Kada putujem retko se dugo zadrzavam.Ponekad propustim da slikam jako lepe stvari.Ovaj put sebe nekako teram da to ipak bude cesce.Da bi lakse pritiskao dugmice na aparatu skidam rukavice i nadalje vozim bez njih.Malo vazduha kroz rukave nece skoditi.Omorina pritisla,kisa ce 100 posto. Gorski deo puta vec se zavrsio,sada se posle mesta Sestri Levante,pod istim imenom nastavlja uz more.Aj' malo da se provozamo i tuda.U Genovu ni ne mislim da udjem,ne bih onda do cilja stigao do sutra Uploaded with ImageShack.us Odmah tu pored mesta gde sam se zaustavio vidim i lepu plazicu.Za divno cudo ulaz je slobodan.Ja se skuv'o propisno i sve bi da se bucnem,ali ne vidim tuseve.Samo mi uz svu vrucinu fali da kraju pocne da me pecka so na kozi...popizdeo bi bas,bas Uploaded with ImageShack.us Brckanje ostavljam za neki drugi put.Sad se treba malo kuvati uz more.Pred Genovu planiram da se popnem na autoput,tako da cu grad da obidjem u sirokom luku

Jos par slika,da posle lakse otvara stranu Uploaded with ImageShack.us Uploaded with ImageShack.us Uploaded with ImageShack.us

Znaci... Put kroz samo srce nacionalnog parka nije ni bio u planu,ali kako to obicno biva ne planirane stvari cesto izadju na dobro,tako eto i ovaj put videh zaista lepe prizore.Da sam se zaputio onim drugim vaznijim putem,napravio bih dobar napredak u kilometrazi,sigurno bi bilo i dobrih komada puta gde bi motor mogao lepo da se zavrti,ali to nije prioritet.Vremena ima.Do mesta gde je organizovano spavanje ima jos dosta,ali zaista nema potrebe da se zuri. Sada na red dolazi interesantna deonica. U poslednje vreme putevi kojima bih trebalo da prodjem u sledecih par sati,predmet su opste rasprave po forumima i specijalizovanim moto casopisima.Zbog cega? Zbog fenomena,sveprisutnog...kod nas,njih,svuda...a to je ulicno trkanje. Lagano se priblizavam administrativnoj granici izmedju Toskane i Ligurije.Od grada La Spezia ka Genovi krece stari,izuzetno lepo ocuvani put koji nosi ime SS1.Strada statale 1-drzavni put broj jedan.Na momente sakriven u gustis mediteranske makije krivuda po ligurskim brdima,pruzajuci ponekad pogled nanize ka novom autoputu i morskoj obali.Nije more tako blizu,postoji i ta varijanta,ali sa obzirom da je pocela letnja sezona voznja uz obalu bi se sigurno pretvorila u nocnu moru.I za mene i za moje magarence.Zato je ovaj put idealna alternativa.Vidi se da je motorciklistima bas,bas interesantan. Blizi se podne.Ja sam dobro poranio i jeo prilicno davno,vreme je da se napravi jos jedna pauza za jedan brzinski obrok,kraka kontrola putanje na karti i dalje. Utociste nalazim uz sam put u restoranu u kojem ne nalazim nikoga.Posle par minuta pojavljuje se,verujem vlasnik,sav u znoju i prilicno zacudjeno pita treba li mi sta.Za rucak klasican je jos rano a on kaze da je krenuo da lozi vatru jer ce uskoro i prvi pravi gosti.Pitam jeli moguce da se dobije nesto na brzinu za pregristi,kaze moze napravicu ti sendvic sa prsutom u domacem hlebu,samo se strpi par minuta.Odlicno rekoh,unapred vam se zahvaljujem. Znate verujem,da se u Italiji ruca oko jedan,do pola tri najdalje i sve van toga prilicno je cudno.Sendvic je zaista bio vrhuski.Pred polazak zadrzavam se par minuta u srdacnom razgovoru,gde dobijam informacije da se pazim radara,jer ih zbog polemika o kojima sam prethodno govorio ima na svakom koraku.I to od skoro kaze.Nekada toga nije bilo Uploaded with ImageShack.us Ovo je prevoj na kojem se nalazi "cilj" za ulicne trkace.Bajkera je bilo,ali se nije odrzavalo nista.Mozda i bolje,ume kazu da bude prilicno ne prijatno ponekad. Nesto dalje se nalazi nekakav urusen objekat na koji je zabranjeno penjati se,al' kako covek da se ne popne kada sa njega puca idealan pogled za slikovanje. Uploaded with ImageShack.us Uploaded with ImageShack.us Uploaded with ImageShack.us Uploaded with ImageShack.us

