Dan 1 (19.05. četvrtak) Plan za dan je da krenemo iz Kaluđerice svi, doručak i kafa u Grockoj, u restoranu kod ušća Gročice u Dunav. Nismo ni krenuli već pauza. Klopa, kafa, šta ćemo da obiđemo usput... Idemo laganica preko Brestovika ka Smederevu, vreme idealno za vožnju. Skrećemo na Ram, obilazimo tvrđavu, na licinom mestu se obrazujemo. Divimo se Dunavu, niko se ne seti da slika. Spremamo se za nastavak, kad ono štand sa magnetima. Da, moramo uzeti mami na poklon. Ne stajemo u Golupcu, guramo do Lepenskog Vira, bio sam tu kao klinac, mogao bih opet. Ajao, Dunavska magistrala, happy place. Uživam u vožnji, sestra čavrlja, pola je i ne slušam. Jedan tunel, drugi, treći, deseti, pesak. Uh, kakav pesak, šta je ovo. Ne znam šta se desilo, skliznuli smo u stranu malo, al ok, ostali na točkovima, to je najbitnije. Stajemo ubrzo kod Lepenskog Vira i kreću gluvi telefoni, zovem saobraćajnu policiju da prijavim onaj pesak dva-tri tunela odavde, da pošalju patrolu da uspori saobraćaj, motocikle pogotovo i putare da to očiste, oni me prebacuju da zovem Donji Milanovac. Oni dalje kažu da zovem Negotin. Ljudi moji, koji manjak brige, da ne kažem bol u... Srećom sledećih dana nisam video u vestima da se tu desila neka nesreća. I dalje mi nije jasno šta se desilo, da li je bila gomilica peska, pa kad sam naleteo se rastreslo... Ajmo, obilazak, šetamo stazom do muzeja, prate nas 2 kucova, pokazuju nam da je to pravi put. Kustos/domaćin nam objašnjava kako je ovo najstarija kultura na ovim prostorima, spominjem Vučedolsku i Vinčansku kulturu, pitam da li zna nešto više, kaže da je ipak Lepenska kultura starija i to bar 2 hiljade godina. Zahvalni na podeljenim informacijama krećemo u obilazak i tu provodimo finih satić vremena. Lepa postavka jako, i dosta je toplo unutra. Napolju, sa zadnje strane muzeja postoji koliba od sena i blata, al se sve toliko sasušilo da se vide ekseri kojima su zakivali konstrukciju, komentarišemo kako smo imali naprednu kulturu, imali smo eksere pre 7 hiljada godina Nastavljamo dalje, valjalo bi negde malo okafiti (popiti kafu) i okoktiti (popiti koktu). Stajemo kod mamuta u Donjem Milanovcu, kafić koji ću obići još nekoliko puta, lepo je mesto, kafa je ok, ali zato pogled.. E sad malo ja da vodim. Odatle na ručak, kod Braneta u Štubik. Čitao sam, slušao sam, vreme je da probam tu ovčetinu sa roštilja. Prošlo je 15h, pošto rade samo popodne, taman. Selo nažalost propada, svi su otišli u bliže gradove. Šteta, na takvom mestu, takva priroda.. Naručujemo mešano meso i porciju ovčetine. Ne znamo da li će se ekipi svideti, pa igramo na siguricu. Ja se za sebe ne bojim. Stižu džinovske porcije svega, salata, domaća vruća pogača (kad mi u restoranu naplate 120 dinara 3 kriške kupovnog hleba poludim). Ovde se dobije pogača sa kojom se nas 4 rvalo. Jelovnik je jednostavan, nema mnogo izvođenja, od salata ima: 1. Salata 