Neće niko? Cena problem?

Ma jok. Za ovako male pare nije vredno nikakvog nerviranja.

@m.milivojevic 'des ti?

Standardna ekipa će baciti djir po lokalu kad malo zahladni, za oko sat. Bucko pica, posle do Kališa da nas malo jedu komarci, bacimo sprdnju...pa ako je ko zainteresovan, i želi sa se pridruži, dobrodošao je!

@Andrej_Hotstepper Ovo je bilo po fazonu kao kad kažeš: "ne stiskaj crveno dugme". Hmmm? Vat dis baton duuuuu? @Nenadbg88 Novi Beograd, stanica posle starog Merkatora ka Zemunu, blok 8A.

Kupljene online, po uzoru na Reebok koje već imam, al' broj nema veze s mozgom, niti ovo što piše na njima, a ni u poredjenju sa mojima. Možda zato i jeste "rasprodaja". Kako god... Nosim 44, ove su mi broj, broj i po', veće. Na upit o vraćanju ne odgovaraju, na broj se ne javljaju, pa ajd' reko da probam ovako da ih se rešim. Džabalesku su, za 4500din, tike sa garancijom (koja je isto upitna ako se ne oglašavaju ili treba strpljenja). Sve ostalo potrebno... 064/25-35-195 Nemojte me zvati noću i dahtati mi u slušalicu

@Marko05 Vadi i aku. Dje problem... Evo, ne garantujem, al ostavljam temu za razmišljanje. Da vidim kakvo vreme bude, i ako ne bude obaveza, eto me (nas).

@Marko05 Ti još nisi skinuo? Skini sedište, odozgo ima zaštitna guma, skloniš je. Izvučeš crevo sa sve gumenim čepom, dva šrafa, desetka gedora mala. Jedan odozgo, jedan odozdo iznad točka. Varijacije na temu može biti obzirom da je mala razlika u godištu i agregatu. Ili... Upali motor, dodji da pijemo sok, i da to išibamo časkom u servisu. Ako treba, izvadićemo i agregat napolje. Znaš da znam!?

@steefanv Legendo, stiglo!!! Hvala još jednom!

Demant još jednom na ime teme. Kosmaj, pivnica, izlet ceo dan. Žena provozala novu moto obuću. Badminton, frizbi, klopa, piće, druženje, muzika... Sale @travelman je sa nama proslavio 102k km bez kvarova Dobih danas vredan poklon od njega. Biće kako si namenio. I veliko hvala! Do sledećeg druženja...

Ja sam ovde započeo s pitanjem, a nisam zaokružio sa odgovorom. @BaneVuk58 Ja uspeh sam Fi8 čelik, savio... Oblikovao, zavario, ofarbao (osnovna pa preko boja), ispalo odlično. Probao 150ak km sa ženom. Ništa joj ne smeta.

@steefanv Sve dogovoreno onda. Radiće zova!

@steefanv Ni ti pivo jok? Od uvek sam to izbegavao da napišem na forumu kao svoju tamnu stranu, al se se sad nameće. Može zova!

@steefanv Vrh, car si! Pijemo piće prvom prilikom Šaljem podatke u privatnoj poruci.

@steefanv Ooo ekstra hvala unapred! Pošta? Koverat? Platim ja slanje ili ti šibnem kinticu za troškove. Edit: ono, kao pismo, to bude nešto sitno

@dulegolub Hvala unapred Daj link za to sa KP

Drugari, izgubio sam ovu maticu sa točkićem od kamere. Ima li neko viška pre nego što se bacim u improvizaciju? Ili zna gde može da se nabavi...

