Čuj leteći automobili - leteći motori bato... Stigli novi opanci, pa da se montiraju sutra.

@travelman Alal vera za pisanije, sve tačno u slovo. Bila mi je čast, pa da što pre ponovimo, a i odvozamo ono o čemu smo šuškali. U zdravlje.

@Немања Kako nema...homo zglob, centralna matica. Na VW grupaciji, koliko znam na Alfi, itd.

Položili iz prve... Naručeni novi opanci, čekam isporuku. Ostajem na Metzeleru, koji je i sad na motoru, i koji se super pokazao. Idemo dalje.

Ekipo, Došlo vreme da i ja pazarim nove opanke. Gde je trenutno najpovoljnije?

Ode. Katanac.

@Don_Kihot Voli tast da sedne na moj motor i obrne krug. Do kraja ulice i nazad, ali tu se sva ljubav oko njega i motora završava. Zamena samo za novce.

Tastov auto, domaćinski. Za preporuku. 0692495320 Zoran PA link: Volkswagen Golf 7 TDI WWW.POLOVNIAUTOMOBILI.COM Volkswagen Golf 7 TDI, 2017. godište, Limuzina, Dizel 1598 cm3, vozilo prešlo 182745 km, Golubinci...

@rast Ne podržavam nikako torokanje na telefon u toku vožnje, jer odvlači pažnju itd, ali kad je već "pod moranje" a obavlja se po zakonu, mislim na spiker ili slušalicu, gde je problem? @RankoBg87 Auto sa kavezom. Tačno iza mene, savršeno mesto za ovakav pregled.

@SlobodanR1 Verujem da je u kontekstu šale kolega, ali svakako da dodam. Zbog posla kojim se bavim telefon je non stop u upotrebi. A kad vozim onda je ili spiker upaljen, ili blutut slušalica, eno je ispred mene na suncobranu zakačena, ljulja se. Nikad mob na glavi u toku vožnje. Edit: Edit2: Znatiželje radi me zanima, bez imalo ljutnje, koja je svrha i ideja tvog komentara, i kakve to veze ima sa ovim talibanom u Puntu i situacijom sa snimka?

Da nije smešno, bilo bi žalosno... Iz suprotnog smera (ostrvo je tačno ispred mene, a sa njegove desne strane), unutrašnjom, sa telefonom na glavi, bez tablica, u jednosmernu (ulica kojom ja izlazim). Kaže ja živim tu....eh! Reko da se izvinim čoveku što je bezobrazan.

Uvek raspoložen za upoznavanje i druženje sa dobrim ljudima. Javljajte vreme i lokaciju. Vidimo se @travelman živ nam bio sto godina Kad sam već tu i uz pisaljku... . . . Obzirom da je poslednji post pisan iz Trebinja, a frižider nije bio tamo sa nama, a bitan je učesnik ove teme, evo i slike koju tradicionalno uvek okačim za kraj...

Ista meta, isto rastojanje - kao kolega @Bigor Bio prvi put. Oduševljen. Treba doživeti. Dogodine zasigurno opet, da nadoknadim što nisam stigao, a hteo sam.

