Merio sam moj, pošto sam na putu pa pred polazak, kofer pun do vrha. 4 vakuum vreće plus resto sastrane. 18+ kila. Sam kofer je, kako sam našao nanetu, oko 7kg - prazan.

Gotovi doživljaji i u danu Qvatro, pa da pisnem. Jutros opet poranili na doručak. Prognoza nije dobra. Najavljena kiša, iznad nas crnilo. Oblak koji nas uporno prati i koji smo do sad na sreću izbegavali nas sustiže. Moramo se ubrzati. Požuri polako. Stihovi u glavi: "Hajde Bože budi drug, pa okreni jedan krug, unazad planetu." Oblače ostani iza. . . . Do klope malo razgledam smeštaj i kroz ono što vidim kreiram kakav je naš domaćin ustvari. Sem što je gospodin kao pojava, vozi motor evo i njegove druge strane. Videh knjigu utisaka i hemijsku koja ne radi baš najbolje, a i stalak koji se klati, ali uspeh da naškrabam. Polazak. Kako smo bili blizo granice za caš nas eto... Skidam lanac s tablice. Opet sam po PSu. Da, imam i prvu pomoć i fluo prsluk u koferu. Goni dalje... Tu stvar kene da se lomi... Kap, Kap, Kap... "Iš", pomislih u sebi. I to je to. Par kapi, i prestade. Kao da me čula. . . . Kreće penjanje uz Passo del Berninu. Na samom ulasku na prevoj stadosmo da dodamo garderobe na sebe, predjemo na zimske rukavice. Ujedno i.... Ovde bućnuh i kameru na kacigu, pa ko voli nek izvoli. Penjemo se uzbrdo, u planine, temperatura pada. U nekom momentu imali i 5 stepeni. Podnosimo lako. Smetovi snega isto toliko metara visoki. Na vrlo kratko smo imali vetrić. Svatih koliko je ustvari dobro bez njega, i koje dodatne poteškoće stvara. Dolazimo do dela gde se izuzetno strmo spuštamo, krivine doslovce polukružne dugačke, jake razlike u visinama. Peglam dobro kad eto ga KRK. Zbunjen svatim da sam nečim zakačio. Sledeća u kontra stranu, opet. Sledeća, peglam jako, opet. Levi kofer dobio dvaput, desni jednom. Prednja do kraja... E da, ovde negde najebaše koferi... Julierpass. Pričam sa ženom uz put, vidim dosta njih cepa Poršee po krivinama gore, svima otvoreni krovovi. Reko vidi ove budale sa kabrioletima, kako im nije zima!? Van svake svesti o nama i da smo jedini motorom gore. Lud lud. . . . Prolazak kroz St. Moritz. Crni oblak je zaglavio tačno na planinskom vencu. Ne ide dalje. Pokazujem mu prst. Figurativno, opet, naravno. Domali, dabome, koji drugi. Buketić je još sa nama. U nešto lošijem zdravstvenom stanju doduše... Polako se spuštamo niz prevoj, ciljamo grad po imenu Chur. Isto kao naš Čurug, ali nije. Boje iz bele prelaze u zelenu. Pauzica za skidanje dela garderobe, opet malo laganije rukavice. Zimske u kofer. Fotka, pa dalje. Hlaaaaaadnaaa... U gradu klopa s nogu, pa gas dalje. Pravac Lihtenštajn. Sa ovim upisujemo šestu državu na naš spisak za ovo putovanje. Ne i poslesnju. Već gubim kompas kad je šta bilo. Previše dobrih dogadjaja unazad dana da ne stižem da obradim i zapamtim. Grad Vaduz. Procunjasmo malo pre smeštaja. Ovde je mislim preko 25 stepeni, prži sunce. Setite se onih 5 gore u planini. Razlike ozbiljne za par sati vožnje. Do hotela bacismo pogled na neki drveni mostić i dvorac na brdu - po preporuci Googla. Cela država dve i po ulice pune besnih kola. Ne znam ni šta sam očekivao. Slave ludaci prvi maj na ulici uz neki fastfood i jednim zvučnikom iz kog gruva tuc tuc tuc tuc... U prirodi nigde nikog da to odrade kao mi npr. Nja. Šta znam... Dodjosmo do gornje tačke, severne. Tu nam je smeštaj. Izbor je bio veoma mali, jeben, skup i luksuzan. Iskoristićemo što pruža. S troškovima smo do sad dobri, pa nema mesta nervozi. Ovako izgleda recepcionarka modernog doba. Iskuckaš šta treba, dobiješ karticu i djon u sobu. Nigde nikog. U čudu sam. Ej Evropo. Već postalo tradicija, nastavak znate. 200km okruglo. Točenja bez, pa nema ni prosečne. Sutra se hvata pravac za Nemačku. Okolina Bruschala. Mesto u kom smo, kod kumova, bili prošle godine - putopis od koju stranicu pre. Vidi. Tamo ćemo biti stacionirani par dana uz poneku ekskurziju, ukoliko vreme dozvoli. Zašto? "Crnja" je prešao venac i ide ka Severu. Opet za nama. Bajaga pomagaj. Okreći opet, ljubim te. Ende za danas. Valja li ovo moje pisanije čemu? Odjavljujem uz...

