Opet klizimo iz teme, teorija prolaska kroz krivinu. Idealna putanja se može postaviti pojednostavljeno kod zavoja od 90°, gde je kružnica poluprećnika u temenu a tangente su na ulazu i izlau. Američki nescar se voza na ovalu, 4 x 90° i kad se prati trka vidi se da postoji bezbroj trajektorija. Van piste trajektoriju određuje krivine ispred i iza, uglovi itd, sve je drugojačije od predpostavljenog modela. Na stranu što određene tehnike prolaska omogućavaju niz putanja. Nije bitan samo što kraći vremenski interval prolaska kroz krivinu, već izlazno ubrzanje gde se odstupa od teoretski idealne putanje. Često se na trkama vidi da pri usporenju i prolasku kroz zavoj neko sustigne predhodnika ali nakon izlaska zaostane i duplo više nego što je bio pre kočenja. Ništa od ovoga skoro da se ne važi pri pristupu defanzivne vožnje, čuvanje glave je jedino što prolazak određuje, bilo idealnom ili ne, putanjom. Vidim da dosta se praktikuje kočenje u krivini, naročito kod postoji ABS. Vožnjom automobila na snegu ili ledu, pod okrenutim točkovima kad se pipne kočnica zna se kud auto krene. No, moguće je kočenje, blago i pri malim brzinama i pri specijalni tehnikama, (kod auta), al generalno to nije postavka. Već je neko objasnio zašto je zadnji točak kod motorcikla širi. Strah je normalna ljudska i osobina i vrlina. Imobiliše svest za ekstremno brzo razmišljanje ali ako ode u paniku, glava može da strada. Gledanjem smrti u oči, što se kaže, se može izvaditi iz nemogućih sitacija. Zato postoji obuka, vežbe,...gde se samokontrola zadržava do kraja. Lično, uvek imam dozu straha dok ne odpustim kvačilo dan danas, makar to bilo i u garaži. Verovanja se uglavnom određuju ličnim stavom proisteklim iz svog ograničenog iskustva, svi preko toga manje više prelazimo u "neverne Tome". Iskustvo je nemoguće steći preko noći a van toga smo u neverici. Zato postoji podučavanje sa Učiteljima koji nam pomeraju virtualno graničnost iskustva, usađuju veru i uče sposobnosti da ispravno rasuđujemo i u situacijama koje prvi put srećemo. Što se kaže, "neko gleda do brega a neko preko", to je sposobnost Učitelja a i naše lično samopouzdanje da prihvatimo nešto što je van lično doživljenog.

Razlika između auto i moto ulja je pojednostavljeno što za motorcikl mora da bude kvalitetnije zbog jednostavno duplo više opterećenja, brojevi obrtaja, stepen kompresije, snaga prema zapremini, ...al u osnovi je sve isto osim mokrog kvačila za čiju upotrebu se jednostavno izvuku nekoliko dodataka. Praktično, vrhunsko auto ulje ala trkaće se na neki način osiromaši i eto moto ulja, da krajnje uprostim. Boxer je nit vamo nit tamo, nema problem sa nisko kliznim aditivima koji se lepe na kvačilo, nit ima visoke obrtaje a još manje je u radu izložen ekstremnim. Al se greje što izaziva pucanje ulja. Dok je nekad vazdušnjaka bilo dosta, Buba, NSU,... auta sa motorom pozadi i uljnim hladnjacima napred, uljare od motorcikala, temperaturnu otpornost su sva ulja morala da isprate. Buba je jednostavno imala veliki uticaj. Danas toga nema i jednostavno zahtevi upotrebe za visoko termičkim uljima su minorni, Porše i BMW. Standard Kastrola iz tih godina je bio početak izgaranja na 180°, Optima Supervisk je tada izdržavala 220°, nestankom Princa Modričino ulje je spušteno na ispod prosečan nivo iz godine u godinu, a jako dugo je opstalo u prodaji pod istim klasifikacijama. BMW sa novim Boxer vodenjakom verovatno snižava temperaturnu lestvicu, videće se u praksi, i novo OM ulje će da se prilagodi novom proizvodu, a ne našim starinama ili 1200-tki koji je pred smešećom penzijom. Inters BMW-a je da moj motor gekne, da ja uzmem recimo Sevov, a on kupi nov vodenjak pa za neku godinu da se ciklus opet obnovi, on super enduro koji je sad u najavi a ja njegov... Šta bi oni danas radili kad bi im motori prelazili tolike kilometraže. Lično, sadašnju OM preporuku bi dobroo izanaliziro. @Sev-jel ovo ulje koje trošiš. Potpiso ga je čuveni Šnicer mada je MA, za mokro kvačilo. I još jedna varijanta, verovatno dostupna ovde je, takođe MA

