Jump to content

Moto Zajednica

Deki Katana

Članovi
 Pogledaj Profil  Pogledaj aktivnost člana

  • Broj tema i poruka

    618

  • Pridružio se

  • Posetio poslednji put

 Tip Sadržaja 

Sve što je postavio član: Deki Katana

  1. Deki Katana
    Hvala Borise na informacijama! Uvek dobro dosao da se ukljucis. Secam se tvoje price sa barke za Vido, kada su svi prisutni bili iznenadjeni a onda duboko ganuti kada si im ispricao nesto o nasoj istoriji. Dobro da kada je otvoreno postoji neki podatak o stradalima ali kada je sve zatvoreno, sa spolja nista nisam nasao da koliko toliko opisuje sta se dogadjalo na ostrvu Vido. Da je neko drugi u pitanju ne bi mogli da zivimo od Holivuda. Da li je negde oznaceno koliko je ratnika "sahranjeno" u Plavoj Grobnici? Predpostavljam da su mnogo detaljnije izlozeni podaci u Srbskoj Kuci ali to treba povezati. A ni ona nije usput. Nekako je na "sporednom koloseku". Nama je poznat znacaj ovih mesta ali neko skroz neupucen, ne moze ni da nasluti. Nije to slucajno.
  2. Deki Katana
    Krf Mletacka gradnja i dve velike Venecijanske tvrdjave. Novija i Starija. Ostvo Vido je odmah preko puta. 10-tak minuta barkom ofarbanoj u Srbskoj trobojci. Osim predivne arhitekture zanimljivo je videti i konzulate raznih drzava. Nisu svi u funkciji ali obelezja su i dalje prisutna, kao i strane zastave. Naisli smo na Nemacki, Rumunski i Svajcarski konzulat. Ova dva poslednja su delila istu vilu. Nisu izabrali lose mesto za konzulate kao sto sa slika moze da se primetiti. Tek sto je bilo stranih turista. Kao da ste u sezoni. Poljaci, Nemci, Rusi i Amerikaci su se najvise primecivali. Cak su i nas pomesali sa Nemcima. Gde bas sa njima. Avioni samo uzlecu strmo iznad grada. Vrlo cesto, mozda na 5-10min. Ogromni turisticki brodovi u luci. Guzva u nekim ulicicama punih radnjica. A cene, .... paprene i neka atmosfera samo da se trose pare kao da su bezvredne, kao da su od papira. Bas onako prava turisticka atmosfera, sa dovoljnom guzvom da je izdrzljiva. Kao da smo na drugoj planeti. Tu je obavezno i Srbska Kuca. Na zalost kasno smo stigli do nje posto se nalazi malo dalje od uobicajenih pesackih tokova. Predpostavljam da je ovde bolje izlozena nasa istorija i ostrvo Vido. Mislim da je bila Nedelja i da je muzej bio otvoren do 14:00 a mi smo dosli mozda oko tri, cetiri. Inace je casovnik u Grckoj pomeren unapred za jedan sat. Cudno, posto bi trebali da budemo u istoj vremenskoj zoni gledajuci uzajamni geografski polozaj. Mozda oni nemaju pomeranje casovnika na letnje i zimsko vreme kao sto su uveli kod nas ne tako davno. Ovde se vidi deo ostrva Vido. Bas je blizu. Nekako nisam zamisljao da je ostrvo tako blizu grada. Imali smo na pretek vremena da se upoznamo sa Krfom pre nego sto smo uzeli trajekt nazad za Igumenicu. Tako da ako planirate na ovu stranu, mi smo sa trajektom u 8:30 stigli taman da uhvatimo barku za Vido i kasnije da dobro obidjemo prelep grad. Mozda nismo sve u tancnine obisli ali dovoljno da se stekne utisak i atmosfera, dovoljno za povratak u 19:00. Nosili smo kisobrane ali ih nismo ni otvorili ceo dan. Idealni uslovi za obilazak. Mnogo, mnogo bolje nego po letnjoj vrucini a bez kasno-prolecne kise.
  3. Deki Katana
    @djpesic steta sto smo to propustili. Izgleda da se objekti sporadicno otvaraju posto su neki nasi prijatelji u sezoni naisli na sve zatvoreno kao i mi van sezone. Koliko tu ima svetih mucenika kada se mosti tako intenzivno osecaju.
