Dugo nas nije bilo? Nikolica je sa prikolicom krenuo u nove avanture. Kao mali nagoveštaj, neko je poneo slameni šešir i knjigu od 300 strana, a neko sam poneo, ne nije greška u pisanju, peraja i masku. Putna trema golica moj desni dlan, kilometri držite se...

Pravda za Ranka!

Ovde je jako bitno u kom trenutku bi potencijalno došlo do kontakta dva vozila. I na koji bi način policija to tumačila. Da lik odozdo uleće kao da mu je rodjendan, bez da je pogledao, svakako, i da je Ranko u tom trrnutku u krajnjoj spoljnoj traci, i da se tu sudare. Krivac je lik koji se uključuje. Par metara kasnije, auto je već ušao u ktok. I imamo situaciju da se Ranko praktično prestrojava u njega, u njegovu traku. Ranko krivac. Tu je začkoljica i kako ja to vidim.

@Forsberg Komšija Forsberže onda je ovo za tebe, taman da proširimo priču malo dalje od TF i TA.

@Гоша Hvala kolega. Drago mi da je ovo moje pisanje dopadljivo i da nije uzaludno. Uvek je upitno šta snimak i slika mogu da dočaraju... sem ako to neko već nije okusio, kao što si ti pomenuo. Moju naknadnu upalu ramena i ruku nakon borbe sa motorom svakako ne. Da, vremena nikad dosta. Hm, oba poteza su odprilike po istom šablonu. Nećeš ni sa jednim pogrešiti. Ako bi baš morao da se odlučim izabrao bih Majdanpek - Rudna glava.

@Bole37 Sale, evo ga. Nemanja Brkić +381658230921

Jedno iskustvo više, pa da podelim. Ulje Ipone 15w50. 10 000 km kasnije provukao ga kroz prste. Boja mrvuuu tamnija nego novo, bez mirisa na spaljeno. Čisto. I dalje postojano, kad se protrlja. Sipao opet isto.

Moram nešto da vam kažem, pa makar bilo posle i drvlje i kamenje po meni. Kardan je tako jedna jebeno dobra stvar što se održavanja tiče. Voziš, ne misliš. Znam ko se još preporodio - @Atorn.

@n.luka Zajednička vožnja čim dovučeš dupe s mora. A možda i opet zapucamo na isto. Spremajte neka bolovanja oboje, pa da se vozimo po primorju. Jadranska magistrala čeka. @Atorn Posle one vrućinčine, da je jagnje bilo ispred mene, ostao bih gladan. @gebee&co Vežbam kući pred ogledalom. Često ne uspe. @admiki Jok more. Pućio sam usta i mlatarao jezikom pa joj je, kaže, preselo. Htela u vodu da me gurne.

