Šta je sa ljudima koji voze suprotnim smerom na autoputu koji ku... SERBIA LIVE - BEOGRAD (@serbialive_beograd) • Instagram reel WWW.INSTAGRAM.COM 1,748 likes, 165 comments - serbialive_beograd on September 3, 2023: "UZNEMIRUJUĆE! "Trenutak... Zna li neko nešto detaljnije o ovome?

Dobio sam od pojedinih kolega pohvale za putopise, hvala im...kuražim se pa teram dalje. Jutros ustali žena i ja, naspavali se dobrano. Skoro je pola 9, pa gledamo gde ćemo. Jedini ograničavajući faktor je neka popodnevna kiša koju su najavili oko 18h. Pominjali smo skoro mini turu do Vršca, pa se taman uklapa da to obrnemo danas. Akcija! Spremanje, po kiflice, put Pančeva. U glavi mi uz doručak ide pesma: ...pokraj mene više nisi čamcem plovim sam po Tis.....a da Tamiš.... Jedino što razbija monotoniju jesu...madaaa, i one se samo vrte, i? Ništa. Vrte. I to je u neku ruku monotono. U neku ruku da, u neku ruku ne...vic. Ko ne zna, neka viče. Dobar! Svom onom vetrovitom ravnicom stižemo do pred Vršac. Idemo tačno tamo gore. E baš tu. Uz jednu malo pauzu za fotkanje. Popeh se gore... Asocijacija odmah beše... Al' im ga je šuknuo...spičio ga u rikverc pa.... Dodjosmo dokle je moglo točkovima, dalje strmo djonom. I u sred sve te nepregledne ravnice breg. I sa njega se vidi svašta... Da slast bude veća danas je gore gomila ljudi koji su, po mojoj proceni, ludji nego mi... Zatrče se, skoče, i odoše... Ovako nekako.... Ono zbog čega smo došli... Pogled na drugu stranu... Na platou ispred kule takodje i.... Prošvrljasmo još malo po lokalu. Videsmo ili možda bolje nadjosmo i... Malo i zivotinjki... Izguglasmo i neki vodopad u blizini, krenusmo tamo, ali cvrc. Put je sav raskopan, po navigaciji njime treba da se vozimo oko 3,5km. Neka fala. Lep je i na slici. Haha... Majmunče, k'o majmunče.... Podjimo nazad...na putu ka BG nam je na ruti Banatsko novo selo. Tamo mi je dobar školski drug. Okrenem ga da vidim da li je za sok, kaže prave pasulj on i ekipa, očekuju nas...juuuu...stižemo. I stigli smo. Uhvatih ladovinu... Zatrčah se ka kotliću, kad ono.... Tek dinstaju luk. Leleeee pa ovo neće bar tri sata biti gotovo... Nemamo toliko vremena, a ni mesto me toliko ne drži. Pošašaviću u mestu. Sa žaljenjem se nakon predaha i malo ćaskanja upućujemo ka Bg. U Borči tankamo stomake u Walteru. Asocijacija nije bila samo na Batu i lokomotivu, već i na... 10 u pola sa dva kajmaka i kupusom. S prvim crnim oblacima dolazimo pred zgradu. S prvim kapima kiše zatvaram današnji putopis i nešto manje od 250km. S suzom u oku gledam pasulj koji je gotov, a koji nisam probao. Upisujemo standardno bod na frižider listu... Do sledećeg pisanja i čitanja hvala i sportski pozdrav

Fak jea

@Marko05 Nema izazova. Pomalo kratka i jedva da ubacim ramena u nju - oće da prsne. Prosledjujem je gospodji. Šalji veću na moj račun. Ili još bolje dodjem po nju, taman da nadoknadim ovaj propust od sad. Prodjoh kroz UE a nisam svratio. Takav tempo bio, ne zameri. @travelman Zahvaljujem. Ocena uvažena