2. Ljuta paprika. Kakva šopska, cezar, kleopatra, naseku od svega po malo, na tanjir, so, ulje i spremno za klopanje. Cene su i više nego pristupačne. Roštilj ozbiljno dobar, ovčetina kao duša. Zapakovali skoro pola za poneti, imamo doručak sutra, i to smo rešili. Dan danas se spominje kako bi valjalo otići opet tamo na klopu, čak jednom kad sam prolazio tuda sam uzeo za poneti i doneo Vukelićima za Bg, oduševili su se Već je kasno popodne, moramo krenuti ka smeštaju, selo Čubra. Sa magistrale skrećemo, op op, makadam. Dobar makadam, ja usporio, ipak je motor natovaren, nas dvoje, nije baš za šalu. Kreće sve lošiji i lošiji makadam, komadine kamena, 2-3 kilometra tako. Tamara našla i rezervisala.Ajao, ovo joj nikad neću oprostiti i to sam joj i rekao. Više puta. Za svaki slučaj, ako nije skontala da sam ozbiljan. -Aleks, jel ti ok ovo truckanje, možeš? -Ma mogu, šta si usporio, daj malo gasa, šta se vučemo ovde. A ja se borim ne za svoj život, nego za dva života Ulazimo u selo, pomalja se polako asfalt, dok smo došli do centra sela super put. Pazi sad kad je ka Negotinu sve asfalt... Nalazimo smeštaj, guest house Đurić, pitamo vlasnike za put, kažu da je od strane Negotina sve asfalt, a na drugu stranu im obećavaju godinama, budu srećni kad ga naspu šljunkom da može da se prođe. Kad hoće za Bor da idu, idu ka Negotinu, 7 kilometara duži put zbog tih 2 kilometra. Smeštaj dobar, cela kuća, ima mesta za gomilu ljudi (~8), vlasnici su tu u kući prekoputa ako šta zatreba. Motor iza kapije u dvorištu na sigurnom. Spremamo se i ajmo do Negotina da prošetamo. Ha. Pa ne. Na uskršnju turu nisam poneo punjač za telefon i neke stvari. Sad vidim da nemam nijednu trenerku, niti farmerke. Da mi je znati što sam za 4 dana puta spakovao 5 kompleta aktivnog veša plus ovaj na meni. Ovakve greške ću ponavljati konstantno (spominjem i u drugim putopisima :D). Ništa, moto pantalone, sedaj u auto, malo da se vozim kao gospoda. Negotin, sam centar, prva sportska radnja, uzimam neku trenerku. Hm, poslužiće. Umorni smo, krenuli smo rano jutros, ceo dan se vozamo, obišli smo svašta, i dalje meljemo o ručku. Šetamo se, lep je centar kao takav, arhitektura, al se vidi da umire polako. Nemamo snage da obilazimo spomenike i ostale znamenitosti. Malo po korzou i sedamo na nešto slatko. Ne mogu reći na kolače, već je to zapravo nešto slatko. Sam šećer i margarin. Ekipa je jela sladoled, ubeležen kao najgori sladoled ikada igde. A cene.. Beogradske. Au kako smo se zeznuli. Idemo da dopunimo ponudu hrane za doručak, glavno imamo. Kupuje se i par piva da još malo posedimo u smeštaju. Dolazimo u smeštaj, svakim gutljajem sam sve više u ležećem položaju. Na pola piva sam totalna horizontala i spavam, izmorilo me je ceo dan vozanja. Na kraju su me ostavili da spavam u dnevnoj sobi, nisu me mogli probuditi da pređem u spavaću. Odjavio sam se za taj dan.

