Popvratak ka Kuršumliji, vidikovac Samokov, sjajan restoran al zbog besparice napušten. (-/-)

Prolom Banja, takođe nadomak Kuršumlije ispred Đavolje Varoši. Isto tako ima prirodni fenomem al sam kasno saznao. Naime stabla šljiva se upredaju tokom rasta. Sadnice sa tih voćki se odnesu na drugo tle i normalno pravo rastu a rasad sa tog zemljišta kad se posadi na prolomački počinje da se uvija. Sama lekovitost vode je slučajno otkrivena. Oboleo seljaku konj, lečio bezuspešno i kad je već bio na samrti pusti ga na slobodu. Kad pojavi se prezdraveli konj i zaključak bi da je samo mogao da ozdravi pijući prolomsku vodu i mic po mic ljudi je prihvatiše kao lek. Sama banja je izuzetno pedantna i lepa ali malena,al nema ništa naokolo nje. Ja sam kasno saznao, čim se krene uz brdo kod prve uvrnute šljive je stara crkvica u kojoj je moj Prota davno službovao. Tu postoji odličan šumski put preko same Radan planine tako da je izazovan enduro krug do Caričinog Grada. (-/-)

Đavoljski ima više značenja

. (-/-)

Manastir Svetog Nikole u Kuršumliji, rušen, obnavljan, sad delimično restaururan, još zidovi nisu oslikani. Tačnije, crkva Sv. Nikole u Kuršumliji, zadužbina je Stevana Nemanje, po datumu gradnje, starija je od Hilandara 32, a od pariskog Notr Dama 92 godine.Pogled prema Kosovu a preko puta, kontra spomenik. Ovo je Presveto mesto, 1472 godine je Sveti Sava prvog Srbina krstio i to je početak vere, odvde počinje Pravoslavna duhovnost, a prepušteno sve zaboravu. Kuršumlija ima još svetih mesta al na žalost nisam upoznat. (-/-)

. (-/-)

. (-/-)

Toplički Ustanak, nikad nisam čuo da ne videh tablu na putu Kuršumlija Blace. Mesto Grgure, sve prelepi predeli za gledanje i vožnju. Ubijeni Premijer je poreklom iz obližnjeg mesta, Prekopuce, prisustvovao jednoj godišnjici. Muzej radi tako što se ode u prodavnicu preko puta i vlasnik otvori vrata. Niz zanimljivih istorijskih fotografija. (-/-)

Hvala na komplimentu, jeste iako nije red da se hvalim, mnogo ga volim. Pa tu sam al uglavnom među bratijom. (-/-)

Bace Crkva, nalazi se oko kilometar od Boja na Pločniku, iza brežuljka. Predpostavlja su da je Srpska vojske pričešćena ovde pred boj. Ovde je od uvek bio okružni sabor tokom letnjih svetkovina. Poslednji otac, Milivoje, je poginuo lane, krstio je moju decu pre destak godina. I mene je u njoj krstio moj pokojni stric ko bebu. On je bio poslednja generacija Bogoslovske Škole u Prizrenu koja je zatvorena 1938 i to govori o srpskom ustupanju sa Kosova. Tokom II rata odoleo je svim okupacionim snagama i srpskim vojskama, posle rata odbio ponudu da bude profesor na bilo kom fakultetu u Beogradu i ostao uz narod do kraja, kao veliki anti komunista tek post humno je dobio titulu Prote, penzionisan pre sledujućeg unapređenja. Kao i većina crkava u Srbiji, ona je otvorena i bez svog Paroha. Unutra se ostavljaju prilozi i kupuje neka relikvija, novac stoji. Ovakvih Crkava je Srbija prepuna na žalost. Ikona koju je porodica postavila u zahvalnost narodnom svešteniku.

