I tako, taman kad sam pomislio da će ovo biti prvi paket koji neću dobiti, on stigao. Naručen 17. februara. Za koji dan bi bilo pola godine kako putuje. Realno ili ne, tako je.

Danas ulazim na svoj parking, skrećem u desno. Seče kombi krivinu, ulazi skroz kod mene u traku, penjem desne točkove na omanji ivičnjak kako bih izbegao kontakt, legnem kao što umem na sirenu. Želim da dam do znanja da nije ok. Govedo malo zalizano mi u mimoilaženju pokaže srednji prst. Dan je već ranije bio kakav ne treba da bude, živci su bili na rezervi. Okrenem se, pojurim malo govance bezobrazno, svatio je da sam krenuo za njim, beži. Semafor, crveno. . . . E onda prstić više nije bio u igri. Zaključao se, neće da komunicira. Vidno se usro. . . . Iskuliram. Šta raditi u ovim situacijama?

@misa-pei Alal vera Mišo. Bilo je uživanje čitati. Uhvatih sebe par puta da zaboravim da sam u tekstu već slike u glavi idu kao da sam vam saputnik. Prava stvar. Da što pre bude još koja slična tura, a naravno i pisanje. Pozdrav za Ljilju i tebe!

@drs Ja vadio pumpu onomad na mom bez ovih egzibicija. Odšrafio je u krug, izvukao do pola, nakrenuo na stranu da prodje donji deo plovka i izvukao bez ikakvih muka. Posle i vratio, sve radilo kako treba. I to beše na dvorištu u tazbini, sa osnovnim alatom.

@Mr_Wolf Mercedes crn, ok. Interi plavi, ok. Ovi u kožnim mantilima crno sivi. Ali što si ti zelen? Šala.

Raduje me svakim napravljenim kilometrom. Buba

@piki Imam na motoru i ove, i one druge sa 6 LED-ova. Jedne koristim da me bolje vide danju, a ove kao tvoje da ja bolje vidim noću. Uhvatile mi kondenz ove prve, odvrnuo samo prednji deo, bez komplikacija. Sa ovima kao tvojima nisam imao problem, ali predpostavljam da se isto samo odvije spreda staklo i rozetna. Javi baš.

@piki Otvoriš, obrišeš, vratiš i gas dalje.

@misa-pei Mišo, srećan put i očekujem slike Sve što znam na ovu temu znam da si već pročitao u mom putopisu.

@travelman Apsolutno za! Hvataj se pisaljke i udri Ta slika je vrhunska. @misa-pei Hvala Mišo. Poz za tebe i Ljilju @Eol Ne čini se baš uvek tako, ali izgleda da je sad znala šta treba da radi... @Marko05 Hvala bata Mare.

A možda bi bilo i bež'te pete usraće vas dupe Mali dodatak.