  4. Deki Katana
    Krf i ostrvo Vido Poslednja destinacija ovog namenskog putovanja stopama nasih slavnih predaka Zejtinlik-Kajmakcalan-Krf je zapravo ostrvo Vido. Ostrvo na kome su se iznemogli vojnici Srbske vojske smestili kako bi se oporavili nakon Albanske Golgote. Mnogi su ostavili kosti na tom putu, pa na nepotrebnom cekanju u lukama Valone i Draca i na kraju na ostrvu Vido. Nije istorijski i hronoloski tacan redosled ali su tri ovekovecena mesta morala da se obidju. Plava grobnica je primila preko 20,000 boraca koji nisu uspeli da se oporave. Jako samo bio iznenadjen da osim jedne turisticke table na engleskom koja upucuje na kosturnicu, apsolutno nista ne opisuje niti ukazuje na ogromno stradanje nasih ljudi. Samo pise spomenik Srbskim vojnicima iz Prvog Svetskog Rata. Meni je to ostavilo gorak utisak, kao da nase zrtve, strasna stradanja kroz koje su prosli kao ni njihova mnogobrojnost ne zasluzuju primereniji pomen. Na drugu stranu od pristanista su gradjevine, zapustene i prepustene zubu vremena, bez ikakvih oznaka i obelezja. Mi smo znali sta one predstavljaju ali strani turisti su samo slegli ramenima. Par uredjenih objekata, nesto sto lici na manji muzej, kosturnica i jos jedna novija zgradica su sve zatvorene. Nigde nikoga osim desetak posetioca koji su doplovili sa nama u omanjoj barci. Vredno je bilo dolaska na ova mesta da se oda pocast nasim hrabrim precima. SLAVA IM!
  5. Deki Katana
    @VelikaBebaprocitao sam naucni rad koji si prilozio na temu policijske uprave na Sv. Gori tako da su ipak bili prisutni i ranije. Zanimljivi podaci. Hvala!
  6. Deki Katana
    Cekaj, polako, nije jos zavrseno. Neces tako lako da se izvuces. Ima jos ...
  7. Deki Katana
    Hteo sam da odvozam put do Igumenice bez autoputa, i jos jedan prevoj je usledio. Put nije bio bas tako dobar kao do sada a i bilo je previse za ovaj dan. Tacno sam osecao grc u levoj ruci kao da sam vozio motor. Zapravo vec kod Papinga je bilo dosta voznje motorom za taj dan ali u auto sam mogao da doguram do Igumenice. Ovde je plan da se uzme soba na dva nocenja i da zapravo ostavimo auto i tako ustedimo kartu za trajekt sledeci dan do Krfa. Planirani obilazak je samo grad Krf i ostrvo Vido tako da nam prevoz i ne treba. + otisli smo pesice do luke i uzeli karte za sutra. Posto idemo i vracamo se istom firmom, dobijamo povratnu kartu upola cene. Lepo nas je brzinski obavestila hitra gazdarica gde smo odseli. Cak nam je predlagala poznatu plazu. Plazu !?! Pa 20 je stepeni je napolju gospodjo i prognoziraju kisu. Ne, ne brinite, sutra nece padati. 'Ajd, nek joj bude ali znam da je kisa prognozirana svakog dana ceo mesec. Izgleda da je ukljucila letnji turisticki zargon. Zbunila se, dosla specijalno zbog izbora pa joj misli negde drugde. Zanimljivo drvo se vidi sa balkona. Kako li se zove? Igumenica nije losa, zapravo nesto izmedju Vodene Varosi i Kostura. Ima odlicnu trajektnu vezu i sa obliznjim ostrvom Krf i sa medjunarodnim lukama. Vise firmi idu svakodnevno, skoro na pola sata - sat od 4:00 do 23:00. Sve moze da se proveri preko interneta i karata u predsezoni ima na pretek. Verujem da i u sezoni nije problem za trajektne karte posto ih stvarno puno ima. To vece su nas komarci urnisali. Bio sam budan od 2:00 i ko zna koliko sam ih sredio, ali uvek je jedan ostajao da zazuji taman kada su se kapci spustali. Kako osete, da mi je znati. Isplovljavamo iz luke za Krf sledeci dan u 8:30. Prolazimo pored poluostrva i ogromne plaze na koju je gazdarica aludirala predhodni dan. Stvarno lepo mesto. To sve pripada velikom kampu i izgleda da je sjajan kamp. Tu odrzavao svetski skup Harlejovaca tih dana. Vidjao sam ih kasnije na mnogim mestima.
  8. Deki Katana
    @ZeleniZubhvala tebi na lepom komentaru! Odlican nadimak.
  9. Deki Katana
    Papingo jako zanimljivo kameno mestasce na skoro nepristupacnom mestu. Treba duboko zaci sa glavnog puta, preci 2-3 ostra prevoja dok se ne stigne na odrediste. Citajuci opis, zlatno doba je bilo XVII, XVIII i XIX vek. Trgovina kao glavna delatnost, jer sta drugo u ovoj zabiti. Sada je to turisticko selo i skoro svaka kuca/imanje su u funkciji turizma. Sale, ne znam u kom ste restoranu bili ali u kome god, cene su paprene. Morao sam da popijem kafu, pao mi pritisak, i jedvah sam nasao mesto sa najjeftinijom kafom u Papingu za 3 evra. Bar da je bila kafa, klasicna sikterusa. Najgora i najskuplja kafa koju sam pio na ovom proputovanju po Grckoj. Ovo je pogled is Ariste na serpentine koje vode u Papingo, cisto da znate koja vas iskusenja cekaju. Kadar je napravljen u Aristi iz lepe baste kafane ispod platana odakle se vidi krivudav put za Papingo. Mozda sam ovde trebao da narucim kafu. Bilo je dosta popunjeno a lokalni pijanac je pominjao nesto Holbrukovu majku, posto je video po tablicama odakle smo. A sad pogled na Aristu, preko puta Papinga, malo da se stekne utisak o predelu. Gledajuci zelenu Google mapu na telefonu uopste nisam zamisljao ovakve predele. Zanimljiva je neonska zvezda petokraka na zvoniku crkve u Papingu (delimicno se vidi na fotografiji). Vracajuci se nazad, opet onim putem sa kojim smo dosli, stali smo kod mosta i dobro poznate reke koju smo ranije zagazili. I ovde je bilo vredno zaustavljanja. Stvarno oduzima dah. I poslednji pogled na Vikos.