Pločnik. Pravac ka Nišu odakle je turska vojska nailazila. Bitka je bila 1386 i odigrala se na drugom kraju sela. Po jednom predanju srpski Vojvoda Oliver je prepotkovao konje naopako i tako turci pomislili da su Srbi pobegli. (Inače je Oliver srpsko ime, tako govorio pokojni moj Prota.) Po drugom, Srbi su doneli ploče i popoločali mesto sakrivši tako svoje prisustvo i to je verovatnije jer je mesto tako nazvano. Zanimljivo je da sam Pločnik uopšte nema kamena već se on nalazi odmah unazad table u pravcu iza visa pa prema kuršumliji i Kopaoniku. Srbi su imali inače malobrojnu vojsku al je ona sačinjavana od Vitezova konjanika i srpski način ratovanja se izučava na vojnim školama. Prva Kosovska Bitka to i pokazuje gde su srpski vitezovi do nogu potukli Tursku dokazavši da broj ne znači ništa. Činjenica je da nakon tog poraza turski sultan je ponudio Srbima da ga priznaju pro forme i propuste ga na Beč i time pokažu kvazi snagu Turaka. Ne zna se zašto je Car Lazar izašao na boj na Kosovu, i to je naš usud koji nam se stalno ponavlja. Mesto poprišta bitke, pruga je pravac Kuršumlije, ranžirna stanica, sad voz ni ne ide više. Obeležja nema nikakvog. Tu je pokušaj restauracije etno naselja, postoje ostaci još rimskih građevina koje ne nađoh, a ceo Pločnik je dekretom zaštićen i zabranjeno kopanje dublje od 20 cm jer sve vrvi od antičkih ostataka. Naravno, trava do kolena.

Jeste Sanja i tvoj okrug je lep ko i sve, al sve moramo da naružimo ko prilaz TE Kostolac, tako svuda.

Povratak iz Đavolje Varoši uz rečicu kojih ovde ima bezbroj. Kuršumlija gde je i Bog reko laku noć. Pogranično mesto a sve satrveno, zapušteno,upropašćeno i ne promenjeno decenijama. Nekad je tu bio hotel Evropa kao ugledno putno odmorište, sad ne postoi. Nekoliko kilometara je Kuršumlijska Banja, voda se izliva u lokvama, svi sportski tereni, pun fudbalski , olimpijski bazen kad ga ni Beograd nije imao, sad na zgradi hotela ne postoji ni jedan ragastol na prozoru. Nisam imao snage da idem i gledam naše samoubilaštvo. Najveći broj polazaka autobusa iz Beograda je bio za ovo mesto al se polako sve okolina prazni, demografski stalni boj koji mi gubimo. Boza kakvu nisam pio još od 81 u Skoplju, Albanac, radnja još od 1952, nikad niko nije razbio ni prozor na njoj. Verovatno je i moj deda sladio svoj gorki život dolazeći sa okolnog brda na pazarni dan četvrtkom. Pita Đuntinica za čokoladnu bombicu kakva je, kaže gazda, ( radi svaki dan do 24 sam), pa slatka, a ne da je slatka nego uši svrbe. (-/-)

Crkva je nastala na ostacima starog svetilišta. Pronađena je kamena kocka koja datira iz 572 godine. To je sam rani početak Hrišćanstva što ukazuje kad je civilizacija bila prisutna ovde. Kocka se nalazi iza samog oltara. Po predanju, žene su ovde dolazile i ostavljale maramu verujući u odgananje nedaće, koje i danas imamo na žalost, i poželevši nešto bolje, što i mi nužno moramo. Napolju je grana sa belim trakama koje se unose i ostavljaju u Crkvi. Obred je besplatan. O Svetištu brine visoko obrazovan momak koji je svoj život opredelio misionarski, ne kao sveštenik. (Od početka sezone smršao je 20 kila). Dugo mi je pričao al je potrebno završiti studije da bi se sve fakte saznale. Samo ime Đavolja Varoš nema nikakvu koleraciju sa Crkvom koja je nadomak vajavina. Verovatno je Svetilište izabrano namerno tu da bi ga osvajači zaobilazili, a i kod Srba postoji pojam, "Đavolski dobro", što uistinu jete ovaj fenomen prirode. Na spram crkve se vidi vis na kome su bili postavljeni srpski izviđači osmatrajući nadiranje turske vojske na Kosovo Polje. Kad su izvestili Cara Lazara o veličini, Miloš Obilić ih je sve posekao da bi sprečio da se strah pronese među Srbe i iskupio se svojom pogibijom pogubivši turskog Cara u borbi, a ne u šatoru kako je pogrešno uvreženo. Takođe mi je ispričao o Prvom Kosovskom Boju, Bitci na Pločniku o čemu se malo zna i govori, i o Manastiru Svetog Nikole u Kuršumlije.( biće reči uz slike). (-/-)

