Kontakt je već bio kad ti se na nogu naslonio. Sve dok rođaci raznih lokalnih kabadahija se provlače tako... Nema ovde da procveta cveće. Dobro si prošao bez povreda! Sent from my M2002J9G using Tapatalk

ima po forumu informacija... moja 2 dinara: 1) ne pali motor ako ga nećeš voziti. 2) u leru se nikad neće napuniti, tj nikad dovoljno, mora se provozati nekoliko km i to otvoreni put gde možeš da ga držiš u nekim obrtajima. Najbolje da izvadiš aku, odneseš kući i na punjač. 3) ja ne sipam ništa, mada često vozim, retko kad stoji duže od 2 nedelje da ne sednem na isti. Uvek je pun goriva, sa pumpe ode u garažu. 4) pogledaj 3), napuniš i ostaviš. Sledeća vožnja, dopuniš svežeg goriva i vratiš u garažu. 5) ako ga pokrivaš, sačekaj da se skroz ohladi, da ne pokrivaš čak ni mlak motor, zbog kondenza

da, da, stoji na istom mestu kao i u septembru. Travelko, hvala još jednom na putopisu!

nemam snimak, išli smo na vožnju pre 3 vikenda, Lo - Zvornik, lik je sekao krivinu, ja ulazim u desnu, sva 4 točka u mojoj traci, nije stigao ni da cimne volan. Vozio sam čak i ispod ograničenja, kako sam ga omašio ne znam, vozio sam desno po beloj liniji, da sam imao bočni kofer ili suvozačicu, vozio po ograničenju, iznad... ne verujem da bih mogao da odradim manevar... Stigao sam da vrisnem. Stao sam sa strane i sledećih par sekundi se ne sećam, mislim da sam se onesvestio na rezervoaru, dok nisam čuo @maxx da je prišao. Doslovno kad se tad nisam usrao u gaće, mislim da nikad neću.

Hoćemo, hvala za podsetnik!

Bole, spusti loptu i ti, molim te. Obrisao sam 80% onog što sam nakucao, stvarno nemam nameru da se prepucavam ovde. I pre neki dan sam nakucao, al rekoh sebi nemoj da advokatišeš. Sad moram, nemoj pljuvati, svako radi kako misli, pokušava da pomogne, on može to sa svojih 10 prstiju. Motiviše ljude da se sete da imaju i više nego što im treba, da je ljudski pomoći. Namerno ne navodim primere, što moj lično, što bliskih ljudi. Da ne bih bio etiketiran da se promovišem! Ako ti to vidiš kao moralisanje i slično, super. Gledaj. Neko to vidi kao poziv da kao zajednica nešto uradimo. Što dolaziš na novogodišnju vožnju, da te uslikaju i da budeš viđen ili da se sa drugarima dobro provedeš i da vidiš nasmejane klince kojima je taj dan dugo očekivan? Čim krene jesen samo o tome pričaju. Prihvati da tako neko oće da ode da popije sa Rankom kafu i da te parice uplate kome su potrebne, šta je tu loše? Evo i ja ću to da uradim, a znaš što? Zato što ga volim i zato što mi je prijatelj, jer je ovo iskren poziv, jer znam kad je okačio u subotu skrinšot da je zapravo bio presrećan. Poslednji put sam popio piće sa njim znaš kad? Kad je došao u Novi Sad po moj motor da tera na servis, jer ja nisam imao vremena. I to piće je on platio. Žao mi je što ne razumeš.

ne mogu da stavim dve reakcije. Namerno sam bezobrazan i upadam ovako preko reda. Udri traveliću, piši, kači slike! Ja to tražio zbog drugara ovde, volemo putopise mnogo.

pu, taman sam ja mislio večeras da dođem da se rukujemo... ništa, ne prelazim na enduro još uvek. Šta je sledeće, stromić? Honda cb500x? Ne drži nas u neizvesnosti. To što si kupio pre se ne računa

Joco, pa ti imaš više slika devojaka nego motora. Jesi im pričao kako si se dočekao na glavu?

Joco, napusti sam temu, nemoj mi da te izbacujemo... Šala Hvala za utiske, nadam se da ćeš imati prilike ovaj put da dobiješ od uvoznika na test jer ovaj nemam nameru da ga kupim i ustupim. Prvi utisak mi je da je Suzuki napustio i motogp i motocikle generalno, vreme će pokazati. Sent from my M2002J9G using Tapatalk

Ranko, el grande! Ja ne znam da li sam ikad upoznao osobu koja ima više empatije od tebe i koga tuđa patnja boli više. Svaka čast za potez! Pazite da kad odete na servis ne dobijete još pregled komplet motocikla i predočavanje stvari na koje da se obrati pažnja na sledećem serivsu. A ako je čučnuo pored da proveri zategnutost i stanje lanca, baraba, podmazaće ga. I ako čujete nešto sitno, ćutite, da vam i to ne popravi. Ne daj bože da čuje da ste gladni. Ja jednom jaknu nisam mogao da zakopčam. Sent from my M2002J9G using Tapatalk