Hvala dobri ljudi. A sad? Slatkiši. @blackmore Aco, ti li si? Hahaha... Čitaj šta piše na levoj sisi. Ovde se negde setih člana @štampar, i njegovog putešestvija, i teksta koji sam čitao više puta. Pozdrav za druga @BokyBoy I još jedan za njega... Ekipo, obično posle dezerta nažalost dolazi razlaz. Može malo da se promulja čačkalica, al to mu dodje to. Da ne prljam ovaj tekst sa negativom oko kašnjenja leta od skoro 17 sati za kući, i vucaranja po aerodromu... E da, umalo da zaboravim. Jednom sam ušao dvaput. Nakon što smo prošli pasošku, carinu itd, i ukrcali se u avion, i na let koji su odložili, morali smo opet na pasošku kako bih dobio recku na predhodni pečat jer nismo otišli, već opet izašli iz države. Isteraše nas, da bismo opet sutradan ušli. Maler dodatan je bio jer je moja žena gomilu krema i kozmetike koju je kupila tamo, "jer to kod nas nema", prvi put uspešno iznela, drugi put je navataše. Nema sekiracije, kuma zver je bila tu. Preuzela, šalje busom, švaba se toga sigurno ne bi setio. Prejebe Srbin sistem uvek... Pun pozitivnih utisaka: obilaska, svega vidjenog, druženja sa dragim ljudima, a i utiska o jednoj uredjenoj i disciplinovanoj, takodje bogatoj, državi podvlačim crtu ovog putopisa. Uz odjavnu: Videćemo se mi još!!! Nadam se da ste uživali. Prepuštam reč vama...

Pošto, na moju veliku žalost, torbe nisu išle u Trebinje kao što je bio plan, danas su prešle svojih prvih 150km, kao test, tu po malo širem lokalu. Išla i žena. Ne smeta joj za noge. Vozio sam ih danas sa kišnim navlakama da ih poštedim prljanja bar za početak. Sve funkcioniše. Kačenje u donjoj zoni sam rešio karabinjerima, da se ne odmiču od nosača prilikom obaranja motora. Lako je i za montažu. Klil, klik, gotovo. Čekamo prvi dalji put.

@zaludan Izmedju 5 i 6 sati Idemo dalje. Zbrzavam svemirski program pa da cepamo po kolima i motorima. Spejsić gore ima otvor. Tu strpaju kapsulu, voze je gore. Sastave, drke koke. Unutra ima mesta za troje. Imaju TV, kablovsku, klimu...šalim se. Nisam uspeo da izmozgam šta od aparature ima u unutra. Probao da tumačim dugmiće...njet. Ovde gore bi bio vezan veliki padobran. Cela ova kapsula bi bila tako prizemljena na tlo. Junker poput onog u kom se Hića vozio... Nemojte me držati za reč, ali ovo, ili ovakav sličan, bi trebalo da je jedan od prvih vojnih helikoptera nastao pred kraj Drugog svetskog rata. U nekom filmu mi se čini da sam video ovu sptavu, i da ide priča da je to to kao što sam gore naveo. Zumirajte slike, razgledajte detalje... A onda još malo zemnih prevoza od kojih dah staje... Kao mali uvod u ono što dalje sledi.... Dezert uvek ide na kraju, zar ne? . . .

