Odlicna ideja Jovane! Jedino sto tada nece biti putopisa, znas, malo bi bilo degutantno da se javno iznosi gde je ko odmarao i na koji nacin. To je vise za instagram, tamo se ljudi hvale sta voze, gde su bili i sta su pojeli.

Duzina staze kao i razbacane lokacije su me odvratile od trazenja istih. Sam Manastir Namasija je po tabli ukazivao na 850m ali put nije obecavao za drumski motor, tako da ni to nisam obisao. Kasnije u prici sa Borisom, @yogibear, shvatio sam da je deo price bio izvodljiv, tj. lokacije blize selu. Recimo da je pet lokacija bilo u blizoj okolini dok drugih pet je verovatno trebalo ici putem kojim si ti dalje isao. Ma prostor je sjajan i zato sam hteo da ga obidjem ali se nisam nadao celodnevnom angazmanu samo na Maloj Svetoj Gori, sto se u daljem toku razvijanja dogadjaja i potvrdilo. Tako da sam i znao sta me ceka, ne bih mogao sve da obidjem u dnevnoj zacrtanoj ruti. Steta, mozda drugi put.

"Biker" tj. bajker, je pogrdan izraz za bande na dva tocka u Americi. Na zalost zbog neobavestenosti ili puke malogradjanstine, poceo je da se nepravilno koristi i van Amerike.

Pozdrav Milice! Mozda "mesh" jakna za toplo vreme i gradske guzve. To je moto jakna sa svim zastitama na bitnim mestima a ostatak je rupicast.

Bas lepo.

Kada okacim kacigu i izadjem iz motociklizma onda cu prodavati motor. Tada ce biti slika samo tako Vojo.

Odavno je ona punoletna ... Imas ih "milion" u mnogim mojim putopisima koje sam da sada podelio. Poslednji je " .... jos 5 dana po Srbiji - 2022" a tu su vezani i ostalih 5-6 putopisa. Neki se ne pokazuju u potrazi ali uz malo truda ipak mogu da se nadju.

Evo i orijentacione mape ove ture (nije sve upisano zbog ogranicenja google destinacija). Zapravo ispalo je ukupno 1500-1700km za 5 dana puta.

Svaka cast Aleksandra! Sada sam video zapis. Sve vise vozis i destinacije su sve dalje i dalje. Bravo! Samo napred! U vezi vibracija, gledaj da ne drzis precvrsto heblove i pridrzavaj se butinama za tank kako bi olaksala ruke, kao kad jases konja. Takodje gledaj da skines ruku sa upravljaca i protreses pre nego ti utrne (jednu po jednu kad se ukaze prilika). Vece brzine vise prijaju R/F-ovima jer vetar "podize" telo i umanjuje opterecenje na rukama. Jel si ustanovila od cega glavobolja?

Ma da nismo prezreli ... Hvala na lepim komentarima. Izasao je i nastavak "... jos 5 dana po Srbiji".

@Pingvin37 Hvala Milutine! Stariji modeli motocikala su definitivno bolje i kvalitetnije pravljeni nego ovi danasnji, I to ne samo motori. Svi proizvodi iz 80-tih i 90-tih su bili napravljeni da traju tako da ako se naleti na odrzavani primerak iz tog vremena, recimo do 2005, ne moze se pogresiti. Neznatna razlika na tezini, upravljivosti i kocnicama nije dovoljna da bi se opravdala drasticno veca cena novijih polovnih motora. Tesko da mogu da se u potpunosti iskoriste mogucnosti koje ti motori nude. Na primer Katana koju vozim, ima 100KS i razvija 240km/sat. Sto se tice malobrojnih na koje i dalje deluje opasan i perfidan socijalni inzenjering, sve ih je manje i manje kako se istina promalja. Moze da im pomogne za pocetak knjiga prof. dr. Mila Lompara "Duh samoporicanja" za postepenu detoksifikaciju. Nije im lako i ne treba ih osudjivati. Velika je to sramota. Na zalost ima ljudi iz moje generacije koji i dalje imaju zal za mladoscu pa nesretno povezuju licne uspomene i neostvarene zelje sa opstim stanjem. Hedonizam je gadna bolest.