Ček da te ja pritisnem, duzneš putno nešto, dokle da se valjaš u blatu? Sent from my M2002J9G using Tapatalk

Pišem ovde, jer zapravo nije za putopis, ali i jeste. Neka, lako ćemo skloniti ako treba na pogodnije mesto. Da se nadovežem na Dolazim iz Mostara u nedelju kasno uveče. Umoran od puta, odmah sam legao, da probam da odmorim od puta, da pokušam da budem operativan sutra na poslu. Ponedeljak proleteo, popodne prolazi u jurcanju i završavanju 100 obaveza. Kući na pakovanje za poslovni put, konferencija u Barsi, 5 dana. Ne stižem motor da preteram kod @maxx-a u garažu, nosim mu ključeve, a on će da napravi pauzu od pisanja putopisa naše uskršnje ture da preveze motor kod sebe. Hvala, Vlajko! Taman sam to vreme koje sam dobio iskoristio da odnesem pomenute urmašice. Prioriteti su jasni Što pišem ovo na moto forumu? Dok dođemo do tog dela, malo da prošetamo Barsom, odemo na konferenciju i lutamo tragovima španskih vinskih mušica... Raj za oči. Ne mogu opisati koliko ljudi je na skuterima. Javni prevoz je jako dobar, metro razgranat, a na površini, svako malo neko prozuji na dva točka. Simptomatično je da se "klasični" motori malo voze, svi ganjaju skutere i sa semafora se kreće pun gas. Automobilisti ostavljaju mesta i da se provučeš, i stanu pre zaustavne linije da ima gde da stane skuter. Lep prizor. Po gradu gomila ocrtanih mesta za moto parking, na svakom ćošku. Kad bi 20% ovog iskustva preneli u Srbiju, bilo bi mnogo prijatnije mesto za vožnju. Vino inače retko pijem, ali hladna sangrija. Pa čoveče, daj još. Divota, pogotovo u ovom okruženju. Google Photos PHOTOS.GOOGLE.COM Poseta brdu Tibidabo, da ne kažem Ti da bu di bu da (naravno da sam pustio tu pesmu kad smo došli gore) Za 5 eur se može popeti na sam vrh crkve, skroz ispod statue Hrista. Pogled je neverovatan, ali sam ja tek iz trećeg puta uspeo poslednji set stepenica da savladam. Krenem, pogledam gore i vidim krov. Imam neki iracionalan strah od krovova, tj. od mesta gde više nema stepenica kojim možeš dalje gore i gde se vidi krov zgrade. Zanimljivo da u duplex stanovima nemam problem, samo u hodnicima zgrada. Strah od visine ne postoji, onda kad sam izašao na tu terasu samo uživanje na maximum. Shared album - Stefan Djordjevic - Google Photos PHOTOS.GOOGLE.COM Od ovolikog pentranja, valja nešto i pojesti (a bogami i popiti). Poseta lokalnoj pijaci, uživanje u svim ovim bojama na jednom kraju, sveža morska riba na drugom kraju pijace, a između svega u ponudi. Kažu ako želiš da upoznaš grad, idi na pijacu i vidi kako je tamo. Lepšu odavno nisam jeo. Pa koga ja to vidim??? Pomislio sam da (već) nedostajem Vlajku pa je došao da me vidi. Onda sam skontao špansku tablicu... Ništa. A uveče, naravno plaža. Jako volim da sedim pored vode, smiruje me i pušta me da razmišljam. Sad samo sedim, ne razmišljam, odmaram. Shared album - Stefan Djordjevic - Google Photos PHOTOS.GOOGLE.COM Shared album - Stefan Djordjevic - Google Photos PHOTOS.GOOGLE.COM Zaboravio sam šorc i peškir da ponesem iz NS, i tamo nikako da naletim na neku sportsku radnju (nisam ni gledao). Zavrnuo sam nogavice, samo malo noge da pokvasim, ali je tad naišao najveći talas ikada (proverio sam u njihovom pomorskom statističkom zavodu), i skroz me