Priprema... Novi opanci. K60 Scout na oba tocka Isturpijana rucica kvacila tako da vise ne grebe, skid-plate vracen u nesto normalniji oblik, naliveno ulje za podmazivac lanca= motor spreman. Pozor... Zavrseno planiranje trase. U zavisnosti od toga sta sve obidjemo u grupi na Kucaju planiram 10-11 dana gde je samo prvi dan cisto asfaltni (NS-Kragujevac). U prilogu je kompletna ruta, Google Earth otvara. Ne znam ukupnu duzinu. Dnevne kilometraze su ovaj put skracene, svaki dan osim jednog je ispod 200km ako ima off-ovanja. Najduzi je 240km, od Kopaonika do Vlasinskog jezera, uz mnogo toga usput. Sad! Nije sad, sutra krecem Nastavak 2012 a.gpx

Ako ne vozis po blatu nema neke potrebe za tim zahvatom. A ako volis da se kaljas onda je to koristan dodatak jer se ovako hladnjak napuni blatom pa puno, puno losije obavlja svoj posao (meni se desavalo da ventilator ostane upaljen i 5 min nakon sto ugasim masinu, sa cistim hladnjakom nikada nije radio duze od 10-20 sekundi). Od cega raditi? Mozes od drugog blatobrana ako su ti lako/jeftino dostupni. Ja razmisljam da iskoristim komad plasticne cevi za kanalizaciju. Treba naci cev odgovarajuceg precnika i oblikovati je po potrebi.

Ovaj put cu izgleda ja biti najgori od sve dece: Krecem u subotu a na Grzu stizem u cetvrtak, vozim sve sto ima da se vozi a posle produzavam jos dan ili dva preko Beljanice, Djerdapa i Deliblatske Pescare

Ako vreme ostane ovako normalno mozda vec za vikend krecem na drugi deo puta: Teleport do Kragujevca (asfaltom), Gledicke Planine, Goc, Zeljin, Kopaonik... Vlasinsko jezero, Stara Planina, Tresibaba, Tupiznica, Rtanj, Kucaj (gledao bih da se uklopim sa terminom okupljanja na Grzi, ako ga bude), Beljanica, Djerdapska magistrala i Deliblatska pescara za kraj Ako ima zainteresovanih kojima odgovara termin i destinacije javite se Negde je vec napisano: Canon A570is, idiot i Canon EOS 450d za ozbiljnije snimke.

Flah je kupljen kao obicni pljosnati profil (20x2mm, ~130din/m duzni). Savijanje je islo sto na motoru sto na stezi. Sve sto vidis na slici je iz jednog dela. Busenjem sam zeznuo prvu verziju, ovo je druga Ja nisam vican majstorisanju ali ovo se stvarno lako i brzo pravi (istina, pomaze kada je dostupna radionica sa alatima). Da napomenem: zljeb na posudici je uzan za ovu sirinu profila ali u ponudi nisam uspeo naci lim 15x bilo sta.

Evo, evo Ovako sam resio kacenje posude. Ideja je od kolege Indjinma, izvedba moja. Prvo sam hteo tim istim flahom i da obuhvatim posudu ali na kraju vise nisam imao zivaca da majstorisem. Vezice rade posao savrseno. Sada bi trebalo jos malo podesiti ugao posude (tako da dno lezi na onom donjem delu lima) jer je ovako nagnuta na jednu stranu. Inace meni ovaj sistem fercera preko pet 'iljada kilometara, dosta od toga van asfalta. Jedini "problem" je sto posuda ponekad pusta ulje i nekada se desi da iscuri par kapi ulja kada parkiram motor. Lanac nisam nijednom cistio za to vreme, mada bih sad vec mogao

Kupljen flah, napravljen nosac- dugujem fotke. Ranije sam gledao svuda osim u Uradi Sam. Ni na jednom stovaristu nisu imali aluminijum a u Mr. Bricolage-u je cena preko 500 din