Krenuo sam sa pisanjem i ne znam da stanem. Sledi kratak putopis koji prati putovanje po istočnoj Srbiji jedne vesele ekipice. Ovo je druga moto-tura koju sam ikad odvezao (da sam spavao negde van kuće), dok je prva sa Vukelićem i Tamarom (link za drugu vožnju sa njima: "S' namerom pođosmo u Veliku Bosnu") i sa mlađom sestrom. Vukela i Tamara u zelenku, reno kliju, Alex i ja na malom Stromu, a.k.a Zukyju. Ideja za turu mi je pala na pamet kad sam se vratio sa Uskršnje ture po Bosni (putopis u nastajanju, @maxx, majka mu stara, šta radimo, zabušavamo), pod utiskom celog tog doživljaja. Tada mi sestra saopštava da ide u Nemačku na studentsku praksu 6 meseci. Ok, lepo. Pre nego odeš, moramo se provozati par dana, jel može? Može. Tu sad kreću kombinacije i prekombinacije, gde ići, kad ići, Alex je sad sva u obavezama, treba da se vidi sa gomilom ljudi, treba da ode na rafting sa društvom, da završi obaveze oko faxa, da se spremi za praksu.. Odluka pada 4 dana, 19-22. maj 2022. Nije se duže vozila na Stromu. Pre toga smo se vozili na maloj diverziji i imala je bolove u kolenima posle stotinak km, nije joj odgovaralo sedenje, i to me je najviše i plašilo, ali ok, fakat je da je strom veći i udobniji. Olakšavajuća okolnost je da ide neko sa autom, pa bi nastavili kako-tako. Tura od par dana, prvi put duže vožnje 2up. Sestra je jako dobar suvozač, neutralna je i ne kuka (mnogo), veruje mi i ako se uplaši u krivini samo zatvori oči, bez grča, a to je sve ređa pojava. Prvi put se vozila pre godinu dana, takođe u maju, kad sam ja malo "stasao" i bio dovoljno siguran u sebe da smem da je stavim na motor i provozam. I voli brzinu. Ljubi je bata. Pakovanje u 2 kofera od 40 litara, jedan meni, jedan njoj. Neću je prvi put ograničavati, nek ponese šta god hoće, moram sad da je kupim, mora ovo sve da joj se svidi. Nosi 2 nesesera, ne pitam šta je u njima. Gornji kofer je za kacige na pauzama, vodu, sitnice. Komunikacije uparene, malo ćemo čavrljati usput. Jedino je pitanje šta bi volela da vidi, idemo da napravimo nešto zanimljivo, meni je samo do vožnje, Vukela i Tamara takođe otvoreni za sve predloge. Okvirno: istočna Srbija. Može. Gde? Nemamo pojma, idemo, lepo je tamo. Palim motorče da se zagreje, dok stavljamo kacige i oblačimo opremu. Oćemo na turu druženja?