@Nole Bg Hvala bata Nole, trudimo se Hoću. Biće mi čast. Khm. Gde smo ono stali? . . . Dakle, u mestu Kalna smo. Pod drvetom. Kiša je prestala i možemo dalje. Rukavice na ruke, noše na glavudže i odvrćemo prva, druga uz pozdrave ekipi ispred radnje. Ja to nikada misaono nisam mogao da dokučim. Beže ljudi od svačega, jasno mi je to, ali provesti dan tako i...zaustavljam se ovde s ovom temom. Vozimo ka Bigar vodopadima. Vrlo su blizo od naše predjašnje lokacije. Ispred nas je kao iznad lonca sa kipećom vodom. Kiša isparava sa puta. Sunčevi zraci seku ona isparenja i prelamaju se ispred nas. Nisam nikada video onako nešto. Teško se diše. Zoka i ja komentarišemo da bi uskoro negde trebala da se pojavi duga. Ostajemo bez nje. Ko je faka!? . . . Sjajna stvar kod Bigar vodopada je što su tik uz put. Takav koncept nam godi. Evo ga i moj dragi balansero. Definitivno ne znam da vozim motor ako ona nije iza. Jednostavno to nije to. Ne preterujem! Želela je da se mi kao ljubimo ispod vodopada i da to nekako uslikamo. Jezikom sam krenuo kao u francuskim ljubavnim filmovima. Strasno ili strašno - zaborabih kako beše. Rekla je da se uozbiljim. Bezuspešno. Pokušaj broj dva i tri su prošli isto. Sad već hoće sa me bije... . . . Ne, nećete videti te slike! . . . Lepa, hladna, osvežavajuća. . . . Spuštamo se ka Pirotu, a zatim opet penjemo, sada sa druge strane na, jel'te, Staru planinu. Vidikovac po imenu Smilovica deluje super sjajno. Pucamo ka tamo. Bez da ikog uvredim, kada smo sišli s asfalta i krenuli nekim kamenjarom, te ušli u neko seoce, kao Čečenija. Uski prolazi izmedju kuća, odrane ovčije kože koje se suše, razrušene stare kuće, stare školjke nekih automobila, specifičan miris, mili Bože... Pomalo me uhvati jeza. Izlazimo iz njega, uspon se pojačava, kamenje je sve rastresitije. Vrca nam zadnji kraj motora, pomišljam da treba i sići odatle posle, što je još čupavije. Stajemo! Dalje ne smem. Zoka se slaže, ali joj se ujedno skroz svidja gde smo dospeli. Ako šta zapne ovde, nema povratka. Ovde mogu samo helikopterom da dodju po nas. Odluka da stanemo je bila na mestu, potvrdjujemo. Nikako slika ne može dočarati koliki je zapravo nagib, i koliko mi zapravo stvari imamo u koferima i sa kojima smo krenuli u zajebanciju. @Atorn Ona detelina je mala maca za ovo. Setim se te tvoje izjave često. Obratite pažnju na Bubu dole na slici. Minijatura. Još malo penjanja nogama... Ovo je sa vrha trebalo da izgleda još fascinantnije. Za sad, ovoliko. Zavojsko jezero. Pogled na drugu stranu... Mrva je falila za vožnju do krajnje destinacije. Mrva koja nam je tamo izgledala kao vekna hleba. Možda č̣ak i dve. Konstatujemo da više nećemo u ovakve rizične poduhvate. Ko nastavi da čita, videće da smo već sutradan napravili isto S. . . . Spuštanje je prošlo korektno. Ler. Kombinacija prednje i zadnje kočnice, na nekim mestima prva i kočenje motorom. Oke sve! Nisam do sada imao ništa slično kao iskustvo. . . . Nisam siguran kada i kako, ali smo oboje odjednom zapatili glad. Prikrala se kao iskusan lopov. S ledja. Nečujno i tiho. Isto tako i noć, koja je polako obuzimala nebo iznad nas. Kazaljke kao da pre svega sat vremena nisu bile baš toliko blizo osmici. . . . Lokal Jazzva. Klopa malo iznad prosečne, ali sasvim zadovoljavajuća. Cene presmešne. . . . A potom nedaleko i mesto za noćenje. . . . Ponavljamo budjenje oko sedmice, uz razvlačenje do pola osmice. Brzinski doručak, pa da rokamo dalje. Ponovo napuštamo Pirot. Ovako nekako izgleda odozgo... Uputili smo se ka Slavinjskom grlu, da vidimo lonce i poklopce. . . . Dve lude glave, jedna je moja, jedna gospodjina naravno, gledajući kartu, su smislile da nećemo kao sav normalan svet doći do njih regularnim putem, već odozgo, "vidiš da ovde ima neki KAO putić ucrtan", pa motorom što bliže... I tako. . . . Zajeb! Opet smo na nekoj strmini, kamenjaru, polušumi, nema nigde nikoga, a rekli smo juče da više nećemo to da radimo, ali ipak jesmo...fak jea! Zokili je na pola uzbrdice rekla zajebali smo se, ajde sa se vratimo, ali sam ja imao viziju da ako na tom usponu stanem, samo ću krenuti u nazad, nekontrolisano. Dodjosmo do bezbednog. Okrenuli se, te stavih i kameru da snimim vraćanje na put kojim sav normalan narod ide do lokaliteta lonci. . . . Kao što predpostavljate, svi živi i zdravi. Buba neogrebana. Parkiramo gde je i predvidjeno i pešačimo. Stazicom kroz šumicu... Delom i livadom... Pa opet kroz šumsku zavesu. Kroz debelu hladovinu... Pored stare vodenice... Preko mostića... Bum! . . . Posedeh malo. Niko nije došao da me posluži pićem, usluga nikakva tj nema je. Zaobidjite lokal pored lonaca. Šala naravno. Hvala dobrim ljudima koji su dovukli sve ovo ovde i montirali. . . . Povratak istim putem. Preteča Yoga lopte negde uz put. . . . Dobri moji, odavde ga spičismo opet u Pirot, te starim magistralnim putem kroz Sićevačku klisuru koju je bilo milina za odvozati, jer ne videsmo svega pet vozila. Prodjosmo svih 13 tunela. Sreća pa nije Petak. Pravac Niš, a potom na autoput. 230km poslednje deonice do kuće i sve dogodovštine (koje dogodovštine? Nije ih bilo.) sa nje sebično zadržavam za sebe, i uskratiću vas za iste. . . . Cela avantura nas je koštala 920km više na satu Bube. . . . U Bg plaknusmo Bubi pazuh i nonice. Zahvalni što nas je verno služila i ovaj put. Blagi naklon. Blagi naklon i tebi verni životni saputniče, znam da ćeš ovo čitati. . . . Pokačismo putno ordenje. (Pre)Srećni i (pre)zadovoljni. Hvala na čitanju dobri ljudi. Do narednog puta, rutu-tutu-tu!