To se dogadja kada se ide u grupi Aleksandra. Najbolje je da svaki clan druzine sam razradi rutu i detalje, kao da ide sam na put/izlet. Tako doprinese celoj grupi da im nesto ne promakne a i da "vodja" ne promasi skretanje. Ti si bas dobro zurila kada nisi videla ovaj spomenik u selu. Bukvalno se kod njega skrece u sokak koji vodi ka mostu. A ni zurba nije dobra stvar kada se obilazi a pogotovo na motoru. Nisam se ni ja proslavio na ovom putu, kao sto se iz prilozenog da videti. Dosta toga sam preskocio zbog ogranicenog vremena. Dobro da ste relativno blizu pa mozete drugi put da prosirite istrazivanje. Bas ima sta da se vidi u potezu Leskovac-Pirot. Preporucujem pisanije kolege Borisa, @yogibear, koji je postavio i aktivnu mapu sa lokacijama kao i drugim bitnim detaljima u temi "Kojekuda po Srbiji - sabrana dela".

Ne znam ni sam Vojo. Dobro si se setio. Mozda sto Zika nije nesto zainteresovan za putopise pa ga nisam primetio da cita moje putopise. Mozda sto se Zika cas odjavljivao, cas prijavljivao na forumu, pa nisam vise znao da li je aktivan ili ne. Mozda sto sam mislio na Aleksinac a ne G. Adrovac, ko zna, ... kako god, smetnuo sam kolegu Ziku s uma i nisam ga povezao sa mestima gde sam prolazio. Izvini Ziko! Neverovatno da mi se dogodi ovakav propust. Da sam se bolje spremio, tacno bih zakucao na vrata da pitam da li primas putnike namernike? Je li ti kuca na glavnom seoskom putu koji vodi do crkve?

Znaci necu se pokajati kada dodjem u Vucje? Hvala na ponudi! Ovo malo sto je ostalo od Srbije ima jako mnogo da ponudi. Pa tu je pocela nasa Vincansko/Starcevacka civilizacija i mnoge stvari ce se tek razotkriti i obelodaniti. Dugo su nas lagali i drzali u mraku ali proces osvescivanja se pokrenuo i sad je nepovratan.

Hvala Vojo! Sta da ti kazem, kao dobro vino, sto starije to bolje i sve skuplje. Ako je budem ikada prodavao, ozbiljen pare cu da dobijem.

Kako je prednji lancanik stradao? Obicno se sve nekako ravnomerno trosi, pa se tako i menja.

Fortes fortuna adiuvat! Lep dozivljaj Vlado, pogotovo sto ste krenuli po losem vremenu. Steta onolikih "highway miles" ali ne moze se bez toga u Alpe. Dolomiti stvarno zavredjuju tim iskusenjima. A katanu da ne pominjemo. Stvarno su ga japanci napravili! Ako sam dobro ispratio, problem je bio stari lanac dok su zupcanici bili u redu. Pozdrav i "avanti verso nuove vittorie"!

Pozdrav Pavle od motocikliste, nisam bajker! Pozdravljam i tvoj postepeni napredak u kubikazi. Tako se to radi!

@max80 Hvala Vlado! Procitao sam tvoj putopis po Dolomitima. Bravo! "Fortes fortuna adiuvat"! Podsetio si me da pomenem da sam isto tako nailazio na fantome koji su skracivali krivine i vozili bez upaljenih svetala ali kada se covek navikne, onda se ne iznenadjuje pa sve prodje dobro. Jedino ne znam kako su prosli ucesnici jedne vece saobracajne nesrece na koju sam naisao pri povratku, negde oko Vrnjacke Banje. Izgleda da se dogodila nekoliko vozila pre mene. Cetiri-pet automobila je ucestvovalo a jedan sav skrcan i prevrnut. Rekao bih da je bila crvena Panda, stariji model. Nadam se da nije bilo tragicnih posledica. Vezano za putovanja po Srbiji. Sve preporuke. Vrlo zanimljiva dogadjanja su zagarantovana (ne mislim na saobracajke). Dosta toga ima da se vidi i obidje pa mozda ne treba planirati prevelike dnevne kilometraze jer se onda mnogo preskace, kao u mom slucaju. Ovih 5 dana su bila 1500+ kilometara, 300-350 dnevno, ali u slucaju Srbije to bi trebalo smanjiti na 150km kako bi se vise vremena ostavilo za istrazivanje lepih i interesantih mesta.