Prvo: smanji rezoluciju Sto se mene tice cela fotka je trebala biti dosta svetlija. Vidim po senkama da si se igrao rasvetom, preporucio bih ti da ispred sijalice stavis obican papir ili neku tanju tkaninu kako bi se smanjila "ostrina" senki tj da bi dobio difuzno svetlo. Kadriranje moze bolje, ne treba ti onoliko praznog prostora iznad hrane, pogotovo sto je dole skoro odseceno. Bilo bi dobro ako bi za podlogu uzeo nesto bez tako ocigledne teksture i sto ce manje odsjaja imati (odsjaj moze da se eliminise i uglovima rasvete). Ili jos bolje da hranu ubacis u tanjir jer joj je tu mesto-pre nego sto bude pojedena. naravno Vezbom do savrsenstva, samo fotkaj

Prvo jedno pitanje za tebe, dok ne zaboravim: Gde si nabavio aluminijumski flah? Vidim da si vec povezao ventil tako da se ovaj post ne odnosi direktno na tebe al' bi mogao posluziti nekom drugom sa KLE-om: U kutiju sa osiguracima ulaze dva konektora sa gomilom zica. Na donjem konektoru imaju dva slobodna mesta (bar na KLE iz 2006.), ono koje je obelezeno plavom bojom stalno ima struju, cak i kada je kljuc izvadjen iz brave. Pogodno je za vezivanje 12V uticnice recimo. Crveno obelezeno mesto struju ima tek kada se da kontakt sto je odlicno za povezivanje ventila podmazivaca. Na oba konektora je vezan i osigurac od 10A. Servisno upustvo kaze da je taj "plavi" konektor predvidjen za dodatne potrosace a da je "crveni" za svetla. Ne znam kako i zasto je kod mene crveni ostao slobodan ali mi je drago da jeste

Dobra!

"Nisam ja, zeka je..."

Ja postavih u proslom postu link ka uvozniku Elf ulja. Rade i maloprodaju, polusintetika 10w40 kosta 430 dinara po litri (toliko sam ja platio, jos stoji ista cena) plus dostava za one koji nisu iz Beograda. 1645 din su bile 3l ulja i dostava. http://www.profaco.rs/proizvodi/motocikli/moto-4hp-eco-10w40.html

http://www.profaco.rs/proizvodi/motocikli/moto-4hp-eco-10w40.html Nedavno porucio, dobio i sipao ovo gore ulje-polusintetika je u pitanju. Presao sam do sada nesto ispod 3 'iljade i nemam zamerki. 3 litre ulja budu nesto ispod gornje crte kada se masina dobro ocedi i uz zamenu filtera. Iskreno ne vidim zasto bih ponovo kupovao neko ulje od preko 1000 din/litri Jedina razlika koju primetim u odnosu na prethodno ulje (Bardahl xtc60 10w40) je sto Elf i dalje ima skoro nepromenjenu boju. Bardahl je prakticno posle prvih 20 km vec bio crn (istina, prethodno ulje je stajalo 3 godine u masini pa je moguce da se nije ocedilo kako treba). Oko gradacije takodje ne bih previse razmisljao. 10w40 pokriva raspon od -10 do +40 (upustvo za KLE-a kaze da je to ulje optimum u tom opsegu temperatura, ja nemam nameru da se pravim pametniji od Japanca) sto je u nasim uslovima ok za bukvalno celu godinu.

Potrazi u prodavnicama auto delova i opreme, ja na takvim mestima uzimam. Ako neko drzi AMC filtere treba ti model CY-005. To je bas model koji po katalogu odgovara KLE-u, kosta nesto ispod 700din tamo 'de kupujem.

Ma jok, sa tom posudom nisam nijednom pao

Da odgovorim sam sebi: porucio sam nosace nisana i sinu na koju se oni montiraju. Sve je stiglo bez problema Izvinjavam se na ometanju teme.