okupao. Ok, do hotela dibidus mokar. Sutra počinje ono pravo, zbog čega smo ovde Čujem se sa Vlajkom, kažem mu da ne znam da li da uzimam motor ili ne.... "Kad ćeš sledeći put se voziti motorom u Španiji? Mislim, hoćeš, kad budemo išli u Portugal, ali... Idi i vozi se, ne zezaj". Razumem i nije mi teško. Hvala na podršci! Petak Dan ranije sam ugovorio Hondu cb500, kacigu, komunikaciju, dodatno osiguranje, top case. Dolazim na dogovoreno mesto, nemaju Hondu. Mogu dobiti Brixton 500, bez topcase, komunikaciju nemaju svakako. Gledam onog Brixtona, ma nema šanse, za ono što ja hoću fizički je mali motorić, hteo bih nešto udobnije. Razmažen sam, da. Dogovaramo se za Fazer 600, za istu cenu. 2 dana rentanja, neograničena kilometraža 150eur (u cenu uključeno osiguranje i topcase). Može, daj! Kaciga neka jet, pitam za FF, kažu ima jedna u drugom koferu, da vidimo jel dobar broj. Za divno čudo, kao dupe na nošu. Svakako sledeći put bih poneo komplet svoju opremu, ovo je sad bilo impulsno. Stoji tu ko zna koliko, prašnjav, nikakav, nije mi bitno. Pali posle par sekundi verglanja, sve ok. Krug po kvartu, da vidim da li je sve ok.. Jeste. Pravac pijaca od pre neki dan, tamo me čeka ekipa, da doručkujemo. A kad kažem doručak, mislim da ima svega da se bira. Ipak sam na moru, daj malo morskih specijaliteta. Sledeća stanica park Guelj. Sve vreme navigacija radi na telefonu, na nosaču, sve ok. Zove me kolega, e ja sam stigao, gde si ti? Evo me, ček. I stanem da opet upalim GPS. Da krenem, zavergla, neće. Samo relej se čuje. Akumulator izdržao 3 paljenja i to je to. Zovem Anu, devojku koja radi iznajmljivanje, objašnjavam situaciju. "Da, verujem ti, ali moramo motor odvesti na servis, da vidimo, ako je do motora sve je ok, ako si ti nešto pokvario moraćeš nadoknaditi. Možda si držao kontakt predugo." Već pomalo nervozan, kvare mi se planovi, još ovo ograđivanje. Objašnjavam da je motor i prvi put verglao duže, da je bila tu pored kad sam ga palio. Ništa, ostavljam ga parkiranog tu, idem do Guelj parka busom. Dogovor je da se nađemo posle mojih obaveza na konferenciji. U dogovoreno vreme, ja sam pored motora, i dolazi Ana na fejzeru 600. Kaže da su nabavili zamenski bajk, da mogu da ga uzmem, a oni će ovaj organizovati da prevezu u garažu. Može. Prvi fejzer je bio FI, ovaj je karburatorac. Pali kao mina, ma ne čujem da vergla. Ok, sad je vruć, videćemo sutra. Koristim priliku da se provozam malo po Barsi, da se upoznam sa motorom, a i sa gradom. Ima nešto u tom noćnom obilasku gradova. Još ovako na motoru. Milina. Zaustavlja me policajac na raskrsnici, ja letimično spuštam glavu da vidim lampicu za ler, kad tabla ne sija uopšte. -Lights, sorry, I forgot. Klik -Yes, it is better now, you see ahead. E to je preventiva, jako prijatno iskustvo, hvala mu na tome! Zaboravio sam svetla jer je sve osvetljeno, nisam ni skontao da nisam upalio far. 2h kasnije vrtenja po barsi, ovamo, tamo, dolazim do hotela da ostavim stvari, pa još jedan krug. Odmah da napomenem, noćne slike sa ovim telefonom su živi očaj, bolje da sam poneo 2 kuvana krompira i sa njima pravio fotke. Malo ispod brda Tibidabo stajem na vidikovac i uživam. Bio sam busom ovde pre 2 dana. Ovo je potpuno druga dimenzija. Upijam grad iz