Koračam dalje svoje moto korake, kao što naslov ove teme i kaže. Za mene je svaki velik i lično bitan, iako možda pukom posmatraču sa strane to deluje kao, možda, trivijalna stvar. Ima to kod mene neku posebnu emotivnu notu. Možda o tome nekad i bude reči. Odlazak sa Transalpine je ispraćen pesmom u kojoj se pominje Borova šuma koju još osetim u nosu dok se budim iz putne dremkice. Veza Novaci i Curtea de Arges je oko dva sata vožnje. Ugrubo, uvek u toku vožnji bi pravili pauze na oko sat vremena. Nekad i svega 5min. Malo vode, malo prodrmati glavu od kacige, pa nastaviti dalje. Zgodno mesto se pojavilo uz samu rutu kretanja sa naše leve strane. U mestu smo Ramnicu Valcea. U pitanju je izgleda neko veštačko jezero. Fino je. Duž njega su postavljeni stolovi i klupe. Vidim da svaki drugi ima i roštilj. Zgodno. Biramo ono s debelom hladovinom. Djubre je na jednom mestu na gomili nedaleko od nas. Učinilo mi se nekulturno, jer je neko to tako ostavio, sve dok ja nisam hteo da se oslobodim flaše i konzerve od pića i video da kante za smeće nema nigde. Zanimljiv koncept. Zokili će da baci oko na Google, treba nam neko restoranče. Valja obaviti lagan obrok pre penjanja na TF. Kuckamo u navigaciju... . . . Ime lokala je na salveti pored tanjira, a u tanjiru Transilvanijska čorba. Dolazi s pavlakom sastrane koja upotpunjuje njen ukus. Kremasta je i ukusna. Sita takodje. Dolazi s nekim mesištem unutra. Unapred smo odlučili da se nećemo prežderavati jer nam to ne godi na dugim vožnjama, premda oči kao klikeri lete po meniju i svašta nešto zvuči primamljivo. Odolevamo. Evo evo, idemo! Buba doziva virkajući izmedju dekorativnih stabala bašte lokala. Zokin ujed pčele na podlaktici nema negativno napredovanje. Dobro je. Loše je jer hoće da se bije. Ne svidja joj se što njenu natečenu podlakticu poredim sa Popajevom rukom. Ideju o tome da joj samo sidro fali ostavljam za sebe. Ta kap bi prelila čašu i bilo bi belaja u kom bih ja izvukao deblji kraj. Zamišljam sliku. Nije baš ni lako nositi ovu šašavu glavu na ramenima. Ne mislim na mornarevu. Moju! . . . Transfagarašan napokon! Koliko god TA bila lepa, od samog početka mi je TF bio draži. Radujem se. Ufur na njega obavljamo laganim gasom uz razgledanje okolo. @Vampa Imam rupu u sećanju, ali kanda mi osećaj govori da je sad vreme za ovu sliku, ali uopšte zapravo nisam siguran u to. Rizikovaću Sa naše desne strane je prelep vodopad. Obavljamo ovekovečavanje trenutka - lakše bih reko Transfagarašan pet puta za redom nego ovekovečavanje. Ej! Odakle sam ovo izvukao... Koncentriši se. E da, vodopad. Bubo, ptičica! Čuj ptičica, medo bato! . . . I to pravi na samo metar, a možda i manje od nas. Divna, moćna životinja. Dobijam kritiku od gospodje da smo previše prišli. I da ne treba toliko poverenja da imamo u ovu zapravo divlju zver. Pozdravljam rečeno. Ponjelo me! Možda i snimak ne bi manjkao u ovom trenutku? Ima! Došli smo spremni... Cakan mali! Ali nam je majka mečka dobrano prodrmala gaćerone bezmalo kasnije... . . . Naredni trenutak je sledeći. Opis situacije i ambijenta. Proširenje pored puta, šuma, zeleniš. Zamišljajte. Skinuli smo kacige, ćaskamo o predhodno vidjenom mečetu. Doživljaj je! Pregledamo snimak. Iskoristiću priliku da se tu i istočim. Opušteni smo. Nemaš ideju niokakvoj potencijalnoj opasnosti. Što bi!? - Hoćemo li? Pita Zoka. Potvrdjujem cimanjem glavom. Stavlja kacigu. Tišina je. Krcka nešto, čuje se ono polugroktanje. "Miki, ide nešto." Sekundu kasnije izlazi goropad. Kolika životinja ljudi moji. Malečko meče trčka za njom. Lagao bih ako bih rekao da mi je bilo svejedno. Pojava je. Ne znam šta da očekujem od nje. Zoka hvata štraftu uz put sa sve kacigom na glavi. Ostajem pribran. Ubacujem rukavice u kofer, koje su nam inače za malo ostale na betonaskom bedemu sastrane. Kamera je na kacigi. Mini misao u toku akcije spašavanja je da kako tako moram nešto snimiti. Palim kameru i nastaje ovaj snimak... Huuuh! Sve