Prva je vazna tacka ovoga dana grad koji nosi ime Castelnuovo di Garfagnana. Necu vas mnogo o tome daviti.Ako vas sta vise interesuje,moci cete to i sami da nadjete. Par detalja ipak nije na odmet. Poslednja rec iz naziva ovoga mesta,prakticno je ime jedne prilicno velike i vazne oblasti u samoj regiji (Toscana).Put kojim sam ja izabrao da idem prolazi kroz nacionalni park apunaskih Alpa (Alpi Apuane). Kada sam planirao rutu,izbor je pao na vazniju arteriju koja prakticno obilazi citav ovaj kompleks.Medjutim,u trenutku kada je na terenu bilo potrebno izabrati put krenuo sam putem manje vaznosti i nikako se nisam prevario.Kako ono kazu,a ja zdusno prihvatio...nikada se put ne pogresi,eventualno se nadje kakav novi. Ovako je pocelo Uploaded with ImageShack.us Zatim se krivinarilo,penjalo i spustalo Uploaded with ImageShack.us Uploaded with ImageShack.us Da bi se naislo i na ovo Uploaded with ImageShack.us

Prvi su kilometri po prilicno poznatim putevima,pa ih koristim da probam sebe,spravu,tovar.Ima svega.I krivina i dobrog komada tzv. superstrade,pa sve testiram na nagib i na brzinu.Odlican 5 mozemo dalje bez zastoja. Odmah da probam da vam predocim sta je u planu. Kako ste iz naslova mogli da pretpostavite,delom ce voznja da dotakne i Francusku.To ce se sve desavati drugoga dana,a do tada imam dobru zanimaciju da se granici priblizim i za to je potrebno preci blizu 600 km.Vreme je mutno i prilicno sparno.Iako je dan odavno svanuo prvu svoju senku vidim tek posle nekih stotinak kilometara.Sunca se necu nagledati,ali bez obzira na to vrucine ne fali.Idem iz Toskane put Genove,zatim dalje ka Savoni,pa onda na sever ka provinciji grada Cuneo.Odatle opet ka zapadu ka granici. Vec me napadaju lose misli vezane za vreme.Verujem da nisam jedini koji pred polazak samo gleda vremenske izvestaje.Dobro sam ih se nagledao...i nisu mi se bas dopali Uploaded with ImageShack.us Prva pauza...bacite oko na oblake i magarence Uploaded with ImageShack.us