@Vandrokaš Za pisanje u tim temama neophodan je minimum od 100 postova. Sve dobro, može i ovde odgovor. Hvala ti. Što se Stelvia tiče bilo je i očekivano, naravno. Ali sam išao dokle je moglo. I da malo osetim taj ufur na njega. Prilaz sa ove strane takodje ima dosta dobrih krivina, i stvarno sam uživao. Odvozao sam dobar deo ovoga što si ispisao. Nije moguće sve impresije i doživljaje preneti ovde. Mislim da mi samo ovo jezero negde promaklo. Ostaje za naredni put. U Ponte Novi spavali. Snimak odozgo je ka njemu ako se ne varam. Dan TRE. Ustajanje u 7, pun gas na doručak. Odličan! Danas je u planu manje km, ali napornija ruta. Jutro je hladno, na planini smo. Izlazak iz sobe je do 10. Pa ćemo to malo iskoristiti za jutarnju šetnju, i kasniji polazak. Raspakivanje i pakovanje je postalo pis of kejk. Pozlatio ruke onome ko je izmislio ovo čudo... Preporučujem svima. 40x60 Staje u kofer taman, mehanička pumpica. Bogovski. Gomila garderobe dodje kao jedna podeblja tacna. I tako... Vraćam se temi. Na kraju snimka iz predhodnog posta sam pomenuo dvorac koji me je iznenadio kad sam izašao iz krivine. U pitanju je zapravo neki verski objekat. Da se ne izlupetam previše. Sa zadnje strane jeste crkvica, vezana za ovaj "dvorac", katolička je, ali ne znam ovaj blok ceo šta je. Neki samostan možda. Impozantan mi je, ali nemam tendenciju da se udubljujem u detalje. To kolega @yogibear bolje radi. Neću da mu uzimam posao. Šala. Sa druge strane su one prelepe boje i predeli koji nikako da dosade. Nadjite sličnosti... Na ruti koju smo planirali za danas gmaps već pokazuje najmanje 20 kamera za brzinu. Bukvalno ih ima svugde. Na svakom ulasku i izlasku iz malog mesta su narandžaste kutije sa kamerama. Ne vozim 200 tuda, ali mi je postalo napeto da stalno mislim o tome, i da li ću proći sa 5 ili 10kmh više. Pribegavam varvarizmu, figurativno. Ovo su mi prvi kilometri od kad vozim motor da ovo radim. Odjavljujemo se iz smeštaja, Arivederči sinjorina recepcionarka... Spuštamo se se opet ka ravnici, iliti kotlini, što nam daje jako lepe poglede i nešto topliju temperaturu. I jedna umetnička... Fale mi u ovim putopisima geografski pojmovi, ali... zapamtio ih nisam. Konsultacija sa google mapama trenutno nije moguća. Pišem s telefona, net je očajan. Bukvalno se samo kotrljam u svemu ovome. Ukoliko bude potrebe, i nekonl to bude želeo, obradim naknadno. Hvala na razumevanju, da budem služben. Idemo dalje... Put Stelvia, i ako znamo da preko neće moći, tučemo dokle daju... Uz put, a već je i vreme, za jedenje.... Zoka je obraila internet i on joj je rekao da pizerija Lampl u malom mestu Malles Venosta Mals ima visoku ocenu na netu i da će tamo da se krka. Parking je dzabaka za prva dva sata ali ako se izjasniš s nekim kartončićima kad si parkirao. I da imam, odakle mi!? Statrtovasmo lokalce, i rešiše nam to ovako... kažu dontiška voriška. Par koraka na trgić pa u pomenuti lokal. Naručismo klopu, uhvati me dremkica. Taman se zagasih čujem: "ne blamiraj me". Objašnjenje da smo sad ovde i nikad više ne prolazi... Djudjaro, fumare, amora mia kaco, pancerote, lazanje i lizanje maco... Dobih neki sataraš preko testa. Očekivanje bilo veliko, realizacija tanka. 'Bem mu majku, ako bolju pizzu ne jedem u Zemunu. Nastavljamo sa stihovima... Gelato, kapri, i tuti kapi, padrino ćićolina, uživam u Fanti. Sipaše nam ko na dečijem rodjendanu, pomislih možda je i iz dvolitarke. Ajd, ko da ću oko toga da se stresiram. Zoki se dopao kvatro formadji. Kako cepam ovaj Italijanski. Napravite mi mesta da mogu da pokazujem rukama, a da vas ne zakačim. Felče azuro, paljeri di banjo...idemo dalje. Bubu nije odneo pauk, tamo je gde smo je i ostavili sa sve papirićem. Cepamo. Pri jednoj pumpici crvena maaakina. Lomih i savijah one krivine kao da sam sam. Buba dobro podnosi, kojekude osetim blageee poteškoće na jakim kočenjima na bizbrdici, kapiram zbog tereta, sve ostalo podnosi top. Leži, ubrzava. Puca Akrapovič po serpentinama, mami osmeh iznova i iznova. Izvanredno. Zoka još izvanrednija, ne žali se ninašta. I da, poljubismo rampu, očekivano. Mora nešto ostati i za "to do". Obrnuh motor na štenderu, kad čuje se doleće Porše, okrenem se, cimnu Švaba glavom ka meni. Odgovaram mu "šajze" i pokažem da je zatvoreno. Nasmeja se i ispriča nešto. Moj nemački je ostao na ovoj reči gore citiranoj. On odgovor nije tražio, znači razumeli smo se. Plan B, Švica, Alpi, s druge strane. I bi tako... Gore prijatnih 5 stepeni, sneg. Da nije bilo adrenalina da zgrejem sebe i suvozačicu ode mas u propas. Ali bilo do jaja. Pade mi žao što tu vožnju nisam snimio. Ali toliko sam uživao da mi kamera nije pala na pamet. Praštajte za to uskraćivanje. Spust opet ka Italiji, kroz tunel Munt la Schera i eto nas na brani via della Val. Lakši za 13e jer smo ga koristili, ne bre branu, tunel. Svetlo je uvek na kraju - veruj te. Može malo i... Brana, i prizori oko... Lago di Livigno Žena opet pravi planove sa googlom, pominje neki kroasan i kafu. Ma naravno da idemo. Navigacijo reci kuda. Livigno. ... I bi kroasan, kafa, mafin i keks šejk. Rolamo dalje, smeštaj nam je na još oko sat vožnje... . . . Samo proveravam patent, radi savršeno - ne mrda. Stigosmo u Tovo di Sant Agata. Domaćin od engleskog zna samo litl. Doslovce samo tu reč. Sve ostalo se svodi na pantomimu. Video duks na meni, pomenu Rossija, i još po nešto na Italijanskom. Ćušnuh Bubu pored njegova dva ljubimca. One gole lutke sastrane nisam svatio čemu služe, ali nije ni važno. Samo zapažam. Soba odlična - 85e, noćenje sa doručkom. Da li se dobro provodimo? Izrazi lica neka kažu. Ende za danas. 285km 5l okruglo na sto kilometara. Spavanjac. Sutra nišanimo Lihtenštajn, pa put Nemačke kod kumova broj dva. PS: Samo da kreten ispod prozora prestane da turira svoje ćereslo i odoh da spavam... PS 2: preliva mu karb - ne znam kako bih mu to objasnio na Italijanskom. Hvala na čitanju dobri ljudi.