  10. Deki Katana
    Put za Papingo, zahvaljujuci putopisu kolege @doktor, od pre nekoliko godina. Tu sam video zadivljujuce prizore tirkizno-plave reke koju sam urezao u memoriju i uvrstio u ovu rutu. Takodje je bitan i put do Papinga od strane Kozani, put #20. To je put za motor. I samo sam motore vidjao na ovom putu. Krivina na krivinu satima kroz netaknutu prirodu. Moze da se dodje do Papinga i auto putem preko Joanine. Odatle je i brze i lakse, ali za motocikliste je ipak ruta bliza granici interesantnija. Uz put se nadje i neki stari most. Ima ih vise. Ovaj mislim da se zove Kantsiotiko. Nesto ispred ili iza, ne secam se. Neko selo u nedodjiji. Od cega li ovi ljudi zive? Nakon dugog prevoja, spustamo se u kanjon reke Sarantoporos. Korito je dosta veliko ali suvo. Sve je vece i vece kako se izlazi iz kanjona. Postoje brane negde ranije ali se nije tada stekao utisak koliko velike mora da budu brane kada je ovako veliko korito. Stizemo do trazenog kanjona reke Viodomatis odakle se pesackom stazom uz ovu predivnu reku dolazi do vidikovca nacionalnog parka Doboka. Ovaj kanjon ide i do Papinga ali tamo smo morali da idemo dodatnih 20-tak kilometara preko dva prevoja i masu serpentina. Tu smo zatekli i par camaca entuzijasta. Pa smo ispratili njihov spust niz obliznji brzak u navijanje. Prirodan je neverovatno lepa. Nismo prestajali da slikamo. Ne zna se koji kadar je lepsi. A tek osecaj na ovakvom mestu je dodatno uvecao visesatnu voznju po krivinama. Ovde mi je bilo krivo sto nisam prosao ovu deonicu motorom. Pesacka staza je jos 5 km do vidikovca i jos jednog kamenog mosta. Stigli smo do nekle ali nismo vise imali energije da dodjemo do kraja opisane staze. To bi trajalo jos jedno 2-3 sata a danasnja destinacija je Igumenica gde treba naci smestaj za videla. Evo nesto slika da se docara u kom ambijentu bi tekla setnja.
  11. Deki Katana
    Spustanje sa Kajmakcalana tj. Vorosa je bilo lakse i boljim putem. Nismo hteli da se vracamo istim a ionako nas vodi put u ovom pravacu ka Lerini ili Florini. Ovo je jos jedno jezero i plodana ravnica na koju nailazimo. Inace od Skoplja pa do Soluna i levo ka Kavali (gledajuci iz Beograda) nismo videli obradjena polja, vise neka tanka trava koju niko ne kosi. Nekako neplodno. Dok desno od Soluna i po obroncima planina ogromne plantaze kojekakvog voca i povrca. Potpuno druga slika. Seljaci u skafanderima zaprasuju tresnje. Nastavljamo ka jezeru Kostur i upravo je to pocetak puta koji sam napomenuo kolegi @draki, odlican put za motocikle. E-86, 2 , pa pre Kozani skretanje na 20 za Igumenicu. Kilometri i kilometri praznog krivudavog puta sa odlicnim kolovozom. Kostur (Kastoria) Malo podseca na Ohrid ali je dosta zapusteniji od Edesse. Svaka druga radnja zatvorena, nekako napustenije. Osim lepog pogleda i slika sa jezerom, nema nesto sadrzaja radi koga bi odvojili vreme i put za ovu destinaciju. Jedino ako je usput. Zapravo ovako sam zamisljao Grcku slusajuci price o ekonomskoj krizi koja je pocela i pre Korone. Generalno nisam vidjao besne automobile u Grckoj kao kod nas. Uglavnom se vozi niza klasa i manja vozila. Mala zanimljivost. Najverovatnije smo odseli u istom hotelu u kome su kolega Dragan @DraganNS i njegov brat Darko boravili tokom proslogodisnjeg putovanja opisanom na forumu.
