@Blackened Moraš pogledati sliku malo šire. Van onoga što ova kamera i snimak predstavljaju. Probaću: Uključujem se, isprekidana, migavac, regularno. Levo nemam nikoga, s desne nemam nikoga u tom trenutku. Kao što rekoh, ulica ide na gore, i u polukrug, preglednost ne baš najbolja. Samo što sam krenuo, vidim ga doleće, bukvalno. Potapam gas da se ubrzam. Vidim bus u raskrsnici, vidim da se semafor smenjuje. Uradio kako sam mislio da je trebalo. Po zvuku njegove sirene vidiš da nije baš ni u tom trenutku bio toliko blizo, niti se čula škripa guma što bi nagovestilo da sam ga opasno isekao. Složićeš se?! Dalje su već ljudske osobine, kućno vaspitanje, narav i ostalo. Sad reci kako bi ti odreagovao po mom opisu situacije?

Dobri moji s kim mi delimo vazduh... Pavijan je bio žestoko bogatog rečnika, te ne preporučujem gledanje snimka ako imate ljudi oko sebe. S moje desne strane ulica ide na gore i u polukrug. Doleće odozgo kao metak. . . . Poražavajuće!

Ogradjujem se odma da nije u skladu sa imenom teme, ali je tematika tu negde. Kaže učiteljica nije ni videla da prelazi ulicu, razmišlja šta da radi za kontrolni. Slatko me nasmejala... Oprez oko škole svakako.

@baneBP Ja! Odličan. Uzimaj, montiraj, vozi, ne misli. Edit:

Od kupovine nema još godinu dana a utukao sam preko 15000km. Motor koristim isključivo za putovanja i turizam, ništa grad i svakodnevne obaveze.

Ima još prednosti dvodelno. Često posle kiše asfalt ostane mokar, a bude toplo, ili sparno, skineš samo gornji. Donji voziš još neko vreme da ne kvasiš noge. Opet i obrnutno. Skoro u u povratku s puta me uhvati neka zimica i vetrina, a bio u meš jakni. Navukao samo gornji deo, spasao me produvavanja. Milina.

@Zarkela I što se posle par vožnji izlomi i počne da se krnji taj gumirani premaz. Nije predvidjeno da ga lomi vetar i da mlati ko zastava. Odradila i meni ona iz Wobbyija više vožnji, pisao sam na predhodnim stranicama. Ali na duže staze ipak ne.

@kick88 Hvala! Imaš ih još raznih na predhodnim stranicama ove teme. Jeste. Nadjosmo preko bookinga. A onda ih kontaktirali mailom i dobismo još povoljnije skoro 100e. Obod Rovinja. Meni leglo savršeno što je tako.

@Blackened A oko vrata? Isto?

Mišo, Top priča. Uživao sam čitajući. Elem... Ja kad toliko puta prodjem kroz neko mesto, kao ti kroz Doboj, svratim kupim magnetić. Računa se da sam ga obišao i svašta nešto video. Da ga poznajem. S'motora? S'motora. WiFi lozinka mnogo dobra, mene asocira na bežanje od istog. Razočarenje baš što nije bilo još jednog susreta sa medama. Iznervirah se i ja pravo.

Unapred se izvinjavam na smetnji. Kratak info, da ispoštujem proceduru i formu. Magnetići su se umnožavali kroz tačno 1900km vožnje unaokolo po HR i poslednjih skoro 640km u cugu do kuće, i s ponosom dodeljeni frižideru na dalje staranje. Kako zapažamo postaje premali, prebrzo ga popunjavamo. Hvala Bogu da je tako. . . . Lepo je proputovati, svašta videti, ali kući je definitivno najprijatnije. Jedan je dom i naš krevet je, ipak, naš krevet. Do narednog, nadam se najskorijeg, putovanja...

Bravo ime! To je to. Kao, delom, saučesnik u ovom zločinu, odmah da ti kažem: ne osećam grižu savesti.

Odlična! @misa-pei ima da se oduševi kad ga vidi

Rovinj upravo...