@travelman Zagledam uz put. Nema te?! Okej. Dan numero Due. Iz HR smo krenuli već u pola n8. Blaga zimica do izlaska sunca, ali podnošljivo. Ostatak dana temperatura na potezu od 20 do 25 stepeni. Savršeno za putovanje. Kroz Sloveniju samo tranzit. Kupismo i našu prvu vinjetu - vinjetooo haha. Kao ono nekad skidanje nevinosti sa prvim prelaskom preko grane. Po koja pauza. Šta se beli u gori zelenoj!? Virnuo na... Bombon! Kroz Austriju takodje samo tranzit. U povratku je plan da se možda njom pozabavimo detaljnije, kao i Slovenijom. Otom potom. Nastavljamo daljše. I eto je... Ital'jano dasa, mafija špageti... Čisto da se podsetimo ko je igri... Princeza koja super sjajno sve ovo podnosi. Zeleno je odmor za oči. Leči. Uz put takodje i... Pazi ono gore pri vrhu... Dosta smo livadili. Zadjosmo malo i u grad. Da ga J kako se zove. Nisam znao ni da pročitam ono - ili je to bio neki drugi... nebitno. Šta htedoh reći!? Mali, lep. S dobrim sladoledom i kaficom. Oko sat vremena do smeštaja koji smo ranije rezervisali. U pitanju je neki ski centar. Koji sad nije u funkciji, ali je smeštaj upola cene, recimo. Kao da ne stoji prazan... kako god. Činio se povoljan i zanimljiv. 68e, nas dvoje, s doručkom... U poredjenju sa ostalim ponudama. Top. Danas je bilo jako. 540km Potrošnja po točenjima 5,6l i 4,85l. Izvanredno. "Guta" samo ako ga jarim autoputem, zaključih. Sve do 120ak, je ispod i do 6l. Po Ita, sve potez 50 do 100kmh - pade ispod 5. Da napomenem, nas dvoje i tri krcata kofera. Šta tražiti više!? Do sadašnjeg smeštaja jedan deo za vaše oči... izlete dvorac na kraju. Oduševio sam se Uživajte bar upola koliko sam ja... Sutra Bože zdravlja Stelvio. Srećan kao malo dete. San snova. Ciljam stranu kreveta do prozora i odjavljujem se za danas. Hvala na čitanju