kad čuješ da je krcnulo još 1/4 kruga za svaki slučaj evo, sam ću izaći napolje!

Đole, tebe sam izdvojio u poseban post. Zašto? Zato što si mi dao jako dobar šlagvort za zaključak. Čitajući putopise ovde, nisam dobijao samo ideje gde otići. Čitao sam putopise mahera, ljudi koji su, za mene, definisali ono što zovem motociklistom, bajkerom, motorašem, avanturistom, lutalicom, putnikom, nazovite kako hoćete. Uhvatili su jedan trenutak u vremenu i ostavili nam svoje viđenje istog. Isto su vozili po kiši, suncu, borili se sa vremenom, jurili da stignu u smeštaj pre mraka, nasmejali neku slučajnu prolaznicu samo jer im je bilo lepo videti osmeh, planirali samo da bi mogli da ne ispoštuju plan i urade kakvu ludoriju. Nekad su vozili putevima koji me ne zanimaju, nekad su lomili krivine i najiskrenije uživali u tom plesu i preneli nama malo tog ushićenja. Njihov doživljaj je itekako neprocenjiv. Ne bih navodio imena, bilo je tu raznih autora, nekog bih slučajno preskočio, a to ne želim, svakako smo svi čitali te putopise, zasigurno. U glavi mi je urezana rečenica koju sam čuo od jednog takvog putnika: "Sa svakog putovanja se vratim kao drugačija, i nadam se, bolja osoba". Pokušavam da se toga pridržavam, koliko god mogu, kad god putujem. Lagano sam kroz te putopise formirao neko mišljenje o celom ovom hobiju, načinu života, filozofiji, opet, nazovite kako hoćete. Još nisam imao položeno već sam se lomio da upišem časove za motor, ali sam imao stav. Ok jeste naivan, ali je stav šta želim od svega ovoga, malo da se vozam, otputujem negde na vikend, naučim novu veštinu. Bio sam dovoljno u krivu, lepo rekoh malopre, naivan, a ipak dovoljno tvrdoglav da to izguram i vidim šta to ima iza sledeće krivine, iza sledećih hiljadu krivina. Dozvolio sam sebi luksuz da kisnem kao idiot i da budem srećan zbog toga. Dozvolio sam sebi da po prelepom danu tugujem i da mi nije do vožnje, parkiran pored puta i blenem u prazno. Dozvolio sam sebi da priznam da nešto moram drugačije. Dozvolio sam sebi da kažem da je uredu da te stignu emocije i isplačeš se. Dozvolio sam sebi da kažem izvini, da sedim na plaži i da čekam, da sedim na našoj plaži i da mi nedostaju te oči. Da imam jednu noć za sebe i da budem sebičan. Dozvolio sam sebi da joj to kažem. Sa kacigom na glavi, imam dosta vremena i neke teme se nametnu same od sebe, pričaš sam sa sobom, pričaš sa patkicom. Na pauzi imam društvo i to je super, ali dok sam na motoru sam sa svojim mislima, to je nešto što ne mogu svaki dan. Nešto što nisam radio, nisam znao, nisam mogao i nisam smeo pre nego sam počeo da putujem motorom. Eto, Đole, druže, ima o čemu da se piše. Zato ovo i nije (samo) putopis, već moj lični dnevnik. Nastao na putovanju pa ima smisla da bude ovde. Prijateljima i porodici će biti bitno kako sam se osećao, o čemu sam razmišljao. Nekome će biti zanimljivo da vidi gde sam putovao. Drugi će gledati slike i zapisivati kafane u kojima sam bio, mesta koja sam posetio. Sve je to ok. Svako ima neki razlog da ovo čita, kao što svako ima svoj razlog zašto se vozi. Za 10 godina kad budem čitao, voleo bih da me seti na sve šta sam prošao. Ne snimam, mrzi me da editujem, razmišljao sam i o tome. Nisam ja za to, i koliki bi to bio snimak za ovoliki put, dosta detalja bih izbacio ako ih uopšte i snimim na prvom mestu. Ovako sednem, sredim malo misli, opišem neke detalje koje na smimak ne bi stali, neka slikica, neka šala i dosta je za podsećanje. Evo, mesec dana ima otkad sam se vratio sa puta, nikako da sredim ovaj zaključak, piši-briši-piši-briši. Ko zna da li bih ikad video izmontirao. Prvo sam se radovao što smo zajedno na turi, što će Vlajko da doprinese nekoj formi, imaćemo plan, ima ko da osmisli, moje je samo da motam levo i desno, ali evo, posle par nedelja sedim i pišem ovo... Auh al sam bio u krivu. Jedna stvar koja savršeno funkcioniše na putovanjima sa Vlajkom... Ne to, sram vas bilo... Nego ti dogovori u momentu i plan koji je više tu kao neko trenutno stanje stvari u okolini od par desetina km, ne više od toga. Bukvalno vozimo se, nemamo ideju šta i kako ćemo dalje. I ispada nikad bolje. Nije sve samo vožnja. Ustvari, četvrta tura ove godine koja mi to isto kaže. Jeste glavno i oko toga se vrte dogovori, i volim da vozim, ali kad se vratim i malo presaberem utiske, ono glavno je društvo sa kojim sam išao i danima i nedeljama pričamo i prevrćemo to vreme koje smo proveli na putu. Nova poznanstva, makar to bila kafa na pumpi. Stvari koje sam naučio o sebi. Zašto sam baš danas seo i zapeo da napišem ovo sve? Svako će da okine lepu fotku, ali ono što je iza te fotke, uspomene koje ta fotka budi, to je ono što nosim sa svakog puta. Krivine su nam svima iste, predeli kroz koje sam prolazio su svima dostupni. Pišem o tome kako se osećam tada, jer je to ono moje u ovom putopisu, ono zbog čega i putujem. Pišem o svim ljudima koji su deo ove avanture i koje mogu nazvati prijateljima, jer to i jesu. Da je drugačije, bilo bi puko nabrajanje gradova kroz koje sam prošao, a to nisam ja. Eto, baš danas stavljam (poslednju) tačku na ovaj putopis. Danas je godinu dana otkad sam prvi put seo na stromića, tačno 28 hiljada kilometara kasnije. Pre godinu dana bih mislio da je lud ko mi kaže da ću toliko preći, da ću ići na sva ova mesta, da ću provesti ovoliko vremena sa dragim ljudima i opet imati vremena za sebe. Dosta puta sam napisao "ok, ajmo, idemo" i to je nešto što mi je lajtmotiv celog puta i uopšte poslednje dve godine. Dobijem od života limun, al mi se u tom trenutku ne pije limunada. Nema veze, guram dalje. Ok, ajmo, idemo.