OM ulje koje je pod fabričkim kataloškim brojem jeste proizvodio Kastol ali po BMW zahtevu specificirano. Isto tako je moglo da bude i Šel ili bilo koje drugo, (možda i jeste povremeno), to nas ne interesuje. Vrlo verovatno nije Kastrol prestao da ga pravi već ga je BMW iz nekog razloga povukao. Inače, Kastrol nema sopstvenu proizvodnju već neka petrohemija po njihovm zahtevu radi, oni samo vrlo uspešno godinama pretaču svoje znanje. Jeste sad problem izbora, ne samo cena. Dosadašnje ulje se opšte poznato pokazalo delotvorno plus je fabrički bilo preporučeno. Od novih predviđenih pod OM brojem, ono 5-40 ću lično da se pravim da ne postoji a za prvo ću da razmišljam. Potrebno je mnogooo kilometara, X stotina da bi se u praksi afirmiso kvalitet, nije mi dovoljna samo fabrička preporuka. Lično ću verovatno da se priklonim Henku i ići na Mobil 1, no na srpskom tržištu od 140 cenovnih stavki nema tog ulja pa opet problem. Dođe mi da cedim semenke suncokreta, muka mi već od zamešateljstva sa uljima. Deka Dane ima referentno iskustvo, pitanje je da li će i izvorni Kastrol 20-50 biti dalje u proizvodnji, na stranu što mislim da nije jednak OM istoj gradaciji. Vodenjaci greju ulje na 110°-130°, faktor eventalnosti još 10%, znači svako "normalno" ulje nije predviđeno za preko 140°- 150° a bokser kuca 170°, možda i koji stepen preko. Prosta analogija je da nijedno ulje nije nepotrebno stabilizovano za visoku temperaturu, zato i postoje posebna ulja koja su naglašeno namenjena vazdušnjacima jer to košta i što bi bacali pare u ulja za Hondu recimo koja se jako malo greje. Generalno viskozitet, gradacija, nema korelaciju sa temperaturnim indeksom viskoznosti, stabilnosti, bar ne u značajnijoj meri. Gušćem ulju samo treba nešto više vremena da se pod istom temperaturom razredi i pukne jednako ko i ređem. Će vidim .

Znaš ono, ludo smo se proveli, napili...taki sam.

Meni je posle pranja promukla par dana pa potom desetak ni da bekne al proradila ponovo, muklo i mic po mic evo je izuva sad. Uđe joj voda duboku unutra i zastanu limčići. Ili skini pa istresi ili razmontiraj i očisti. Nema tu šta da crkne malte ne.

Hvala Vlado, sve sam rasklapao kod sebe al nekako mi bilo mrsko da još i airbox skinem. Moraću posle ovoga.

Ni približno, ko da porediš dečiju trubicu i orkestarsku. Jedino mana što nije za švalere, odma se i čuje i prepozna .

Čim ustadoh i ja pitah jel kiši, a izgubio kišni uložak za lone, drugi neki put, bio bi red? Kad ovlaži, u autu mi odma proradi crta pa po pedali, a na 2 točka skroz suprotno, čim vidim i najmanju pljucku odma se udrvenim,( ruke,noge, ramena...samo ne gde treba ), posle pada po kiši na skuteriću, (pre BJB kursa). Ko što rekoh s početka teme, radi se o filozofski drugojačijem pristupu vožnji, ne samo sigurnoj tehnici i prolasku kroz krivinu po nekoj putanji, ne bitno jel idealna, ovkava il onakva sa aspekta umeća i tehnike, obaranja. I ja primenjujem defanzivni mod pri vožnji autom kad naslutim mogući problem, al ne stalno pa se dešava da moram da pređem i mod za vađenje kog skoro da nema kod motorcikla. ( Sad gledah klip od nedeljne vožnje, ko da smo pošli na svadbu, on ko svat a ja ko pokisli mladoženja)