Zaspao sinoć, tako da u znak izvinjenja stiže sad podmornica i malo preko, i najava za dalje... Ulazak u podmornicu je kroz malo okruglo okno, merdevinama. Neopisiva skučenost dole, zagušljivost. Gomila ljudi je tu, ali se borim za svoj deo užitka, kao i za fotke koje će ostati kao uspomena, a i da se nadje za putopis naravno, mislio sam tad o tome. Sonar. Pritiskao sam dugmiće, okretao točkiće kako bih mogao da osetim mali deo te istorije. Svaki klik onih preklopnih prekidača kao da vraća vreme unazad. Upravljački deo. Okretao ventile... Eto me i za upravljačem. Kapetanova kancelarija, premala. Sve je na rastavljanje. Stočići, kreveti, stolice... sve stoji frontalno, pa se otvara kada treba da se koristi. Kreveti su na lanac, i spuštaju se sa "plafona" podmornice. Kažu da je brada dole obavezna, kao znak koliko su vremena proveli ispod vode. Vidi se ovde levo na narednoj slici, svuda po unutrašnjim zidovima podmornice prolaze kablovi, cevi, ventili, prekidači. Ludilo! Klonja... Ovo je ono što mislim da se zove mašinska soba. Dve ogromnebV12 mašine. Za kovanicu opet pokrećemo zvukove mašina, čuje se eho sonara, razgovori posade sa radio stanica. Za čas sve opet oživi. U ovunprostoriju se ulazi kroz uska metalna vrata sa velikom kvakom koja zabravljuje na sve četiri strane. U nastavku su merdevine, izlazi se iz podmornice na drugu stranu. Ostavljam celu ekipu napolju, vraćam se na početak, prolazim sve još jednom, sada bes telefona i slikanja. Zagledam detalje. Posmatram torpedni deo, periskop je u funkciji, fenomenalno. Miris tih materijala, drveta, ulja, sve te gvoždjurije... Miriše na istoriju i prošlost. Mala halica do podmornice je posvećena moreplovstvu i mornarici. Ne posvećujem previše pažnje ovom segmentu. Bomba sledi! Druga velika hala: motori, svemirski program i još što šta. Kao najava, ide slika... Ili... Obratite pažnju na količinu motora gore na terasicama... Do narednog pisanja....

Nakon izlaska napolje iz prve hale, bacamo pogled na spoljne eksponate... U pojedine može i da se udje. Izostao je fokus, al i je jasno šta se sa slike poručuje - palac gore. Unutrašnjos helića... A onda veeeliki transporti Antonov... Njegove mašine. Masu stvari koje sam želeo nisam mogao adekvatno da slikam. Ili su prevelike i ne znam kako da ih uhvatim, a da se lepo vide. Ili je pak prostor skučen, kao npr u bolničkom brodu ili podmornici... Svakako uživo je doživljaj do J. Čuti, videti, osetiti mirise, dotaknuti... Vraćam se na temu. Tovarni prostor i zadnja rampa koja je na pola otvorena. Donja kabina, navigatorska. I pilotska... Malo ubija pleksi kojim je ograničen ulaz u kabine, malo kontra svetlo, ali bolje ne može u pojedinim slučajevima. Upućujemo se u Lufthanzin dabldeker. Stajati ispod onolike grdosije je neopisivo rečima. Ogoljen kako bi se video presek i konstrukcija... Par stepenica gore-dole, sumnja postoji da neću znati kojim putem nazad. Dodatan problem je što nas je četvoro plus dvoje dece. Svako glavinja na svoju stranu. Ispalo sve dobro... Klonja. Ali samo za putnike... Na ovom nivou imaju tri ovakva reda, po dva sedišta - gornji, uži deo aviona. Biznis klasa... Djoka pit... Na'rani prasići i ne diraj dugmići... Srednji nivo... A onda izadješ napolje, i prošetaš se po krilu koje se ljuljuška na vetru... Odatle ko neće stepenicama, dobije džakče za pod guzicu i toboganom fijuuuu dole... Jesmo! Sale za tebe zadatak. Pošto uopšte nije upitno da li ćeš ići, kad odeš, ovde selfi da uradiš i da se sjuriš dole. Šala. A onda još malo od majke Rusije... A unutriiiii... Pored je pratnja... Isekao sam se kad sam ulazio, gledao sam na kontra stranu, kako sam prebacio pogled...ideš u ku. Jedan leži, jeda sedi. Hahahaha... Iskačemo. Bacamo pogled na... Probrljasmo i po njemu... U pozadini se vidi nos podmornice, upućujemo se tamo. Može da se udje... čuj da li sam "vozio"? Sutra idemo unutar nje...