daljine. Gledam, ali vidim Novi Sad sa Fruške Gore, sa Brankovca. Neke dobre stvari mi se trenutno privatno dešavaju, i pokušavam da to obradim. Sledeći put će pogled sa Brankovca biti drugačiji, gledaću na dom. Pošto ne mogu da pojmim Barsu odavde, odlučujem da odem u hotel i da se odmorim za sutra. Ostavljam ovo kao mesto koje ću opet obići, čekaće me ovde, godinama tu stoji. Sa mojim motorom. Sa još nekim. Subota Motor je tu gde sam ga sinoć parkirao. Čeka. Povlačim saug, pali iz prve, vrlo brzo me pušta da vratim saug i da krenemo. Prva stanica, Sagrada Familia, karte kupljene online nekoliko dana pre. Na ulasku se prolazi kao pretres na aerodromu, čak i oštrije. Mene takve stvari generalno smaraju, zato obično bežim od komplet turističkih mesta i ovakvih stvari. Ne volim gužvu. Jedini zahtev koji sam imao kad smo kupovali karte je da idemo ili ujutru rano, ili na zalasku sunca. Zbog ovoga: Krećemo u vožnju. Kreće sad ono pravo. Vreme super, nije hladno, nije toplo. Taman. Kako se izađe iz Barse, kreće raj za oči. Prva pauza, LLoret de Mar. Maturska ekskurzija 2010, na koju nisam išao. Eto me 12 godina kasnije, da popijem kafu na tom mestu. Čeka me da krenemo dalje... A dalje.. nekome je jako drhtala ruka kad je crtao ovaj put. 35 kilometara čistog uživanja. Nisam jedini koji je imao ideju da se ovuda provoza motorom. Usput je bilo dosta motora, koriste poslednje lepe dane. Ili samo lepe dane, ne znam, možda ovde može da se tera točak cele godine, sneg nemaju, ne znam kakvo je stanje sa kišom i hladnim vremenom. Shared album - Stefan Djordjevic - Google Photos PHOTOS.GOOGLE.COM I konačno današnji cilj. Sent Feliu de Guixols (čita se, ja mislim, Gišols). Mali lučki grad, lepo uređen. Baš ono što mi je trebalo, da odmorim od svekolike gužve u Barsi i da vidim kako se živi u unutrašnjosti. Naravno, potraga za restoranom, stomak se već javlja dobrano. Predjelo. Mogao bih neku šunku i sir, beli mrs... Ma ne, Stefane, na moru si. Školjke. Preukusno. Baš se mislim kako bih nekad mogao da se penzionišem na ovakvom mestu. Sveže ulovljena riba, malo maslina, malo školjki. Vino (morao bih ga zavoleti). Mogao bih ovako, baš bih mogao. Ljubomoran sam na primorce. Glavno jelo, nešto lokalno. Hobotnica na galicijski način. Pulpo Gallego. Kuvana hobotnica sa krompirom, posuta paprikom i maslinovim uljem. Jednostavno i preukusno. Šta imate slatko? Ništa? Ok, još 2 školjke. Kratka šetnja gradićem, i vreme je da se polazi nazad za Barsu. Morao sam i još nešto da probam. Zapravo sam slikao iz blizine, nije toliko slatkiša, taman. Povratak za Barsu, što bi rekla braća Španci "sin acontecimientos notables". Uveventful. Moto putem i magistralom. Poenta je bila vratiti se pre mraka u grad, a dosta vremena sam usput potrošio na uživanje. Ulazim u Barsu, potvrđujem vreme i mesto za vraćanje motora, palim navigaciju, opet krivine. Ijao, idem preko nekog brda, kroz šumu, i izbijam ispod Tibidabo-a. Prelepost. Uživam u prilazu gradu. Razdužujem motor i kacigu. Depozit će biti za 2 nedelje na računu, u slučaju da me nema u sistemu kamera, ako da, odbiće pare za kaznu. Zapravo sam se ponašao, ne očekujem probleme. Poslednji krug po gradu, večera i u hotel na pakovanje. U 6 ujutru let. Letim ka kući.