I ja bih voleo da je sa dihtungom al' nisam obratio paznju pri kupovini. Pre ove posude sam imao neku jos losiju ali i puno vecu, njoj sam poklopac nije lepo nalegao na navoj. Tu se bukvalno vise prosulo nego sto je otislo na lanac, jos uvek skidam naslage sa auspuha Sad me mrzi da idem traziti po gradu tu posudu sa dihtungom, ne curi toliko... Bice vremenom sredjeno. Inace, za mazanje koristim neku vaijaciju Testerola. Zadovoljan sam kako radi. Cak i kada stavim par kapi u minuti (pocetna faza, da se "natopi" lanac, sad je naravno mnogo redje) ne prska po motoru a ni okolini. Lanac lepo podmazan.

Meni poklopac te Ladine posude nema onaj gumeni dihtung. Rupicu sam prelepio onim materijalom za podlogu misa ali opet curi 'de ne treba. Mislim da vise ulja prospem po motoru nego po lancu

Velika torba iz Luisa je ogromna!!! Gde god da idem na kampovanje "moram" nju nositi jer mi u manju ne stane kamp oprema. Sa ovom velikom imam problem sto na kraju moram nositi i vise stvari nego sto mi treba, samo da bi se popunila kako treba U tu istu veliku torbu stane i komplet oprema za nas dvoje, bez termo postava, sa kamp opremom (doduse nosi se samo jedna podloga za spavanje a druga vreca je manja od flase od 2l). Sttativ je bungee gumama vezan na vrh torbe-vidi se na mnogim fotkama. Nije nijednom koriscen tokom dana, ukupno dva puta. Panorame opusteno iz ruke mada ih retko i pravim. Sada mi se u par navrata desilo da prizor jednostavno ne moze da stane u jedan kadar pa su tu pomagale panorame. Namerno ih na kraju nisam isecao u pravougaonik jer previse toga ostane van kadra. Photoshop CS3 ih pravi sasvim lepo za moje potrebe. Canon idioti imaju onaj "panorama assistant" mod, kod mene ne radi Vojnu posudu sam ubacio bukvalno u zadnji cas. Prvo nisam planirao ni nositi nista za grejanje a kada sam shvatio da ce mi pre ili kasnije prijati nesto toplo jedino mi je taj komplet bio na raspolaganju

Hvala Meni iz nekog razloga nije 'teo da prikaze prozore...

Obecah par filmica pre neki dan. I evo ih, tacno jedan par Iz nekog razloga nece da ih ubaci kao media fajl EDIT: Sad 'oce. Hvala Bandolero Ovime je prica zaokruzena sto se mene tice. Do nastavka

Za vikend sam isao na kampovanje u Belu Crkvu. Za one koji idu iz pravca Zrenjanina ili Novog Sada moze biti zanimljiva deonica od Padine do Vladimirovca- oko 14km odlicnog letnjeg puta kroz njive. U povratku smo isli kroz Deliblatsku Pescaru, od Susare do Devojackog Bunara malo naokolo. Put je, gle cuda, pescani. Vecim delom imaju utabani kolotrazi po kojima se vozi bez ikakvih problema. Jedna problematicna deonica je obelezena tackama. Na oba kraja je izuzetno ocigledno da je to potez koji se ne koristi za obicna vozila (jedini tragovi su od traktora ili slicnih masina), sada na karti vidim da se mnogo lakse moglo produziti direktno za Devojacki Bunar. Na licu mesta to nisam mogao znati pa sam se drzao track log-a koji sam imao (pravljen na Google Earth-u). Sve je odvozano sa suvozacicom i natovarenim motorom sa putnim gumama. U pescari na onoj losijoj deonici je bilo teskoca (dubok pesak i tragovi od traktora) pa je deo odvozan bez suvozaca. Ostalo stvarno mami na odvrtanje gasa... Pescara je carobno mesto Padina-Vladimirovac letnji put.gpx Susara-Devojacki Bunar kroz Pescaru.gpx

Povratak sa vikend-kampovanja na belocrkvanskim jezerima. Letnji put izmedju Vladimirovca i Padine

Gde je dvoje tu je i rostilj Ja pre septembra ne mogu nista. Tacan datum mogu znati otprilike dan pred polazak, mozda cak i dva (dugorocna vremenska prognoza mora biti dobra, po kisi je ova off prica sa kampovanjem neprivlacna) Ako se uspemo ukombinovati sa terminima svakako moze zajednicka tura