Hvala Bogu, da tako i ostane burazere!!!

. . . Napokon sam penzionisao svoj šest i po' godina star Samsung A6, i uzeo novi mob. Da li on pravi bolje slike, i sad gledam, ili je priroda na ovom mestu toliko očaravajuća, pomozite u sudu!? Na koju god stranu da se pogleda prizori su top. Pokušavam da preberem slike, da ne ugušim previše, ali svaka mi se čini vrednom da se ovde nadje. Ne zamerite ako preteram. Put kojim smo došli. Babin zub lično i personalno. Ne možete da ne primetite ove čadjave oblake. O da, doćićemo i do njih, ili oni do nas... Odavde se do vrha može samo djonom ili... . . . Zokili je uvidela ergonomski značaj ovog, naizgled, glupog kamena. Mesto za dupe, laktove i stopalo. Genijalno! Nedaleko ima i drvena pečurkica za pauzu. Koristimo. Iza se nazire putić. Ne časimo časa, idemo njime. Odande, pogled od milion dolara. Pribegavam blagim rizicima, horoskop mi tako nalaže. Objašnjavam Zoki da sam spreman za ovakve egzibicije, kao panter za skok. Penjem se. Viče mi da se uozbiljim, a ja nikad ozbiljniji. Evo i drugog ugla. Stazica vodi do vidikovca na kom je Zoka. Na povratku stazicom nailazim na ovaj prizor. Ja bih ovo uramio da mene pitate. Remek delo prirode. Pri spuštanju još jedna. Oblaci se ne šale. I ako prognoza kaže da od kiše nema ništa, stanje na terenu govori drugačije. Počinje da grmi i seva. Krećemo da se spuštamo istim onim putem. Lakše je nizbrdo. Ne preterujemo. Oprezno. Iza krivine, na kojoj je savršen asfalt, čeka tucanik. Ne možeš ga predvideti. A ne želimo biti u obaranju u tom trenutku. Primenjujemo: "Festina lente" metodu. Ako se okanem latinskog, to bi zvučalo kao "požuri polako". Eto je, počinje. ...pojačava. Ulazimo u naselje. Ciljam drvo. Mašim ga. Srećom. Jedva da nas je dohvatila. Lokalne lokatore (ljudi koji loču) pitam možemo li na kratko da se poslužimo njihovim drvetom. Nasmejaše se. "Ako možeš, nosi ga kući." - dodade jedan od njih. . . . Pljušti. 3, 5, 15min . . . Prestaje. . . . Probija se sunce. Idemo dalje? Da! ...ali sutra. I mi cigani imamo dušu.

