Preporucio bih da nakon Soluna, ako vam je do voznje prodjete putem od Lerina (Florina) ka Prespanskom Jezeru pa pre granice skrenuti ka Kosturu (Kastoria) a zatim na Papingo-Igumenica. Tu smo prosli pre neki dan i bice tek opisani delovi u nastavku najnovijeg putopisa koji sam zapoceo. Kolovoz je odlican, sami ste na putu i krivina na krivinu dok se ne sidje u kanjon reke. Kasnije moze isto prevojom do Igumenice umesto na Joaninu ali mislim da bi vam ovo bilo previse krivina za taj dan a i nije tako dobar kolovoz samo moze da prodje. Putevi su E-86, 2, 20, proverite na mapi. Jedina "zuta" putanja najbliza Albanskoj granici. Vrlo malo saobracaja i uglavnom priroda. Od on malo vozila, uglavnom motori.

Pirg Kralja Milutina Nema tacnog datuma kada je gradjena ali se smatra sredinom XIV veka. Podignuta je da osmatra i brani prilaz manastiru od strane mora gde je i isturena tvrdjava - stari manastir ili Hrusija. Hrusija - stari manastir koji je danas zatvoren za posetioce jer uvek nekoliko monaha koriste ovu tvdjavu i crkvu Svetog Vasilija Ostroskog za osamu i podvizavanje.

Put do Jerisosa se odvija boljim putevima nego od granice do Soluna. Za motor je zanimljiv potez Stavros-Jerisos. Steta sto je asfalt losiji. Cene goriva rastu kako se udaljavamo od velikih gradova. Np. ispod i oko 1,4 evra/litar dizela je u Solunu a u Jerisosu (oko 150km udaljenom) je oko 1,6. Benzin je skuplji od dizela svuda pa i u Grckoj, jedino kod nas je obrnuta situacija. Ovo je jedini smestaj koji smo rezervisali preko booking-a i takva cena nas je pratila na celom putu. A turista, na jednu ruku da izbrojis u ovom presezonskom periodu. Putevi prazni, mozda 10-tak vozila na otvorenim deonicama u duzini od 100-tinak kilometara. Sutra se spremam na brod za Arsanu, tj. pristaniste Manastira Hilandar sa istocne strane prstena. To je kraca i brza relacija nego da se ide iz Uranopolisa, jedino je cesto neizvesna jer je more hirovitije sa te strane. Jutarnji polazak brodom-gliserom se odvija na vreme. U luci ima nesto vozila sa nasim tablicama koja cekaju vlasnike da se vrate sa Svete Gore. Neki su dosli direktno sa organizovanim nocnim prevozom iz Beograda i tako se i vracaju. Svestenik dolazi i deli dozvole/vize za ulazak. Cena 25 evra. Carina/policija proverava dokumenta. Uz uigranu rutinu svi se smestamo na brod koji za nepuni sat stize na odrediste. Zena mi mase sa obale i ide da nadje pojedinacan smestaj dok sam u manastiru. To je posebna prica. Sveta Gora - Manastir Hilandar Nakon dobrodoslice dodeljuje nam se smestaj i ostatak dana je slobodan do vecernje sluzbe u 17:00, tako da sam se uputio pesice do pristanista Arsana da obidjem deo poseda manastira Hilandar. Inace Hilandar ima 1/3 ukupnog zemljista na Svetoj Gori i to najplodnjijeg, sto je i najveci manastirski posed. Velika Lavra Svetog Atanasija ima imanje slicne velicine ali nesto manje dok preostala 18 manastira dele ostatak ili ugrubo 1/3 svetogorskog poseda. Prvi pomen ovog manastira datira iz 985 godine. Kapela cudotvorne ikone Majke Bozije "Trojerucice" se nalazi nedaleko od kruga manastira. Sagradjena je u cast i slavu drugog dolaska cudotvorne ikone u manastir Hilandar. Ikona je prema predanju stigla iz Srbije na ledjima magarca vodjena voljom Presvete Bogorodice. Ova ikona je najpostovanjija ikona manastira posto je Majka Bozija igumanija i molitvenica pred prestolom tvorca, ne samo za monahe vec i za svekoliki Srbski narod. Dalje putem nailazim na cesmu Kralja Aleksandra Obrenovica iz 1902 sagradjene u cast njegovog boravka u manastiru Hilandar 1896. Tu sam stao da predahnem i popijem vodu svaki put kada sam prolazio pored cesme. Priroda je jako lepa a stari maslinjaci, vinogradi, vocnjaci i baste se nizu jedna do druge na putu do pristanista koji je oivicen visokim cempresima. Ovako izgledaju jako stare masline. Slicnu je posadio Car Dusan i daje plod poslednjih skoro 700 godina. Krst Cara Dusana Krst potice iz 1347-48 kada je Car Dusan sa svojom svitom boravio od 1. Septembra 1347 do Juna 1348. Carica Jelena i sin Uros su bili tada sa njim i ovaj dugi devetomesecni boravak je uslovio sklanjanje carske porodice od epidemije kuge koja je tada harala Evropom. Tom prilikom je doslo do objedinjavanja manastirskog poseda koji se od tada nije uvecavao. Bogato je darivan manastir Hilandar kao i ostali manastiri na Svetoj Gori od Cara Dusana Silnog (Oslobodioca). Car Dusan je delimicno povratio stare Srbske autohtone teritorije, tj. Srbski tropolj ili Helmsko poluostrvo (danasnje Balkansko poluostrvo, naziv koji su Otomanski okupatori nadenuli prilikom njihovog prodora u Evropu a koji je i do danas ostao).