Tu se nalazi novo podignuta Crkva Svete Petke, 2009 mislim. (-/-)

. (-/-)

. (nastavlja se)

. (nastavlja se)

Đavolja Varoš, fenomen prirode, svetsko čudo. Do skora tu nije bilo puta, uradili ga Francuzi i sad će opet donirati put do Medveđe i Sijarinske Banje. Čitava ova regija je jedno grotlo prirode i duha. U neposrednoj blizini voda teče uzbrdo, auto na 3° nizbrdice ide unazad, tu je Radan planina, visovi sa kojih se vidi Kosovo Polje, rani početak hrišćanstva uopšte, početak vere u Srba... Interesantno je da je grupa krosera molila da istera motore podno skulptura bez da ih pale, gurajući nekih 900 m u oštro brdo. Nije im dozvoljeno al ko zna. Inače od ove godine je upriličeno i noćno obilaženje što mora da je fascinantno. postoji i poštansko sanduče za slanje razglednica al nešto ne stižu. Tu je i čuveni Caričin Grad, 48,9 km šumskim putem, odmah sam se setio naših enduraša, Zex, Popsy, Jager,Vlajko, Aca PN, Džimi, Miša...Nisam se usudio sa suprugom. Nek fotografije govore same. (nastavlja se)

E, da si mi živ i zdrav, točkovi već obrnuli preko 5 k, testirani na auto banu a i po srpskim kozjim putevima. Ja sam oduševljen putovanjem po Srbiji iako je ovo usledilo kao kontrast neposredno posle "Evrope". Jeste ovde i opasno, ne može se svuda sa svakim motorom, valja enduro, je musavo, zapušteno, al toliko toga ima da se uživa da se čovek na siti. Divio sam se uredno ošišanioj travi tamo gde nema kuće negde u SLO, al, teško da ću ikad ići napolje dok ne nadoknadim propušteno u svojoj zemlji. (nastavlja se)

Od raskrsnice do ulaska u Kraljevo, Vitanovac, ravna krivudava pista. Potom paralelno uz Moravu lokalnim putem ka Trsteniku. Tu je i odličan etno restoran u nekoliko nivoa i splavom na reci, jeftina autentična hrana al je bila gužva pa smo produžili ne slikavši. Verovatno je Tomici bilo drago da se parkira pored većeg brata. Do Kruševca opet s ovu stranu Morave paralelno sa magistralom. Na ulazu kratak bajkerski odmor. Pivo je šatro, da Đuntinica pokaže đacima s kim imaju posla. Preko Kaonika, fantastičan predeo, Aleksinac do Niš lokalnim putem. 336 km, 22 h, dosta. Izjutra ka bazi u Pločniku, bunarska voda ko melem na ranu, hidrofor ne radi, urbano napajanje zakazuje pa kamperski tuš odrađuje. Nisam ni znao dda sa svega par litara vode može da se okupa. Ovde već počinju iznenađenja na putu i čitav ovaj južni region je takav, ko i većina Srbije u ostalom. Vožnja mora da bude samo dok vid pokriva. Na besprekornoj deonici je redovna pojava da iza ćoška ili brda se pojavi rupa, šoder ili nedostatak puta. (nastavak sledi)