  12. Deki Katana
    Kajmakcalan Krecemo iz gradica koji nam je ostavio lep utisak i upucujemo se ka Kajmakcalanu najdirektijim pravcem, kako "pametni" telefon navodi. Levo, pa desno, levo pa desno, pa nazad, pa u krug. Malo mi je nedostajalo da zafrljacim ove elektronske gluposti kroz prozor. Zeni telefon pa ne da. A papirne mape nigde da se kupe. Odustao sam nakon sto mi je jedan pumpadzija rekao da je sada sve GPS. Upravo taj GPS me zeza. Da su mi ovakve situacije dizale pritisak, dizali su, sto mi nije bas trebalo posto sam par nedelja pred put imao epizodu nakon koje se ustanovilo da sam dobio visok pritisak. Znakovi na putevima bas i nisu Grcka specijalnost tako da smo se zabavljali po pitanju navigacije. Ovaj put je bele boje na mapi, znaci lokalac, ali svi su takvi do skijaskog centra Voras na 2050nm odakle pocinje pesacka staza do vrha Kajmakcalana gde je kapela i spomen obelezje nasim herojima koji su u neverovatnim uslovima probili Solunski front bas u ovom bespucu. Sam vrh je na 2521 metar nadmorske visine. A asfaltni put koji smo izabrali (Google maps), je na mestima bio jako diskutabilan. Evo par fotografija. Inace je bilo i kratera koji su bili duboki i metar ali nismo stigli da ih slikamo. Blagi uzas, nigde nikoga, a ni mobilnog signala. Bas bi nam Vozzi pomogao da smo upali u neku od rupa. A tamo ..... SNEG! Na zalost, najdalje dokle smo stigli je ova slika. Hladnoca i nepripremljenost za ovakve uslove nas je sprecila da dodjemo do kapel. Jedvah je auto uspeo da nas iznese do parkinga gde krece zicara (Ski centar Voros). Ko zna da li bi uspeli i po mnogo boljem vremenu zbog novo nastale zdrastvene situacije. Na slici smo obukli sve sto smo imali da se ne smrznemo. Pitam se kako su nasi vojnici uspeli po ovoj vetrometini da savladaju otvoreni uspon i pobede dobro utvrdjene Bugare i Nemce. Inace vreme je vrlo promenljivo, kao sto mi je @yogibear i pricao kada je prosle godine osvajao ovaj vrh. I dalje zeljno ocekujem tvoj putopis Borise. Kako li su samo dovukli ove zeleznicke vagone?
  13. Deki Katana
    Vodena Varos (Edessa) Bukvalno na litici, mala Venecija se pojavila nakon ravnicarskog pejzaza. Gradic prepun kanala. Voda protice na sve strane a tamo gde je glavni tok, opasna bujica. Ali nije smetalo turistickim radnicima da naprave restoran na samom vodopadu. Mesto nas je odusevilo. Zivo, puno ljudi i dece. Pesacke zone pune kao i mnostvo restorana i kafica. Prodavnice do prodavnice. Apsolutno prijatno iznenadjenje. Obratite paznji na naziv grada, pitam se ciji li je? Najbolja fora da u opisu grada Grci kazu da su Otomanski osvajaci vratili naziv grada u Vodenu Varos. Tako je, cist turski naziv. Stvarno su preterali ..... pogubili su se u toj lazi, vise ne znaju sta lazu. Uspeli su da izbrisu Vodena ali Varos im je ipak ostala sa malim izmenama "Varosi" i kao to znaci trgovacki deo grada. Le le, le le, pa ovi nemaju srama .... Necu vise na ovu temu, mislim da je svima jasno. Inace ovaj grad je izabran kao baza za uspon na Kajmakcalan sledeceg dana. Hotel u centru pored kanala i ogromnog drveta pod cijim hladom je veliki kafic. Ovde smo takodje zabelezili i najprijatniji restoran sa sjajnom hranom i pristojnom cenom. Pokazalo se kao najbolje ambijentalno i kulinarsko iskustvo na celom putovanju. Nije neko kolima udario u ogradu, to je namerno tako napravljeno pored bas, bas velike i brze vode.