E pa da krenemo. Kako to obicno biva planova uvek bude sijaset,pa sve dok se zaista ne krene na put,svo to pisanje i brisanje poprimi jedan sasvim drugaciji oblik od one prvobitne verzije. Prvobitni je plan podrazumevao putovanje u paru i to mnogo duzom rutom,medjutim zivot priredjuje razna iznenadjenja,pa se onda shodno tome planovi menjaju.Ovaj put iznenadjenja su krajnje lepe...ma sta lepe...prelepe prirode pa mi onda zaista nije ni zao.Moja bolja polovina nece moci da ucestvuje,a ja od nekih poduhvata ipak ne mogu da odustanem,pa sam onda u redukovanoj,lonely rider varijanti,ipak odlucio da se slicnom putanjom dovezem u zavicaj. Kako vec rekoh u uvodu,a vidim i da su jos neki zarazeni istim virusom,visoke planine...narocito one u alpskoj regiji,imaju nekakvu magiju kojom vec godinama,da ne kazem i vise,sebi privlace mnostvo zaljubljenika.Peske,biciklom (njima svako postovanje),motociklom,kolima,kamperom. Verujem da dosta ljudi vec to i zna...ja zivim i radim u izuzetno lepoj regiji,jedne od najlepsih zemalja u Evropi...pa i bez obzira na to,verujem da lepsega uvek ima i zelim sebi i svima Vama,da jasuci svoga metalnog konja,budemo u prilici da prodjemo predele koji ce na nas ostaviti toliko snazan utisak,da se u nasim recima,kada svojim dragima o tome pricamo,oseti sva lepota i da bude toliko jaka da nam oci zablistaju. Verujem,u stvari siguran sam da sam na ovome putu video nesto najlepse do sada u zivotu. U napred bih da vam se izvinem sto nisam sve slikao,ali verujem da ce i ono malo sto cu vam predstaviti biti dovoljno da jednog dana sebe naterate da u ove predele dodjete. Da vise ne tupim,putovanje je pocelo 7. avgusta u nedelju. Poslednja radna nedelja,bila je prilicno stresna.Sigurno je svemu tome doprinela i moja odsutnost.Mentalna na prvom mestu.Misli su mi vec projektovane ka cilju,da ne kazem sanjam budan. Mislim da sam se dobro informisao.Gledajuci razne sajtove,cak razgovarajuci i licno sa ljudima,stvorio sam sebi vec jasnu strategiju sta i kako.Rezervisao hotele,nasao puteve,napravio okvirni troskovnik.Zora je vec svanula,a ja vec budan lagano konsumiram prvi obrok toga dana.Nesto onako,da se ipak ne krene na prazan stomak.Stvari su vec spremne i upakovane,potrebno ih je po vec oprobanom receptu natovariti na magarence i idemo. Sa zvonika obliznje crkve odzvonilo je sedam,vec pocinje i poziv za jutrenje.Motor je vec odavno na leru,temperatura se lagano dize.Ja se lagano prebacujem na Zen program.Pred sam polazak izgovaram,citajuci sa pozadine poklonjene mi ikone molitvu za putnike,zakopcavam kacigu i rukavice...zajahujem i idemoooooo.

Evo mene opet...malo da vam strikam rolku Verujem da velika vecina vas zna da je mesec avgust doba kada italijanski turisti,svim snagama,ili barem dobrim delom,nagrnu u turisticke destinacije.Bilo u sopstvenoj zemlji,bilo u (za njih) inostranstvu.Ja kao neko ko je jos uvek deo tog sistema,prinudjen sam da u neku ruku,svoj godisnji odmor koristim u tom periodu.Ima to svojih dobrih i losih strana naravno...kako bilo i ove godine prakticno u isto doba krecem put domovine...kako drugacije nego okolo naokolo.Na pomen rodbini i prijateljima kuda cu i kako,prvi komentari su uvek puni epiteta tipa...ti zaista nisi normalan...pa zar ces tamo sam...to rade samo ludaci...i svih onih drugih lepe stvari i reci,punih ljubavi i podrske,koje ste verujem i sami imali priliku da cujete svojim usima vise puta do sada LOgicno bi bilo uputiti se barem relativno najkracim putem do konacnog cilja,ali kako kad je zov daljina jak i tesko je odupreti mu se.Mislim da sam dobrim delom jos prosle godine odlucio koja ce biti ruta za dolazak u Srbiju.Onoga trenutka kada sam se popeo na jedan od najvisih vrhova Evrope,do kojeg je moguce doci asvaltiranim putem,visoke planine su me svojom snagom,lepotom,tisinom,mirom,energijom...privukle i verujem zauvek "otrovale" telo cistim razredjenim planinskim vazuhom.Mislim da mi je potrebna barem jedna dobra godisnja doza ove ambrozije.Da nahranim svoje oci i dusu.Lakse je nakon toga uhvatiti se u kostac sa svakodnevnim problemima,kojih ce izgleda biti sve vise. Jadikovku cemo nekom drugom prilikom,ovaj put reci i slike pokusace da vam docaraju,za mene magicnih 7 dana putovanja i boravka u Francuskoj,Italiji,Sloveniji i Istri (najdrazem mi delu lijepe njihove) nakon kojih sam u zdravlju duse i tela stigao u Srbiju Uploaded with ImageShack.us Ovo je najvaznija i najvisa tacka mog putovanja.Usput je bilo jako puno lepih stvari za videti.Ja cu probati da to sto je moguce bolje srocim,a vi ne zamerite ako ce to malo da potraje