je prošlo dobro. Da li je bilo mesta za frku ne znam, ali mi se i sad javlja onaj osećaj prestravljenja kad sam video nju na par metara od sebe. Onako veliku, ogromnu, mrke ozbiljne face...ili njuške. . . . Pod utiskom smo. Ali eto i novog...utsika mislim. Kao. Prolazimo kroz poznati tunel i dolazimo na mesto o kome sam sanjao. Koliko sam samo slika pregledao sa ovog mesta. A sad to vidim svojim očima. Tu smo! Uspeli smo. Uživam, a onda ćemo i da fotkamo. Kao da sam se popeo na vrh sveta. "Miki, kakav je osećaj?" Trčkam ko kerče, tamo vamo, razgledam, upijam. Prepalio sam se. Hladim se. Zoka je takodje oduševljena prizorima. Aha, evo je! Hrabrica moja. Šta sve podnese i izdrži tokom ovih naših putešestvija. . . . Čujem odozdo dobar gas. Sve odjekuje. Nije motor. Savija jednu, drugu krivinu. Eto ga izvirio je na deo koji mogu da vidim. Nisan 350Z. Ozbiljno tera. Vadim telefon da zabeležim prolaz pored nas. Do jaja! . . . Uživam prateći zmijicu koja nas spušta sa vrha. Leva, desna, leva, desna... poput je one koju smo vozili na Alpima. I tamo nam je bio vrhunski provod, prisećam se. . . . Naše sledeće odredište je Cartisoara. Rezervisan smeštaj nas čeka. Dolazimo s prvim naznacima mraka. Gledam na sat, kalkulišem. Na drumu smo proveli oko 11 sati. 365km je iza nas. Ne osećamo umor, ali bi nam krevet i tuš svakako dobro došli. Još jedan u nizu. Nadam se da će ih biti još mnogo. Domaćin, stari, bi komunikaciju na Nemačkom. Tu sam baš tanak, pa prepuštam Zoki. Princeza već u trećoj rečenici konstatuje da čikica zna samo osnovno. Kako god, dovoljno za sporazumevanje. Uz povuci potegni svatih da je "šnaps" njegov rad. I da ga obavezno probam, preporučuje. Šta me košta, ajde... Nisam neki rakijaš, niti ljubitelj iste, ali kako mi kliznu niz grlo onaj pun ukus voća. Uh. Ma može još jedna, danas mi je još ostalo da dobacim do lokacije krevet, a to mogu i pod gasom, ako do toga dodje. . . . Tuširanje prolazi na mišiće. Pritisak vode je očajan. Uz još jedno hladno osveženje, sokić ovog puta uz malo Rumunske verzije Jaffe, hvatamo krevet i instant se gasimo. Da bi definisali ko je prvi od nas dvoje zahrkao, potrebna je fotofiniš slika. . . . Nedelja. S prvim petlovima je planirano budjenje. Umesto petlova smo dobili krave i volove, nije loše... . . . Guten morgen rekoh dekici. Uzvraća uz osmeh. Gut šlafen? Pita. A to, sam razumeo, ali Zoka odgovara pre mene. Zer gut. Vi gec, pitah ga ja ponosno. Ne odgovori mi. Konstatujemo da je izgleda malo prigluv. . . . ...a potom bi i doručak. Domaći hleb, sir, med. Došla i kajganica ubrzo posle fotke. Punomasno, praaavo mleko. Sa sve onim kajmakom i belim mehurićima. Kad ste zadnji put pili takvo? . . . Pakovanje je prošlo ultra brzo. Izšutirah gumu odma izjutra. Rekao bih da je dobra. Već na pumpi par kilometara od smeštaja sretosmo drage mi Poljake. Istu onu ekipu s kojom smo bili ispred Lidla. Ispozdravljasmo se kao braća rodjena. Ode 40ak minuta u raznim pričama i prepričavanju doživljaja. Opet ih čeka onih 800km do kuće. Ne raduju se tome ni malo. Dodjoše mi baš dragi, pa pitah za slikanje. Prihvataju sa osmehom. Kažu da je jedan njihov ostao bez kacige. Moja inspiracija za ono iznad. Nije loše za napomenuti, da se zna ko je ko. Dalji tok dogadjaja ćemo svesti na minimum. 490km je do kuće. U Temišvaru smo opet pauzirali u hladovini i to adekvatno zabeležili. Temperatura je bila kao u rerni, ovoj modernoj, sa ventilatorom za pečenje lisnatog testa, ali smo izdržali junački. Slika sa Rumunske granice. . . . Po dolasku kući s ponosom kačimo naše stečeno ordenje. Jednog će dana, kada zanemoćamo i ostarimo, govoriti o našim provodima i dogodovštinama, pobedama napravljenim po belom svetu. Sećati nas na sva lepa mesta na kojima smo bili. Rumuniju svrstavam definitvno medju prva tri i ovim joj putem poručujem: "ćeraćemo se mi još!". . . . Hvala dobri ljudi na čitanju, nadam se da ste uživali. Poslednja reč je Vaša.