Ljudi sta da vam kazem, zbog ovakvih komentara i pozitivnih reakcija je vredelo potruditi se oko putopisa. Nadam se da ce napisano nekome koristiti u buducnosti, ili kao inspiracija za slican poduhvat ili konkretnim informacijama. Znam da su meni mnogi putopisi pomogli Aj sad malo na pricu iza kulisa: Oprema. -Sator je The North Face, Tephra 22. Predvidjen za dve osobe ali je idealan za jednu sa stvarima. Brzo i lako se postavlja, dvoslojan. Predsoblje dovoljno veliko da u njemu ostane velika torba sa viskom stvari. Mislim da se model ne proizvodi vec par godina... -Vreca, Big Pack Yukon 185. Kao i sator, stariji model. Nista specijalno. Relativno velika i dovoljno topla za leto na planinama. -Podloga za spavanje: samonaduvavajuca ThermaRest. Debljina 2-3cm, meni sasvim dovoljno-samo da nisam bas na zemlji. Sa godinama je postala senilna pa vise ne zna da se samonaduva. Ide malo vazduha tako da to nije neki problem. Ima i rupu negde, dovoljno malu da tokom noci ispusti veci deo sadrzaja. -GPS: vrlo stari Garmin Geko 201. Planinarski uredjaj, ne podrzava karte. Ali ono sto je meni trebalo, to radi. Rute su sve isplanirane i iscrtane u Google Earth-u a potom prebacene na navigaciju. Sam uredjaj je dosta ogranicenih mogucnosti sto se tice broja i duzine pojedinacnih ruta tj tracklog-ova (staje 10 track-ova pojedinacne duzine 500 tacaka i valjda 20 ruta pojedinacne duzine do 150 tacaka ali i ukupne duzine ispod 500 tacaka). U devet trackova je trebalo smestiti 10-11 dana voznje. 500 tacaka na 200-250km, asfaltna deonica je prava linija sa dve tacke. Poznata makadamska deonica isto tako, tacke su samo na bas izrazenim promenama pravca i neposredno iza svake raskrsnice. Nepoznate ili sumnjive deonice su malo bolje pokrivene. Predvidjeni alternativni pravci su ubacivani kao rute, sa izuzetno malo tacaka-samo iza raskrsnica (ideja je da kada prilazis raskrsnici navigacija pokazuje sledecu tacku, neposredno iza nje, a samim tim i predvidjeni pravac). Ubacio sam i gomilu tacaka sa nazivima sela, uopsteno lokalitetima od znacaja da bih imao predstavu gde se nalazim i koliko ima do neceg sledeceg. Nesto sam zeznuo u procesu prebacivanja tacaka tako da ih nije prikazivao-nisam imao tu vrstu orjentacije (sinoc se ispostavilo da je nekako na samom GPS-u bila iskljucena opcija prikaza tacaka, apsolutno se ne secam kada sam to uradio a ranije ih je prikazivao). Naravno, sve je prebacivano vece pred polazak i nije bilo isprobano Noviji, bolji GPS mi ne bi puno znacio. Prikazivanje karata nije toliko bitno jer vecina puteva kojima sam isao nije ucrtana na karte (OpenStreetMap sad vec ima ponesto, ja cu svakako ucrtati ostatak). Pred polazak sam dosta razmisljao da li da kupujem nvaigaciju ili da eksperimentisem sa ovom. 130€+30 za nosac za najjeftiniju Dakotu me nekako odvratilo. Na kraju me ceo put kostao toliko para -Fotoaparate i utiske o njima sam vec spomenuo par postova ranije- Canon A570 is i Canon EOS450d. Veliki tronozac sam nosio i koristio za cetiri fotografije ukupno. Srecom nije tezak i ne smeta pa bih ga nosio ponovo. -Elektrika: 12V punjac za AA i AAA baterije (GPS i mali fotoaparat), svako vece su jedne bile za punjenje. Treba mu 4-5-6 sati. Genijalna stvar, kupljena neposredno pred polazak zajedno sa 12V uticnicom. Normalni punjac za mobilni telefon (telefon