Ja bi vol'o 1.Pedrosa 2.Stoner 3.Lorenzo

Ovuda je pre nesto vise od mesec dana prosao Tour de France. Uploaded with ImageShack.us

Juce u francuskim Alpima. Uploaded with ImageShack.us

Bice jos

Jutros oko pola 10.Pred granicu izmedju severa Italije i juga Francuske Uploaded with ImageShack.us

Vidim da sam zakasnio,ali mozda ovo posluzi nekom drugom... Zadnja viljuska je,obicno,vezana za ram pomocu dugacke osovine (srafa)koji je vrlo cesto supalj. Dovoljno je za prvo vreme obicnom dizalicom ili zadnjim stenderom podici motor...zatim u taj otvor,rupu,gurnuti metlnu cev koja bi trebalo da je (logicno) nesto duza od srafa kroz koji prolazi.Znaci sa svake strane trebalo bi da "viri" bar po 10 cm,moze i vise.Ispod toga postaviti klocnove...drvene ili jos bolje one mehanicarske sa gumenim osloncem i to je to. Ta je tacka uvek dobro iza tezista motor i sprava stoji kao zazidana.Isprobano u praksi!

Mozda bi mogla da se pokrene i nova tema...ali obrni okreni (dupe uvek pozadi) dolazimo na istu polaznu tacku. Imao sam priliku da vidim,na zalost,da mnoge sprave nakon dolaska u zemlju Srbiju,nisu vise ono sto bi trebalo da budu.Izgleda da vazduh utice na ergelu,pa im konji brzo poboljevaju...khm Tvoj sud je tvoj sud i na njega imas apsolutno pravo,samo mi je ponekad vrlo cudan.Reci za Benelli da ne ide ili jos gore za Ducati 916..... Ako su te sprave prosle "balkanski tretman" nije ni cudo da se na kraju ima utisak.....da ne kazem nesto drugo.....drugaciji od originala. Koliko samo (raspalih) R1 ima u opticaju,lepe na oko,sija samo puca,a ergela se rasula po pasnjaku.Kad se potrudis da ih skupis jedno stotinak.

Koju diznu da stavis? Pa sad tu pravila nema i zavisi od stepena budzenja...kako je konstruisan auspuh,otvaras li mu filter...itd. Po dosadasnjem iskustvu trebalo bi da je minimum 5 brojeva veca.Nekad ide i od 8 do 10,ali bi ipak trebalo probati.Primer:Dizna je 65,ja bih odmah stavio 72 Ici ce on i sa originalnom.Mozda ce cak i vise da se vrti,ali tako rizikujes da ti zariba.

To crevo ponovo ubacuje u motor deo izgorelih gasova.Zatvori ga. Presaviji i zategni plasticnom selnom ili gurni neki adekvatan sraf i stegni metalnom selnom. OBAVEZNO promeni centralnu diznu u karbu i teraj.....

Generalno vozim lagano iznad zakonskih limita,ali po poznatim deonicama umem i volim da budem prilicno bezobrazan. Samo poznavanje puta daje dodatnu sigurnost,ali ne i opustenost.Nevolja uvek vreba. Zato se na nepoznatim deonicama dobro ustinem.Retko krenem da se jurim sa lokalnim pilotima. Izuzetak su putevi sa zastitom od balirane slame ...uzgred,prilicno poznati mi Sto se kontrole tice,odavno sam shvatio da je ulaganje u sminku samo bacanje para,radije dam lovu da se cacne ogibljenje,kocnice i za dobre gume,pa da vidis kako sprava ide 'de ti hoces. Mnogo su mi smesne price sa auspuhom "koji se cuje". Umem i znam puno toga,ali imam i jos dosta toga da naucim. Motor NE UMEM da dignem na zadnji tocak.To me nikada nije interesovalo.