Hvala na komentarima dobri ljudi. @admiki Pozivam se na neznanje. Nadoknadjujemo naredni put. Unapred, hvala na pozivu, rado ću svratiti. . . . Večera gotova, ležim na plaži, svi su već otišli, ležaljke prazne. Talasi udaraju obalu, nazire mi se neka inspiracija, koristim, pa da dovršim svoj referat. . . . Na motoru smo, zujimo ka primorju. Vrtim po glavi genijalnost Nikole Tesle. Koliko bi nam svet i okruženje bilo drugačije da se tada imala svest o vrednosti toga što je on plasirao. Tu misao mi prekidaju krivine koje slede. Vraćam koncetraciju na drum. Gubimo na visini. Serpentina za serpentinom - probajte ovo kao brzalicu. To znači samo jedno. Spuštamo se ka moru. Skoro da mu mogu osetiti miris. Aha, sad ga i vidimo. Radujem se unapred nečemu što sledi, ujedno, to će biti i moje polurazočarenje. Naknadno o tome. Pre toga ćemo zastati kod vidikovca Prpa. Zanimljiv usputni lokalitet. Na parkingu sama. U sred ničega okolo, praktično nikla iz kamena. Beležim. Malo iznad... Stvar koja se zove Kubus. Ostalo mi je da malo izgooglam o njoj. Naknadno ću - realno verovatno nikad. Tu smo. Karta na licu mesta možda deluje i zanimljivije. Fotkam. U daljini vidimo ostrvo Pag. Prisećam se da mi je poznata So na kojoj je pisalo Solana Pag, plavo bela kutija. Naša znojava tela, (ovo zvuči kao uvod u afterporn priču, ali nije haha), hladi prijatan vetar koji tamo duva. Prija. Vidite ko vam dole maše. Sa penjanjem na najvišu tačku, sećate se priče oko horoskopa, morao sam, vetar ozbiljno pojačava. Primećujem da sam sebi upadam u reč dok ovo pišem. Verovatno stručnjaci u belom imaju adekvatnu šifru za to. Meni, kako god, lepo! Khm, vetar i vidikovac. 30 sekundi dočaravanja. Panorama, uživajte. Stazicom nazad... . . . Zajahasmo. Nastavljamo, Spuštamo se u Karlobag. Odatle bi po svemu sudeći trebala da bude vrhunska vožnja do Senja kojoj sam se toliko radovao. O kojoj se toliko priča... . . . Zvao sam bata @Nole Bgta juče da ga pitam zašto je moje oduševljenje izostalo. Šta nisam dobro uradio? Toliko se pričalo o tom potezu na Jadranki. Krivine lepe, dugačke, asfalt ima ozbiljan grip. Hajde, tu i tamo malo gužve koja mi je možda omela doživljaj. Pogled na more, da! Ali... Pap. Eto nas u Senju, a ja sam u fazonu: "Šta? To je to?" Lepše sam se vozio do Karlobaga svim onim krivinčugama. Ostao je dogovor sa Noletom da se baci potez Starigrad - Karlobag kao popravni. Imamo dogovor! . . . Senj . . . Uz još malo lepe vožnje uz primorje sletanje nešto kasnije vršimo u Rovinj. Mesto gde ćemo biti narednih 7 dana i koji neće biti tema ovog pisanija. I Buba ima adekvatan tretman. . . . Red plaže, red ležaljki, red kupanja...nije nešto što me ispunjava na max kao savijanje motora po oštrim krivinama, kroz lepu prirodu, pogotovo. Ovo je za gospodjin gušt. Draga, uživaj! . . . Biće tu kratkih ekskurzija do Poreča... Obilaženja okolnih polja maslina... Limskog kanala. Pule... Pulske Arene, dabome. Jedna za druga @Marko05. Ali otom' potom o ostalom... . . . Sa ovom slikom bih završio ovo pisanje. Zahvalio se na pažnji i čitanju. Slike generala Frižidera sa putnim ordenjem naknadno. Za njega nismo našli mesta prilikom pakovanja. Ustupam prostor za reakcije i po koju vašu reč... Ćao!

Ne reci mi dvaput bate. Video si sve. Ne treba mi mnogo. Pozdravljam vašu turu. Prvo sledeće slobodno vreme opet Priroda leči.