Spremni za nastavak? Posao će danas da mi ispašta jako, nadam se da svatate koliku žrtvu polažem zarad deljenja svog zadovoljstva sa vama. Šala, idemo. Drugi dan. Spavanje pored širom otvorene terase se nije baš pokazalo dobrim. Nadisali smo se svežeg vazduha, ali su nosići pred jutro bili hladni. Jutarnja temp je bila ispod 15. A kroz prozor je imalo šta i da se vidi... Vlaga žestoka... Jedno malo dupe puno buva je došlo da nas isprati. Kačenje prtljaga na motor. Po duks ispod jakne, zimica je. Uz isti onaj tucanik, pa na glavnu džadu. Na Tari nam je ekipa iz kraja, zvali su na kasni doručak. Ne odbijamo. Naša sledeća tačka je Mitrovac. Polazak opet koji minut iza 7. Penjanje na Mitrovac onim lošim uskim putem je bio izuzetno naporan. Izgurasmo. Uz put slika sa poznatim Medom. Posle crvenog, sivi tucanik Gajba gde je ekipa. Ujedno i naš konak za narednih par sati. Proširenje za ćopavu. Pasent. Sede i gledaju kako mi.... ...jedemoooo. Skidamo motoopremu. Opet uskačemo u patike, pa u akciju. Banjska stena Putićem kroz hladovinu. Bosno ćao ćao! Vidimo se nadam se ove sezone. Evo i autora teksta u zabranjenoj zoni. Ne možeš doći na red za slikanje od ovih u haljinama - dve slike iznad. Mislite da je dosta? Neeee... Zaovine stižemo. Prelep prizor. Dodjoh na ideju da se tu dodje na dan, dva. Kamp varijanta. Otom potom. Fotka za @travelman i stariju ekipu. Dobrodržeća, sama na dušeku. Vraćanje do gajbe. Navlačenje moto opreme. Lagana užina. Domaći! Moramo dalje... Vreme ne časi časa, teče, 'ebe mu se što nama to ne ide u korist. Krećemo niz nacionalni park Tara, i pauzu pravimo već na vidikovcu Zelenika. Perućac Verni pas Maler. Dobrica moja. Laganim tempom uz Drinu ciljamo Valjevo. Isterasmo kamen iz bubrega, počele plombe da ispadaju. Put je lep, krivudav, kroz šumu, al rupa na rupi, iskrpljen, izbrazdan. Nema opuštanja. Dodatno umara. Kapija Podrinja uz put. U Valjevu ne bi bilo zgorega večerati. Glad se blago oseti. Do Valjeva ima još da se guli. Pada odluka Markova stolica. Restoran i vidikovac. Odlično. Pozdrav za Valjevo. Hajmo jesti! Leglo odlično. I dovoljno. I ukusno. Park pobeda i gospodin koji diže ruke kao i mi. Osećamo se isto. Pobednička tura! Put BG-a preko kaldrme koju jedino još nismo imali na ovoj turi - juriš. Mrak nas hvata pred naplatnom rampom na izlasku na autoput. Prilično gužve uz put. Nedelja veče. Oprezno. Pred zgradu slećemo negde malo pre 21h. Puni utisaka, utrnutih guzica, sa idejom da nam će nam sledeća tura biti udobnija, jer ove nedelje stiže sedište sa prerade od Srdjana iz Surčina. Ostajem dužan da provozam na sledećoj moto turi majicu koju sam dobio od druga @Marko05, u koju igrom slučaja ovaj put nisam mogao da udjem. Upisujemo se na našu frižider listu s novim idejama za naredne vikende. Nigde nisam uspeo da nadjem magnetić sa meandrima Uvca. Ko naleti neka mi uzme, častim piće 720km Prosečna potrošnja 5,1l. Hvala na čitanju. Nadam se da ste uživali bar upola kao i ja. Pozdrav dobri ljudi.