Zejtinlik Srbsko vojnicko groblje iz Prvog Svetskog Rata je bio i glavni razlog dolaska u Solun. Ovo je i prva destinacija planirane rute na relaciji Zejtinlik-Kajmakcalan-Krf. Na ovom uredjenom groblju je 2,000 pojedinacnih grobova i 5,500 grobova u zajednickoj kosturnici. Ukupno 7,500 Srbskih boraca je ovde sahranjeno. Tu su i grobovi ostalih saveznika koji su stradali na Solunskom Frontu: Rusa, Francuza, Italijana i Engleza. Republika Srbija redovno izdvaja sredstva za odrzavanje, kako sam saznao od ljubazne zene koja nam je otkljucala kosturnicu. Nije bilo puno ljudi osim par parova ali sat vremena pre naseg obilaska je bilo vise mnogobrojnih organizovanih grupa pa smo eto slucajno izbegli guzvu. Ovo mesto je posebno i bolje se dozivljava u miru. Dosli smo da odamo pocast nasim herojima palim u oslobadjanju domovine. Moj cukundeda i pradeda su dali zivote ranije u toku rata kod Valjeva. Verujem da nema Srbske porodice od kojih neko od predaka nije stradao u Prvom Svetskom Ratu. SLAVA IM!

... i dalje u Solunu. Crkva Sv, Sofije je ostavila lepsi utisak od Crkve Sv. Dimitrija. Nekako se vise osecao duh starine i mir molitve. Tu su se nalazile mosti Sv. Vasilija Solunskog koji je skoncao u miru oko 870 god.. Mnogo manje posetioca i nema prodavnice suvenira, samo svece mogu da se kupe. I ovde su stolice u crkvi na zalost kao i u drugim hramovima koje smo obisli u Grckoj. Sve je pocelo sa uvodjenjem novog kalendara 1923 od tadasnjeg Vaseljenskog Patrijarha iz Carigrada kada je doslo do raskola u Grckoj Pravoslavnoj Crkvi. Prva podela na novokalendarce i starokalendarce, pa iz toga jos na nekoliko pravaca. Tu su i Ziloti, Istinska Pravoslavna Crkva, tj. revnitelji, kojima su ova reforma kalendara i ekumenizam bila razlog da ostanu u iskonskom pravoslavlju i da ne sasluzuju sa raskolnicima. Uskoro se nailazi na jos jednu crkvu koju ne mogu da nadjem pravi prevod pa sam je ostavio sa nazivom koji pise u brosuri. Achieropoietos church