Prilikom pripremanja za nastavak voznje za Nisku Banju, kod glavne kapije imanja Manastira Poganovo, zapocinje sa mnom lokalac mojih godina. Bas smo se raspricali i godio mi je razgovor jer su monasi bili izrazito uzdrzani. Jedan mi je dobacio prilikom mog snimanja manastira da sacekam sa snimanjem kako njega ne bih ubacio u kadar. Tako ti moj sagovornik prelece sa teme na temu i komentarise da bas ne voli Amerikance. Mislis njihovo rukovodstvo ili narod, pitam. Ne, ne, prave Amerikance. Znaci Indijance? A ne oni su u Indiji, daleko je to od njihove zemlje. Mislim se, ovaj je ubo jednu sustinsku gresku u nazivu Americkih starosedeoca i mozda je upuceniji nego sto izgleda. Zapravo naziv Indijanci je pogresno prihvacen nakon sto je Kolombo mislio da je doplovio do Indije. Nije ni slutio da je nabasao na potpuno novi kontinet. Stoga naziv starosedeoca Amerike je ostao Indijanci sto na engleskom je nekako jos upecatljivije. Eto tako razradismo razne teme i pita me za kraj, ma da nisam iz Pirota? NIsam druze, iz Beograda. Kako iz Beograda kada tamo zive samo neki losi ljudi a ja mu nisam ostavio takav utisak. Ma da me ovaj ne zavitlava, te Indijanci te Beogradjani, 'ajd ja da idem, dosta smo pricali. Sada moram da svratim do Niske Banje a kasnije do Justinijane Prime u Nisu, koja je bila zatvorena zadnji put kada sam prolazio pa je nisam obisao. Tacno ide pesma. "Niska Banja, topla voda, za nislije ziva zgoda". Vise sam ocekivao od Niske Banje, sve mi se cinilo da je imalo sta da se vidi kada sam svojevremeno trazio po google mapi zanimljivosti u okolini. Tako krenem ka Nisu, malo razocaran da osim lepog centralnog parka i cesme nista posebno nisam video. Kasnije kada sam u Beogradu vracao film i proveravao na internetu, naletim na ostatke ranohriscanskih grobova odmah kod glavnog hotela koji je bio na ivici parka sa lepim pogledom. A prolazio sam tik do hotela i uopste nisam primetio ne tako male iskopine. Le le, le le, bas sam postao Foca. Hajde da bar vidim veliki arheoloski nalaz u Nisu, Justinijanu Primu. Kad i on zatvoren. Pocinjem da sumnjam da nije bio ni otvaran od mog zadnjeg pokusaja pre nekoliko godina. Sada sam u modu sto brzeg i lakseg povratka na pocetnu destinaciju i prijalo bi mi da malo katanu razvucem. Da je produvam nakon svih onih planinskih puteva i rizle. Dosta je bilo turizma i obilazaka za ovaj put. Kao i uvek, moglo se videti 3X vise stvari na ovoj ruti. Nesto da se ostavi i za drugi put. Pozdrav do tada! Samo jako!

@Alexandra995 Tako je. Kod ovog spomenika. I ovde je mnogo nasih predaka stradalo.

Jel kod spomenika palim borcima i cesmi? Em ima mesta, em zidic da se stave stvari pri pakovanju, em sveza voda da se umije covek po vrucini i dolije u flasice svezu vodu. Inace mostic na kome ste ostavili motore ima znak upozorenja da se ne prolazi preko sa motornim vozilima jer je nesto oronuo. Ili ste se vodili idejom, "Da se ja pitam ovde bih proterao autobus"? Dok sam vozio XT 600, nisam ni ja razmisljao gde cu da se denem ali sa drumskim motorima pogotovo F/R-ovima, lakse mi je da ih dalje parkiram od same lokacije obilaska a ostatak puta da prepesacim.