Mi sve najbolje znamo i razmemo se ama baš u sve, nama ne treba ni škola (800.000 nepismenih?), ni zvanje, ni doktor, ni ovo ni ono, ništa, ko da smo prevazišli davno obećanu Švajcarsku a ne obratno, nešto jedno s drugim ne ide. Gornji Mikulančev post je najrazložniji i najnormalniji. Norveška je neku godinu unazad imala sve ukupno 12 nesreća motorciklista.( Izvor Hornetshooting). Nije to samo zasluga države ili kulture, čime se samo mi pravdamo, prevashodna je obuka koja nije PSP i virtuelna forumska vožnja. Ograničiću se samo na sebe. Na BJB kursu sam naučio osnov vožnje, čitajući forum uznapredio i proširio moto vidik, tu nema dileme i moja zahvalnost, trajna. Kit Kod i ostali dostupan materijal čine gro uticajnog, šampionska garaža deo, a od uličnog edukovanja skoro samo pogrešno da ne kažem štetno. Gledam i ja GP, ( čekm i sad), i naravno težim tome kao vrhuncu umeća, ali prenebgavajući ćinjenicu da tamo voze dvadeset najvrhunskijih vozača koji znaju jedni drugim kako dišu, svi znaju da se paze međusobno poštujući se kad je u pitanju glava, svi idu u jednom pravcu na idealno skrojenim motorima predhodno uvežbavši jedno 20.000 krugova za tih dvadesetak. I kad se udare, ma znaju kako i to bezbedno da urade. ( Hornet ) Hornetshooting mi je rekao nakon vožnje iza, okej al to je za pistu. Gledajući ga, ko čigra, znam da se vrti a deluje ko da stoji, meni magično. U par migova mi je usmerio pozornost. Različit oslonac na motorciklu, drugačiji nagibi tela, motora, druga trajektorija, jednostavno je sve podređeno bezbednoj vožnji, ne bezbedno brzom prolasku krivine po mom poimanju. Okrećem ja na parkingu redovno "kružnicu", krug dva između parkiranih auta i garaža i tangenta poduž parkinga, kao dosta je, znam. Pokušavajući da ga oponašam, okretoh juče 4-5 i to na užem prečniku i ne ispadoh iz kruga, radi, zanimljivo zar ne. Posle nekih 30-40 k na dva točka i jedno milion na 4, shvatih da ne umem da vozim. Ko priznaje, još pola mu se dodaje - potrebno je sad izbiti iz glave ne adekvatnu naviku, probo danas, ide, ide, al se zabrkam, mora vežba i vežba ko što kaže Brat Mikulanac, a ne 4 strelice na tastaturi. Nadam se da će kursa biti pa samim tim i štiva za razgovor, do tad je nedopustivo i besmisleno da bilo šta ja propovedam, spremam se da bivam učen, ko što rekoh, sunđer, kreda... @Mikula-Mladenovac sutra, jel za opzbiljno?

Čuveni Miletrećento, Tristać, je imao jednu od najglasnijih i drečavijih sirena. Ja imam orginalnu talijansku ali jednaka postoji, Čajavec i možda kineska, par ispod 20€. Ja koristim samo jednu jer uz postojeću originalno od motorcikla, to daje jako glasan i nekako neprijatan, disharmoničan zvuk koji je jako delotvoran u saobraćaju, možda poplašljiv. Imam momka u kraju, kolonelo, znajući šta imam, tražio mi u garaži da čuje. Kad sam svirnuo, čovek se trgo a ne reaguje na minu recimo. Kod mog motora je stešnjen prostor ko i kod većine i nikako sirena nije mogla da se smesti a da bude nevidljiva a ne prepokrivena. Zakačena je preko svog nosača na vezni šraf originalne između štapova i dodiruje ih u krajnjem okretu al nije strašno pošto nije kruto ovešena. Horna je prema napred okrenuta, oće da se napuni vodom pranjem pod pritiskom, oprez, a glavna popreko što obezbeđuje široko rasprostiranje piska. Uz sinhroni ablender ova sirena spašava glavu http://forum.bjbiker..._hl__ablendomat