E pa nastavljamo. Ko je tu, tu je. Ko nije neka gleda reprizu sutra. . . . Budjenje bez sata samo došlo u 7 nula nula. Odmorni, naspavani, nasmejani, nestrpljivi... U n8 nula nula smo već bili na putu ka Zaječaru. . . . Hladna kafica uz put je dobro legla. . . . Banjavamo do jedne poznate lokacije da vidim dva mala draga stvorenja koja sam krstio. Kao i uvek, za svako vidjanje sa mojim kumićima, donosim im po Kinder jaje, "u najmanju ruku". Ni ovaj put ne preskačem. Od prodavnice vozim brzo, dižem na zadnji, prva, druga, na koleno ulećem u ulicu kako se jajca ne bi otopila - nije se desilo! Ali se nisu otopila! . . . Kum vazda ima zanimljive prevoze. Odma videh jedan. Redni šestak. Kubika ko tri Bube. Registracija isto toliko. Kume i ono crveno tvoje? Jašta. Ulaganje u budućnost, kaže. Štednja u oldtajmerima. Cokula. U skroz dobrom stanju. Davaj ključ da probam onu ladju. Kume, ovo je za gospodu. Ja se tu ne uklapam. Ja sam više za nešto divlje, a ujedno i skromnije. Duša mi takva. . . . Ima i ovo na testu. Buba je teško zamenljiva. Dobismo i fotke sa krštenja. Trakica, sitan ali lep detalj, kumino maslo. Stara kuma je tu, pričuvaće decu. Imaju vremena za kratak djir sa nama. Delamo! . . . Razilazimo se! Naše sledeće odredište je Knjaževac. Dok se švrljalo po forumu kolega @živke je bućnuo jednu buvicu za ovu lokaciju. Ubacio sam je tad u "to do", a i u "done" od juče! Preuzimam njegovu sliku. Neko je ovo slikao dronom. Da se razumemo, nije nikakav vidikovac, ali savršeno opisuje to savršenstvo tamo. Pominje se negde još kao i domaća Transalpina, uklapa se. Kratko je, mislim da je potez do Svrljiga 28km. Asfalt čista 10ka. Evo i karte. Ruta 35. Iskoristiću gospodjino raspoloženje na pomenutoj lokaciji, da napravimo neke fensi slike. Ostavljam je na unutrašnjoj. Napraviću jedan prolaz na dole, jedan na gore, a ona da puca po meni. Najaviću se na komunikaciju, domet im je odličan iako su kinezi, tad baš testirali. Ispale baš do J. Nedaleko i mesto za odmor. Taman da vidimo kako su ispale fotke. Sa istog mesta se pruža dobar pogled na Knjaževac. Beležim. . . . Nastavljamo pravcem Periš, Kalna, odvajamo se za Crni vrh, i ciljamo krajnje odredište vrh Babin zub. Put do tamo? Svakojak. Od savršenog asfalta, do nekog iz '41, koji je sav okrpljen. Ne raznaje se više šta je asfalt, a šta krpljeno. Dalje ima i skinutog, pa se vozi po rizli i tucaniku. Buba nas nosi bez ikakvih muka. Uliva poverenje svakim minutom koji provedemo na njoj. Kamenja usput dosta, odroni, takodje Neke veće smo i sklonili. I zbog drugih, savesni smo, a i mi ćemo istim putem nazad. . . . Penjali se i penjali, na karti to izgleda tako kratko i jednostavno, ali zapravo, verujte, nije. Bar nama bilo. Naznaka da smo na dobrom putu je tu. . . . Ko mora u toalet i slično, neka obavi. Dopuni kokice... Kratak EPP, pa odmah nastavljamo. Slede slike sa vrha koje su "da se upiškiš." . . .