Umalo zaboravih da obavestim o razvoju situacije. B su mi ostavili do 2027, A su stavili 10 godina, 2032. Pitao sam na šalteru, izvukli dosije, gledali, "a da, pa kad si menjao adresu smo ti produžili B, jer je ostalo malo vremena, tad je moglo, sad ne. Sad smo ti dopisali kategoriju, ne možemo ti neku drugu produživati". Pitao sam i kolegu advokata sa foruma, kaže jedino upravni spor, al dok se to privede kraju moraću da menjam dozvolu jer će isteći, ne vredi da se cimam. Ostaje samo da za 5 godina odem da produžim B i da pitam da li može A da se produži tad, i tako u krug do 65 godine života Inače, na pitanje šta bi bilo da sad položim i C, pa za 2 godine D, lagano odgovor: menjao bi na par godina, kad god ti istekne neka kategorija. Ne možemo 2 datuma da upišemo u dokument kako treba.

To nije opcija, očigledno!

Ne znam da li bih smeo na štenderu da probam. Na ćopi da je bio ni po jada, to sam navežbao, nekad ga iz sprdnje okrenem da ne moram da guram tamo vamo Sent from my M2002J9G using Tapatalk

Parkiram motor na trotoar, tu ne prolaze pešaci jer je pored motora bandera, a iza onaj stalak/parking za bicikle. Recimo slepo crevo trotoara, ne smeta nikome. I onda se danima ispred mene montira beli punto, a tu već ispred njega su stepenice za ulaz u market, tako da blokira trotoar -> po mom mišljenju bahato parkiranje.. Sad, motor je na centralnom i situacija sledeća: Da se dobije osećaj koliko je to mesta, patika je broj 44 Ništa, vidim da će bude čupavo, ubacim u prvu i okrenem točak koliko god sam mogao, da nategnem menjač tako da kad ga spustim sa centralnog da ne ode ni malo napred. Iskreno ovde mi bilo žao gumu da udarim, ili da mi nedajtibože ispadne motor, pa je bila akcija dumanja kako da spustim bez da prođe napred, jer i u brzini ode par cm...

Bilo je obaveštenje da Dunav osiguranje vraća novac, lična karta u pošti i voila. 3100 dinara. Toliko o onoj priči radnika u Dunavu "nema šanse da se to uradi, pa ta polisa je već prošla i uvezana je u MUP-u".

to mi je kotkuće (takođe jedna reč). Na vezi smo.

jesi mi ti dirao, da prostiš, patkicu? Neko je pomerio, videh jutros kad sam seo, sad si mi ti najsumLJiviji Da, par dana ga ostavljam tu, čekam nešto oko garaže da se sredi.

DMartinovic okačio video, to je to, prema mom "scenariju" sniman Vidiš, nije ništa spec, sredićeš to! Za nedelju hvala za poziv, al teško, neke obaveze ceo dan. Mada, ove godine sam uspeo jednom da odem, bio u Aranđelovcu i vodio kolege, oduševljeni svi.