Beli Toranj je bio pozicioniran neposredno izvan zidina Soluna a sa druge strane je bio hipodrom koji je sada ispod zgrada ovog grada. Ostatci Crkve Proroka Ilije su sledeca obelezja grada na koje se nailazi setajuci uzbrdo ka Rotondi. U nastavku ove pesacke zone vidi se Galerijeva Rotonda a u pozadini Trigonijeva Kula Tvrdjava. Na vrhu brda koje dominira Solunom je Tvrdjava Eptapirigion. Stvarno monumentalna zdanja i zaostavstene u ovom nasem prastarom gradu. Samo iz novije istorije u popisu pre oko 100 godina, vecinsko stanovnistvo Soluna je bilo Srbsko, ali na zalost izmedju dva svetska rata sa teritorije Makedonije i Trakije (sadasnja Grcka), je proterano 800,000-1,000,000 Srba. To je onaj momenat kada su Grcka i Turska razmenili stanovnistvo. Grci su se iz male Azije zamenili sa zaostalim Turcima sa teritorije koja je dodeljena Grcima od strane tadasnjih velikih sila, prvenstveno od Engleza. A ko pita Srbe starosedeoce. Pa i dan danas je ovo tabu tema. Sta je bilo sa preostalim Srbima koji su kasnije proterani u ratu 1945-49. I o tome se malo prica. Ovo su podaci iz novije istorije a sta je sa starijom. Na primer, Srbski hriscanski misionari Cirilo i Metodije su upravo iz Soluna poslati na sever Evrope, tacnije u Bohemiju (sadasnja Ceska) da sire rec Boziju. A eto neko je cak prekrstio nasu Srbicu ili Glagoljicu u Cirilicu, pa jos to povezao za ove misionare. Ispade da najstarija evropska civilizacija koja je opismenila evropu bila nepismena. Prosto je neverovatno kakve lazi i akrobacije su radjene a i dalje se stvaraju pred nasim ocima, samo da se Vlasi ne dosete. Sto bi rekao Sv. Nikolaj Velimirovic, neznanje nas ubi.

Solun ima dosta toga da ponudi i kao sto se na turistickoj brosuri vidi, bar puna dva dana su potrebna da se sve ili vecina stvari obidje. Parkirali smo kod Crkve Sv. Dimitrija na 4 sata (sto je maksimum a onda mora da se menja lokacija). Mislim da je kostalo oko 7 evra a mesta bas i nema. Iz ovoga se vidi da nije lose uzeti smestaj u centru velikih gradova. Na prvi pogled je skuplji ali kada se sve uzme u obzir, vise se isplati. Obisli smo manje od pola oznacenih atrakcija. Krug, tj. kvadrat od Sv. Dimitrija na dole do setalista uz more, desno do Belog Tornja, pa na gore do Rotonde i nazad gde smo se parkirali. Uz blagi turizam i kafe pauzu eto skoro 4 sata. Kod Rotonde smo pauzirali i tu se kasnije uspostavilo da sam uzeo najjeftiniju/najbolju kafu na celom putu. Primetio sam da su u tom kraju i ostale cene pristojnije. Obicna kafa 2 evra, komad ogromne pice 1,5. Dosta mladjeg sveta i cini mi se da je nedaleko i Univerzitetski kvart. Inace Solun je ziv grad, pun ljudi po kaficima/restoranima razlicitog zivotnog doba. I sve nekako opusteno. Anticka Angora Lenjin, ... nije ali lici. Aristotelov Trg Izlazi se na setaliste pored mora i u daljini se vidi Beli Toranj, prepoznatljivo obelezje Soluna. Beli Toranj

Hvala Vlado! @max80 Sredjujem slike u hodu kako bih mogao nesto i da napisem a da nema mnogo pauze. Dosta toga se nakupilo.