je paljen u par navrata dnevno u kratkim intervalima, cisto da mi mogu stici eventualne poruke i da se ja javim) i normalni punjac za "veliki" aparat. Nijedan ni drugi nisu zatrebali. Plan je bio da zabodem u kafanu ili bilo gde drugo na sat-dva dok se baterije ne napune. Pet dana su izdrzale bez punjenja s'tim da sam za aparat imao i rezervnu. MagLite mini baterijska lampa sa nosacem za oko glave. -Licna 'igijena: cetkica za zube, mini pasta (valjda neki reklamni primerci), sapun u plasticnoj kutiji (bio jako star pa je pukao i stvarao odlican beli prah po celoj torbi. Lepo mirise ali nije bas prijatno kada ga udahnes da bi proverio sta je u pitanju. Treceg dana sam se setio da ga stavim u kesu ), dezodorans, mini sampon (stranski hoteli) koji nije ni trebao jer sam se kose otarasio pred polazak, toalet papir i vrlo vazne vlazne maramice. Neverovatno je koliko daleko vlazne maramice mogu da idu kada je odrzavanje neke relativne cistoce u pitanju. Sve to, zajedno sa punjacima, priborom za jelo i svetlom, je bilo smesteno u posebnu torbu unutar vel'kog dzaka. -Za klopu: JNA pribor za jelo-genijalan, JNA cutura sa svim pripadajucim posudama-takodje genijalna (to je ubaceno u zadnji cas-cuturu nisam ni koristio, serpicu jesam za kuvanje cajeva. Da sam tako planirao od starta poneo bih mnogo manju titanijumsku solju. Ni ovako nije lose ispalo jer se uvek skuva vise nego sto mislis da ti treba a na kraju ipak zatreba. Mozda je malo kabasta za nosenje ali nije mi bio problem sa prostorom), jedan veci noz, apsolutno bez svrhe ali je lepo imati noz Hrana mi se svodila da tunjevinu ili pastetu. Kuvati ne volim, nisam ni nosio plinski reso, smatram da je to za jednu osobu gubljenje vremena. Racunao sam da uvek mogu preko dana stati u bilo kom mestu i pojesti nesto toplo-nisam nijednom... -Alat: komplet koji dolazi uz motor, veci i manji pajser za skidanje guma, pribor za krpljenje, pumpa sa bicikla, gedora za skidanje prednjeg tocka (vrlo genijalno su Japanci komplet alata napravili sa pogresnim kljucem za prednji tocak). Sve to je takodje bilo srolano u posebnu torbu da se ne bi rasipalo ili zveckalo. -Garderoba: papuce, patike, donji deo trenerke, sorc, sorc za kupanje, dve pamucne majice za po kampu i spavanje, nesto carapa, nesto gaca. Kuci bih se smatrao prljavim -Moto oprema: stalno na meni je bio termoaktivni ves dugih rukava/nogavica i mash jakna/pantalone (jakna Ixon Carbonic, pantalone Buffalo CoolFlow). Sjajna kombinacija za toplo vreme. Dugacke kozne rukavice, nekada vodootporne touring cizme-sve ok... Po potrebi se gore oblacio i "soft shell (Mammut ???, ne nalazim kako se zove model), to je odlicno za raspon malo hladnijih temperatura. Ako sam sa tim slojem kretao ujtru kasnije ga nisam skidao, bez obzira koliko ugreje. Sve je to sportska oprema tako da dobro izlazi na kraj sa znojenjem, odlicno odvodi. U rezervi su termopostave za jaknu i pantalone (uz vec nabrojano i postave sam miran i ispod nule, isprobano zimus, doduse sa drugim pantalonama), dvodelno kisno odelo, termoaktivna majica kratkih rukava (eto tako... Nikada je ne nosim na motoru, poneo zato sto je bilo mesta...), rezervne rukavice (mash, Buffalo nesto nesto. Kroj mi ne odgovara, suvise stezu sake pa se stalno ruzno znoji. Veci broj nije resavao taj problem a pravio je niz drugih. U radnji