@Vampa Tačno tako, previd. Izbačena Hvala. @Nole Bg A ladno tvoja najla, top! Zagledao sam ih pojedinačno i tvoju bi prepoznao, ali mi nije oko tu zastalo. @travelman Nastavljamo danas poslepodne. @DraganNS Da da. Istog smo mišljenja. Sigurno ću ponoviti odlazak.

Pred dolazak u hotel svraćamo do Lidla da kupimo vodu, i koju konzervu hladnog Pepsija. Kratak presek: nerealno koliko je tamo Pepsi zastupljen, reklame, u kafićima, na sve strane. Lično ga i sam više volim i kupujem umesto Coca Cole. Na parkingu Lidla upoznajem ekipu iz Poljske, tukli su 800km danas. Iz Krakova su. Došli i oni u mini nabavku nakon što su našli prenoćište u blizini. Sutra planiraju sa voze Transalpinu, a prekosutra Transfagarašan. Na moju izjavu da ću ja to u danu se smeškaju i pokazuju na Bubu. Lako je meni, reče jedan od njih. Nas često dupe i ledja podsećaju na broj predjenih kilometara. Sva četvorica su na trkalicama. Nije ovde stvar finansija. Svaki od njihovih motora vredi više nego naša Buba. Stvar je ovde izbora, a možda i staorsne dobi. Taman toliko koliko su mladji, pravi razliku u odabiru i uvidu u motosvet. Konstatovasmo to, uz jak pljesak dlana o dlan sa svakim od njih, poželim im bezbednu vožnju i srećan put. Jako teško izgovaraju Transfagarašan. Svako pominjanje istog su zapeli, a ja ih dopunio. E rodjaci, koliko sam maštao o njemu, mislim da ga i noću pominjem i izgovaram tečno bez zastajkivanja kao da tamo živim. . . . U nekoj "mini" vožnji bez jakne, u fazi rashladjivanja, dan ranije, u dolasku, gospodju je ćapila pčela. Maler. Na licu mesta izvukosmo žaoku, i prodje sve bez problema, ali jutros...eto crvenila i blagog otoka. Moramo to pratiti. Moramo jednako brinuti i o našoj zadnjoj gumi. Bez nje se ne možemo okretati. Najbitnija stvar je da se čepovana guma odma vozi, kako bi se ona diht trakica ušuškala i dobro zaptila rupu. Mi joj to juče nismo mogli obezbediti. Ekser je uleteo poprilično sastrane, a krivina do Sebeša je bilo tri. Ili pet, ne sećam se. Ravno sve ko tepsija, pa krpljen deo nije ni gažen. . . . Poranili zoru prevarili. Ustao u 6, jutarnje obaveze. Ili ipak potrebe. Budi gospodju. Doručak je od 7. Ispostavi se da nam je silazak na klopu trajao sat vremena. Kako?! U menzi je 8. Rumunija je sat vremena "ispred" nas. Zaboravio sam to. Odlučujem da ne pomeram sat i da naš bioritam ostane po Srpskom vremenu. Ubi džet leg. Hahaha... Ispred samog hotela je pumpa, tankam pun. Proveravam gumu, popustila je mrvu. Dodajem u nju 0,5. Sa 2,8 smo danas u fulu. Čitajući putopis kolege @DraganNS, koji koliko vidim redovno prati moje škrabanje ovde, hvala, a na temu TA i TF, je ovu vožnju nazvao polaganje moto mature. Svidela mi se ta definicija te ću je i ja iskoristiti ovde. Zavrnimo rukave i počnimo sa polaganjem. Samo kilometar, dva od smeštaja dobijamo potvrdu da smo na pravom putu. Iako uzbudjen ipak izdvajam vreme za pozeraj. Malo bacih pogled na pojedinačne nalepnice kojih ima tona, specifično me fasciniraju. Sa kojih su sve mesta ljudi došli i ovuda prošli. Sa kojim sve prevozima, i u kojim sve turama, nekima je bilo samo uz put. Mala sličica koja govori hiljadu reči. . . . Slažemo krivine, put je lep - solidan, možda bolji opis. Gužve nema. Nailazimo na mali broj kola, koje s lakoćom pretičemo, iako su pravci kratki. Dosta vozila se