Nemoj si ljubomoran jer ti nemaš!

Kakve veze ima da li ja parkiram motor ili auto? Ili držim stvari? Tom analogijom ja i devojka uzmemo stan 200e, ona ostane u drugom stanju i dobijemo trojke. Kirija 400e jer nas je petoro u stanu?

220kg? Teži je iz salona izašao Znači da skinem prvo sve što sam stavio na njega, i u koferu ne može pola praseta i gajba piva Vidim ja da ste mi već kupili nov motor, samo još sebi da objasnim nasušnu potrebu

Ćomi, da probaš novijeg, tek bi se oduševio (tako sam stekao utisak od ljudi koji su vozili oba). Malo je uglađeniji, malo jači, malo mršaviji. Ja čekam da drugar registruje svog stromića prve generacije, pa da iz prve ruke uporedim.

Ekipa, drugar @Vesperados prodaje svoju kacigu u dobrotvorne svrhe, otvorio sam temu... Ako nekome treba, eto prilike da malo pomognemo jednom dečkiću.

Pozdrav, zamolio me je kolega @Vesperados da oglasim njegovu kacigu ovde, prodaje je u dobrotvorne svrhe. Miloše druže, SVAKA ČAST! Nadam se da će se naći neko kome ovo paše, pa da se pomogne dečaku! Prenosim post: Postovanje, imam Vespa kacigu na prodaju, velicina L, boja dolomiti siva, koriscena, nije nova, na viziru ima par crtica sto se i vidi na fotografijama. Motiv prodaje je pomoc za lecenje dece, trenutno jednom decaku iz NS, zove se Milos, treba pomoc, na zalost nije jedini. Predlog je da bude licitacija, licno mislim da bi ok pocetni iznos bio 50e. Evo slika kacige u google photos albumu: Vespa Kaciga Miloš Popov - Google Photos PHOTOS.APP.GOO.GL 7 new items added to shared album

automatski skener ili? Budžet? Zašto ne inkjet, ako redovno štampaš, neće se začepiti pljuckavice (dizne, iglice).. Ako nećeš da radiš fotokopije, onda ne moraju da budu all-in-one, nego odvojeno uzmi. A i to možeš uz malo rada (skeniraj, pa na kompu otvori i pošalji na štampu..).

Da li nabaviti novu mašinu, ili još jedan par točkova

Viđao sam, širok je dosta kreš bar, ako padne na maloj brzini ne dohvata plastike. A tamo na treningu najbrže što sam išao je 70 na sat kad sam razvukao na parkingu van poligona da se malo rashladim na +35c. Na poligonu do 30kmh. Opet kažem, nemoj misliti da ćeš pasti, moguć ali slabo verovatan scenario, samo lagano, traži granicu, nemoj odmah stoppie da radiš

zašto misliš da će ti ispasti? Postoji šansa, ali opet, veća verovatnoća da nećeš, bio sam na 3 kursa do sad (i gledao jedan) i video sam 1 pad i ja jednom omastio.. stavi kreš bar, on će popiti po p***.. Meni je ispao na prvom kursu, jer sam krenuo da se igram i preterujem, sad ću u pola metra da ga smotam... aha... tri meseca pre toga sam prvi put seo na motor uopšte. Šteta: kreš bar ogulio malo i polomio migavac, ukupno 20e Popravljaj motor (tj plastike) i idi na kurs i prođi to lepo na točkovima

imali smo par diskusija na tu temu, tj to je uvek tema kad se vidimo i dosadi nam da zajebavamo Vlajka (znači bez 3h viđanje ne biva). Mislim da je ovo ok mesto da dam mali sneak-peak... Đole ubeđuje da treba da offam, ja ubeđujem da on treba da road-uje, i tako se mačujemo čiji je veći otkad nas je Vlajko upoznao. Obojica smo sasvim u pravu u svojim gledištima. I ako padne neka off-nija mašina, neće mi biti žao niti imam dilemu, jer strom ostaje, treba mi putni motor. I generalno više volim da sabijem 400km danas i popijem negde kafu/pojedem urmašicu, drži me putovanje asfaltom, pisao sam već. Najlepše kilometre sam pravio 2up (ok, sem kad sam Vlajka vozio u Zrenjanin da pokupi motor, druga i duga priča) Tako da ovo može biti usputna avantura, dodatak na sve ovo što zovemo hobi. @DjordjeMijailovic izvini za preotimanje teme, ali jesmo zajedno u ovom sosu

Može direkt sa google photo, al ima par koraka. Ideš na "share", tj deli, pa napraviš link. Sad, ili taj link kopiraš ovde, ili otvoriš ga ti, pa otvoriš sliku u tom albumu (jer iz nekog razloga gphoto napravi album samo sa 1 slikom), kad se otvori, desni klik i kopiraj url do slike. Ako treba još neka pomoć, cimaj

Ne generalizujem i ne etiketiram, obično mi je ok iskustvo sa policijom, ovaj jedan.. nebitan je lik. Posle toga, u februaru me je u S.Mitrovici zaustavio policajac, samo da pita kako mi nije hladno na motoru, i da odem u kafanu 200 metara dalje i kažem da me je poslao saobraćajac Zaboravio-Sam-Ime i da popijem čaj da se ugrejem, on će regulisati.