nije bilo moguce zakljuciti da ce tako nesto smetati. Ne preporucujem) za slucaj da glavne budu mokre ili ih kidnapuju vanzemaljci... Ne mogu da se setim vise nicega, ubacicu naknadno ako bude. Sve gore nabrojano je bilo smesteno u onu najvecu Louis vodootpornu torbu (80-90l cini mi se). Ako bih nosio sator za jendu osobu ili malu vrecu za spavanje onda sve staje i u manju vrecu. Ovako u manju vrecu ne mogu da smestim kamp opremu... Vel'ka vreca je bas velika. Fazon je sto stvari u njoj moraju bas dobro da se sabiju kako se ona ne bi savijala i padala na zmigavce, auspuh... Resenje bi bilo izrada nosece ploce dovoljne sirine-jednom cu se nakaniti... Nosio sam i tank torbu koja je sluzila za smestaj velikog aparata i prve pomoci. Na asfaltu moze da stoji na rezervoaru, cim sidjem na normalan put smeta mi. Prva dva dana je bila vezana na sedistu iza mene-dok se nije pocela raspadati. Trake za vezivanje su je suvise pritiskale o veliku torbu, mala se savijala i pri svakom otvaranju i zatvaranju (svaka fotografija) je bilo mucenje. Na kraju, kada je crkla providna folija dzepa za kartu, torba je zavrsila u vel'koj torbi kao teret. Torba aparata je bila direktno vezana za motor sto se pokazalo kao mnogo prakticnije resenje. Palo mi to bilo na pamet i pre polaska ali nisam imao priliku da isprobam a i nisam znao gde bih sa PP. Lekcija skupo placena ali naucena Velika torba na motor pricvrscena spanerima iz Louisa (10001112), genijalno jednostavan i do sada pouzdan sistem vezivanja sa tom "automatskom" kopcom. 2.5m je predugacko, ne znam zasto ih jos uvek nisam skratio. Ovako ih obmotam oko motora i siguran sam da nece nigde zbrisati. Mala torba, stalak za fotoaparat i hrana na kraju dana su pricrvseni onim elasticnim djavolima. 200 i nesto dinara u Tempu za cetiri komada-taman toliko i valjaju. Kuke sam morao ispravljati u vise navrata, same gume su pocele da se ostecuju. Ima ih na svakoj pumpi pa i nije neki problem ako crknu, sve dok ne drze vitalni deo opreme. U rezervi sam imao i mrezu iz Luisa-nisam uspeo da je iskoristim za bilo sta, nije ni bilo potrebe- i spanere koji dolaze uz Lousiove vodootporne torbe-za njima nije bilo potrebe ali posto ne zauzimaju prostor volim ih imati uz sebe. Najkorisniji deo opreme je ranac sa rezervoarom za vodu. Meni treba bas puno vode a na ovaj nacin je izuzetno lako i trenutno dostupna. Voda u flasi negde u torbi se ne pije dok ne bude prekasno... Ovako su dve litre uvek dostupne, svaki put kada stanem zbog fotke uzmem par gutljaja. Na asfaltu moze i u pokretu (malo je problem da sisaljku dobacim do usta zbog kacige ). Ranac je izuzetno mali tako da osim vode tesko uglavim bilo sta drugo (tu mi je svo vreme stajalo rezervno ulje za podmazivac lanca (neka varijanta testerola)-pred polazak ga nisam dovoljno upoznao da bh znao koliko ce trositi, jednom prilikom je spucao veci deo posude na voznji od 60km a da nije bilo prskanja po motoru ili curenja. Nekako sam uspevao da uglavim i sendvic, mada posle toga nije delovao reprezentativno). Kada imam torbu na zadnjem sedistu ranac na ledjima smeta. Zapravo smeta ta torba. Par dana sam ga cak nosio na stomaku ali ni to nije resenje jer spada sa ramena. Kada sam poceo aparat direktno vezivati sa sediste bilo je bolje jer je njegova torba osetno manja. Mislim da bi to bilo to sto se