  14. Deki Katana
    Posle izuzetnog iskustva na Svetoj Gori stizem nazad u Jerisos. Neke stvari ne mogu da se docaraju recima. Svako ko je bio u manastiru Hilandar moze da posvedoci da je to poseban i duboko lican dozivljaj. A ko je jos bio duze i peo se na Atos .... SLAVA BOGU! Zena me ceka i nakon kratkog predaha krecemo dalje. Vracamo se u pravcu Soluna, nesto izmenjenom trasom, cisto da ne idemo istim putem (na prilozenoj mapi nije ucrtano). Destinacija Pella Anticka prestonica Makedonije. Odatle su Filip II i Aleksandar Makedonski upravljali drzavom. Zanimljiva stvar je da se mnogo ne potencira ovo mesto. Nekako kao da je Grcima kost u grlu ova istorijska cinjenica. Zapravo na svakom koraku smo zaticali zatiranje Srbskog nasledja i imena. Na mnogim mestima su skroz unistena a tu gde bas nisu mogli da slazu ili da obrisu, onda su gledali da omalovaze cinjenicu da su nam oteli istoriju, kulturu, teritoriju i ljude. To se vidi i kada se dodje do iskopina. Sve zaraslo, nema nikoga, cak i nenaplacuju ulaznice. To je bas vrlo cudno za Grke. Grad je veliki ali na nivou kamena do kolena. Ovako vazan i veliki grad, kao da je zaboravljen. Slucajno? Grad je u ravnici i imao je razvijen sistem navodnjavanja, kanalizacije, centralno grejanje i raznih zanatskih radnji koje se vide formiranih u redu. Sve pod konac, nista ne izgleda razbacano. Imali su bolju plansku urbanisticku gradnju nego mnogi savremeni gradovi. A sve od kamena koji je mnogo bolji, trajniji i zdraviji materijal od livenih ili plasticnih vodovodno/kanalizacionih cevi. A tek mozaici koji su u ogromni i u celini opstali bar 2500 godina. Ovaj jedan ne moze da se obuhvati jednom fotografijom vec tri. Prikazujem samo jednu i smanjene slike sa opisne table. ... a teme su zanimljive, sto sam zabelezio sa kamkorderom ali mi stari racunar zeza pa ne mogu sve isecke da prebacim. Nismo stigli da obidjemo i muzej u kome je verovatno mnogo vise artefakata. I ovo par slika ne moze da opise velicinu grada (ovo je mozda 1/20-ta od onog dela sto smo obisli). Da imam dron, morao bih dosta visoko da ga dignem da bi obuhvatio deo vidljivih iskopina. Posto sam kasnije stigao sa Svete Gore, dan nam se skratio ali smo uspeli nesto da vidimo i da stignemo da uzmemo sledeci smestaj. Nakon jedinog unapred rezervisanog smestaja za jednu noc u Jerisosu, vodili smo se uspesnom taktikom da pogledamo na booking-u najjeftiniji smestaj i direktno dodjemo na adresu. Iako na bookingu se pojavljivalo kao da je ostlo malo soba za izbor, na licu mesta smo bili gotovo jedini gosti. Iako smo dobijali par evra jeftiniju sobu nego na sajtu, ipak je to i dalje bilo mnogo skupo. Jos jedno neprijatno iznenadjenje je da Grci vise nisu oni trgovci od pre 35 godina kada sam poslednji put bio u Grckoj (znate, ona poznata moto avantura, "Slike iz proslosti - Grcka"). Tada su cene bile 1/2 od cena na nasem Jadranu, a sada su 2-4 puta vece nego u Srbiji. Secam se kada su u radnji u Solunu terali "malog" da im od nekuda donese broj i boju majice koju smo hteli da kupimo, sve samo da prodaju robu. Prilika se nigde nije propustala a kad vide da se bar malo predomisljate, odmah popust. E, toga vise nema. Kazu da ih je razmazila evropska unija, nemci, englezi i rusi, koji ne pitaju za cenu. Sada im ne pada na pamet da zarade neki gros samo da im ne stoji prazno. Cekaju sezonu. Dok pisem, setio sam se jos jedne situacije u Solunu sa ovog puta. Elem, hocu da kupim nalepnicu Soluna, onu najobicniju koje lepim na moto kofere kao suvenir i jos stara stampa, mozda 30 godina stara. Sta mislite koliko su trazili? .... 4 evra !?! Nisu se ni trgli kada sam poceo da prevrcem ocima.
  15. Deki Katana
    @VelikaBebapa tako bi trebalo da bude i u pravu si. Treba viza ali Grcka drzava je tada intervenisala i od tada ima policijsku postavu bas kod pristanista Arsana. Djipovi su obilazili i Hilandar dok sam tamo boravio. Nisu izlazili iz kola ali su prosli odmah do ulaza u manastir. Ni sam nisam pratio tok dogadjaja i bio sam iznenadjen njihovim prisustvom. Cudna prica je u toku po pitanju odnosa Grcke drzave prema Svetoj Gori. Ako znas pojedinosti, slobodno podeli informacije u putopisu. Mislim da bi mnoge interesovalo.