Ponedeljak Što se urmašica tiče koje sam uzeo u Jablanici, stigle su cele sa jednim danom kašnjenja i ispunile svoj zadatak. Da li ima nešto lepše nego kad te neko obraduje slatkišem kad ne očekuješ? Mogu reći da sam sve što sam zacrtao od ove vožnje ispunio. Iznudio sam jedan osmeh, meni dosta. Gde će biti sledeća vožnja? The end

@MarkoRadosevic Ti si to odvezao hazarderski, svaka čast na volji po onoj magli i nevremenu da se vrtiš dva puta. Znaš kako, ko zna šta bi se desilo da si poneo dokumenta, možda bi ranije bili negde pa bi otišli na drugu stranu. Možda jagnje pre ovog je bilo lošije. A možda je bilo i bolje. To sad nije ni bitno, bilo je savršeno sve. Verujem da pričam u ime cele grupe: I nama je drago što si se vratio. @Tarmi636 , rićMi, polaži, pa da se vozamo, da zapravo upoznaš ekipu, pa ti da pišeš kakve su urmašice dogodine. Može? Hvala na lepim rečima i željama, ti bar duplo toliko da napraviš Sent from my M2002J9G using Tapatalk

Nedelja Dobro jutro. Šta se to dešava na stanici, ček da vidim. Na doručku Marko hoće do mosta, da pusti drona. Ideja je da, pošto smo nas dvojica spakovani, odemo do centra na kratko, a da se sa ostalima nađemo na putu za Nevesinje. Marko je konstantno bio među stromovima, što poznatim, što nepoznatim. Letimo, letimo. Shared album - Stefan Djordjevic - Google Photos PHOTOS.GOOGLE.COM Zvoni telefon, Vlajko. Otišao je da plati, pita da li sam se nešto dogovarao sa recepcionerom oko smeštaja... Računam ja u glavi, al računam koliko vremena imam, dok se oni sad raskusuraju, odu u sobe, spakuju, odu po motore... Znate li šta je sreća? Ove dve tacne su ono što je bio cilj ove avanture za mene. Da se provozam sa drugarima. Puteve već znam napamet dovde. Da se nasmejemo, da se lepo provedemo, iako znamo da je to to za ovu godinu, spušta se zavesa. Odradio sam šta sam zamislio. Mogu se okrenuti ka kući i polako. Koliko god da je pisalo na kilometar satu, imao bih osećaj da je malo. Da sam tek zagrebao. Ima još štogod lepog da se vidi na ovom dunjaluku. Nalazimo se kod hangara. - Jeo sam urmašice u food house. - Jebi se. Malo poziranja. I gas za Nevesinje. Vlajko je najavio loš asfalt, ali su ga putari demantovali. Totalno nov put, prošao bager da utaba i mi sad prvi, još neobeležene linije. Kao mleko ravan. Ova poslednja slika.... Vlajko i ja na začelju kolone, ali formacija je potrajala do prve raskrsnice U Nevesinju, nismo ni krenuli, već stajemo na kafu. Tu kreću kombinacije i prekombinacije. Evo, ko isprati do kraja sledeći pasus i kaže ko je šta vozio, ima pivo od mene. Ja hoću da probam Vlajkovog stroma, da vidim kakve su danlop gume. Plus ga je podigao napred na mostu, sad je fabričke visine, znači neutralnog upravljanja. Vlajko hoće da testira mecelerke kod mene. Bojan bi da potera CFMoto da vidi kako ide. Ok, Marko i nema mnogo izbora.. Sad, četiri su motora, ali 5 osoba. Bojan da bi probao CF, bilo bi dobro da je sam. Marko je tek seo na stroma, a i ne voli da vozi suvozače. Na mom motoru na suvozačkom mestu je ranac. Ništa, Isidora će sa mnom. Primećujemo da niko ne vozi ni svoj motor, ni svoju devojku. Opšta anarhija. Na ovoj slici ništa nije kako treba. Sič snima i vidi mi se patkica (to što ga drži u 5. brzini ne bih komentarisao, koksirale mi dizne). On kaže da se zbunio kad je video da ga njegov motor pretiče, još sa dvoje na njemu. Peglamo Nevesinje - Gacko, vozim poslednji i lepo pratim grupu. Da pohvalim Isidoru i njeno ponašanje kao suvozača, Bojan mora da uživa. Skroz neutralna i opuštena, milina je voziti. U nekom trenutku ja izbijam napred i krenem da dajem tempo sa njom, očekivao sam da ću dobiti po bubrezima, ali jok. Opet pauza, jezero Klinje, naravno. Kako proći, a ne stati malo ovde. Marko podiže drona i pravimo baš lepe slike, druženje na maks, razmenjujemo utiske. Shared