@travelman Hvala čika Sale. Ako me primetiš na drumu reaguj. E pa da, akcija bider majer počela. Verujem da ste ga svi primetili na koferu. O imenu akcije naknadno. Beograd - Zagreb autoput, šta o tome reći. Ko god se ne upuca na tom potezu, posle će uživati... Mi smo hteli najbržim i najkraćim putem do tamo kako bi danas što više vremena proveli sa dragim ljudima. Da malo sebi zamažemo oči od smaračog dela puta obićićemo prirodni rezervat Medjamu. Spremite se za slike... Gospodja i ja šaljemo pozdrave. Vožnja joj je odgovara. Put nije osetila. Sa voljenja, prelazi na obožavanje naše Bube. Goriva u našim stomacima nestaje, s toga... Čuj mene pejzaži, klopa.... Polako ka dragim nam kumovima... U nastavku... Živeli s ekipom! Julishka je top. U sledećem pisanju će biti pravih dobrih moto slika, krivina itd. Pratite. Ciljamo Alpe. Danas je palo 455km. 6,7l na sto... ceo litar i jače više nego do sad. Što zbog tereta, verujem, što zbog brzine na autoputu, 130,140kmh, konstantno. Radujem se onome što sledi... Hvala na čitanju dobri ljudi

I prodje kao za čas. Došao trenutak polaska... Sreća sreća radost! Magare natovareno do panja. Tri kofera, bezmalo 50kg. Pišemo se, držite palčeve.

Obori kolegu i pobeže govedo.... https://www.instagram.com/reel/C6LUleWIttW/?igsh=czBneTA1ejBoZnpr

Uslužni oglas. Scorpion EXO-R1 Air Carbon kacigu u S veličini (56cm obim). Težina 1250g. Poseduje pumpicu za naduvavanje obraza. Nošena uvek sa potkapom, unutrašnjost oprana. Ko nosi M veličinu, ova kaciga će mu odgovarati zbog oblika školjke (sve ostale kacige su mi bile u M veličini). Dolazi u originalnoj vrećici. Uz nju ide providni vizir. Na slici se vidi par ogrebotina na viziru koje se ne primećuju u toku vožnje. Na samoj kacigi nema ni jedna ogrebotina. Cena 280e, lično preuzimanje u Beogradu Telefon 065/9300-165

@Black Betty Nisi svetlo ili blic upalio kada si slikao...

Treće korišćenje istog seta iz Wobbyija. Savršeno funkcioniše. Isekao višak naravno, obavezno odmah posle krpljenja vožnja da se zakrpa ušuška dobro.

Za one koji imaju problema sa mestom u koferu, kao što ću ja imati kad krenem sa ženom na duži put. Danas u Lidlu vakuum kese sa pumpicom. 1600din mislim... Izmedju ostalog u setu je 4kom 40x60. Za kofer pasent. Za put za garderobu vrh.

Ubaci u drugu eeej

@Skittles Baš si dobre ture počeo da cepaš. Bravo! Kakav CRF, da se upucaš na asfaltu do ovakvih lokacija. ADV i udri. Mada i Neca koliko vidim dobro izdržava sve ovo. Elem, prepoznao sam scenu sa nepoznatom živuljkom. Vraćamo se žena i ja s mora, u sred noći stajem na Žabljaku da bacim šor. Izadje i ona da malo protegne noge. Kad u sred one tišine čuje se neko polugroktanje, onako, korak po korak, puckaju trule grane. Jasno je bilo da je neka golema životinjka bila u pitanju. Brzim korakom ka kolima i gas. Nije svejedno.