Odmah da razjasnimo. Multistrada je dolazila u servis jer je Ducati slao dopise vlasniku da se obrati najblizem ovlascenom serviseru radi reprogramiranja kompjutera.Ja sam mozda malo preterao kad napisah opzivi,mada i tako moze da se kaze.Znaci jedini problem zbog kojeg je lik dosao sam u servis je bio taj pomenuti sa zadnjom kocnicom.Inace on i jedan njegov prijatelj sa "starom" ali tek kupljenom Multistradom 1100 (prave je mislim jos),su otisli na Nordkapp i vratili se bez ikakvih problema.

Taman posla.Ja krecem tek u nedelju,pa dok obidjem krug.....trebace mi jedno par dana

Sve sto ne moze besomucno da se maltretira,zapostavlja i ne pazi u Srbiji nema cenu. Odrzavanje?Sta je to? Citaj na srpskom=bacanje para (kojih ionako nema) Da,zaboravio sam jos nesto vazno.Svaki kvar mora da moze da otkloni prosecni lokalni KV bravar inace to je qratz od sprave.Pa nek' ima 1,2,4 ili koliko hoces tockova.Nek' je evropski ili japanski ili svemirski.

Taj CBR ima HESD, tj. elektricni amortizer volana, koji mu je ukrutio volan i spasio mu glavu. Najpre je to pomoglo da ne padne, jer mi deluje da se lik prilicno ukocio od straha i nije se svesno spasao. Meni izgleda da je ova Honda vise puta bila na zemlji,pa je verovatno i sama naucila nesto Mozda zna i vise nego onaj koji je na njoj

Ja sam nasao dobar put do Srbije

Citao sam razne knjige i brosure,pa nakon toga dosta toga probao u praksi... ONo sto se najvise priblizava mom stilu voznje,a rekao bih i uslovima u javnom saobracaju nalazi se u knjizi autora koji se zove Lee Parks. Mnogima mozda i nepoznat,ali to i nije tako vazno.Da sad ne pravim reklamu i da mnogo ne razglabam u par crta bih da naglasim ono najvaznije. Prvo.Za siguran prolazak (siguran pod"",jer na to cesto uticu i razni drugi faktori)je vazan KASNIJI (u smislu dubljeg ulaska i kasnijeg skretanja) i SPORIJI ulazak u krivinu.To automatski omogucava laksi pronalazak vrha krivine (Apex).Takav jedan ulazak omogucava i ranije ispravljenje motora,pa samim tim i ranije i ostrije otvaranje gasa.Ovakva tehnika se pokazala i veliki prijatelj stoperice,ako je to nekome cilj.Kasno i jako kocenje,tj. teznja da se u krivinu udje brzo,samo dodatno komplikuje stvari i vrlo cesto se dolazi u situacije mnogo puta vidjene i ovde na filmicima. Drugo.Sto se skretanja tice...tzv "countersteering"-a,preporucuje se koriscenje samo jedne ruke.Uvek one koja se nalazi sa unutrasnje strane krivine.Naravno to ne podrazumeva da ona druga treba da stoji u dzepu,vec da se glavna komanda...guranje ili povlacenje...uvek radi jednom rukom izrazenije. Trece.Koriscenje nogu,tacnije butina,izuzetno je vazno za siguran i precizan prolazak kroz krivinu.Oslanjanje,ovaj put spoljne noge o rezervoar znatno pojacava osecaj sigurnosti i cvrste veze sa motorciklom. Isto tako u kocenju,koriscenje ove tehnike...stezanje rezervoara nogama...znatno rasterecuje ruke i omogucava nesmetanu kontrolu pravca Voznja motorcikla koliko god da je uzivanje,isto tako je i prilicno veliki fizicki napor.Zato,narocito oni koji vole malo da zavrnu gas,da se ponekad posvete i svojoj fizickoj kondiciji.