Poslednji dan. Kme. Planski, zujaćemo po samom Trebinju i obići ono što ima da ponudi. Ana i Luka odoše da se brčnu još jednom u HN. "Lep provod pačići", javiće se kad se vrate. Posle bureka, finog, masnog...sve nam onako curelo niz bradu, odosmo na kafu medju Platane. Koja zlata vredna hladovina stara preko sto godina. . . . Prvi ček point - Manastir Tvrdoš. Moje maljave gole noge, i slične, su ovde zabranjene, te se umotavam u.... Gospodjice pokušavaju neslane šale. Pružih ruku i rekoh "Šef kuhinje". Opet sam se izvukao i nisam pao na provokacije. Čuvari reda i mira su takodje tu. Zuje kroz grad konstanto. . . . Druga zaustavna tačka Hercegovačka Gračanica. U toku prilaska manastiru puče pogled na grad. Fotkam. Gore kafić s takodje lepim pogledom. Beležim. Kratak obilazak. Unutra se ne može, venčanje u toku. I na drugu stranu puca... Rokaju neki auspusi s druge strane. Okrenem se. Dva momka na R-ovima pale gume. Na parkingu manastira. Nemam komentar. . . . Naš sledeći cilj je austrougarsko utvrdjenje po imenu Strač, u brdima. Hajmo. S asfalta silazimo na tucanik. Teraj. Malo malo vrcne nam se zadnji kraj. Vozi. Sad već i volan gubim. Tucanik je prilično rastrešen, smiče motor. Konsultacija sa navigacijom. Još 17min sličnog sa još ozbiljnijim usponom. Odustajemo. Ne treba nam pad tu. Dodatno, po kraju smo se vozili u majici i bermudama, sve je kao tu na 5 min, a nebo gori koliko je vruće. Ne trebaju nam neke glupe povrede pošto smo bez opreme. Na klupici dokle smo stigli pauza, malo pozeraja pa ćemo na našu sledeću zamišljenu destinaciju. . . . Most... Iiiiiii stižeeem... . . . Pogodite ko se javio i ko je ovde. Sećate li se ove spravice? Bio je i do mora. Ekstra! Setim se kako se naši horoskopi baš i nisu gadjali. Sad je sve super! . . . Uz put i... I da se malo odmori pre defilea... Defile je u 18h. Biram da gledam, voziće se neke naredne godine. 16 minuta konstanog prolaska motora, raznih, pucaju blokade, varnice, vatre...ludilo! Doživljaj je. Može da priča ko šta hoće. Pun sam pozitivnih utisaka. Palačinkica u starom gradu, točenje goriva, pa polako u smeštaj na pakovanje. Sutra se kreće s prvim petlovima. Punih pozitivnih utisaka i definitivno sa idejom o ponovnom dolasku dogodine. Ostali smo bez majice i poznatog pasulja u moto kampu. Treba to nadoknaditi. Sutra nas čeka laganih 500 do kuće, a već u Pon posao. Ima fore. Hvala na čitanju dobri ljudi. Nadam se da sam dovoljno dobro dočarao moje vidjenje ovog puta. Prepuštam vam penkalo za komentare uz završnu iz manastira Tvrdoš.

@Marko05 Zadovoljstvo je moje. Vidimo se

Živ,živ! Ko pita? Dobro jutro, Sinoć se zaginulo do kasno, ili rano... Zujanja po gradu, upoznavanja ljudi koje ovde znam samo po nikovima, pozdrav za: @DarkoČa, @Marko05, od ranije drug @Nole Bg...nisam zapamtio sve. Nezamerite. Zašto ne opalismo sliku ne znam. Ušli u priču. . . . Vratimo vreme u nazad. Tog jutra u planu je bilo osoljavanje. Malo vožnje i more je već iskočilo pred nas. Zaliv Boke Kotorske. Sreća, sreća, radost. Mora opreznije da se vozi. Buba se meškolji po krivinama. Asfalt je prašnjav i gladak. U nekom stajanju spustio nogu, vidim da i čizma kliza. Oprez, da izbegnemo bespotrebna potencijalna sr. . . . Ženine koleginice su se locirale na plaži, idemo da se nadjemo sa njima, nestrpljiv sam da bacimo kupanjac. Motori su nam ultra blizo. Pakujemo stvari u kofere, sve staje, lagani smo, mirna glava. A onda, bomba! Zaludnici su morali da izvuku alat i promene crknutu sijalicu. S tim što je na plaži, gušt je veći... Par sati kupanja, zezanja, dalje je u planu Dubrovnik. Oblačenje i vatra. Pre toga kratka dopuna tiba. . . . Dubrovnik, Stari grad. Ekipa će da pocepa sladoled, ja preskačem. Malo je reći koliko motora ima na sve strane. Brzom brzinom se vraćamo ponovo u Trebinje, bacamo tuš, pa do moto kampa. Gomila motora, i gomila ljudi koji do besvesti turiraju motore, usijani auspusi mašine koje se dime...nisam siguran da sam svatio poentu. Muzika sa bine se od njih jedva čuje, ne može da se priča, bataljujemo i odlazimo u grad. Dalje? Dalje je dešavanje s početka ovog pisanja... Hvala na čitanju. Do sledećeg javljanja...