Siniša, što ne reče ranije, ja juče menjao sa drugarom, mogli smo da šarafamo zajedno, u subotu noć mi crklo, srećom sam bio po gradu.. H7 ide, uzeo sam osram običnu. Imaju one laser night epic extra, al nešto ne znam koliko bi to od vibracija trajalo... Samo strpljenja malo pri radu, ukratko: 2x 2 šrafa ispod kljuna. 6 onih pop nitni (2x2 na plastikama sa strane, 2x1 na instrument tabli gore) Plastiku tu bočnu (na kojima piše vstrom) uzmeš tu kod rezervoara (u visini gde su bile nitne), povučeš ka sebi i na gore, bez silovanja, žabice da ispadnu, nema na silu. Kad ispadne, slajdneš ka napred i voila. Oslobađaš tako pristup jednom krstastom šrafu, on zapravo drži donju stranu instrument table. Raskačiš tu plastiku od druge sa kojom je bila spojena šrafom, da to može da radi malo. Isto to sa druge strane. Blago vučeš te donje plastike od sata ka nazad i nategneš donji deo sata blago isto ka nazad, ka rezervoaru, a odozgo pritiskaš kilometar sat od sredine par cm levo i par cm desno, tri žabice ga drže. Vide se na slici ovde, kao na 25%, 50% i 75% širine. Shared album - Stefan Djordjevic - Google Photos PHOTOS.APP.GOO.GL Pomeriš sat, ne raskačinji žičke, možeš prići sijalici. Ima onaj žičani osigurač, malo se igraš sa njim, to je uvek nekom magijom da se skine i vrati. Perce od šeširića sijalice ide gore, kao 12h na satu. Proveri da li radi kad namestiš, pre nego kreneš da sklapaš sve u kontra smeru. Sat kad vraćaš, gledaj na satu unutra ima pin koji uđe u rupu na "ramu", tj to je kao nosač, vidi se taj krug gumirani i pin na slici gore. Drugačije i ne možeš da ga vratiš, više savet ako vidiš da ne može da priđe sat lepo nazad, da znaš šta je. Pri vraćanju plastika tu kod krstastog šrafa moraš da uklopiš, tj plastiku od sata opet da podvučeš, ima jezičak koji se glavi u drugu plastiku (onu koja je na rezervoaru). Takođe one lepe farbane plastike (gde piše vstrom, što smo skinuli), slajduješ da uđu jezičci, pa onda klik klik klik žabice. Mene i Milana to ubacivanje jezičaka napatilo, dugačka je ta plastika i uvija se, pa ne uhvati jezičak, pa ispočetka. I ne zateži šrafove kod kljuna mnogo, sigurno su jači od plastike Sad kad pročitam, ovo mi je tako zbrda zdola zvuči, al ako kreneš da radiš, to je to, biće jasniji tekst. Ne umem da ti objasnim koliko je prosto, samo sam zakomplikovao. Samo polako. Ako treba pomoć, pozovi, broj imaš! Lako ćemo slikanjem, i pričom, ako sam ga ja sa dve leve ruke uradio, doduše imao sam pomoć drugara. Sent from my M2002J9G using Tapatalk

U MMOC Borča, pantalone i jakna koju nosi engleska policija Iskreno, imam nameru da uzmem neko odelce, kulturno da se spakuje, al nikad nemam neku motivaciju da jurim i tražim, sve se mislim "imam kišnjak, kakav je takav je" i brojevi su problematični, a kad treba da se spakuje onda promenim priču "ko će ovo da nosi" i tako u krug.

javiću u četvrtak/petak kad odem po istu. Ja koliko sam video, službenik je odštampao papir na kome je tabela kakva je na vozačkoj sa kategorijama, ti datumi su bili koje sam napisao. Ako bude kako si rekao, to je onda dobro. U suprotnom tražiću nekog načelnika, stvarno ne želim da preuzmem takvu dozvolu jer nema smisla.

Uzeo sam danas na NIS pumpi OSRAM H4 sijalicu, otvorio blister i čuo @MilanS "Stefane, brate, pa treba ti H7 sijalica". Šta sam ja gledao, ne znam, znam sledeće: Osram h4, plaćen 405 dinara. Blister otvoren, sijalica nepipnuta. Voleo bih da neko pošalje 1 sms u zamenu za sijaličku. Lično preuzimanje je za Bg i NS (i sve između) ili kako se dogovorimo, a ja častim kafu. Nije mnogo, al eto, da ne ode kao "poklon", malo da poteramo akciju.

Nisam mislio igra kao biti neozbiljan, naravno da nije za zezanje kad se sedne na motor. Više sam mislio kao "pristao si na sve ovo onog trenutka kad si seo na motor". I dobro (putovanja, druženja, avanture) i loše (situacije u saobraćaju, loše vreme, kvarovi na putu). Ja prihvatio da nekad moram da budem i mokar. Da sam imao turing jaknu, ni po jada, kišna postava, bio bih mokar ali ne komplet, ali ovo sad meš letnja oprema, nisam imao šanse. Slažem se potpuno sa poslednjim pasusom!