@draki Hvala Bogu na svemu! Siguran sam da za sve ima razlog ali sa tehnicke strane uradio sam sve sto su mi savetovali iz zaduzbine Hilandara u Beogradu kada sam podnosio zahtev. Otisao sam licno i popricao, sto je po meni uvek neposrednije i lakse za komunikaciju. Dosta sam saveta dobio koji nisu napisani na sajtu. Proces je danas pojednostavljen u odnosu na ranije i dovoljno je da se ispostuje procedura opisana na sajtu manastira Hilandar. Salje se e-mail sa podacima u sam manastir i odgovor stize u roku 2-3 nedelje. Uobicajeno je slati molbu 2-3 meseca ranije ali za udarne mesece i 4-5 meseci ranije, kao sto sam i uradio. U mom slucaju morao sam da ih podsetim nakon mesec i po dana a onda su mi nakon nekoliko dana odobrili. Treba traziti fleksibilan i sto duzi termin, kao i napomena da su i radni dani pozeljni. Preporuka je 2 nocenja, koja su inace maksimum kada se dolazi u hodocasce. Ukoliko se dolazi na rad, tu se lakse i na duze dobija viza. Iskustvo je neverovatno i svaka je preporuka da se ode na Sv. Goru. Da ce Bog da u sledecem pokusaju dobijes blagoslov za dolazak i boravak u manastiru Hilandar. Svako dobro!

Makina spremna ... ... ali ne ovog puta. Godinama pokusavam zenu da vratim u moto pricu ali ne vredi. Tako da sam za ovo putovanje izabrao auto kao prevozno sredstvo umesto motora. Nadam se da nece smetati posto i dalje gledam iz ugla motocikliste. Zapravo auto je bio ipak najbolji izbor s obzirom na vremenske uslove. Stalno kisa. Poneli smo kisobrane ali ih ni jedanput nismo otvorili. Kako ... pa kisa nas je stalno hvatala u putu tokom voznje i nocu, tako da su bili idealni uslovi za turizam. Oko 20-tak stepeni i bez sunca. Do sada nikada nisam po ovakvom vremenu putovao i prijatno sam iznenadjen. Iako autoputem, nismo hteli da forsiramo da dodjemo do Jerisosa u cugu pa smo smestaj nasli u Solunu. Sledeci dan smo na-te-nane obisli Solun koji sam 70-tih i 80-tih cesto obilazio ali tada se islo u kupovinu a ne toliko u razgledanje. Crkva Sv. Dimitrija mosti Sv.Dimitrija ispod same crkvene zgrade, katakombe preuredjene u muzej Sve je to lepo ali sto je primetio jedan nas svestenik koji se zadesio sa grupom poklonika iz Srbije, prevodi opisa su na svim jezicima osim na Srbskom. Toliko o braci Grcima.

Hvala Bogu da mi se ostvarila dugo planirana zelja da odem na Svetu Goru! Ima vec vise od deset godina kako sam razmisljao da podnesem molbu manastiru Hilandar i tek ove godine sam to i uradio. Posto je veliko interesovanje, morao sam da posaljem papire pola godine ranije, tacnije s prvim danima 2023 a za dozvolu u Maju. Beograd-Jerisos je 750km u jednom pravcu, ukupno 1500km za maksimalni boravak od 2 nocenja. To je jako mnogo kilometara za kratko vreme i to uglavnom autoputem, sto i nije bas moto atrakcija pa se tako formirao plan 2 u 1, sto bi rekao kolega @bobbra. Takodje sam hteo da obidjem i da se poklonim nasim precima koji su hrabro stradali u prvom svetskom ratu i ciji su spomenici u sadasnjoj Grckoj. Tako da sam na vec formiranu mapu od pre vise godina dodao i destinaciju HILANDAR. Sve u svemu, oko 2500km i 10 dana putovanja. Google maps ima ogranicen broj destinacija pa nedostaje jos 250km puta ali ugrubo to je to.