Dragi ljudi, jesmo li još tu!? Pratimo se? . . . Gadno sam se uzvrpoljio. Pundravci rade, iskomplikovali se vikendi, nakačile se neke obaveze, da ga 'ebem, ne može da se mrda. Još sidjem do motora i vidim scenu koja je promenila sve u sekundi. "Pauče, nisko udaraš!" Odlaži sve, neka gori svet, polećemo sutra! Petak. Primenjujem isti šablon kao i za Rumuniju. Šef mi je na odmoru, menja ga koleginica. "Maru zovite za sve što vam treba dok sam ja na odmoru", reče gdin pre odlaska. Tik tik tik tik - zvuk kuckanja broja u mob. - "Ćao Maro, kako si, šta radiš?" - "Milanče, govori brzo, u papirima sam nekim." - "Kratko i jasno", rekoh, "izašao bih oko 12 s posla. Odoh da se malo provozam po Srbiji za vikend. Do odmora ima još. Mora kradem malo i od ovog Petka da bi sve imalo smisla." - "Završi na terenu šta imaš i slobodan si." - "Hvala Maro!" - "Pusti neku sliku. Ćao!" . . . Kod gospodje mi to ide još lakše i skroz nezanimljivo. Bira kad će da radi. Tačka. Čeka me kući. . . . Raniji plan je već bio da se ispreseca Stara planina. Sad je trenutak. . . . Na autoputu gori zvezda. Merač pokazuje 44 stepena i preko. Vozim otvorenog vizira. Jedva dolazim do vazduha za normalno disanje. Nerealno je sparno. Vazduh je vreo. Draga se iza ne oglašava, sve joj ok. Pa neću ja valjda biti taj koji se na nešto žali. Igram se sa mojom novom spravicom. Pisao sam već o tome. Glavim je na 130kmh i kuliram. Genijalno. Nailazim na 3 stara BMWa na autoputu. Imaju bočne kofere kao one stare akt tašne, sa sve onim metalnim okovom. Bokseri, sa sve kablovima koji vire sa svećica. Voze stotinak. Pretičem ih. Pozdravljam ih desnom rukom, svakog ponaosob, Buba drži brzinu. Gospodja se oglašva u slušlicu: "Kurčimo se, a?" Dete je za volanom i ima novu igračku. Puuusti ga. . . . Ovo od relativno skoro trošimo. Vraća u život. Imajte u vidu kad vam zapne na putu. Pauza po isključenju sa AP kod Požarevca i izvrćem jedan na iskap u sebe. Ponudio sam gospodji da idemo preko Majdanpeka, privlače me neke krivinčuge koje sam video na karti. Ona bi Dunavskom magistralom. Na brzaka smo iskuckali smeštaj u Negotinu, to će nam za danas svakako biti krajnja tačka. Udovoljiću joj. Taman kad smo trebali da se odvojimo ka Golubcu i uputimo na onu stranu. Tabla. Radovi. Majdanpek ipak? - rekoh u komunikaciju. "Srećniče! Ajde može..." U to ime kod ovog čike sa slike u mestu Rabrovu joj kupih sladoledčić. Najveći. Za kralja i kraljicu!!! . . . Putem 33, u Majdanpek, a zatim gas ka Rudnoj glavi. Asfalt savršen. Nov. Predlažem da se ovo odvoza. Ja sam uživao. Samver der je bio jedan most kao onaj "da se ja pitam..." znate već. Predjoh ga samo peške, krcka pod nogama. Ali nije loš ambijent za fotkanje, nalivanje vodom, kao i za oslobadjanje viška iste iz sebe. Oko 17h je. I dalje je pretoplo. Kadar tamo, kadar vamo. Valja prerast, pećina i ostalo uz put traži neka dodatna pešačenja, koja ovog puta preskačemo. . . . Želeo sam malo virnuti i na sam kop, to može s puta. Najava na tabli je jasan znak da smo na pravom mestu. Odavde sam vrlo brzo morao sa se pomerim. Čajnez mi prstom pokazuje na tablu na kojoj pišu magične reči: "Neovlašćenim licima strogo bla bla bla bla..." Ali stižem da uslikam donju sliku, uz pomisao da ova slika liči na sve, samo ne na Srbiju. Sa sve ovim kineskim slovima u prvom planu. Pominjemo se i mi. Sitna slova dole desno. Tako će nam i biti. Kop je nerealno ogroman. Koja rupetina. Oni ogromni kamioni su samo male mrvice na ovim stepenastim putevima. Izlazak iz Majdanpeka uz velik oprez. Na onoj uzbrdici je toliko masan, ugažen i klizav asfalt, da skrećem kao puž ne bi li mi se izmakao prednji točak. Totalno sam nepoverljiv. Mogu misliti kako je kad se ide nizbrdo. . . . Opet onaj vrhunski asfalt za moju dušu i krivinarenje. Htedoh reći hvatanje krivina, ali to već nešto drugo znači, a to nisam radio. Čestit sam - kako je moja baba umela da kaže. Legenda je bila! . . . U selu Jasenica kratak predah ispred lokalne prodavnice, koja je btw zatvorena, i savetovanje sa Googlom gde nešto lepo papati pre smeštaja. Google je rekao gospodji šta i kako, te ja postupih po prosledjenoj komandi i uputstvu. . . . Negotin, pešačka zona, picerija Castelo. Živa domaća muzika. Klopa odlična. Cene super. Uživali smo! . . . Kratak, baš kratak obilazak grada, čisto da pospešimo varenje. Sunce polako diže ruke od današnjeg dana. Prepušta smenu mraku. Da li znate bez pomoći ko je na konju? Ja nisam znao. Poslužio sam se tablom ispred. U izuzetnom stanju. Zaslužio da se uslika i nadje ovde. Crkva svete Trojice. . . . Smeštaj nam se vidi iz svemira. Ovo bi nam dobro došlo onako ulepljenima i znojavima. Ali smo snage bez. Dan je bio dug. Čudno me fascinirala ova slika po ulasku u sobu, što inače nije slučaj. Gospodjo, tuš, pa reci koji mi stranu prepuštaš da mogu da se bacim na NJ. Avantura tek sledi. Sutradan. Nastaviće se...