Ne sme ni CG sa probnom, pa sam i tamo išao na blef, na granici lična karta i saobraćajna, ne obilazim kolonu, ne pravim se pametan, skidam kacigu, korektno i učtivo samo. Već sam pisao pre, frka mi je bila u CG bilo šta da se desi, da li važi osiguranje. Al jednostavno želja da odem tamo, džabe sve zabrane, nije moglo da čeka dogodine. Za Albaniju se tek kasnije setih da pogledam, treba i zeleni karton, ni njega nisam imao... Ne idem u Rumuniju zbog probne, ne idem u Sloveniju... čekam godinu i 11 meseci, i onda poslednji mesec samo gluposti pravim

To se, Ranko oko moje, da promeniti, vrlo lako. Obuješ, sedneš na motor i jedan krug. Tako jednostavno, nadam se da ćeš ih koristiti, da ne kažem "dabogda ti se raspale sa gornje strane, od šaltanja u višu, pa kupio nove". Draki, dobri moj, ja nisam nigde rekao da sam normalan Retka budala, pošto mi kišno zauzme pola maxie 4 od 56litara, nosim ga samo kad je baš baaaaš pod moranje, a i tad je upitno. Sad sam se kockao i izgubio. Sve je to deo igre, znaš i sam, tebi to ne treba da se crta Iju, pa tebi ako se ne sviđa ne moraš da ideš! Jel te ja teram? Ja samo kažem "oćemo", tvoj stromić sam zavergla, ajmo. Ako ćemo zapravo na Mars mora Ranko da mi pogleda levi thrust-er, zeza, možda je do klapne afterburnera

Gotovo je probarenje, podneo sam zahtev za upis A u redovnu vozačku. Da li neko zna ima li svrhe da se žalim kad stigne vozačka da datumi nisu "sinhronizovani" jer su mi sve kategorije na 10 godina (bez ogrnaičenja), ali sad će pisati da mi B ističe 2027, a A 2032. Efektivno ću na svakih 5 godina menjati vozačku. Ne mogu da verujem da je toliko teško produžiti B sad kad se već menja plastika. Šta bi se desilo da imam položeno i za autobus i za kamion, i da su sve različite godine, svako malo nova vozačka i samo ta kategorija se produžava, ostale prepisuju kako već stoji? Sent from my M2002J9G using Tapatalk

slike sređene, sad je bila moja greška, kačio sam linkove sa privatnog albuma kad sam sređivao prošli problem. U želji da bude što pre sve okačeno, al dobro, ko radi, taj i greši, a ko greši, pola mu se dodaje. Tako nekako, Vlajko, krenulo sve bez plana, zbrda, zdola, al je bitno da se na kraju došlo do Zrenjanina, zatvaramo pun krug.. Kao što sam rekao, završavamo tamo gde smo počeli, ako pogledate prvi post, dok smo se spremali, Rankov servis/radionica/garaža. Danas posle posla se napakovao i pravac Zr. Toliko smo pričali o koječemu da sam zaboravio da okinem neki selfić sa Rankom, evo samo slika servisa ulja. Koji je to maher, kako god da dođem, ništa se ne skida sa motora, koferi, tank torba, samo da ima mesta da priđe karteru, zameniće ulje i filter. Sledeći put torbice na kreš barove i ja ostajem da sedim na motoru, da vidim kako će se snaći... Malo smo prljavi, al kakvo je vreme ovih dana, džabe, kako ga operem, usvinji se za 200 metara. Stromić je maksimalno "zaslužio" novo ulje. Bogami od prvog posta u ovoj temi i tadašnjeg servisa je pregurao 5600km za mesec i po dana. Služio je perfektno na putovanju, nije štucnuo, natovaren i sa lepim tempom. Da se osvrnem na post gde sam rekao da bih voleo da se još dugo vozim na ovom motoru. Ne znam da li je Ranka ta moja tvrdnja/želja/misao potakla da me pita "šta je sledeće, koji motor posle stroma?" i ne znam da li je očekivao iz topa nešto da kažem. Dugo sam sedeo i mislio se, krenem da pričam i razvijam teoriju i opet se vratim na stroma.. Možda je stromić ovakav i onakav, dobar, loš, savršen i nikakav, meni je idealan za ovo što ja radim i nemam razloga da ga menjam niti da razmišljam o nečemu drugom. Sve dok nemam definitivan odgovor na to pitanje stromić ostaje i biće mažen i pažen, uvek mogu neke sitnice da se unapređuju, to se stalno nešto misli i planira. Trenutno nemam ni neke kandidate da se kaže da dolaze u obzir u daljoj budućnosti. Ne razmišljam o tome, imam mašinu za još mnogo kilometara i servisera/drugara koji uživa u ovome što radi i gde nema pravo da kaže "ko ti je ovo radio", samo on drži šrafciger blizu motora. Ko zna šta nas čeka sledeće godine, šta ćemo da obiđemo i koje puteve ćemo da gazimo.