Jučerašnji dan je bio pravac Istok - Zapad. Sada je vreme ubaciti Jug u igru. . . . Zavrtimo točak sreće. Zapravo oba. I još po koji zupčanik, lančanik, kardan... Razumemo se! . . . U 7 smo već bili za stolom, obavljali doručak. 45 min kasnije na drumu. Jutro je sveže. Sunce već proviruje i hvatamo ga. Fotosinteza beše? Ili sangejzing? . . . Zanimljivo bi bilo za videti one vodopade, mogu nam biti uz put, ali ne one na koje svi idu, mi ćemo na Štrbački buk. Granicu opet prelazimo. Opet pečat, opet imate li šta za prijaviti? "Samo ženu iza mene!" "Slobodni ste." U mestu Nebljusi treba da sidjemo sa glavnog puta. Tu se konsultujemo sa navigacijom. 3,5km - 18min do lokacije... Deža Vu. "Gospodjo, meni ovo nešto sumnjivo i neproporcionalno? Da ne kažem opet!" "Ne, ne. Dunja (Zokina koleginica), je tu bila kolima. Ne može biti problem." Vozimo dalje! Tadaaaaa, nema asfalta više kao što sam i predpostavio. Zapišite tamo "osoba koja nije od reči". Rekli smo i opet porekli. Okrenuli se nismo, nastavili jesmo. Jedino što u svoju odbranu imam da kažem je da je Buba ta koja to potpiruje u meni. Ono, uhvatio sam se pogrešnog društva, znate kako kažu. Ne bih ja verovatno išao dalje da ona ne može. A može! I to jako dobro. I eto tako, i eto zato. Dokle je moglo. Sve nizbrdo. Do nekog nazovimo proširenja i zaravnjenja. Treba li da kažem i frazu "nigde nikog"? Odatle mali pešak i onda ono zbog čega se zapravo isplati sav ovaj rizik. Mir, tišina. Samo zvuk vodopada. Čuće te ga nakon još koje slike. Prebiram ih upravo i ova izuva. Miki, vidi je. Dug duge i predhodnog putopisa je izmiren. Imamo je. Biće nam jasno, videvši preko Une, da je Dunja došla sa Bosanske strane, i da do tamo vodi asfalt koji se jasno vidi sa ove naše, Hrvatske, strane. . . . E pa da, zamalo da zaboravim. Video. Kompletan doživljaj sa sve zvukom. 30 sekundi, ni premalo, ni previše. Uredjenom stazicom nazad. Jedan zanimljiv detalj uz put. Pa onda uzbrdo istom onom "pistom" na glavni put. . . . U pravcu našeg sledećeg stajanja, kome se posebno radujem proćićemo vrhunskom etapom za vožnju motora. Asfalt je nov, put je uzak, ali je krivina na krivini. Prelepo. Iz skroz desnog savijanja, ide naglo krivina u levo, te bih morao kao na MotoGP-ju da prebacim težinu kako bih ispratio put. Top! Pričamo o sledećem. Donji Lapac - Korenica Putna oznaka 218. A potom Korenica - Gospić. Putna oznaka 25. Na malo kolorizovaniji način to izgleda ovako. Prisećamo se meda sa Karpata. Sve očekujemo i ovde nekog. Samo bi se s ovima lakše razumeli. Ovi znaju "naški". . . . Rekao neko Gospić, a odmah pored Smiljan? Jedan od mojih omiljenih istorijskih likova Nikola Tesla. Imam od ranije čak i neku, fol, člansku kartu njegovih obožavalaca. Ne bih ovo propustili nikako. Bubu ostavljamo kao Rumunski buvljak i krećemo u obilazak. Baš izgledamo kao oni hepi turists koje sam vidjao. Natovareni, šareni, svega ima. . . . Informativno, karta 10e po osobi. U crkvicu se ne može. Virkamo samo kroz prozore. Sve je unutra uredjeno. Izmedju crkve i kuće... Nastavljamo ka kući. Ispred... Unutra... Sve je počelo od mačke i elektriciteta koji je nastajao dok je Nikola mazio kao dete. Nikola je bio dete, mačka je bila mače. Brojevi svih njegovih patenata. Ukupno 271. Koji je vaš ideal? Izumi da ne ulazim u detalje. Na dugmence mogu i da se pokrenu. Sitan kratak detalj: Nacrt brodića koji je plovio po reci dok je Nikola upravljao sa njim sa obale. . . . Pored kuće je mala prodavnica sa suvenirima kao i Teslin generator za prenos električne energije na daljinu. Njega smo imali priliku da osetimo na svojoj koži. Puca, grmi, lomi i mi držimo neonke u rukama koje svetle bez da su bilo gde priključene. Odaljavanjem od izvora neonka bi slabije svetlela. Po izlasku još jedna od izreka. Da se uslikamo i sa Nidžom. Zoka me tera da krenemo, mora gasim ovde, pa ću nastaviti. Da li je ovo bilo dovoljno pitko? Nemamo još mnogo.