  16. Deki Katana
    Pre Milutinove Kule put se racva za Manastir Esfigmen. Previse bi bilo da se i to obidje istog dana pa sam ostavio posetu Zilotima za sutra. Do Hrusije ima odprilike isto kao do Esfigmena kada se ide iz Manastira Hilandar, sto je sasvim dovoljno za dnevnu setnju od 2-3 sata. U spavaoni pricam sa bracom hodocasnicima i ima sta da cujem. Njih dvojica su upravo bili do Esfigmena taj dan i imali su zanimljivu situaciju. Naime kada su pitali za dozvolu za obilazak, monah koji je bio na kapiji, pitao ih je da li su vakcinisani. Jedan kaze da nije dok drugi nije stigao ni da odgovori a Zilot mu rece, "ti si dva puta vakcinisan, ne moze da udjes". Tacno je bio dva puta vakcinisan sto nam je potvrdio. Manastir Esfigmen Prilazim manastiru i srecem jednog mladog monaha koji radi u basti, odmah ispred glavne kapije. Pitam ga za dozvolu ali me samo cutke rukom upucuje na velikog monaha koji je isao prema meni. Taman da zaustim, "Da li mogu da udjem u manastir?", nadolazeci monah mi vec rukom mase da mogu da udjem. Nisam vakcinisan i oni su to vec znali bez da sam im bilo sta rekao. Iza debelih i teskih manastirskih vrata ojacanim velikim gvozdenim klinovima zaticem jos jednog starijeg monaha. Na Srbskom i mimikom ga "pitam" da li mogu da snimam. Na Grckom i mimikom mi objasnjava da mogu ali samo spoljne gradjevine. Monahe ne slikam, kao ni u Manastiru Hilandar. Za to treba njihov blagoslov. Posto nisam hteo da ih uznemiravam nisam ih slikao nigde na Svetoj Gori. Sve se obracam na Srbskom "Pomaze Bog!" posto nisam naucio kako se to kaze na Grckom, ali se razumemo i svako mi odpozdravlja. Govori Srbski da te ceo svet razume, je stara izreka. Jedan od monaha zapocinje pricu na Srbskom. Nas monah, koji je upravo zaduzen da nas primi i porazgovara na nasem jeziku kada dodjemo u obilazak manastira Esfigmen. Tu smo "prelistali" neke od tema. Vakcina nikako, to je sam otrov. Ekumenizam nikako. Raspricali smo se kada sam mu pomenuo Steve Alana, koga sam hteo da posetim u Detroitu pre 15-tak godina. Pogledajte na youtube-u "Istinski Pravoslavni Svestenik" iz cetiri dela. To je razgovor sa ovim americkim Zilotom koji je na pitak i zanimljiv nacin objasnio njihov stav i pogled na zivot i pravoslavlje. Nakon pola sata razgovora morao sam da kupim majicu sa sloganom "Pravoslavlje ili Smrt". Na zalost nisu imali moj broj. Kasnije kad sam pomislio da ipak uzmem manji broj za cerke, radnjica suvenira je bila zatvorena. Meracio sam i njihovo domace vino pravljeno od grozdja sa obliznjeg vinograda. Nista nisam uzeo i zalio sam se bratiji kada sam se vratio u Hilandar. Tesili su me da ima zilotska radnja u Beogradu gde verovatno imaju sve sto su nudili na Svetoj Gori. To tek treba da potrazim i ispravim propust. Ziloti su zestoko branili ovaj manastir pre desetak godina sto se prikazivalo u TV vestima. Bila je to prava opsada od grcke policije. Uspeli su da se odbrane ali od tada Grcka drzava postavila malu policijsku postaju u pristanistu. Monah sa kojim sam pricao, rekao je da ih svaki dan provociraju sa toboznjim patroliranjem po njihovom posedu. Ocekuje novo lukavstvo ali su Ziloti spremni. "Pravoslavlje ili Smrt"!
  17. Deki Katana
    Preporucio bih da nakon Soluna, ako vam je do voznje prodjete putem od Lerina (Florina) ka Prespanskom Jezeru pa pre granice skrenuti ka Kosturu (Kastoria) a zatim na Papingo-Igumenica. Tu smo prosli pre neki dan i bice tek opisani delovi u nastavku najnovijeg putopisa koji sam zapoceo. Kolovoz je odlican, sami ste na putu i krivina na krivinu dok se ne sidje u kanjon reke. Kasnije moze isto prevojom do Igumenice umesto na Joaninu ali mislim da bi vam ovo bilo previse krivina za taj dan a i nije tako dobar kolovoz samo moze da prodje. Putevi su E-86, 2, 20, proverite na mapi. Jedina "zuta" putanja najbliza Albanskoj granici. Vrlo malo saobracaja i uglavnom priroda. Od on malo vozila, uglavnom motori.
  18. Deki Katana
    Pirg Kralja Milutina Nema tacnog datuma kada je gradjena ali se smatra sredinom XIV veka. Podignuta je da osmatra i brani prilaz manastiru od strane mora gde je i isturena tvrdjava - stari manastir ili Hrusija. Hrusija - stari manastir koji je danas zatvoren za posetioce jer uvek nekoliko monaha koriste ovu tvdjavu i crkvu Svetog Vasilija Ostroskog za osamu i podvizavanje.