Juce sam se zaputio na Kotu 555 ali su me kapi kise sprecile bas kada krenu krivine od strane Cacka/Kraljeva. To je inace bila prva voznja ove sezone, cisto da se masina razgiba. Sta reci, akumulator je i dalje u funkciji (mora da ima 7-8 godina + sto je ovoga puta bas dugo stajao, 10- tak meseci). Makina pali kao da sam je juce vozio. Ala su ga Japanci napravili, svaka im cast!

HRISTOS VOSKRESE! Pozdrav Jovane @Jocke, svasta sam nesto planirao .... Ako da Bog, treba da idem u tom pravcu ove godine. Banja Pozar ili Edesa su mi planirane lokacije pred uspon na Kajmakcalan. Koji je tvoj plan?

Mislim da Suzuki nije nikada mnogo odstupio u svojoj poslovnoj politici od kako postoji. Uvek je vazio za proizvodjaca koji je primerenije naplacivao svoj proizvod u bio dosledan takvom pristupu. Nije bilo nekih drasticnih odstupanja. Drugi proizvodjaci su imali takve momente ali nisu nastavili u tom maniru. Danasnje hiper potrosacko drustvo namece pritisak da se svake godine uvode "inovacije" da bi se privukao novi kupac i digla cena. Ako toga nema, pa to je smak sveta, a zapravo samo marketinska izmisljotina. Tako da ni Suzuki ni bilo koja druga kompanija ni za cim ne zaostaje osim u glavama megalomanskh vlasnika kojima nikada nije dosta. Ovde prisustvujemo bolesnoj jurnjavi za dodatnim prihodom, kao da im nije dovoljno. Svaki motor koji se kupi za odgovarajucu cenu za ono sto nudu, je najbolja kupovina, bez obzira na marku.

Steta sto napusti Katanu "sektu". Nadam se da nas neces zaboraviti. Mislim da ti je ponuda sasvim korektna, sta vise. Za te pare ima sta da se bira. Mene je takodje privlacio Fazer (600 i 1000) ali je bila sudjena Katana u datom trenutku. Uvek se setim price kolege Jefte iz NS koji je imao tvoj model Katane a onda presao na Fazera 1000. Ali svaka prica je induvidualna. Vlado, sve najbolje u potraznji za "novim" motorom.

Hvala @Ćale na lepim komentarima. Ne znam da li si primetio da sam ovu pricu postavio na forumu pre tri godine ali eto, tek sad se pojavila na "naslovnoj strani". Na zalost, nije jedina koja je tako gurnuta na stranu. Postavljeni su "link-ovi/tag-ovi" da se olaksa pristup do sada objavljenim putopisima, pa mozes da prelistas ako ti je neki promakao. Najbolje je da se ode na moj profil i pod topics nadju naslovi, posto pretrazivac nije tako uspesan. Tako da znas da ima jos sadrzaja, ali je skriven. Takodje zelim sve najbolje!

Hvala@marcos ! Drago mi je da ti se svideo putopis i osecam da cu imati dostojnog naslednika. Nista se nije promenilo u pristupu motociklizmu od kako je napravljen prvi motocikl. I tada i sada postoje ljudi koji su od malih nogu bili opcinjeni putovanjem motociklima u nepoznate i nove predele. Okolnosti znaju da se menjaju ali ih ne napusta taj zov koji se ukorenio u mladosti. Vec sam u osnovnoj skoli citao i pratio moto svet. Vec sam tada postao motociklista a da nisam imao motor. Pre nekoliko godina sam se prijavio na ovaj forum i podelio 6-7 moto prica, putopisa. Dve su "starije" price od pre 30-tak godina a ostale su "svezije", pa mozes da izaberes. Zanimljivo mi je da sada imas 24 godina, jer sam ja tada takodje imao 23-24 godina kada se Grcka tura odigrala. Da li je da ocekujemo uskoro tvoj putopis sa svojim 250cc motorom koji trenutno vozis? Pozdrav i vidimo se na drumu!