E pa dobro, putopis. Kao takav treba da bude potkovan našim osećajima koje steknemo na proputovanju. Da osetite naše impresije, emocije, želje, znoj. Da vam dočaram kad smo se smrzli, a kad prepali, da stvorite sliku kao da ste sa nama. Nama. Ne moram da vas podsećam, već znate, da najveći broj svojih mototura vozim sa dragom mi i Bubom - koju humanizujem, kao živo stvorenje. Volimo je. Pazimo je. I ona nas pazi. Valjda i voli. Biće svega uz standardan šablon, samo da se podsetim... red šunke, red sira, a ne! Ovo je recept za sendviče. Pu, da ovlažim prst, okrećem drugu stranu, šuška papir, aha, evo ga! Red teksta, red slika, red teksta, dve slike... Laganica!? Da krenemo... Odluka je pala. Na letovanje ćemo Bubom uz neizostavni usputni turizam. Ovo je priča o turizmu, ne o letovanju. Spakovaćemo se racionalno i bez preterivanja. U startu smo napravili laku selekciju. Izgledala je ovako. . . . "Ne, ne treba ti noćna krema za lice. Lice ne zna koliko je sati kad ga mažeš." "Takodje, krema ne zna da li ide na dupe ili lice." . . . "Sa očima ti je sve ok. Ne treba ti krema za oko istih." . . . "Ne, ne treba ti puder. Ideš na more." . . . "Pobogu gospodjo imaš samo dve noge. Ne treba ti 5 pari obuće." . . . "Šešir do mora? A da ga ne izlomimo." Može! Rešavam ti to. I dušek na naduvavnje. "Dobro 'ajde!" . . . Najteži deo je prošao. Sa mnom je lako i nije zanimljivo za pisanje. Šorc, majice, gaće, čarape i četkica za zube. Ende. Ideja je bila samo da se nadje mesta za peraja i masku, bez svega ostalog mogu. Te dve stvari su mi, ono, za gušt. I uspeo sam. . . . Radni je dan - Četvrtak. Krećemo nakon poslova uz malooo vaćarenje vremena pred kraj. Iskoristićemo popodne da dobacimo što dalje, a u pravcu našeg konačnog odredišta, Rovinja. Spakovani veče pre. Polazak neki minut iza 15h. Komšija nas uslikava tik pred puštanje kvačila. Slika odozgo, već vidjena, ali...red teksta, red slika, podsećam samo. . . . Do granice autoputem. . . . Na tabli piše: državna granica 6km. I da, tu počinje kolona. Svesno smo to tako uradili. Video sam ja na kamerama da je gužva, ali nisam očekivao 6 km provlačenja sa natovarenim motorom na bezmalo 40 stepeni. Bilo je prenaporno. Buba se usijala. Doslovce. Temperatura za cela dva podeoka iznad radne. Klikće sva i ne zvuči dobro. Švaba je označio bočnom strelicom kao "odavde na gore ne sme". Na sekundu sam čak video i lampicu za ulje kako čkilji. Razbili smo i pregrejali ulje, naše jedino sredstvo za hladjenje agregata. U poslednjem trenutku dobijamo pečat u pasoš, razvlačim najlaganije moguće do pete, 100 na sat, klizimo, i stvari dolaze na svoje. Temperatura pada. Huh. Agregat opet zvuči kao doksa. Ili taj zvuk pre podseća na helikopter - č, č, č, č.... Zoka mi čestita za manevrisanja kroz kolonu, svaka čast Miki - reče. . . . Ko je gore primetio, primetio. Ko nije, nama se uz put, malo kasnije, smešio mali jubilej. Sem punoletstva ove godine naša Buba prelazi u šestocifreno merenje predjene kilometraže. Tek razradjena! Vidimo se i na 200 000. Bože zdravlja i sreće junačke. . . . Sa HR autoputa silazimo, hvatamo put Bosne. Opet granica. Za razliku od prvog prelaska ovde su tri auta ispred nas. Ima fore i za fotku. . . . Modriča, pravac Doboj, odvajanje za Prnjavor, Laktaši, Banja Luka... . . . Na gore pomenutom potezu doživljavamo stres. U toku vožnje, iz suprotnog smera, u preticanje kreće Golf 3, iako mu ablendujem i on ima gde da se vrati, ipak nastavlja. Za kočenje nemam vremena, hvatam desnu ivicu asfalta, mislim poslednje centimetre pre rizle i mimoilazim se sa idiotom koji pretiče šleper. Da, u jednom trenutku u ravni smo sva trojica. Stegao sam guzove u momentu. Mili Bože... Ne bih slagao ako bih rekao da su centimetri bili u pitanju. Ohladio sam se, noge su mi se odsekle. Nastavljam hladne glave dok u sebi brojim do beskonačno. . . . U grad na prvu pumpu ulazimo na poslednjim kapima goriva. Iskreno, mislio sam da ćemo morati da guramo. Koliko je stalo? Bubin rezervoar je po specifikacijama ravno 20l zapremine. . . . A u BL, ćevapi na najboljem mestu. Sa lukom i kajmakom, dabome! Gospodjini su krompirići, voli ih uz ćevape. Ode i tu sat, a mrak je uveliko. Banja Luka je mokra. Neka kiša je bila neposredno pred naš dolazak. Otežava kretanje kroz gužvu u gradu. Na dva mesta su i neki veliki radovi. Preusmeravanje saobraćaja. . . . Smeštaj je rezervisan u Novom Gradu, na samoj granici sa HR. Sledi nam još oko sat i po' vožnje tj nekih 90ak kilometara. . . . Bosna. Mrkli mrak. Spoljna temperatura uveliko pala ispod 20 stepeni. Imamo na sebi meš jakne i ispod majice kratkih rukava. Da da, smrzli, kao dupeta! "Da li je tako bilo hladno, kao mornarima sa Aurore" Ide mi ta Bajagina u glavi dok odbrojavam naše poslednje kilometre za danas. Popalio sam sva svetla koja imam na motoru, dan, nigde nikog, sečemo mrak kao nožem. Vidim u nedogled mislim. Uliva poverenje. U motel stižemo u pola 11. Kilometraža za danas 402. Vreo vreo vreo tuš pa u krevet... Sutra je ceo dan pred nama i avanture tek slede.