Vrtimo novi krug. Ovaj put žena pravi rutu. Rumunija joj je bila vrh, ali premalo pejzaža i vidikovaca, hoće i da malo planinarimo. Sada to ispravljamo - i uspeli smo. Subota jutro, natovarimo Malera, 7:01 polazak. Cepamo na Miloš Veliki, brzo prelećemo nezanimljiv deo puta kako bi se naknadno posvetili onome što kasnije sledi. Pala je jedna pauzica na pumpi. Kafa i malo plazme za izdrž do doručka. Pozdravismo se sa dvojicom kolega u crvenoj Opel Tigri. Rekoše da su članovi foruma. Pozdrav i ovim putem ako čitaju. Držali smo isti tempo još od NBG. Drugo gašenje beše već na Zlatiboru. Primetna promena u vazduhu koji udišemo. Neki se dobro zabavljaju. Ciljamo krčmu Gaj. Tamo je po princezinoj ček listi planiran doručak. Tako i bi... Krkanje, uživanje u prizoru, pa deljemo dalje. Naredni predah Zlatarsko jezero, Kokin brod. Prošli smo sa druge strane. Mir tišina, neka ekipa se kupa. Sidjosmo improvizovanim stepenicama. Pljusnuh sebi malo vode u lice. A onda, malo dobrih krivinarenja... istinski sam uživao. Kao i do sada, ko bi da se provoza, neka sedne ispred i neka se dobro drži. Ništa muzika, samo zvuk motora. Nismo za bacanje, ni u levim ni u desnim krivinama. I ako se u desnim osećam komfornije. Sledeća tačka dnevnog reda nam je Uvac. Meandri. Put do gore je bio...hm...zanimljiv. Prodjosmo prvo kroz onu cigan malu, preko sumnjičavog mosta. "Da se ja pitam, ja bih proterao autobus ovuda..." Nigde nikog, ni jednog auta...put je asfaltiran, mislim, ne možemo mnogo pogrešiti. Navigacija kaže "gerade aus". Neko je ovog mučenika kao po kazni ostavio na suncu bez kapi vode. Bi mi ga žao. Rzanjem nas je pozdravio. A onda, navigacija kaže stigli ste. Dalje peške... nećemo peške, po crvenoj zemlji i kamenju, prvom lagano cepamo uzbrdo. Maler se gica na sve strane, natovareni, teren nije baš onakav za kakav je ovaj motor pravljen. Ali ne odustajemo... Žena se stegla, osetim nije joj svejedno. 10min kasnije... Dalje definitivno nećemo moći na točkovima. Parkirali... ...pa stazicom uzbrdo djonom... Mrvu kasnije...puca pogled! Meandri.... Kacige okačismo o klin. Te se bacismo u 101 slikanje iz 101 poze... Te trepnula sam, te ovde nisam dobro ispala, te ovde mi senka pada preko očiju deluje kao da imam podočnjake... O mili Bože, kako komplikovana stvorenja. Obavismo i taj sveti čin. Uboli smo savršenu fotku. Još jedan pogled...fascinantan prizor. Priroda je čudo. Tačno sa druge strane smo veče pre rezervisali smeštaj... deluje blizo, a u stvari, moramo ceo krug nazad. Sat i jače vožnje. Idemo gas. Uz put... Selfi sa MU - tako reče da se zove. A onda susret sa cigančićem koji jaše... Kaže da se trkamo i da bi voleo da malo pipne gas. Trkanje preskačemo, i ako je na rastanku raspalio dobar galop pored nas, prepuštam mu ručku gasa...udari ga malac u blokadu ko iz cuga. "Dobar je kume!" - reče. Stiže horda klinaca. Bež'mo, biće gužve. ... Navigacija kaže smeštaj u onom pravcu, ponovo silazimo s puta, pa makdamom, a zatim i putem sitno nasutim kamenom, pa još nizbrdo...bilo zanimljivo. Ovaj put sam i ja stezao guzove. Nije to neka brzina, padnemo? Padnemo. Ustaneš teraš dalje. Al definitivno suvišno da se desi. Nasuti deo je rastresit i suv, motor konstantno švera levo desno, što prednjim, što zadnjim krajem... Koliko snimak može da dočara.... Na 2:20 beše zanimljivo... 2:40 isto. Sve prošlo dobro. Žena po stizanju reče: Bravo! Smeštaj... 16:15 je... Lagan odmor na terasi. Raspakivanje, kratak predah presvlačenje, pa u akciju dalje... Putićima poput... ...u pravcu ka... Viseći most... Ljulja se dobro. Pitam odozgo lika u čamcu. Elan? Kaže: Jok, Sport star. Taj ima bar 30 god kažem mu. Odgovara, ima i više, i nadživeće sve ove nove. Prisećam se te stare Jugoslovenske firme. Majka mi radila tamo. Kakva je to oprema bila. Večna. Sjebaše je dušmani. Sad ni na googlu ne mogu da nadjem njihov logo. Stariji ga se sećaju sigurno... E, da...most. Odatle uzbrdo nazad...stomaci zavijaju. Smeštaj je tamo gore. Istrčao sam do gore kao da mi je 20. Imam još snage kao konj - laskam u sebi. Večeru smo naručili u 19h. Čekaće nas na terasi. Solidna, zadovoljavajuća. Ispraćamo sunce, i s prvim mrakom hvatamo krevet.... Nastavak nešto kasnije...posao zove.

Cela akcija mrk. Magkenke do jaja, masivne, lepe. Probao kako sijaju. Instalacija deluje ozbiljno. Ali nosači su golo ...vno. Ne mogu se stegnu, mrdaju, plitki su, ne mogu ih dovoljno odaljim od crashbara da bih lepo usmerio u na put. Batalio. Od nedelje u servisu napravim ja nosače od gvojze i spakujem to da valja.

Do večeras do montaže...

Kolega poslao sam upravo, sutra su kod tebe. Poštarina plaćena, samo preuzmeš paket. Srećno da te služe. Kolege, retrovizori otišli. Zavrtite igru...