album - Stefan Djordjevic - Google Photos PHOTOS.GOOGLE.COM Shared album - Stefan Djordjevic - Google Photos PHOTOS.GOOGLE.COM Naravno, nije moglo da prođe bez začikavanja "kineza". Šalu na stranu, Marko je prekaljeni bajker, vozi motore pola života, voli da proba sve i svašta i ovo mu je sad izazov. Nikad nije imao do sad adventure turing motor. Poslednje neko vreme su mu R motori nešto što tera, putuje, pravi ozbiljne ture. Ninja mu je daily drive, po gradu... Mazohista čist. Ali ovo mu se sviđa. I koliko god da smo ga sprdali da nije japanac, ništa nije falilo. Znamo da se on ne ljuti i znamo da on zna da mi znamo da on zna da mi znamo da se on ne ljuti. Početak je bio baš naporan, krećemo na put, nismo vozili u ovom sastavu, on nenaviknut na vožnju u grupi, nikako da se sinhronizujemo, ali kako je vreme odmicalo, tako smo sve više vozili ujednačeno, samo je trebalo nekoliko stotina km da krenemo da dišemo. Sve dok nije izbio na čelo kolone, koja je to bila divota, ja vozim iza njega, pratim. Prirodno ulazi u krivine, nema naglih kočenja, sve tečno. Tačno se vidi iskustvo, da je srastao sa dva točka i da ovde sad uživa. Gledam i učim od mahera na delu! Završena pauza na jezeru, sledeća kapija, NP Sutjeska. Vlajko bi konačno mogao da se popne na spomenik gore. Toliko puta je prošao i nikako nije bila prilika. Ja konačno solo na njegovom motoru, sad će malo danlop da cvili Do Tjentišta ima 25km, jes da je put uži kad se uđe u nacionalni park, ali volem, baš volem. Uživao sam ovu deonicu, gume nisam imao ideju kakve su sem Vlajkovih utisaka, tako da sam im slepo verovao i terao motor kao da je tuđi. Vlajko praštaj ako možeš! Gume položile, nema tu šta, drže ko za oko i rade ono što treba. Dok se tri člana posade pentraju, Bojan i ja sedimo u restoranu i kuliramo. Vlajko konačno da je napravio ovu sliku, lično i personalno.. Klopamo, odmorili, vreme je da se kreće. Ideja da se ne staje do višegradskog mosta. Verni atovi. Naravno, kod mosta se uvek stane, opet podižemo drona, malo da snimimo par kadrova, par fotkica.. Kreće već polako da pada mrak, baš smo se razvukli dovde, tek smo na pola puta. Dogovor da dođemo do Čačka i na autoput do NS, baš smo okasnili, ceo dan nam je proleteo... Granica gužva, fala bogu. Mi se provlačimo i obilazimo. Posle granice Tara, Zlatibor. Koči. Gužva, kolona do Užica, a dupla puna, nema obilaženja zbog policije koja samo čeka dole. Kako smo prošli petlju za grad, tako nema gužve, može da se vozi normalno. Već je dobro pao mrak, nije toliko uživanje u klisuri jer je jak saobraćaj, samo da se dokopamo autoputa i da stanemo na odmorište, utrnuli smo. Prvo odmorište je tek kod Gornjeg Milanovca. Idemo do OMV pumpe na ulazu u Bg, tu pravimo pauzu za kafu i da se malo ogrejemo. To je plan, ali Marko izgleda nije pročitao mejl koji smo poslali na prethodnom stajanju. Prolazi odvajanje za pumpu. Stromići manevrišu da se vrate na autoput. Pali se komunikacija. -Stigni i zaustavi. -Jawohl, herr General. Lock and load. Lakše reći nego učiniti, dao ga Marko po zavrtanju, nemošgastić' da imaš litru, a ne anemičnih 650. Stižemo na Shell pumpu, već smo na novosadskom autoputu. Takva je magluština da je to strašno. Dogovaramo se da do NS strogo u koloni vozimo, da ćemo pratiti neki auto. Vidljivost je baš loša, mi smo već umorni, nije šala. Lagano taljigamo do mosta kod Beške, posle njega nema magle pa smo podigli tempo. Stajemo na ulazu u NS da se pozdravimo. Marko ide i viče "stromovi moji". Ili "smorovi"? U pola 12 se parkiramo. Konačno smo stigli... Skoro 988km zezanja, uživanja, punjenja baterija. Da li bih opet? Bih, 100%. Treba dočekati opet lepo vreme. Prosek potrošnje ignorišite, Vlajko je slikao, njemu laže kompjuter. Kratka vožnja, ali gomila slika, lepih uspomena i trenutaka. Zadovoljština čista.