Još jedna tura...omanja. Moju umišljenost u ovu novokreiranu realnost prekida neka muzika. Neko je ubacio evrić. Zavrteo se ringišpil iz 1900 i neke, pete, sedme. Ne mnogo mladje. Podsetio me na one horor filmove, sa sve ovom muzikom. Čitav doživljaj je znatno bolji sa oživljavanjem i pokretanjem svih ovih sprava. Kao vremeplov...samo se treba isključiti i prepustiti. Nije mnogo prošlo, eto i generatora koji je pokretan nekada parnom mašinom... Sa desne strane je i opcija nekog udarnog čekića koji takodje nekad pokretan na isti način. Malo izučavam. Kožni kaiš, spojen nekim koncem na krajevima...sve radi kao novo. Ne znam koliko se čuje na snimku pucketanje iz strujnog generatora - oživljava svu ovu gvoždjuriju. Uz stepenice, pa tamo gde sam stao. Odeljak posvećen železnici. Meni lično ne previše interesantno. Na snimku, sa leve strane, se vidi vitrina sa brdo detalja iz iste tematike. Deo posvećen fotografiji... Odozgo pogled na niz vatrogasnih vozila pored kojih sam prošao. Poljoprivredne alatke, i još malo horor zvukova. Gotovo je sa prvom halom. Ukupno ih je dve, velike. Plus jedna upola manja, i gomila spoljnih eksponata. Ispred direktno udaramo na... Sa platforme se direkrno ulazi na zadnja vrata aviona, prolazi se celom njegovom dužinom do upravljačke kabine, poznatijeg kao kokpit. . . . Kao začin za golicanje mašte današnje pisanje zatvaram slikom... Penjaćemo se gore, i proći sve njegove nivoe i segmente. Do nastavka sutra...isčitajte sve ispočeka, možda je nešto promaklo. Udrite po kritikama ili pohvalama Ćus!

Po ulasku u muzej formulica... A i prva letelica... Iza blagajne je... Odmah pada asocijacija na druga kolegu @abarth_maniac Pozdrav Ranko! Planetarac u glavčinama... Iznad glave.... A onda ulazimo u taj magični svet...prolazimo prva vrata...i odmah vau bum efekat... Šta da li znam da vozim? Daš mu evrić, sam ide. Oko Meseršmita sam se posebno zadržao. On i par slika iznad, Fock Woulf, trokrilac, su mi bile posebne svere interesovanja dok sam mladji i dok sam izučavao tu tematiku. Dame lakog morala? ...morala sam. Osvrt sa terasice opet na... . . .

Idemo dalje? Nešto ste se utišali... Valja li čemu ovo moje škrabanje? Nedelja, već oko pola 8 sam bio budan, kum takodje. Ostali spavaju... Idemo da prošetamo po kraju. Vatrogasna stanica je blizo (novi crveni MAN-ovi se vide unutra), apoteka, pošta, ogromna raskošna pekara, kafe pica restoran, dom zdravlja...sve što ti je potrebno. Tada zapažam onaj detalj sa kamp kućicama, kamperima, kabrioletima... Jutro je, ima rekreativaca koji džogiraju, raznih starnosnih doba. Svi se javljaju jedni drugima u mimohodu. Vazduh je izuzetno čist. Celo mesto je okruženo šumom i to se baš oseti. . . . Jutarnja rutina, oblačenje, 40ak min vožnje i eto nas, moj hajlajt ovog putovanja - Muzej tehnike. Na samom ulasku na parking zapažam skup old tajmera, skupljaju se polako. Da li je moglo bolje? Kez oko cele glave. Dalje nastavljam u slikama uz sitne komentare.... Ova Folcika me odmah asocirala na druga @travelman Crveni kabrio, sličan fazon njegovom. U prilasku već vidim da sve ovo izuzetno obećava... Oči su mi ko klikeri staklenci... ...bočni koferi koji podsećaju na one stare akt-tašne... ...žena bi crvenog Spajdera... ...a ovu malu Benkicu bi, kaže, za po gradu... Dok sam ja više za nešto poput... ...ili poput... A može i ovako nešto...samo ne u verzijama sa dve pedale. Gotivim ja kvačilo. Lik je u punom fazonu... Kakav luksuz... Kratak predah u hladovini, pa ulazimo u.... . . . Nastavak sledi...