unapred, kada nas primete, pomere u desno i oslobode prolaz. Motora je u ovo doba bilo baš malo. Razmišljao sam, ili je prerano, ili je do opcije da većina TA vozi sa Juga na Sever, što mi radimo obrnuto, pa s ove naše strane još nema nikoga. Relativno kratka vožnja do velikog parkinga na brani. Prizori su lepi, gužva. Imamo gde i da kupimo magnetiće. Prodavac pokušava da me zavrne za 50 lei-a prilikom vraćanja kusura. Daje mi nalepnicu "I LOVE TA" na poklon, to naglašava i preskače da mi da ostatak para. Pogledah ga mrko, rekoh mu no no. Iz momenta je svatio da neće proći. Njegova namera je bila nečasna i planirana. . . . Uz put nam se ovaj deo oko rečice činio zanimljivim. Ne štedimo gume, vozimo i po kamenjaru. Užitak je naš. Demonstrarivno sam prošao i kroz vodu, gde je motor naišao u neku glib i ugasio mi se. Celo stopalo bućnuh u vodu u tom trenutku. Ovu borovu šumu kad vidim i osetim one mirise... Zoka gleda sa bezbedne razdaljine dok se dete igra po kamenju i vodi. @Milan81 E ovo sam ti pominjao kao primer. Zna i Buba da pozire. Ističe je ova priroda u struku, čini je mladjom. Sa 200m može da prevari, tačno da se čovek zapita: da l' si žena ili devojka sada ti... (DP) . . . Na narednoj tabli beše nalepnica koju posvećujem drugu Saletu, @travelman. Dole levo, usamljena, sama. . . . Evo i prvih čari Transalpine, čistina, priroda, krivine, životinje... Reci ovde u ovoj kućici provesti vikend. Relaks za glavu, isključis se, gledaš samo ovo zelenilo, udišeš one mirise, pratiš samo zvukove prirode, vetar pirka...znajući svoju ćud, izdržao bih tako sigurno pola sata haha... posle bi me skidali s plafona. Pun energije, uvek. Zoka sa konjem. Smernica: konj je na slici bez kacige. Magarci uz put redovna pojava. Ne mrdaju, kao kipovi. Probao baja s kombijem sa mu svirne. Od magarca ni pogled nije dobio. Smernica 2: Ni na ovoj slici magarac nema kacigu. I ovoj... Umetnička, dobro ispala. . . . Na samom vrhu motora dosta... Čujem Češki, Nemački, Engleski, videh Madjarske tablice. Uhvati gospodja kadar dok sabiram utiske. Moja ljubav iz detinjstva je takodje gore. Pre nego li sam zagazio u motosvet opasno sam voleo ove napravice. Seti me na moju bivšu plavušu, inače stariju sestru od ove sa donje slike. Beše 1.8, poznati VTEC, koji sam dodatno modifikovao. Agregat koji sam lično vozio petom do 9 hiljada obrata na autoputu - živote! Kad se samo setim. Kazaljka je prošla 250 i išla još u neoznačeno polje. Eto i nas dvoje. Ki upisani...pu pu. . . . Spuštamo se. Put mesta Novaci smo. Odvajamo se u levo, i ciljamo mesto Curtea de Arges. Svaku pauzu koristim da šutnem gumu i proverim popušta li. Sve je ok. Nije ni loše ovo šutiranjr da se jaja odlepe s butine uz put. Ubiće me Zoka kad ovo bude čitala, rećiće "što si prost?". Voli i ona da baci oko na ova moja pisanija. Pozdrav Zoko! Mora pozdrav. Previše je papučarski da napišem "volim te", ipak ovo čita golem broj ljudi. Šta li će pomisliti o meni? Kao čoveku, kao komunisti... ...a ne to je iz filma... ...i kao bajkeru!? Poslednja pauza je prošla uz užinu. Smokić i pepsi - ć. Izaziva pad pritiska i priziva dremku za koju je svakako vreme. Koju svakako i volim da obavim čak i na putu. Španci imaju čak i ime za nju - Siesta. Hvataj hlad i gasi sve na pola sata, 40ak minuta... Treba li da napišem "nastaviće se"?