@tibor Puštaj adresu i ostale podatke na PP. Šaljem sutra. Srećno da te služe.

@MaxiS Bravo. Pozdravljam i podržavam. Taman i apel adminima da unificiraju temu, da služi za to. Dobih neki dan od @Marko05 sajlu kvačila na poklon. Hvala bata Mare. U znak podrške, od mene odmah nešto što imam uz sebe, u kolima. Retrovizori za Hondu Hornet. Okrugli, orginalni. Ok stanje, shodno godinama. Vrv paše i na druge motore. Navoj standardan. Kome trebaju, neka viče.

Kog trenutka čovek prevagne i postane toliko samoživ i bezobziran? Šta se desi u glavi? Jbt, meni ovo ne ide u glavu. Jesmo li životinje? Čak i one imaju pravila i obzir jedni prema drugima. Ali pazi, ima nogicu...nije naslonjen na stub. Ulaz u radnju!

Čestitke! Da dobro služi i pamet u glavu

@Alexandra995

Ostavih malopre sedište s mog Malera kod kolege Srdjana. Dobih i zamensko da mogu da se vozim dok se moje radi. U isčekivanju...

Kad trolujemo, trolujemo.... Isto. Treći par. Vozim ih dok djonovi ne postanu ćelavi. Onda ih prebacim za u servis, i dalje idu....

@Atorn Montiraj i fotkaj kako sijaju

@Alexandra995 Čekamo lepe vesti i slike nove mašine

Odlična ruta. Lepa priroda, putevi i krivine. Bili smo manje više na istim mestima u isto vreme, s tim što smo žena i ja to tukli u danu, i bez Semenika. Moj putopis na istu temu OVDE. Mi ponavljamo prvom prilikom uz proširenje rute. Vredi.

Uslužni oglas za drugara. Mak 17", 4x108 Na njima 205/40/17, DOT0419 sa oko 6mm šare. On ih je vozio na Pežou 206. Kontakt telefon: 063/383-700 Stefan Evo i linka ka PA: Aluminijumske felne Mak 17" 4 x 108 WWW.POLOVNIAUTOMOBILI.COM Aluminijumske felne Mak 17" 4 x 108, za: , sa gumama, prečnik: 17", broj i raspon rupa: 4 x 108, širina 7 j, 4...