Atak na Staru planinu...od pre 5min.

@hansol Imaš pravo. I ja sam pomislio to. Svaki iole "veći" paket stiže brže nego ovi mali sitni. Kao da vidim lika u pošti koji misli da je napravio veći učinak rešivši te velike, nego gooomilu malih sitnih paketića.

I tako, taman kad sam pomislio da će ovo biti prvi paket koji neću dobiti, on stigao. Naručen 17. februara. Za koji dan bi bilo pola godine kako putuje. Realno ili ne, tako je.

Danas ulazim na svoj parking, skrećem u desno. Seče kombi krivinu, ulazi skroz kod mene u traku, penjem desne točkove na omanji ivičnjak kako bih izbegao kontakt, legnem kao što umem na sirenu. Želim da dam do znanja da nije ok. Govedo malo zalizano mi u mimoilaženju pokaže srednji prst. Dan je već ranije bio kakav ne treba da bude, živci su bili na rezervi. Okrenem se, pojurim malo govance bezobrazno, svatio je da sam krenuo za njim, beži. Semafor, crveno. . . . E onda prstić više nije bio u igri. Zaključao se, neće da komunicira. Vidno se usro. . . . Iskuliram. Šta raditi u ovim situacijama?

@misa-pei Alal vera Mišo. Bilo je uživanje čitati. Uhvatih sebe par puta da zaboravim da sam u tekstu već slike u glavi idu kao da sam vam saputnik. Prava stvar. Da što pre bude još koja slična tura, a naravno i pisanje. Pozdrav za Ljilju i tebe!

@drs Ja vadio pumpu onomad na mom bez ovih egzibicija. Odšrafio je u krug, izvukao do pola, nakrenuo na stranu da prodje donji deo plovka i izvukao bez ikakvih muka. Posle i vratio, sve radilo kako treba. I to beše na dvorištu u tazbini, sa osnovnim alatom.

@Mr_Wolf Mercedes crn, ok. Interi plavi, ok. Ovi u kožnim mantilima crno sivi. Ali što si ti zelen? Šala.

Raduje me svakim napravljenim kilometrom. Buba

@piki Imam na motoru i ove, i one druge sa 6 LED-ova. Jedne koristim da me bolje vide danju, a ove kao tvoje da ja bolje vidim noću. Uhvatile mi kondenz ove prve, odvrnuo samo prednji deo, bez komplikacija. Sa ovima kao tvojima nisam imao problem, ali predpostavljam da se isto samo odvije spreda staklo i rozetna. Javi baš.

@piki Otvoriš, obrišeš, vratiš i gas dalje.

@misa-pei Mišo, srećan put i očekujem slike Sve što znam na ovu temu znam da si već pročitao u mom putopisu.