  19. Deki Katana
    Put do Jerisosa se odvija boljim putevima nego od granice do Soluna. Za motor je zanimljiv potez Stavros-Jerisos. Steta sto je asfalt losiji. Cene goriva rastu kako se udaljavamo od velikih gradova. Np. ispod i oko 1,4 evra/litar dizela je u Solunu a u Jerisosu (oko 150km udaljenom) je oko 1,6. Benzin je skuplji od dizela svuda pa i u Grckoj, jedino kod nas je obrnuta situacija. Ovo je jedini smestaj koji smo rezervisali preko booking-a i takva cena nas je pratila na celom putu. A turista, na jednu ruku da izbrojis u ovom presezonskom periodu. Putevi prazni, mozda 10-tak vozila na otvorenim deonicama u duzini od 100-tinak kilometara. Sutra se spremam na brod za Arsanu, tj. pristaniste Manastira Hilandar sa istocne strane prstena. To je kraca i brza relacija nego da se ide iz Uranopolisa, jedino je cesto neizvesna jer je more hirovitije sa te strane. Jutarnji polazak brodom-gliserom se odvija na vreme. U luci ima nesto vozila sa nasim tablicama koja cekaju vlasnike da se vrate sa Svete Gore. Neki su dosli direktno sa organizovanim nocnim prevozom iz Beograda i tako se i vracaju. Svestenik dolazi i deli dozvole/vize za ulazak. Cena 25 evra. Carina/policija proverava dokumenta. Uz uigranu rutinu svi se smestamo na brod koji za nepuni sat stize na odrediste. Zena mi mase sa obale i ide da nadje pojedinacan smestaj dok sam u manastiru. To je posebna prica. Sveta Gora - Manastir Hilandar Nakon dobrodoslice dodeljuje nam se smestaj i ostatak dana je slobodan do vecernje sluzbe u 17:00, tako da sam se uputio pesice do pristanista Arsana da obidjem deo poseda manastira Hilandar. Inace Hilandar ima 1/3 ukupnog zemljista na Svetoj Gori i to najplodnjijeg, sto je i najveci manastirski posed. Velika Lavra Svetog Atanasija ima imanje slicne velicine ali nesto manje dok preostala 18 manastira dele ostatak ili ugrubo 1/3 svetogorskog poseda. Prvi pomen ovog manastira datira iz 985 godine. Kapela cudotvorne ikone Majke Bozije "Trojerucice" se nalazi nedaleko od kruga manastira. Sagradjena je u cast i slavu drugog dolaska cudotvorne ikone u manastir Hilandar. Ikona je prema predanju stigla iz Srbije na ledjima magarca vodjena voljom Presvete Bogorodice. Ova ikona je najpostovanjija ikona manastira posto je Majka Bozija igumanija i molitvenica pred prestolom tvorca, ne samo za monahe vec i za svekoliki Srbski narod. Dalje putem nailazim na cesmu Kralja Aleksandra Obrenovica iz 1902 sagradjene u cast njegovog boravka u manastiru Hilandar 1896. Tu sam stao da predahnem i popijem vodu svaki put kada sam prolazio pored cesme. Priroda je jako lepa a stari maslinjaci, vinogradi, vocnjaci i baste se nizu jedna do druge na putu do pristanista koji je oivicen visokim cempresima. Ovako izgledaju jako stare masline. Slicnu je posadio Car Dusan i daje plod poslednjih skoro 700 godina. Krst Cara Dusana Krst potice iz 1347-48 kada je Car Dusan sa svojom svitom boravio od 1. Septembra 1347 do Juna 1348. Carica Jelena i sin Uros su bili tada sa njim i ovaj dugi devetomesecni boravak je uslovio sklanjanje carske porodice od epidemije kuge koja je tada harala Evropom. Tom prilikom je doslo do objedinjavanja manastirskog poseda koji se od tada nije uvecavao. Bogato je darivan manastir Hilandar kao i ostali manastiri na Svetoj Gori od Cara Dusana Silnog (Oslobodioca). Car Dusan je delimicno povratio stare Srbske autohtone teritorije, tj. Srbski tropolj ili Helmsko poluostrvo (danasnje Balkansko poluostrvo, naziv koji su Otomanski okupatori nadenuli prilikom njihovog prodora u Evropu a koji je i do danas ostao).
  20. Deki Katana
    Zejtinlik Srbsko vojnicko groblje iz Prvog Svetskog Rata je bio i glavni razlog dolaska u Solun. Ovo je i prva destinacija planirane rute na relaciji Zejtinlik-Kajmakcalan-Krf. Na ovom uredjenom groblju je 2,000 pojedinacnih grobova i 5,500 grobova u zajednickoj kosturnici. Ukupno 7,500 Srbskih boraca je ovde sahranjeno. Tu su i grobovi ostalih saveznika koji su stradali na Solunskom Frontu: Rusa, Francuza, Italijana i Engleza. Republika Srbija redovno izdvaja sredstva za odrzavanje, kako sam saznao od ljubazne zene koja nam je otkljucala kosturnicu. Nije bilo puno ljudi osim par parova ali sat vremena pre naseg obilaska je bilo vise mnogobrojnih organizovanih grupa pa smo eto slucajno izbegli guzvu. Ovo mesto je posebno i bolje se dozivljava u miru. Dosli smo da odamo pocast nasim herojima palim u oslobadjanju domovine. Moj cukundeda i pradeda su dali zivote ranije u toku rata kod Valjeva. Verujem da nema Srbske porodice od kojih neko od predaka nije stradao u Prvom Svetskom Ratu. SLAVA IM!