Dugo nas nije bilo? Nikolica je sa prikolicom krenuo u nove avanture. Kao mali nagoveštaj, neko je poneo slameni šešir i knjigu od 300 strana, a neko sam poneo, ne nije greška u pisanju, peraja i masku. Putna trema golica moj desni dlan, kilometri držite se...

Pravda za Ranka!

Ovde je jako bitno u kom trenutku bi potencijalno došlo do kontakta dva vozila. I na koji bi način policija to tumačila. Da lik odozdo uleće kao da mu je rodjendan, bez da je pogledao, svakako, i da je Ranko u tom trrnutku u krajnjoj spoljnoj traci, i da se tu sudare. Krivac je lik koji se uključuje. Par metara kasnije, auto je već ušao u ktok. I imamo situaciju da se Ranko praktično prestrojava u njega, u njegovu traku. Ranko krivac. Tu je začkoljica i kako ja to vidim.

@Forsberg Komšija Forsberže onda je ovo za tebe, taman da proširimo priču malo dalje od TF i TA.

@Гоша Hvala kolega. Drago mi da je ovo moje pisanje dopadljivo i da nije uzaludno. Uvek je upitno šta snimak i slika mogu da dočaraju... sem ako to neko već nije okusio, kao što si ti pomenuo. Moju naknadnu upalu ramena i ruku nakon borbe sa motorom svakako ne. Da, vremena nikad dosta. Hm, oba poteza su odprilike po istom šablonu. Nećeš ni sa jednim pogrešiti. Ako bi baš morao da se odlučim izabrao bih Majdanpek - Rudna glava.

@Bole37 Sale, evo ga. Nemanja Brkić +381658230921

Jedno iskustvo više, pa da podelim. Ulje Ipone 15w50. 10 000 km kasnije provukao ga kroz prste. Boja mrvuuu tamnija nego novo, bez mirisa na spaljeno. Čisto. I dalje postojano, kad se protrlja. Sipao opet isto.