Hvala Dule! Drago mi je da ti se svidela ova moto prica. Nije nikakva nostalgija kao sto je @Jovan Ristic to opisao u uvodu, vec moto avantura. Usput je ukratko dokumentovano i vreme u kome se voznja odvijala kako bi se neki parametri lakse mogli uporediti sa sadasnjim. Za prave ljubitelje voznje motora i putovanja nije neophodan skup i veliki motocikl, kao ni oprema. Mnogo je bitniji nezaboravan osecaj koji se dozivi. Avantura je neizbezna.

Hvala na pozivu kolega! Izvini sto se ovako sa zakasnjenjem javljam, ne mogu da postavljam komentare sa svog racunara. Administracija jos nije odgovorila na problem koji sam prijavio vec neko vreme pa samo kada dodjem do drugog racunara mogu da se javim dok se problem ne resi. Pozdrav

Hvala @batakole ! Bas si me podsetio ... Na slikama gde vozimo Pedjinog novog KLE-a, upravo smo isli preko Dunavske magistrale, Smedereva, Majdanpeka i Zagubice. U jednom delu tog djira vozili smo tako losim putem da ni enduro nije mogao da pomogne. Negde oko Zagubice ili oko Senja, u svakom slucaju neka deonica od Majdanpeka. Priroda je predivna i nadam se da su puteve popravili. Odavno nisam bio u Majdanpeku. Da li ima jos kolega iz Majdanpeka osim tebe?

In memoriam Ovaj putopis posvećujem svom starom drugaru Peđi Matijaševiću koji se upokojio dana 30.11.2022. sa kojim sam doživeo ovde opisanu našu najveću zajedničku moto avanturu. Počivaj u miru Druže! Pozdrav od tadašnje moto ekipe sa poslednje zajedničke fotografije napravljene 05.09.2017.

Neka ti je laka zemlja Druze. Saucesce porodici. Nikako da napisem par reci jer vec neko vreme ne mogu da pisem kometare sa svog racunara pa samim tim ni da prijavim problem administraciji sajta. Ovo pisem sa drugog racunara. Pedja i ja smo polozili za A kategoriju u istoj auto skoli i bili smo prvi moto drugari jedan drugome. Iako je svako od nas vec vozio mopede od osnovne skole ipak smo sa polozenom vozackom najzad mogli da vozimo velike motore i putujemo. Putovanje koje sam podelio sa bj zajednicom pre par godina, posvecujem Pedji. Poslednji put kada smo se videli je bilo 05.09.2017 kada smo se nas stara cetiri drugara sa motorima okupili kod Pedjine radnje u nadi da cemo da nastavimo sa zajednickim voznjama i druzenjem koje smo imali pre 30 godina. Samo su slike ostale od tog poslednjeg susreta. Steta ali i to je neka uspomena. S leva na desno .... Deki, Mega (umesto Vlade), Pedja i Ivan - sve vrsnjaci i motociklisti od malena. Zajednicki poslednji pozdrav Pedja od ekipe s pocetka moto avanture.

Bog ti pomogao!

Moram sebe da ispravim, zapravo bilo je 7 Avg. 2018. Znaci most se srusio neposredno sto sam ga preso, ne bukvalno ali vrlo uskoro. Evo uspomene kako je most izgledao tog leta 2018. Ne vidi se lepo znak upozorenja ali mislim da je onaj beli desno na slici sa pocetka mosta. Bio je klimav ali sto se mene ticalo, mogao je autobus da se protera.

Nisam znao da je most stradao 2018 pa sam morao da pogledam svoju arhivu i ispada da sam bio preko tog mosta 2017 koji je vec tada imao znak da je nebezbedan prelazak ali sam ipak reskirao. Koristili smo taktiku prelaska jedan po jedan, sa grupicom od 4-5 ljudi koji su se u to vreme nasli na istom mestu. Tvrdjava je tada vec imala neka usavrsavanja koja ranijih godina nisu bila. Prosirenje staze od podnozja, cak i poplocavanje staze i stepenika sa svetlom u poslednjem potezu od jedne cesme do ulaza u tvrdjavu. Zidine su isto imale znake obnove. Od tada nisam bio.