Svaki dan naiđem na nekog ko okreće polukružno čak i preko duple. Ne razmišljam više hoće li ili ne, računam uvek da hoće. U krivinu kojoj ne vidim sve, idem očekujući Peru. Dokle oko dopire, tu je zid i kraj, nema više. Jednostavno, bez ali... Da, ima još, zid može i da se pomera, ide neko lud ko ja a voza duplo brži auto, tako se obuzdavam.

veruj mi, da takav senzor na bmw-ju diagnostika odmah prijavljuje...... Senzor bi trebalo da bude induktivni i mislim da mu ne smeta prljavština, a u ostalom, isključi se na dugme i eliminiše. ako se ne varam, radi se o hall senzoru sa magnetnom kotvom.....ne smeta mu prljavština , ali je izuzetno osetljiv na rastojanje od senzora do ABS obruča.....i prljav senzor diagnostika ne prijavljuje (osim ako se nakupi metalnih ostružaka na njemu, obično na zadnjem diferencialu), ali zato deformisan ili oštečen senzor odmah prijavljuje (obično ga "sjebu" kada menjaju prednju gumu, pa ga udare diskom...) Čim ima nazubljeni venac, indukcioni, magnetni. Pomeranjem rastojanja mu se smanjuje ili povećava osetljivost ali ne verujem da može izazivati "pumpanje" kočnice ako je na granici očitavanja, pre udaljen pa usled bacanja venca radi- ne radi, u polju- van polja. (Lično vozim sa zazorom preko mere.) Moje skromno znanje i iskustvo me navodi ipak na problem sa plivajućim diskovima. U Labos na kanal.

Baš sam se slatko ismejo crnom humoru al nije za šalu. Bode oči da je broj prijavljenih nesreća na forumu veći nego lane, pre izvesnog vremena je bilo i po 2 dnevno a malte ne svakih nekoliko dana pogibija. Procenjivanje na koju stranu će neko da krene na osnovu strane nozdrve koju čačka ne ide, ima neograničeni broj situacija, ja bi mogao da navodim dok server ne pukne. Iskustvo se stiče i na osnovu njega se prepoznaje i predupređuje, nemoguće ga je prepričati. Zato postoji obuka koja sažme dosta toga u "osnovne elemente", razjasni kom više kom manje i predoči, poduči nizu radnji i mera za što uspešnije savlađivanje problematike. Od kvaliteta programa i instruktora najviše zavisi koliko se nauči i naravno spremnosti učenih da nauče, prihvate i kasnije primenjuju stečeno, potom utemeljeno nadograđiju i usavršavaju shodno svojim sposobnostima, koje su granične nekom manje nekom više, svakom prema svojoj ludoj glavi. Vrlo velike su šanse da se otpočne sa visoko metodčno kvalitetnom školom, teorija i prksa, uz zaista vrhunskog Učitelja. Potrebna je podrška a za zadršku ima http://forum.bjbiker...12-opste-teme/. (Ne kritikujem, čak se eto uveseljavah, Brat Mikulanac uvek ima lucidan komentar, de mu pade, , na um,.)

veruj mi, da takav senzor na bmw-ju diagnostika odmah prijavljuje...... Senzor bi trebalo da bude induktivni i mislim da mu ne smeta prljavština, a u ostalom, isključi se na dugme i eliminiše.

Da, u pravu si, trljo sam i ja po tvom savetu za početak samo grane folijom a aspuh ne. Iščvrkane su mi cevke pa sam uvideo da ne mogu da ih izvučem kako oću pa sam ostavio ih ovako. Hteo sam da uradim nov, simetričan izduv al mnogo para.Al auspuh i katalizator, tu sam se potrudio baš.Vide se ostaci folije, godine...

I jedno i drugo, mada kad je spregnuta kako treba nije toliko udobna kako se misli. Osnovna namena je da istrpi udarce bez posledica.

Uvek ima nevernih Toma, pa reko da me jopet neko prozivlje. Izvini što sam posumnjo brzoplet.