Ode. Srećna dalja kupovina ime.

TA i TF Mislim da su to dve najpoznatije skraćenice u motosvetu. Nakon mog iskustva na istu temu, rekao bih, da je i s' razlogom. Pa da počnemo... već vidjeno, ali na moj način. Spremio sam se za dobro pisanije uz slike i snimke. Nadam se da nećete zažaliti za izdvojeno vreme. . . . Na raspolaganju nam je samo vikend za obići ovo fenomenalno mesto. Menjao sam skoro posao, pisah o tome, odmora nema još, daj šta daš. Dogovor je da idu i pačići, ekipa sa putopisa iznad, ali su ipak sprečeni i opravdano odsutni. Zoka i ja nastupamo sami... Možemo mi to. Petak je. Sitno brojim do 13h, kada sam najavio šefu raniju paljbu s posla povodom putovanja za vikend. Ne leži vraže, 12:35 zvoni službeni. Visoko nadredjeni, još iznad mog šefa, pita gde sam, došao bi mi na teren. Gledao je rezultate kaže, "zeleni" su mi svi procenti u tabeli, imam čak i dobar prebačaj, pogotovo u odnosu na starije kolege. Ne može da veruje koliko sam se brzo uklopio, obzirom da sam u firmi samo mesec i po' dana. Bla bla... Stiže za 5-10min. Blizo je. Trućkanje u prazno, jedinica je. Unervozio sam se. Prelazim na stvar. Vidite dišo ovako, rado bih ja žvakao ovde sa vama, ali moj je cilj da do večeras predjem skoro 400km, zadjem do centralne Rumunije pre mraka, znate tamo imaju neka dva vrlo bitna prevoja za nas bajkere........najavio sam izlazak ranije. - Pa kad moraš da kreneš? Pita me. - Pre 5 min, rekoh mu. - Srećan put Milanče. Pruža ruku. Nasmeja se. Opa. Milanče. Tu smo! . . . Vatra kući. Zoka je spremna. Veče pre smo spakovali kofere. Čekaju samo da se nakače na Bubu. Prilazim, besim kofere. Da poguram malo u napred, ma jok. Zapnem. Ide, al teško. Ručna? Spuštena. Šala. Oko na gumu. Leži. Koji djavo!? Para na uši, kao u crtaćima. Gume namontirane nove, prešle 7km od servisa do zgrade. Setim se naravno, koga drugog nego @Atorna i priče oko novih feleričnih novih ventila. Zar i ja ubo srećku?! Na mrvu one nervoze zbog posete na poslu, dodajemo i ovo. Nema se vremena za traćenje. Pljuca na ventil. Stara škola. Nema blup. Deder, šta se to cakli? Zapade mi za oko. . . . 7 kilometara dobri moji, i ja sam pokupio 'ebeni ekser... Da li će ovo malo govance da mi poremeti ceo plan...ne dam se. Set za krpljenje, kompresor na aku, duvaj. Ima da se ide! S mene curi, napolju je laganih 44. Izgubio sam 40minuta u organizaciji i zezanciji oko gume. Da li će čep da drži, ostaje pitanje? . . . Tuš. Stomak je nervozan. Udovolji mu. Nazad pod tuš. Oblačenje. Gospodja reče: Ja mislila ništa od puta! Lutko, kod mene nema ne može. Rešeno sve. Polećemoooo! . . . Nebo gori. Vetar kroz otvoren vizir prlji trepavice. Treći stepen radijacije. Otpadaju jedna po jedna kao ono sa suvog maslačka kad dunete u njega. Balašević bi sigurno imao pravu reč za to. Noge gore. Što od vrelog asfalta, što od Bubinog agregata koji je uradio špagu pre ugradnje u ram, pa sav vreo vazduh ide na moje noge. Viši je cilj u pitanju. Motivacija je jaka. Tempo je solidan, cepamo konstantno preko stotke, a sa ekskurzijama i do 140. Prva pauza već pre Zrenjanina, Stajićevo. Sipam u sebe litar vode skoro na eks. Može i rashladjivanje u bašti kafića. Izadje stari iz garaže iza. Izvnuh se, reko samo da se malo plaknem kad je već puštena voda. Naravno reče. Pita, na koju ćemo stranu. Odgovaram. Pa zar po ovolikoj vrućini!? Mladost, ludost. Oboje, rekoh mu, oboje stari! Prolazimo kroz ZR. Setih se cenjenog druga člana @abarth_maniaca. Rado bih ti banuo bate, ali s vremenom smo tanki, a mi ne umemo biti kratki. Šaljem samo telepatski pozdrav u niskom letu. Ranko, potvrdi da li je stigao... . . . Preko granice Jaša Tomić rutinski. Bez zadržavanja. Eto nas u Rumuniji. . . . Naredna pauza pade u usputnom parku, u hladovini, u Temišvaru. Gospodja je ranije pripremila začinjenu piletinu sa meksičkom mešavinom u tortiljama. Njami! Desetka čista draga. Pun sam elana! Naš cilj za danas je Sebeš, kao sam prag Transalpine. Tačno 370 dugih kilometara od kuće. Dan ranije rezervisan smeštaj. Znate već kako ovo u mom slučaju ide... Tuš, opet! Na jedno brzinsko spavanje. Crv uzbudjenja vrti, jedva čeka jutro. . . . Će da nastavim....