Navadio se ko dete na sisu. Ne silazim. Kakav uvod?! Pričam sa drugarom, neveruje da sam već naprašio preko 10000km od kupovine Bube. Kaže isplatila se kupovina... Šta se bre isplatilo, sjebo para i para na gorivo i smeštaje, evo gume već za zamenu, a bile skoro nove kad sam uzeo Bubu, eto opet malog servisa, pločice prošle pola...trućkam u prazno. Ustvari ne žalim dinara. Radim baš onako kako sam zamislio i želeo. Hvala Bogu na tome - izmedju ostalog... Prošle godine je odlazak u Trebinje izostao zbog vremenskih uslova, tj neuslova. Ove god prognoza obećava, pa tako... Put u Trebinje - prvi put... Akteri za ovaj put su Luka, moj dobar drugar, na sveže uvozanom RT-u. Iza njega gospodjica Ana. Prvi put sa njim na dugoj turi - izdržala sve super, alal vera. Drugih dvoje već znate, uigran tim, već poznat organima gonjenja od ranije - Zoka i ja. Ovako nekako sve to izgleda. Jedva da smo kročili iz Beograda u letu nas je pokenjala ptica. Udari po viziru, isprska me po kacigi i jakni - piši "za sreću"! Miloš veliki ćemo da preletimo brzopotezno, a svo ostalo vreme uživati u čarima koje nudu ostatak puta. Prolet kroz Užice i prva pauza za malo pozeraja. Za mene, svako od ovih dužih putovanja, kao jedna nova pobeda - lični doživljaj. Nameće se sledeće, dabome, Šarganska osmica. Idemo! Ubacujem glavu u auto....o da, miris starih kola. Uvek me kao vremeplov vrati unazad. Ekipa je dohvatila hladovinu, ja odoh da razgledam. Stepenicama gore. Povratak dole, hvatam i ja malo hladovine. Cure, može slika? Zera vožnje do stanice Jatare. Neka ekskurzija, gomila dece, vozić se sprema za polazak... Rokaju deca XO. Mislio sam da je to kod omladine nepoznanica. Vidikovac u blizini. Ova kombinacija boja i prizori mi dodju kao odmor za oči. U pozadini se čuju vukovi, zavijaju... Čuj vukovi, prazni stomaci. Vapaj za klopom. Vatra preko grane - bez zadržavanja. Višegrad. Njamiiii... . . . Valja se malo prodrmati posle klope. Ne može bolje od... Setim se dela iz filma, pa se nasmejah... Njegoš i voćka čudnovata. Meša Selimović Opet dva gasa, prva druga do narednog istorijskog remek dela. Hladovina je sasvim slučajno upala u kadar. Upeklo dobro. Rashladjenje dolazi jako brzo čim predjosmo 50ak na sat. Idemo dalje... Trebinje zove. Foča, Tjentište....verujem svima poznata ruta. Predivni predeli za vožnju. Asfalt, krivine...ne mogu da sakrijem adrenalin koji me je pucao. Prašismo ga lepo. Bilećko jezero. Nešto posle 18h ubolismo i smeštaj. Bacismo tuš, oblačenje po moderno i pravac grad. Dan je još uveliko. . . . Moram da kratim, sad vidim koliko je sati. U 8 imam dogovor sa ekipom za odlazak do mora. Da se osoli dupe prvi put ove godine... Hvala na čitanju. Nastaviće se.... PS: okruglo 500km, prosečna 5,8l.

Moram i ja uraditi isto... Nema ga kao da je u zemlju propao. @abarth_maniac

Okolina Rume, upravo.