Sređujem slike večeras, ne znam šta se dešava. Javio mi drugar da se ne vide. Izgleda isto kao kad sam počeo da pišem, ja vidim slike jer je moj nalog na google photos. Neće da se završi pisanje, pa to ti je Sent from my M2002J9G using Tapatalk

Ekipa, hvala vam puno na podršci i lepim rečima za vreme pisanja putopisa. Takođe hvala i ljudima koji su bili deo ovog vozanja, sa kojima sam se redovno čuo, delili savete i čekali da se javim (gde god da sam u tom trenutku, to je konstantno bila nepozanica). Isto kao i za prethodni put, svaka konstruktivna kritika će biti uzeta u obzir Ako imate neko pitanje gde smo bili, kuda smo vozili, bilo šta, ostaje otvorena tema da diskutujemo, komentarišemo.

Konačno u Bg. Konačno, posle 14 dana na motoru opet. Tačno 13 dana više nego što bih voleo, al opet, vredelo je svaki dan! Zovi drugara, ajmo na kafu. Zaginuli smo i duže nego što smo planirali, priča o ovoj turi, on o svom letovanju, planovi za vožnje, svašta nešto. Sutradan do eurosumara po ručicu kočnice za nesrećnika @maxx-a, da zamenimo ovu što je život dala kod Rijeke Pakuj sve stvari, vezuj kutiju sa čizamama Dođi u NS, raspakuj sve stvari, seti se da nisi slikao motor, nisi slikao ni kilometražu. Slikaj motor, i to loše. Opet zaboravi kilometražu. Posle mesec dana opet u svom krevetu, spavao sam ko beba. Ujutru na poslu me čeka mali poklon od @maxx A popodne idemo do Venca da gledamo kako nevreme i grad gutaju Novi Sad dok mi pijuckamo sok, pričamo o turi i generalno o motorima. @DjordjeMijailovic i ja smo baš dobro ispozirali ovo Ok, dva dana kući, može se reći da je moto tura završena. Ili ipak nije, fali mi još malo da zatvorim krug, da odem tamo gde je ovo sve počelo. To ću večeras Još malo sedite u neizvesnosti... Još uvek slažem utiske i piskaram neki zaključak, bili smo svuda, videli svašta, vozali se, družili se, samovali. Sad izvući ono što sam iz svega toga naučio, ne mogu to požurivati i planirati sledeće vožnje. Definitivno sam imao dobrog saputnika, sad još imamo komunikacije pa serendamo konstantno. Naravno biće tu još vožnji, jer što da ne. Konačno sam kliknuo sa motorom i definitivno će biti još mnogo putovanja na istom, jer što da ne. Do sledećeg putopisa, jedna slikica za kraj

@Tarmi636 prvo, hvala ti što pratiš pomno. Takođe hvala i svima ostalima koji čitate i nalazite ovo štivo zanimljivim. Bilo je manjih tehničkih problema, do sad bih već sve ispisao. U prethodnom postu ima jedan yt link, koji kad stavim kao preview, puca, tj ne da mi da pošaljem odgovor uz grešku "The value entered includes a character that is not allowed such as an Emoji". Kad sam uklonio preview (samo zalepio kao link ka youtube), sve šljaka. Eto, lekcija naučena