Potaknut temom http://forum.bjbiker...1-juzna-srbija/ da napišem po prvi putoputopis i malo dopunim izbor neiscrpnosti Srbije. Napravio sam nedavno put u Jevropu, Slovenija, Austrija i Nemačka gde idemo još od školskih ekskurzija. Sve lepo i pedantno ali ni iz bliza nema toliko znamenja kao u Srbiji. Kod nas se bukvalno na svakih dvadesetak kilometara može naći neka znamenitost, lep predeo, banja... Nisam ni znao koliko banja imamo sa jedinstvenim osobinama, za razliku od zapadnih gde spa proglašavaju mesto gde ima čistog vazduha. Po tome gotovo cela Srbija je spa. Informacije o Srbiji na netu su jako šture, karte neobeležene a zanimljivo je da nije moguće naći iscrpan spisak Crkava i jezera. Kuriozitet je da u beogradskom ataru ima 82 jezera a ja rođen tu znam za svega nekoliko. Polazak pod punom "ratnom spremom", šator,vreće,sudovo...tu su i dve kamp fotelje,sto i suncobran. Itinerer je Avala, Kosmaj, Nemenikuće, Rogača, Ranilović, Aranđelovac. To je odlična ruta za trening, jedan auto ako prođe dnevno, sve vrste krivina bez iznenađenja, dobar i pregledan put. Tuda mi je bila prva van gradska skuterom posle BJB kursa vožnje, sve iz teorije praksovao i to ostalo naučeno. Put je sad mnogo bolji nego pre 2 godine. Isto odmorište onda i sad. Od Aranđelovca ka Gornjoj Trešnjevici, odličan jedan deo za brzu vožnju i obaranje, pao prvi štender. Zatim Donja Šatornja, Stragari, Kamenica, Bare, Toponica, Knić. Gružansko jezero veliko, toplo al ne uređeno, mogućnost za kamp. Odmah društvo za špricer, nravno bez vina. Od Knića ka Kragujevcu i raskrsnici za Kraljevo, neozabilazno "Vozi Miško", restoran " Ko to tamo peva". (nastavlja se)

@Alien, naiđi do mene pa da na licino mesto prodiskutujemo. Osovina iz menjača, spojnička se maže kad se iz nekog razloga odvaja menjač, čisto da uđe u zamajac i eto, tek da ne bude suva. Kardanska osovina ima 2 zgloba, krstasta zgloba, jedan iza menjača na početku kradana, tu je i prvi par lagera koji ga nose i drugi pozadi ispred gumene manžetne. Svaki krst ima sa obe strane osovinu a između njih je kardanska cev i svako to spojno mesto koje ulazi jedno u drugo ima spojničku, to je "majstorski" izraz. 1100 i 1150 su znatno prostije mehanike od 1200 mada se i tu motor rasklapa na pola za lamelu al je vrlo jednostavno i samim tim ne skupo. Dok ne crkne lamela, a Bog zna kad će tek ne brini. Bokseri prelaze jako mnogo, svaki krupniji kvar se ne dešava iznenada već se postepeno najavi i može da se voza ihaa. Tako je napravljen da bude maksimalno pouzdan i da ne ostavlja na putu nikad. Cena zamene lamele za 1200 sam našao ovde, 300€ i vlasnik častio + 50. Centriranje lamele može i šrafcigerom i šac metodom, naravno da je lakše sa kalibrisanim trnom, opet ja i to zovem isto spojnička.

ma jes to se svaki dan menja .. lamela je to .... ljudi provezite prvo 100000km pa tek onda mislite na to ... Joj, kad će tebi da prošlajfa lamela pa da ne moš više da brišeš, od ženidbe.

Zamena lamele na 1200 jeste pozamašan posao al ne radi se to svaki dan.