Iste su, al ajd sutra da uslikam Izduvi su dupli, unutra je crna cev a spolja inox. Prohrom ima osobinu da poprima izgled metala sa kojim je u spoju, znači izgleda rđav. Ni ja nisam verovao da će cevke i lonac da dobiju lep izgled ko auspuh, al malo po malo trljanjem se sve zagladilo. Sad dal svaki može ne znam, valjda ja tebe treba da pitam. Ovako izgledala izduvna grana

Dane, spoljna velika rupa od glavčine točka se oslanja-uvlači, fest na biksnu jednako ko na samom kardanu, a suprotna manja na konusni prihvatnik iza koga ide kompenzacijska podloška protiv osnog odstupanja tokom stezanja, pa potom ultra preczna stezna matica solidne dužine, ne konus sa bočnim steznim šrafovima, a sve se navlači na osovinu koja je prečnika unutrašnje biksne lagera prednjeg točka radi mogućnosti rada i njega. U oba slučaja se jedna strana biksne oslanja na precizan ravan graničnik. Zazor između svih delića je + 0, znači ne merljiv. Izrada od alatnog čelika i obrada na brusilici koja je iznad struga po preciznosti. Strug u ovoj izradi služi za oblikovanje na pred meru. Neću da pričam o tolerancijama i koliko se to projektuje u grešci balansiranja ili tokom žbicanja. Ja svoj alatić čuvam ko oči i ne bi ga dao vulkanizeru ni za šta, jer u ostalom, jedan takav mi je iskrivio felnu prilikom demontaže gume. http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/57545-svi-modeli-alat/page__view__findpost__p__1197761

Ko i sve ćopave i moja je tonula u zemlju. Gledavši raznorazne kreacije rešim i ja da je proširim da ne moram da mećem dasku stalno na reci. Ideja je bila da se obloži gumom i na buvljaku nađem odgovarajuću gumenu navlaku, jedno 8 x 6 cm. Parče lima 2 mm opkrojeno po gumi i malo kupasto previjeno, zavareno punim varom oko postojeće, sprejić i guma. Međutim, sve je izgledalo sjajno dok jednu noć nisam uguravao motor u garažu sa spuštenom ćopavom kako uvek i činim. I pođem da spustim motor i on počne da pada, jedva ga zadržah a taze tek ofarban, uh bila panika. Ćopava zakačila o prag garažnih vrata što nisam čuo jer je gumena i sklopila se. Odmah sam skinuo tako da sad čujem kad zapara i desi mi se da se sklopi al sad se ne dam prevariti. I mora da se sama ploča ipak u vis kad je sklpoljena, ne može da štrči ovoliko, brusilica će da radi.

U Beogradu ne postoji balanserka isključivo namenjena moto točku, već sve imaju neke pvc adaptere koje nabacuju, plus su sve polovne tako da preciznost je diskutabilna. Pogledaj svaki manual mašine i odma stoji tolerancija greške. Prednost mašine je što može da odredi mesto tega, levo ili desno. Kad smo kod BMW točka, tek to ne postoji jer fabrička osovina košta preko 200€. Voleo bi da vidim i jednog od majstora koji ima mašinu sa fabrički BMW alatom, na stranu što smatram da je moj prihvat bolji ili najmanje jednak tome. Uostalom i fabrički manuel za BMW motorcikle upućuje na statčko balansiranje. Za relativno priručno balansiranje je samo bitno da osovina bude pod libelu, da ima što manji otpor u lagerima, bolje 2 nego 4,a na šta će da se osloni nije bitno, važno je da se vrti, na klocni il stolici. Pošto ni ti ko ja nemamo mašinu, računam da smo po tome jednaki.

Tura je ispala neplanski, čisto se nekako desila. Znam za bečku rutu, ako budem u prilici vrlo rado, hvala.

Fabrički podaci za novu balensrku navode grešku o,5-1 gr, ne poznato mi za koji prečnik. 1 gr na 12 cola točku nije ko na 21il više . Teoretski je možda preciznije al u praksi nije, ja sam ko što sam napomenuo dosego 0,25 gr na 17 cola. I ja sam bio protivnik statičkog uravnoteženja dok nisam ušao u materiju, na stranu pohabanost mašina, budženje majstora itd. Kroz auto iskustvo se pokazalo da dve mašine različito odrede i mesto i teg, kod statike je greška samo koliko čovek hoće, izuzimam otpor u lagerima jer to jedino ne može da se apsolutno anulira, otud moji četvrt grama. Kad sam se jesenas upustio u točkologiju ni Delta ni Radulović nisu balansirali al Severian saznade da mogu. BMW alat-osovina i stezni dodaci, nebitan stalak, može i na 2 stolice samo da bude vodoravna osovina, naravno da nije svemirska tehnologija al moraju da budu tačni i pri stezanju da ne pomeraju glavčinu iz ose.