tice opreme Troskovi: Prakticno jedini trosak sa ovakvim stilom putovanja je gorivo. Presao sam malo ispod 2500km, sipao ~110 litara goriva. Nocenja nisam placao, hrana je smesno jeftina u ovoj varijanti (hleb i dve konzerve dnevno za tri obroka...). Ukupno potroseno oko 150 eura sto je smesno za 12 dana van kuce (istina, par dana sam se gostio kod familije ali ni to ne bi puno uticalo na "troskometar" da sam bio napolju). Velika, bas velika vecina za gorivo... Ulaz u dva nacionalna parka: 5 eura, krpljenje gume 3, hrana malo Troskove motora ne uzimam u obzir (gume-zadnja nece docekati 10000km a nezan sam na gasu- Shinko 705, ulje i ostali servisi). Skid plate sam bas izubijao. Vise puta je motor bio nasadjen direktno na njega. Prvih dana sam vozio dosta brze pa je prednji tocak bacao krupnije kamenje. On izubijan a masini nista= za to i sluzi. Slomljena rucica kvacila, iskrivljeni nogostupi, rasturen onaj prekidac copave. Sve su to sitnice sa kojima se i dalje moze normalno voziti ali koje pre ili kasnije zahtevaju sanaciju koja ce kostati. Centralni stender i rebra za hladjenje na karteru uspesno vire ispod skid plate-a i cesto su cesala zemlju (na brzim makadamima, rupe odredjene duzine pogoduju njihovom sjebav... njihovom ostecivanju). Aj' da kazem da su sve kozmeticka ostecenja ali ocigledno je da motoru bas i ne prija. Prosto receno, KLE u fabrickom izdanju nije bas pogodan za ovako nesto, iskljucivo zbog nedostatka visine. Naravno, sve moze i svuda moze da se prodje ali sa posledicama. Resenja je nekoliko: podici motor, voziti sporije, kupiti novi motor. Trece se nece dogoditi narednih godina, drugo je primenjivano ali je ograniceno. Prvom cu se posvetiti na zimu. Ako neko zna dobrog majstora koji ima kvalitetan materijal za izradu dog-bonesa biJo bih vrlo zahvalan ukoliko bi me o tome obavestio Da vas savetujem? Ovoliko se usudjujem: Ako budete cekali da postanete iskusni i spremni za ovakvo putovanje nikada necete otici. Meni je ovo tek druga sezona na motoru (prva je bila 2009. sa Apolom), pre pocetka ovog putovanja sam presao ukupno nekih 14-15 'iljada kilometara, 6 sa ovim motorom. Relativno cesto idem da vezbam voznju. Znaci ne da se vozim nego da vezbam (zezanje na nasipu uz reku, osmice, kretanje na klizavoj podlozi, sto sporije penjanje...). Sebe ne smatram nekim narocito dobrim offroad vozacem ali nigde nisam imao problema. Na strmoj kamenitoj uzbrdici se drzim "isplanirane" putanje, nema razmisljanja i predomisljanja kada se krene. Radije predjem preko krupnijeg kamenja koje je fiksirano za podlogu i neravno nego preko rasutog... Nizbrdo pazljivo sa kocnicama, dosta koristim motorno kocenje. Sa blatom ovaj put nisam imao posla. Sa mojim gumama bi to sasvim sigurno bilo mucenje, u zavisnosti od vrste blata. Bude ili toliko klizavo da ne mogu ni najblazi uspon da savladam ili toliko lepljivo da moram skidati prednji blatobran. Postoji i normalno blato koje je samo umereno klizavo i kao takvo je cak i zanimljivo za voznju. Dakle, kad je suvo mogu bilo kakve gume. U ponovljenoj verziji bih ipak voleo neke cepove ili bar K60. Pre ovoga sam svega 5-6 puta kampovao na divlje, uglavnom u blizini puteva (prosle godine tri noci, biciklom...). Osecaj nelagodnosti kada sam sam je vrlo prisutan. Realno sam svestan da nema prakticno nikakvih opasnosti