Reklame malo potrajale, a i ja se zaradio. Soriška. Nastavljamo u pravcu Mostara kao što rekoh. U nekom trenutku stomaci su dali znak da upotrebimo unapred spremljeno. Pravi domaćinski: kuvana jaja, tastova domaća šunka, malo hleba, Fantica...leglo mi je sve bolje nego da sam u Franšu bio. Par šaltanja i tri gasa eto nas u Mostaru. Provozasmo se kroz grad, virnuli na kratko stari grad. Gužva. Hoće skoče, neće skoče, žickaju lovu. Kažu danas slabo plaćaju... Ostadoh uskraćen za taj detalj. Moramo dalje... Komša mora biti na poslu do 20h, dobro preračunavamo svaki korak, da ga što bolje iskoristimo, a da ne zakasnimo. Prizori su raj za oči. Poredim ih u glavi sa onim što sam gledao na Dolomitima i po Švici - bukvalno predivno. Ciljamo most na Neretvi i poznati vozić. Tako i bi... Za muzej nemamo vremena, beležim u to do. Komša počinje da kapira smisao svega ovoga rekao bih. Vreme nepovratno curi. Koliko god želeli da dalje istražujemo slična mesta i produžimo boravak ovde moramo biti svesni i vremena potrebnog za dolet do Bga. Nije malo km pred nama. Kratak video, par krivina za dušu... . . . Put Loznice pa kući. Definitivno mi je ovo privuklo dosta pažnje i moraću to da proširim u par navrata shodno prilikama. Jedna se već ukazuje koliko u Četvrtak. Trebinje, planira se i do mora, rezervisan smeštaj. Buba natankana do čepa, samo čeka kofere, da je zajašemo, kontakt i polazak. Pisaće se, daće Bog, i o tome. . . . Za dan i po' i oko i po', 1000 i nešto preko km. Solidno dobro. Zadovoljni! . . . Po dolasku u kraj, svratim u obližnju apoteku, pitam stariju gospodju za savet za oko. Ponudi kapi koje već imam uz napomenu da je imala slučaj da je lika udarila buba u oko, da je u tom trenutku ispustila jaja, refleksna radnja. Da ispratim ako budem imao neprejatne osećaj unutar kapka. Neverica. Gledam je, ne zeza se. Još će da mi nikne nešto iz glave. Pratimo. Za kraj, ruta i magnetić. 535km Prosečna 4,7l Sutra ujutro na novi posao, prvi dan. Blaga trema. Držite palčeve! Hvala na čitanju. Do sledećeg pisanja djedo uz put šalje pozdrave... Ili ipak psuje!?