Subota Spakovan, silazim do motora i trpam sve u kofer. Ne treba mi mnogo stvari, idemo na veče u Mostar, ali opet, moram poneti dovoljno stvari da napunim kofer da mi se tovar ne tumba usput kad se budemo vraćali. Napolju je maglovito jutro i ne obećava baš. Motor mokar od magle. Nema nazad, krenuli smo. Par šaltanja kasnije, malo se motor ugrejao i eto me već na Mišeluku. Parkiram i čekam ekipu. Znam da će Bojan i Marko na pumpu malo niže, spuštam se i ja tamo, pa ćemo se vratiti na petlju. Tamo Isidora pored motora, još joj duša spava, smotala cigaru ko da je džoint. Šteta što nisam slikao tu čarapu Skupljam tu deo ekipe i čujem klik na komunikacij, "device connected". Eto i Vlajka u radio blizini. Kratak dogovor pred put i sviramo pokret. Vozim ja prvi, Vlajko zadnji, na komunikacijama smo i možemo da pratimo šta se dešava. Usput nas ubi magla, ne može se voziti, ne vidi se daleko, a vizir kacige mokar, otvori vizir, faca utrne i tako u krug. Cepamo samo. Ok, ne cepamo, stajemo jer je Vlajko zaboravio da stavi touring bešiku, poneo ovu malu kućnu. Na jednom stajanju Marko kaže da misli da je zaboravio dokumenta od motora. Proverava, u novčaniku mu je saobraćajna od kawe. Okreće se i piči za NS, javiće se kad stigne da vidimo oće li se vraćati ili ne. Plan je da ga sačekamo u Zvorniku, taman ćemo mi tu pauzu i doručak. Prolazimo Loznicu, kreće sunce da se pomalja, magla je razbijena. Toooo. Lepota, toplije je odmah. Kreću malo krivinice, lepo se vozamo, napokon krećemo da uživamo, sve do jedne S krivine kroz koju se vidi (ravno je samo put tako ide), kad vidim da auto koji dolazi u susret ima čudnu poziciju, tj kako ulazi. Idiot jedan kretenski nije malo sekao krivinu. Nije puno sekao. On je skroz bio u mojoj traci, sva 4 točka. Ne znam ni sam kako sam prošao, oborio sam još motor i po desnoj beloj liniji pored ivičnjaka. Da sam imao nekog na motoru... Da sam imao bočne kofere... Stajem sa strane odmah, kako sam ugasio motor tako sam se i ja ugasio, spustio sam glavu na rezervoar i sledećih par sekundi se ne sećam, dok nisu stigli Bojan i Vlajko. Sa te prinudne pauze jedan fotos. Ok, ništa se nije desilo, idemo dalje. Preskačemo granicu. Tu je blizu Divič, Hotel Vidikovac, i tu pravimo čeku. Marko javlja da će se ipak vratiti, ako možemo da ga sačekamo. Ma sve može, uživamo u pogledu, meni prija da nisam na motoru, popustio je adrenalin i strah me je sad. Ništa što ne leči još jedna kafa i još pola sata-sat. Marko stiže. Insistiramo da napravi pauzu, da ne krećemo odmah. On je ubio duplo kilometara, a nismo se još odmakli od kuće. Isidora je od NS nosila ranac jer imaju samo bočne bisage. Daj to kod mene na suvozačko sedište, odmori leđa.. Španujemo i da krećemo. Konačno smo kompletirani opet. Krećemo i ja nikako da se opustim, drži me taj glupavi osećaj, šta ako... Do Vlasenice, tu stajemo da se popale goproovi i da se navuče toplija oprema (ko još nije navukao sve na sebe). Ja koristim priliku da se otrgnem pređašnjeg razmišljanja i da se resetujem. Odatle preko Romanije sam opustio ruku i konačno je to ona vožnja koja i treba da bude. Ja vodim, Marko prati, ništa agresivno, ništa da jurcamo, ali lepo tečno prebacujemo levo desno, uživanje. Savršeno je vreme, znaš da je ovo poslednje putovanje motorom ove godine i koristiš svaki metar da uživaš na maksimumu. Drago mi je da je tako. Konačno krećem na ovaj put. Saobraćajka na Romaniji, još se nije ni prašina slegla dok smo nailazili. Stajemo, Vlajko ide da proveri da li je sve uredu, ostali zaustavljamo saobraćaj, ali nas ignorišu, mene umalo neka tetka da zgazi, klasičan target fixation. Kaže vozač koji je sleteo sa puta da mu ne treba hitna pomoć i da ne može da stavi trougao, mrzi ga.. Ok, daj da se mi popakujemo i da idemo, nismo poželjni, iako smo imali najbolje namere. Usput stoji saobraćajna patrola, Vlajko prijavi, kažu "pa nema povređenih, šta ćemo mi tamo onda...". Ok, ok, shvatili smo. Stižemo brzo sa Romanije u Sarajevo, i pravac do žutog bastiona. Idemo na kafu, preko potrebnu pauzu. Motorići takođe da pauziraju. Da, da, 4 motora, pardon. Uvek drago mesto za posetiti. I kako ne popiti jednu bosansku kahvu? Marko "Stromovi moji dragi". A nama milo. Ajmo, jesmo krenuli dalje? Ja do Jablanice, naručio sam domaće urmašice u udruženju žena "Most", iste koje se jedu i u Mostaru. To je taj "tovar" koji mora biti osiguran u koferu i da stigne ceo i neoštećen. Ostatak ekipe me čeka, gde drugo ako ne u kafani. Pala jaga za slobodu.. Ovaj put Kovačević, odličan, jedina zamerka je da je moglo još malo krompirića biti. Al pečenje vrhunsko. "Uh, što volim što sam se vratio!" Marko, Jablanica 2022. Posle klope, točenje goriva na ulazu u Mostar i pravac garaža. Mali nesporazum na recepciji, dobijamo 3 četvorokrevetne sobe. Menjamo za 2, Bojan i Isidora u jednoj, Marko, Vlajko i ja u drugoj. Nema potrebe da zauzimamo toliko soba bez potrebe. Spremanje i u grad. Ovde smo domaći, toliko puta sam ove godine bio. Lepo je vratiti se, malo setno jer znaš da tek na proleće ćeš sledeći put ovim ulicama i popiti kafu na mestu koje ti je toliko smirujuće. Ima nešto u tom čekanju. Sad, uživanje. Zamalo. Dolazimo do "Food House"-a, ne rade više, kasnimo. Ajao, kompletno razočarenje (ok, samo sam ja razočaran, a Vlajko me razume). Idemo dalje, negde mora biti nešto slatko za pojest' i pive za popit'. Nisam oduševljen, urmašica ko lebac, pretopljena sirupom. Baklava od debelih kora, više kao gibanica. Al dobro, daj šta daš. Bitno da je dobro društvo tu. Idemo na još jedno pivce, a posle toga ni kamera ne može da nas snimi da bude lepa slika. Do hotela po pustim ulicama.