Izvinite, sledeći put ćemo ići nešto i ti i @maxx da uživate. Strela-koja-leti-preko-brda-pada-i-zabada-se-bizonu-među-rogove-i-bizon-pada-mrtav, skraćeno "pfffft", drago mi je

platio sam jer je našiljio da mi piše bilo šta, a nisam hteo da mu dam crvenu. Onda se iznervirao i pisao u 22.55... u 23.05 sam upalio motor, pa je hteo i to da mi piše, al nije stigao da stane ispred motora da me zaustavi opet. ("Nisam bežao, ako na to mislite", najnormalnije sam se udaljio, imao je vremena dok sam vraćao dokumenta u džep, kaciga, rukavice)

@abarth_maniac možeš pomoći koleZi? Sent from my M2002J9G using Tapatalk

Samo da priupitam... Neadekvatan motor? Jel proš'o? Jeste. Molim lepo... Ove godine sam na vreme krenuo aa beleženjem događaja, još je sve sveže. Prelep dan po Ceru, sledeći put idem do Krstova, ko mi stane na uzbrdicu GAZIM! Nije toliko neprihvatanje, navučen sam ja na lagani off, koliko umem i mogu, i dalje mi je crf mnogo za ono što meni (za sad) treba. Sent from my M2002J9G using Tapatalk

@DjordjeMijailovic Oklen kamenje na asfaltu? Bio odron neki? Do kad pokušavaš da se opireš da se vratiš na asfalt malo? Imaš li ti ženu? Gomila je neodgovorenih pitanja, a ti si sebičan [emoji23] Sent from my M2002J9G using Tapatalk

ne smem da te pustim samog da ideš, nećeš umeti. Pišem 5 dana godišnjeg. Gde ćemo sad?

Iz Beogada se najkraćim putem relociram za Novi Sad. To bi izgledalo ovako nekako: Mogao bih da “trknem” do Užica prepodne, da obiđem kumove, pa onda preko Bajine Bašte do Malog Zvornika, da se tu nađem sa Vlajkom koji kreće iz Ljubinja. Naravno da “trknem” do Užica znači da ne mogu da se iskobeljam, kumovi ne puštaju tek tako, uz dosta ubeđivanja i objašnjavanja krećem nekako put Zvornika. Naravno, lepinjice u koferu, znam da ćemo biti gladni kasnije. I naravno da kasnim, kad pričam ovako, sve mi je tu blizu, a ono ima fine vožnje od Bajine Bašte do Zvornika. Ne žurim, ne forsiram jer ništa ne menja par minuta gore dole, Vlajko čeka strpljivo pokraj granice. Kao da se nismo godinama videli, a ne 2 dana. Produžavamo do Sunčane reke gde nas čeka Miloš Vespašić, došao čovek iz NS, kratka vožnjica. Pauza dok se ne komisijski ne uništi dokazni material, od lepinje ostaje samo masna fleka. Dalje se ne bih ponavljao, Vlajko je već opisao povratak do Novog Sada. Vratio sam se, zatvorio krug. Parkirao motor i sedeo u garaži još neko vreme, sumirao utiske. Lepo je ovo, sviđa mi se. Oću opet, i oću što pre! Gotovo, navukao sam se.

Uskrs i u Bg, dan provoden sa porodicom, uz preobilne obroke. Lako je prežderati se kad znaš da ne sedaš na motor taj dan… Do sutra…