Za sve je kriv Toma Sojer, Takve knjige ne bi smele da postoje - reče Balšević. Uistinu. Komša iz zgrade se skoro ponovio, pazario Bubinu mladju rodjaku. Pita neki dan pita da oduzujimo do njegove kuće u okolini Kupresa, da se malo uvoza sa novom mašinom, pa da mu pravim društvo. Bosna je svakako za mene bila nepoznata i u planu za vožnju, tako da je poziv prihvaćen na keca. Petak je palo razduženje na poslu. 9 dugih godina u firmi koja je dobro radila i funkcionisala, a onda je sve krenulo nizbrdo - preko noći. Promenjen viši menadžment i... Trebao mi je relaks posle svega toga. S poslednjeg dana sam već zapalio ranije. Spremni za put i zajahali nešto pre 14h. Hvatamo autoput da što pre izadjemo iz Bga pre popodnevne Petak gužve koja se već polako formira. Na komunikaciji smo obojica, priča komša, imenjak moj, da je navikao na tank torbicu ispred sebe, zgodno mu za lovu, pasoš, pa mu sad neobično. Ne leži vraže on je pred put to kupio, pita da mi to časkom namontiramo. Hvatamo prvi parking, akcija. Imam alat u koferu, poodvijam časkom one imbuse. Da stavim prsten, djoka, mora se prepakuju vratanca od rezervoara na prsten za kačenje torbice. Nema nazad, ode pola sata. Uspeli. Imenjak mi srećan kao malo dete. Eto ga. Kiša se sprema, mora gas. Pravac granični prelaz, Sremska rača. Hvatamo smer ka Banja luci. Gomila kolega uz put, zbog velikog skupa tamo. S neke od pauza uz put. Kiša je rosila. Nisam imao pojma da je Bosna ovako lepa za voznju. Iznenadio se baš. A onda je djavo umešao prste... Nja. Stotinak na sat, vizir otvoren, naočare spuštene. Otvor izmedju cvika i kacige možda 1cm. Baaaam. Buba direktno u desno oko. Kuda je prošla i dalje mi nije jasno. Jaka bol. Ostajem pribran, već je u vožnji skidam sa oka, hvatam desno. Komši u kacigu vičem Hjustone vi hev e problem. Stali. Skidam kacigu, oko crveno kao bulka. Žulja. Na retrovizor. Zabodena mi nogica od bube u oko. Sranje žestoko. Pada operacija na licu mesta, vadim što žulja, kao što rekoh ustanovili da je nogica. Ode još pola sata. U neseseru nadjoh neke kapi, krkaj to u oko. Moramo dalje. Na livadi nema šta da tražimo. Suzi oko ceo put, polumutna slika. Ali ajde podnošljivo. Pratim imenjaka. . . . Banja luka, ćevapi naravno, malo tako ziljav prozujao kroz grad. Bez slika, oko okano mi remeti doživljaj i unosi nervozu, ni ne hvatam se da fotkam. Hvatamo pravac Kupresa gde nam je i planirano prenoćište. Opet iznenadjenja na temu prelepe prirode - koliko uspevam da je vidim na oko i po'. Počinje i kiša, polako pada mrak, oko ne daje znake da ide na bolje. Mislim i da moj kiseo izraz lica to potvrdjuje. Izborio sam se nekako...provala oblaka zadnjih 10ak min pred stizanje na lokaciju mi je zabiberila doživljaj onako polućoravom i u sred mrklog mraka, već je bilo oko 22h. . . . Suv sam potpuno izuzev čizmi koje su pustile vodu kroz luftere pred kraj puta tog dana. Skidanje, sušenje kišnih odela, parola snadji se... Uspešan poduhvat. Loži smederevac. Bacim misao u pravcu gde smo prošli i koliko prešli... 485km 5,4l prosečna u dva točenja. Piće, dva, kapi u oko, hvataj krevet. . . . 7h Dobro jutro, Oko se oporavlja, crvenije je, ali bolje vidim. Da vidim sad po danu gde sam uopšte došao. Milina sa videti. Unutrašnjost gajbe je kompletno renovirana, sve novo. Baš super. S'polja manje više izvorna. Priča komša kako je grunula granata u sred nesrećnih vremena uz kuću, pa su morali da dodaju potporne stubove jer je krenula da se urušava s te strane. U to vreme i neka od vojski bila tu, baš pitam za natpis na kući, nazire se iznad motora. Kaže oni još tada pisali. Ne znam šta tačno znači. Nakon rata povadili prozore, izneli sve stvari, pokradeno sve...klasične priče kojih sam se naslušao. Zla vremena - nepovratila se, i sam sam deo njih - nažalost. Kratka revizija motora, izbacismo odela da ih malo produva vetar... Lagano pakovanje i idemo put Mostara... Ovaj dan će biti daleko bolji nego predhodni, živopisniji, ostanite sa nama, nastavak posle reklama. . . .

@Andrej_Hotstepper Ako neko od njih odustane ili se nešto promeni pa zafali, i ja sam rad da uletim. Javi

Kolege pomoć, Kako i da li je uopšte moguće povezati Ejeas V6 pro i Nolan orginalnu? Da stvar bude jasnija, ove dve... Sat vremena drljao po obe, ništa nisam uspeo da uradim.... Hvala unapred.

Gospodja i ja pred kraj snimka.

Čudo smo od naroda...