Oduševljen!

Prodat.

Postavljam oglas u ime našeg kolege i druga @Milan81. Prodaje njegovo mezimče. Milan +381 60 5954257 PA link: Honda Africa Twin CRF1100 AS WWW.POLOVNIAUTOMOBILI.COM Honda Africa Twin CRF1100 AS, 2021. godište, Enduro / Cross, vozilo prešlo 28235 km, Novi...

A mislio sam da sam bio hrabar kad sam se u Decembru vozio na -3 motorom po Rudniku. Alal vera! Pratim...

Upravo obavio sveti čin. Dum DOO (Vulko) Jovanke Radaković 25, Mirijevo. Doneo im točkove i gume. Demontaža, montaža, balansiranje na balanserki onoj velikoj kao za autogume - 1500din po točku. Novi ventili 2x400. Video sam i moto dizalicu, skidaju i sa motora točkove inače. Moja preporuka.

Čuj leteći automobili - leteći motori bato... Stigli novi opanci, pa da se montiraju sutra.

@travelman Alal vera za pisanije, sve tačno u slovo. Bila mi je čast, pa da što pre ponovimo, a i odvozamo ono o čemu smo šuškali. U zdravlje.

@Немања Kako nema...homo zglob, centralna matica. Na VW grupaciji, koliko znam na Alfi, itd.

Položili iz prve... Naručeni novi opanci, čekam isporuku. Ostajem na Metzeleru, koji je i sad na motoru, i koji se super pokazao. Idemo dalje.