@piki Ja odradio upravo. Hvala za ideju. Moja izvedba je u plavoj boji. To bilo pri ruci. Radi posao. U fazi zatvaranja.... PS: Kradite ideju za mesto za mirišljavu "jelkicu".

Suzdržaću se od bilo kakvih komentara...

Videh u Viber grupi ovo. Deluje da je slila s lica mesta...

Samo je obrni na kontra stranu, sa spoljne strane blatobrana, taman će da prodje izmedju tablice i katadioptera po visini. I rešen problem. Dodaj i koje ušice na poklopac. Da možeš sitniji prtljag da nabaciš odozgo i vežeš. Ideja samo....po potrebi.

@VLAD81 Odlično. Bravo. Svidja mi se. Fali jedan detalj: zaključavanje kofera za motor. Da neko ne može da ih skine sa nosača... Možda neka polugica preko ove bravice za poklopac. Ili nešto slično.

@Don_Kihot 10ak evrića sa Ali-ja. Odličan.

Nije trebalo mnogo mudrosti niti vidovitosti da bi predpostavili gde će se provesti i današnji dan...na motoru. U sred ničega. Čuje se samo po koji talas, cvrkut ptica i škripanje dasaka ispod nas koje nastaju usled ljuljanja drveća na vetru na kojoj je konstrukcija platoa... Pre oko dva, tri sata to je izgledalo ovako... A zatim... U potrazi za savršenim mestom koje smo i našli... Sendviči... Hladna... Oči su na pola.... Odoh da dremnem. Pozdrav sa lokacije...u glavi kao poručeno ide "...Na skriveno te vodim mesto..."

@Skittles Spavaš li mirno?

Šala nije na odmet naravno, ali je druga stvar ovde u igri. Masa vas je iskusna i na motorima ceo život, sa predjenih stotinama hiljada kilometara. Moja moto karijera je tek negde na malo ispod 20 000km, i ovo mi je četvrta sezona. Imajte razumevanja

Jutros 8h, ključ u bravu...bzzz, bum... ostao sam sebi dužan još ranije Semenik i muzej lokomotiva na otvorenom u Resiti. Mašina radi. Punjenje alternatora i spoljna temperatura 14,2. Savršeno, oboje. Brzi dogovor sa drugarom iz Pančeva. I eto nas brzo na putu ka granici. Standardna ruta preko Kovina, Bele cekve, Kaludjerovo, nacionalni park Nera... Koja slika da preseče tekst. Današnji akteri. Standardno mesto za pauzu... Malo prirode uz put... Koliko zapravo nisam bemvejdžija govori ova slika gde sam isekao znak u toku slikanja, donji levi ugao - sad mi zapalo za oko. Ceo dan je bilo polu oblačno ali toplo. Nije moglo bolje. Još nije ozelenilo kako treba...samo to fali. Danas kolega u Viber moto grupi piše: ispao nekom kofer, tu i tu je. A ja uz put videh, pa mislio da dodam, izgubio neko kravu, tu i tu je...haha.... Sama u sred ničega. E pa da, Resita, muzej lokomotiva na otvorenom. Ima gi raznih... Lepo. Ispunih sebi želju... Put nazad opet, sada od Resite ka Anini kroz nacionalni park Semenik, koji me je oduševio. Pored stvarno lepe prirode i krivina, prijatno me iznenadio sam asfalt. Grub, rekao bih stari, ali u odličnom stanju. Stekao sam poverenje u njega, pa sam se iz krivine u krivinu sve više opuštao dok nije stiglo upozorenje...do sad mi se to nikada nije desilo, u polukružnom zavoju pod nekim za mene do sad nepoznatim i nedostižnim uglom motora zakačih nogom asfalt. Kratak "liz" je verovatno značio da dalje ne može, a Boga mi i nije neophodno. Smanjiti doživljaj! Gume su takodje potvrdile isto... @m.milivojevic jesmo li sada okej? Sa tonom buba po sebi i motoru stižem kući. Bilo odlično! 435km 5,5l na sto... Sutra je Nedelja, takodje lep dan u najavi. Zavisno kako se namesti, ali možda se sutra uveče opet "vidimo" ovde sa novim slikama i dogodovštinama. Otom potom... Hvala na čitanju...

Ja dobio 30% na lone Dokaz:

Otišao sa ženom rekreativno na otvaranje. Vratio se sa dve kese i lakši za 28000 sa sve uračunatim popustima. Obzirom da su na 5 min od mene - vidjaćemo se.