Prvi put kombinacija Malera i pasoša - skinusmo nevinost, predjosmo granicu. Pričam sa ženom da negde prozujimo za vikend, ne misleći da će sama da predloži Rumuniju. Rekla joj koleginica, ima neki nacionalni park...dalje nemam pojma šta je pričala, protljah bradu i brke. Do jaja, idemo u Rumuniju. Prvobitna zamisao je bila da se prečešljaju i Nera i Semenic, nacionalni park, takodje i muzej lokomotiva, pa da se i noći u Ru, a tek u Ned vrati za Bg. Medjurim, najaviše se gosti za Nedelju, mora se krati ekskurzija na jedan dan. Jbg... al ispade dobro. Pakovanje, polazak u 7:00. Moj "uradi sam" nosač tableta (navigacije) je odradio vrhunski posao. Čista 10. S početka je par puta imao tendenciju da kliza u desno, pa sam ga vraćao kao staru pisaću mašinu. Na prvoj pauzi zategnuh trake muški, i to je bilo to, dok ga večeras nisam skinuo. Stajao kao zakovan. Tablet se hladio kroz otvor izmedju vizira. Punjač bio konstantno uboden. Osvetljenje na max. Visina, pregled taman. U vidokrugu, ne smeta za vožnju. Ma... Nabavka standarnog menija za dnevnu ekskurziju, plus sto džiďža bidža u koferu i torbama. Glatka vožnja, prva pauzica za doručak, mesto svima poznato. Fokus tamo... ...fokus vamo. ....s mesom. A posle slatke, s kremom. Zalijemo sve to, pa idemo dalje. Klaj klaj. Bela crkva. Plaža, kafa. Nije meni Šojić idol, da nosim frizuru kao on. Kosa porasla, a ostalo odradili potkapa i kaciga. Nakapasmo malo goriva u Beloj crkvi pa polako preko grane. Dobar osećaj, prvi mi prelazak preko motorom. Skidaj kacigu da mogu da me prepoznaju. Graničar onako ozbiljno držeći pasoše u ruci: Milan? Pogleda u mene. Cimnuh glavom. Zorana? I žena potvrdi. Mislim u sebi: zar nije očigledno? Posle mozgam, moderno je doba, menjaju se polovi, mućkaju se parovi, ništa se ne podrazumeva. Ostajem Milan. Pucamo ka Oraviti, zatim Marila, kroz nacionalni par Nera. Prvi utisak je "upiškiću se u ćega", od sreće. Asfalt nov novcijat, krivina za krivinom, priroda. Raj! Idite tamo, provozajte se. Kolega sa partnerkom, mislim da su Vršačke tablice. Proćaskamo i na granici malo pre ovoga. Ne znam da li je član foruma. Nastavljamo.... Slažem krivinu za krivinom, motor sam pada. Asfalt odličan. Leva, odmah desna, medju gas, niža...vidim žena prati moj tempo, sad je vidim u jednom, sad drugom retrovizoru. Otvoren vizir, miris šume, hladovina, temperatura savršena. Rastem kao kvasac. Trebalo mi je ovo. Nisam ložana, ali zanimalo me dokle smo išli sa... U susret niz kolega nailazi, pozdravlja, odpozdravljam. Ili obrnuto, možda. Malo sam se s poslednjom zamenom lanca i lančanika poigrao sa prenosom. Motor se ponaša savršeno. Ovaj set treba da bude fabrički na ovom motoru - @abarth_maniac. Raskrsnica na kojoj je odvajanje, levo, za nacionalni park Semenic. Zapisujem u tu du. Mora se i to prečešljati. Nižemo krivine dalje...eto jezera, prepoznajem, gde je kolega @Satelis bio. Žena želi da stanemo malo niže da baci fotku i osmotri okolinu. Malo niže... Ujedno i... Da li je vreme i mesto za ovakvo teranje, ostavljam po strani, ali prolaz i zvuk su bili savršeni. Rokamo dalje u pravcu Orsove po preporuci druga člana čika @travelmana. Na putu do tamo došlo vreme za presek stanja, pauza, hladovina. Krknem jednu sovicu, a dok ne krene da me radi da joj pripomognem u poslu. OFF 15min kasnije Miki... Miki... Miki... M? Idemo? Idemo. Uz malo njihove verzije "ibarske magisrale", i malo gužve, eto nas na željenoj lokaciji...kao na moru. 20ak min vožnje, ciljamo granicu, motoristi idu preko reda, ne čekamo. Preko Djerdapa, pa polako magistralom. Iron gate. I dole je živo... Cepanje dalje... Žena će na hladnu izvorsku. A ja ću na udobno, uz pevušenje "Ne pomaže voda majko...." I tako, pored Golubačke tvrdjave, Srebrnog jezera, preko Požarevca, pa na autoput, pre mraka, punim gasom doletesmo u Bg. Guzice su počele da trnu pred kraj puta. Bilo je taman, ni više, ni manje. Upisujemo se do sledeće avanture. 570km 4,9l prosek na sto. Hvala na čitanju.

Ušla mi osa kroz otvoren vizir, pa se podvukla pod potkapu u sekundi, i ujede me ispod usta. U vožnji. Bez panike, šta ću, stao, jurio je po podkapi....trajalo to. Izvukoh se živ.

Nije on mali, nego su njoj usta velika.

Ljudi put kroz nacionalni park Nera, bruka dobar asfalt. Upiškio sam se od sreće dok sam slagao krivine danas. Gužve nigde. Vrh.

Ovo je priča o jednom moralnom babunu: Skroz sam bio kul u glavi, opušten. Vraćao se sa jednog druženja i dobre vožnje. Prilazeći semaforu video sam da gospodin u poznim kodinama kucka poruku na semaforu na kom je zeleno. Skroz sam ga lagano, bez stresa obišao, doduše desnom stranom, nije baš za pohvalu, ali... i uz put blagom sirenom dao znak da se trgne. Medjutim, lik je odlučio da svoju sujetu pokaže u najcrnjem obliku. Stadoh posle pored njega, pitah ga čemu to, ja kolegijalno svir svir, a on meni sec sec. Neee, on bi se svadjao, kaže nisam te isekao, rekoh jesi i to dobro - kvalitetno... Hvata se za kasetu, šatro vadi nešto iz nje da on meni objasni - ne reagujem. Mirnim tonom sam mu rekao da ga treba biti sramota sede glave koju nosi na ramenima za to što laže. Ljut je, besan je, kako ja smem da mu kažem da on laže. Moralni babun ostaje moralni babun. Govedo matoro. Čuvajte se i u zdravlje. PS: @blackmore Brat moj bio iza, čuvao ledja. Možda bi se ovo u suprotnom i završilo drugačije.