Oka nisam sklopio celu noć, zemljotres me ufrkio načisto. Tek malo nešto ujutru sam uspeo da dremnem u dnevnoj dok sam čekao da se ostatak ekipe upakuje. Vlajko je već pisao kako mi je aku bio skroz prazan, tako da smo ga upalili na kablove. Usput malo više obrtaja da se dopuni baterija i sve je bilo kako treba... do Sutjeske… tu nam Vlajko okreće leđa, kaže da ima bolje društvo koje ga čeka u Trebinju. Ok, ok, idemo Bojan i ja dalje, neka tebe. Lagano gas do Višegrada. Ok, da ne lažem, lagano gas do Goražda jer je uzak put u kanjonu Sutjeske, a i mnogo volim da sam tu, pa ne žurim. Po izlasku iz kanjona su naseljena mesta. Al zato od Goražda do Višegrada, iju.. Koliko volim tuda da prođem, lepo široko, brze krivine, višegradski tuneli. Ma generalno ceo put taj od Tebinja do Višegrada mi je blizak srcu i svako malo ima neko mesto koje po nečemu lepom pamtim, stotinu puta sam prošao tuda. Ma šta stotinu… stotinu i pedeset! Na višegradskom mostu kratka pauza da skupimo snage da pređemo nazad u Srbiju. Dok nisam seo da napišem par redova o ovom delu putovanja, skroz sam zaboravio šta se sve dešavalo, u mojoj glavi je to bilo “Višegrad – most- granica – Beograd”. Ali nije bilo tako. Iz Višegrada za Užice, da kupimo komplet lepinju, da ponesem drugaru i drugarici u Šabac. Naravno, do tamo još jedna pauza na Drini, u etno restoranu Vrhpolje. E sad se zapravo rastajemo, svako je otišao na svoju stranu. Vlajko je odavno u Trebinju. Ja idem na kafu do Šapca i posle za Beograd da sa porodicom proslavim Uskrs, dok Bojan ide za Novi Sad. Tura je zvanično gotova, ali… To je bio samo uvod u sva ostala putovanja sa Vlajkom, uvek možemo da iskomplikujemo, nije nama teško…

Iako se nismo vozili, lep dan proveden u gradu, valja nekad malo i prošetati, zar ne? Pri povratku u smeštaj gazdarica napominje da nešto svetluca u garaži. Ah, znao sam odmah šta je, relej na maglenkama se natopio od kiše prethodnog dana i maglenke jedva vidno trepere. Raskačio džekove i to je to. Ovo putovanje je predoređeno da mi se desi dosta stvari prvi put. Prvo noćenje van kuće, motorom, prva vožnja po Bosni. Prvi zemljotres! Prvo pražnjenje akumulatora jer su mi ostala svetla upaljena. Do sada sam prespavao par zemljotresa, keva mi ujutru kaže da je treslo. Ovaj sam osetio, itekako, jako neprijatno iskustvo. Celu noć posle oka nisam sklopio, a znao sam da me čeka sutradan ceo dan vožnje, biće patnja.

Ha, već sam prekaljeni bajker putnik, toliko dana na putu… Danas čak 80km napravili, al u našu odbranu, vreme je bilo loše. Klopa u Zavali je bila odlična! Definitivno još jedno mesto koje ću često posećivati.

Treći dan, već sam se navikao na putovanje. Malo čoveku treba da uživa. Prvo vodopadi Kravice, jak utisak, lepo uređeno i ima sadržaja, milina za provesti vreme. Dalje idemo da vidim Jadran prvi put sa motora, slikamo se i bežanija nazad. Vlajkov predlog da idemo na more je usvojen odmah. Za mene je prva asocijacija na more – Herceg Novi, skoro pa sam odrastao tamo, previse me lepih uspomena veže. Ovde nema one euforije, ovde je to samo jedno mesto blizu Mostara. Vidi se i Pelješački most, grandiozna građevina. Ne pomišljam da ću par meseci kasnije da se vozim istim (u tom trenutku mi to ni na kraj pameti nije). U putu nazad pratimo Vlajka i naravno zalutamo. Bojan i ja stajemo na vreme, a Vlajko gura napred, ne da mu ponos da stane i prizna grešku. Na kraju, filmska scena, pokušava da okrene motor po ogromnom kamenju, zaglavljuje se toliko da motor stoji uspravno. Podiže obe noge na fuzastere, uzdanhuo i obesio glavu, u fazonu “jebo ovo. Jebo sve”. Jedini trenutak da mi je žao što nisam imao kameru da ga snimim. Takođe na tom putu za Hutovo je nastala pošalica “ja, ja, ja”, izvučena iz razgovora sa lokalcima. Sad nam je to jedan od fazona koji često provlačimo svuda. Vlajko je Hercegovac, udao se, džabe se trudi da objasni da je rođeni Lala. Stižemo lagano u Trebinje, grad koji mi je jako drag. Zanimljivo da nikad nisam prespavao u njemu, uvek samo u prolazu ka Herceg Novom, ili dnevni izleti. Ipak se osećam kao na domaćem terenu i počinje takmičenje između mene i Vlajka ko bolje poznaje grad.