišta prema napred. Pa samo da nabrojim da (uz dinamički moment koji se javlja usled pomeranja centra težišta i koji je isključivo uziman u razmatranje tokom prepucavanja), postoje i centri oslonca, centar potiska (bilo pozitivnog ili negativnog), sila inercije, sila potiska, centrifugalna sila, sila gravitacije, sila čeonog otpora vazduha, moment koji stvaraju točkovi (žiroskopski efekt). Prema tome, ako neko želi da se bavi stručnom analizom neke pojave, mora da uzme u obzir sve paramtre koji učestvuju u procesu, a ne samo one za koje je on čuo (ili misli da su samo ti parametri bitni). Ne tvrdim da bi usporavanje u nekim okolnostima zaista uslovilo trenutno (kratkotrajno) uspravljanje motora, ali to nikako ne znači da će to uvek da se desi. Naprotiv, u realnim uslovima (ne pričam za ekstremne vožnje na stazi) ovo uglavnom neće da se desi. Iz svega sledi da je tema veoma brzo nakon otvaranja bila odlično "minirana" i svi dalji komentari nisu imali veze sa početnim sadržajem. Možda i zbog sledećeg: Zaista, "zadatak" je dobro osmišljen i odrađen, na čemu čestitam i želm uspeha i u daljem delovanju. A evo još malo "bisera": Ne znam Miloše gde nađe tih mojih dvadeset incidenata koje napravih? U svakom slučaju nemaš razloga da se plašiš za tuđu (pa i ni za svoju) bezbednost kad sam ja u pitanju. Za četrdesetak godina veoma aktivne vožnje nisam izazvao ni jedan udes u kome je neko bio ugrožen ili povređen. Takođe nikada nisam proveo ni jedan jedini dan na bolničkom lečenju zbog povreda nastalih u udesu. A bavio sam se (i bavim) se i dosta ozbiljnijim (neki smatraju i opasnijim) stvarima nego što je vožnja motora, pa sam, hvala Bogu, još uvek uglavnom sposoban da sam ustanem iz kreveta družim se sa prijateljima. Ina kraju: Zbog svega navedenog zaista mislim da dalji komentari nemaju nikakvog smisla jer je i cela tema izgubila smisao. Neću da je zatvaram (za sada), ali neću više ni da učestvujem u njoj (a i ni jednoj drugoj ubuduće). Mislim da jedina tema koja "prolazi" kod većine na forumu pljuvanje po stotinama onih koji nam "oduzimaju prednost" dok stignemo od jednog kafića do drugog. Pozdrav i mnogo sreće u daljem radu i druženju. Kome god budem trebao, ili želi nešto da razjasni sa mnom, može na pp.

Nije 257 nego 243kg (što i nije bitno), ali ne vidim kakav uticaj na ovu priču ima to što je za tebe ovaj motor težak, (jer ja motor nisam ni kupovao za tebe, nego za sebe)! Osim ako si umislio da si centar univerzuma oko koga se sve vrti, pa ti određuješ šta je teško a šta nije, šta je brzo a šta nije, šta je "oštro" a šta nije, šta je istina a šta nije, ......! I jesi li ponosan na sve ovo što si napisao (i uradio)? Jel ti patka nakon svega porasla koji santimetar? Očigledno da tvoj problem nije u tome što ne znaš da pustiš gas u krivini. Nedostaju tebi prijatelju mnogo bitnija znanja.

Majstore, zaista bez ikakvog nipodaštavanja... O kojim motorima pričamo? O kojim brzinama, kojim uglovima obaranja? O kolikom trajanju obaranja? Pa hajde (takođe bez zle namere ili nipodaštavanja) objasni malo više na koje si ti motore, brzine, uglove i trajanja mislio kad si izneo ovu tvrdnju! Jer ja sam i dalje ubeđen da smanjenjem brzine (zadnjim točkom) motor "zaleže", a dodavanjem gasa se ispravlja. Pri tome mislim na putne motore i vožnju po putu, (za stazu nemam nikakvog iskustva niti interesovanja). I samo još: Napisao si da ti na ovom mestu ne vidiš krivinu? Nisam je ni ja video dok nisam, pretičući kamion, iz desne trake oštro prešao u levu i našao se ispred ograde koja "zavrće" udesno (a ja sam u tom momentu još uvek bio u levom nagibu). Problem je što neki ne čitaju, ne citiraju i ne komentarišu ceo tekst, nego uzimaju i komentarišu delove kako im u kom momentu odgovara. A ja sam u prvom postu bio rekao da brzina nije bila prevelika za ulazak u tu krivinu (koju vi ne vidite), nego da je problem bio u tome što je "priprema" za ulazak bila potpuno pogrešna (jer nisam imao pojma da je ispred mene bilo kakva krivina).

Pa ukoliko otpuštanje gasa u krivini (u petoj brzini) zaista ispravlja motor, ja sam onda od prekjuče pokojnik (i više ne mogu ništa da komentarišem).

Dakle, nemaš pojma ni o ovom motoru, nemaš pojma ni o delu puta na kome se ovo događalo, nemaš pojma ni o tome umem li ja da vozim ili ne umem, ne poznaješ me lično, a ipak znaš da ja lažem! Alal ti patka! A pojam "oštra krivina" ne podrazumeva samo radijus te krivine nego i brzinu kretanja kroz krivinu, kao i vozilo koje se kreće. Ista krivina može da bude "oštra" za neki enduro, a da se smatra "blagom" za neki R (pri istoj brzini kretanja). Ali bi i za taj R ta ista krivina bila "oštra" ukoliko bi dovoljno povećao brzinu. Takođe, koliko je krivina "oštra" zavisi i od umeća ili iskustva onog koji vozi. E pa prijatelju, ja sam opisao događaj koji se desio meni, onako kako mi se desio i kako sam ga ja doživeo. Dakle opisao sam sebe u događaju a ne tebe (ili nekog drugog). A ja sam inače u startu napisao da kroz tu krivinu može da se prođe i brže nego što sam ja išao tog momenta te poenta cele priče nije bila u brzini nego u odsustvu koncentracije i nepripremjenosti za krivinu. A inače je cilj cele ove pisanije bio zaista isključivo da se pred tobom "kurčim" na forumu. O'ladi malo, mnogo se pališ! I opet imaš + od mene. (Cenim ljude koji imaju stav čak i kad mlate gluposti)!