Jesmo pošli? Ah, ček, da se skupi ekipa. Ko ide? Ekipa se široko organizuje, jer kao i uvek, na put kreće 30-40% ljudi koji na prvu kažu "da". Svi smo vezani za istu firmu, neki i dalje tu radimo, neki ne (izdajice), ali se i dalje družimo. I dalje vozimo zajedno.. Vlajka i mene znate. Znate i Bojana sa moto ture u aprilu (@maxxoće li taj putopis više???). Dodatak ekipi su Isidora, Miloš ( @Vesperados ) i Marko (@MarkoRadosevic). Isidora je Bojanova bolja polovina, takođe koleginica, koju Vlajko i ja trujemo već duže vremena kad god se sretnemo na poslu kako je Bosna prelepa za vožnju i kako bi trebalo otići da se provozamo... Ok, imamo je na našoj strani, čim Bojan krene da se premišlja, poruka Isidori i to ti je sređeno. Miloš oće da protegne Vespi točkove, ali mu se nije dalo, privatne obaveze. Na neki način je i on bio deo puta, pratio nas je online, bio u toku sa dešavanjima. Marko, najnoviji "član", nismo se vozili do sad na neke duže vožnje, kafa po lokalu. Momak uvek za akciju, veverica na kokainu. Imao je problem sa motorom. Motorima. Koji izabrati za put... Inicijalno, cfmoto 650mt. Ali veče pred polazak se pokolebao, mislio se kako bi stukao ovo sa R-om. Iskreno, nisam znao čime će se pojaviti na Mišeluku na polasku. Za Vlajka, Bojana i mene znam. Tri musketara, tri mala stroma. V-Stroma. Pravi V. [emoji4] Elem još malo uvoda, sve je počelo sa Vlajkom dok smo pili kafu na galeriji u firmi, kako drugačije. - Valjalo bi otići do Mostara, da popijemo kafu, pojedemo po urmašicu, poslednja nedelja oktobra. - Trebao bih ići na TET sa kumom tada. - Ok, ja idem, uvek ima mesta u koloni ako se odlučiš na ovamo, sobe su svakako dvokrevetne i ja ne hrčem mnogo. Krećemo da pravimo čet, ostali ne veruju da su urmašice zapravo razlog zbog kog se ide za Mostar, ali ja ostajem čvrstog stava. Skupljamo se na kafi posle posla, Miloš zna da neće ići, ali ne propušta priliku da se pojavi i zeza. Marko je solo jahač, ne voli grupe ali oće da proba sa nama da vozi, nervira ga što smo isplanirali sve unapred... "Kako možeš da znaš gde ćeš sipati gorivo, gde će ti biti pauze".. Ono što ne zna je da se planovi menjaju, ovo je idealan scenario koji se neće desiti, ali mentalna vežba i spremni smo za sve. Tu jako uigrani da se organizujemo i nastavimo dalje. Polako, eto prilika da vidi kako se vozamo. Dogovor je da krenemo u subotu ujutru, 8:00 sa Mišeluka. Spremni za put, naduvane gume, napunjeni rezervoari, kako drugačije. Približava se dan za pokret. Kako krenuti negde, a da bar jedan motor Ranko ( @abarth_maniac ) nije pregledao? Nećemo to da menjamo! Veče pre, idemo do kuma @DjordjeMijailovic u garažu, da se podružimo i da spremimo stromiće za put. Nema mnogo pakovanje, 2 su dana, krećemo odmah.

Pitao sam se gde je ovaj dvojac, davno nisam video da kuckaš... Yeeeeeey, pretplata na temu, pratim u prvom redu, iskokao kokice sa ukusom banane i čekam!

Znači da su jeftine i da imaju lager kočnica i retrovizora Sent from my M2002J9G using Tapatalk

mogli su sa sv650 da prebace, tj već 2 generacije su tu kočnice sa gsxrsxf-nešto-nešto-750. Ozbiljne čeljusti.

samo litra bajomoj! Zbilja, ovo što Andrej kaže, cb500 ko budali šamar

Posle onih devojaka pre neki dan, Boki samo ide i natačinje

Idu Yamahi ove skraćenice od ruke... Tako-Dobar-Motor, V-Trkač-Ristić edit: Jocu sramota da napiše Vatreni-Trkač-Ristić

Aleks, sve se dobro na kraju završilo, bez povreda! Hondica će biti ko puška, sad preko zime polako, to ne sumnjam.. Samo za nauk, obavezno uz migavac i gledanje u retrovizor pri skretanju, baš zbog ovih situacija. Isto i pri jačem kočenju, gledam šta mi rade o leđima.