ali paranoja radi svoje (u sumi, 5km od civilizacije, tesko da ce ljudi da predstavljaju problem. Zivotinje se takodje generalno boje...). Od pet noci koliko sam sada kampovao cetiri su bile medju ljudima tako da sam tu skroz opusten. Peta je bila na Susickom jezeru, daleko, daleko od ljudi. Uglavnom, to je nesto na sta se covek vremenom navikne a na kraju pocne i uzivati (pricam o kampovanju u divljini, ni nalik na kampovanje u uredjenom prostoru). Bilo kakvo musko drustvo tu mnogo znaci. U zajebanciji ni nemas vremena za paranoju. Zensko drustvo je ok, ali donekle i briga vise... Da sam produzio voznju kako je bilo i planirano narednih 5 ili 6 noci bi bile provedene u apsolutnoj divljini, definitivno bez drugih kampera... Medjunarodno putno osiguranje pod obavezno, samo proveriti kako se ophode sa nesrecama na motoru. Ja nisam imao osiguranje jer nemam pasos a pasos im je potreban zbog potvrde datuma izlaska tj ulaska zemlju. Nase zdravstveno sam regulisao pred polazak, zadnjih 7-8 godina nisam imao-nije trebalo. Solo ili u drustvu? U drustvu je sigurno zanimljivije i bezbednije. Ukoliko mozete naci nekoga sa istim stilom voznje i samom "vizijom" putovanja a da se uspete i dogovoriti oko konretne rute onda definitivno da. Lepo je kada imate nekog sa kim se moze podeliti sjajan trenutak. Makar i veci deo dana ne vozili zajedno puno znaci kada znate da je jos neko tu, u blizini. Da ce naici na vas ili se vratiti ukoliko nesto podje po zlu. Solo je dobro zato sto nema potrebe da se prave bilo kakvi kompromisi prema drugim ljudima, nikome ne smeta ako stajete svaki cas ili ako jurite ko nenormalni. Ljudi na koje nailazis u nedodjiji su nekako puno otvoreniji prema pojedincu nego prema grupi. Lakse prihvate kontakt, valjda se ne osecaju ugrozeni-to je sad vec psihologija a za to nisam strucan Meni je inace komunikacija sa ljudima (pocetak komunikacije) veliki problem i uglavnom izbegavam. Sada sam se namerno terao da zastanem, popricam sa svakim koga sretnem u vukojebini. Svako vece u kampu sam imao drustvo (ukoliko je bilo dostupno ). To je sve za mene veliki korak napred. Mana samostalnog putovanja je samo jedna, velika. Bezbednost. Bilo kakav ozbiljan kvar nije strasan-par sati hoda, a cesto i puno manje, na jednu ili drugu stranu i naici cete na neku formu civilizacije odakle moze krenuti resavanje- dok je para u novcaniku to sve nisu pravi problemi. Ozbiljniji pad, povreda vec mogu biti zeznuti. Signala za mobilni bas i nema kada se zavuce na planinu. Putevi su jako slabo poseceni i pitanje je koliko bi potrajalo cekanje pomoci sa recimo slomljene obe noge, da ne kazem nesto gore. Shodno tome se i brzina voznje drasticno razlikuje od brzine kada se ide sa jos nekim. Tura koja je ovde opisana je prakticno samo prva polovina onoga sto sam planirao. Od originalnih 11 dana ja sam na pola petog odustao od nastavka. Sada mi ostaje da popravim ostatak rute (moram naci mnogo vise vanasfaltnih veznih deonica-suvise sam se poceo oslanjati na asfalt. Valjda mi se vec bilo kretalo na put pa sam zbrzao planiranje) i da se nadam lepom vremenu u septembru. Bice drugi deo putopisa, pre ili kasnije I tako... Ostao sam duzan par filmica, bice... Ako ima bilo kakvih pitanja tu sam. Odgovori posle vikenda, sad "moram" da idem na kampovanje u Belu Crkvu. Proklet je ovakav zivot