Vracam se do Pirota i nastavljam starim putem za Dimitrovgrad gde se na pola puta odvajam na Sukovo. Stari put je dobar ali put ka Sukovu a kasnije ka Manastiru Poganovo je jos jedan od skoro uredjenih puteva po najnovijim normama i pravo je uzivanje voziti istim. Sva tri puta koja idu ka/iz Pirota su obnovljena i vrlo su lepa za voznju. Mnoge kulturno-istorijske znamenitosti su takodje sredjene i vidi se da se neko ozbiljno zauzeo da uredi velike vrednosti Srbske kulture i bastine koje su nepravedno bile zapostavljene. Mene je sramota da pod stare dane saznajem o stvarima koje sam trebao da ucim u osnovnoj skoli. Neko nas ozbiljno zeza. Hvala Bogu da se polako promalja istina i da ce se kriza identiteta izleciti. Lukav i pokvaren je nas protivnik i zato treba raditi na njegovom razotkrivanju. Prvo kroz obnavljanje nase istorije koja traje jos iz praistorije i osveziti nase nacionalno pamcenje koje neko uporno pokusava da zatre. Na putu do Manastira Poganovo je Manastir Sukovo koji je jako zanimljiv ali moja memorija nije vise kao nekada a internet mi nije bio pristupacan u Kraljevu da obnovim gradivo pred polazak na ovu putesestviju pa samim tim sam ga pomesao sa Manastirom Poganovom. Kasnije sam video na racunaru u Beogradu sta sam propustio i strasno mi je krivo sto ga nisam obisao (prosao sam tik pored njega). Inace 75% ovog puta je zapravo omaz nasem kolegi motociklisti i svetskom putniku, Borisu, pod profilom @yogibear, koji je veoma zasluzan za ukazivanje na prebogato nase nasledje za koje nisam znao. Kanjon reke Jerma Ovaj delic puta pre i oko dva tunela je jos nesredjen ali prohodan za sve vrste motora, rec je od 50-tak metara. Ovde ionako stajete i vozite polako jer je prizor zadivljujuci pa se ne primecuje los kolovoz. Manastir Poganovo Ovaj manastir je kao i mnogobrojni drugi imao tesku istoriju. Nekako je na kraju ipak vracen Srbiji ali velikobugarska Egzarhija koja je stvorena tadasnjom ruskom antisrbskom politikom itekako su naneli nepravdu i mnoga zla Srbima. Srbsko pleme Sopi su otrgnuti od Srbskog korpusa Sanstefanskim mirom 1878. Nisu pomogle ni mnogobrojne molbe lokalnog stanovnistva na teritoriji od prostora Velikog Trnova pa zapadno do sadasnje Srbske granice, pisana Ruskom Caru da ne budu otrgnuti od Stare Srbije i svoje brace koja su se borila za oslobodjenje od osmanlija. Grcki fanarioti su u isto vreme istiskivali Srbe sa svojih milenijumskih ognjista sa Egejskog i Jonskog mora. Sta izabrati od dva zla u to vreme. Zapravo se moze posegnuti korak dalje u istoriju, od Maricke bitke koja se dogodila u Petak, 26 Septembar 1371 i koja je bila pocetak kasnijim porazavajucim posledicama. U toj bici su ucestvovale vojske Konstantina i Bogdana Dejanovica na poziv despota Jovana Ugljese i negovog rodjenog brata Vukasina Mrnjavcevica, koji su jedini prepoznali opasnost od otomanskog prodora na Srbske zemlje od svih ostalih Srbskih vladara iz tog doba. Cak i ostatak Romejskog Carstva, koje je bilo u opadanju i koje je prvo imalo susret sa turcima, nije ozbiljno reagovalo na novu pretnju iz Male Azije. Bili su zaokupljeni borbom za prevlast u samom Carigradu. Nakon poraza na Marici, Konstantin Dejanovic i Kraljevic Marko postaju turski vazali sve do njihove pogibije u bici na Rovinama, blizu danasnjeg mesta Kurte de Ardjesa u Rumuniji 17-tog Maja 1395-te. Turci su i ovde izgubili bitku kao i na Kosovom Polju ali su mogli brzo da se oporave zbog svoje brojcane nadmoci. Ovu bitku je predvodio Vlaski, tj. Srbski Vojvoda Mirce Stariji protiv sultana Bajazita. Od tada zemlje Konstantina Dejanovica i Kraljevica Marka postaju turske teritorije i nastaju jos teza vremena za Srbe na okupiranim teritorijama. (parafrazirani detalji iz knjige Petra Matinskog "Manastir Sv. Jovana Bogoslova kod Poganova").