  21. Deki Katana
    ... i dalje u Solunu. Crkva Sv, Sofije je ostavila lepsi utisak od Crkve Sv. Dimitrija. Nekako se vise osecao duh starine i mir molitve. Tu su se nalazile mosti Sv. Vasilija Solunskog koji je skoncao u miru oko 870 god.. Mnogo manje posetioca i nema prodavnice suvenira, samo svece mogu da se kupe. I ovde su stolice u crkvi na zalost kao i u drugim hramovima koje smo obisli u Grckoj. Sve je pocelo sa uvodjenjem novog kalendara 1923 od tadasnjeg Vaseljenskog Patrijarha iz Carigrada kada je doslo do raskola u Grckoj Pravoslavnoj Crkvi. Prva podela na novokalendarce i starokalendarce, pa iz toga jos na nekoliko pravaca. Tu su i Ziloti, Istinska Pravoslavna Crkva, tj. revnitelji, kojima su ova reforma kalendara i ekumenizam bila razlog da ostanu u iskonskom pravoslavlju i da ne sasluzuju sa raskolnicima. Uskoro se nailazi na jos jednu crkvu koju ne mogu da nadjem pravi prevod pa sam je ostavio sa nazivom koji pise u brosuri. Achieropoietos church
  22. Deki Katana
    Beli Toranj je bio pozicioniran neposredno izvan zidina Soluna a sa druge strane je bio hipodrom koji je sada ispod zgrada ovog grada. Ostatci Crkve Proroka Ilije su sledeca obelezja grada na koje se nailazi setajuci uzbrdo ka Rotondi. U nastavku ove pesacke zone vidi se Galerijeva Rotonda a u pozadini Trigonijeva Kula Tvrdjava. Na vrhu brda koje dominira Solunom je Tvrdjava Eptapirigion. Stvarno monumentalna zdanja i zaostavstene u ovom nasem prastarom gradu. Samo iz novije istorije u popisu pre oko 100 godina, vecinsko stanovnistvo Soluna je bilo Srbsko, ali na zalost izmedju dva svetska rata sa teritorije Makedonije i Trakije (sadasnja Grcka), je proterano 800,000-1,000,000 Srba. To je onaj momenat kada su Grcka i Turska razmenili stanovnistvo. Grci su se iz male Azije zamenili sa zaostalim Turcima sa teritorije koja je dodeljena Grcima od strane tadasnjih velikih sila, prvenstveno od Engleza. A ko pita Srbe starosedeoce. Pa i dan danas je ovo tabu tema. Sta je bilo sa preostalim Srbima koji su kasnije proterani u ratu 1945-49. I o tome se malo prica. Ovo su podaci iz novije istorije a sta je sa starijom. Na primer, Srbski hriscanski misionari Cirilo i Metodije su upravo iz Soluna poslati na sever Evrope, tacnije u Bohemiju (sadasnja Ceska) da sire rec Boziju. A eto neko je cak prekrstio nasu Srbicu ili Glagoljicu u Cirilicu, pa jos to povezao za ove misionare. Ispade da najstarija evropska civilizacija koja je opismenila evropu bila nepismena. Prosto je neverovatno kakve lazi i akrobacije su radjene a i dalje se stvaraju pred nasim ocima, samo da se Vlasi ne dosete. Sto bi rekao Sv. Nikolaj Velimirovic, neznanje nas ubi.
  23. Deki Katana
    Solun ima dosta toga da ponudi i kao sto se na turistickoj brosuri vidi, bar puna dva dana su potrebna da se sve ili vecina stvari obidje. Parkirali smo kod Crkve Sv. Dimitrija na 4 sata (sto je maksimum a onda mora da se menja lokacija). Mislim da je kostalo oko 7 evra a mesta bas i nema. Iz ovoga se vidi da nije lose uzeti smestaj u centru velikih gradova. Na prvi pogled je skuplji ali kada se sve uzme u obzir, vise se isplati. Obisli smo manje od pola oznacenih atrakcija. Krug, tj. kvadrat od Sv. Dimitrija na dole do setalista uz more, desno do Belog Tornja, pa na gore do Rotonde i nazad gde smo se parkirali. Uz blagi turizam i kafe pauzu eto skoro 4 sata. Kod Rotonde smo pauzirali i tu se kasnije uspostavilo da sam uzeo najjeftiniju/najbolju kafu na celom putu. Primetio sam da su u tom kraju i ostale cene pristojnije. Obicna kafa 2 evra, komad ogromne pice 1,5. Dosta mladjeg sveta i cini mi se da je nedaleko i Univerzitetski kvart. Inace Solun je ziv grad, pun ljudi po kaficima/restoranima razlicitog zivotnog doba. I sve nekako opusteno. Anticka Angora Lenjin, ... nije ali lici. Aristotelov Trg Izlazi se na setaliste pored mora i u daljini se vidi Beli Toranj, prepoznatljivo obelezje Soluna. Beli Toranj
  24. Deki Katana
    Hvala Vlado! @max80 Sredjujem slike u hodu kako bih mogao nesto i da napisem a da nema mnogo pauze. Dosta toga se nakupilo.
  25. Deki Katana
    @draki Hvala Bogu na svemu! Siguran sam da za sve ima razlog ali sa tehnicke strane uradio sam sve sto su mi savetovali iz zaduzbine Hilandara u Beogradu kada sam podnosio zahtev. Otisao sam licno i popricao, sto je po meni uvek neposrednije i lakse za komunikaciju. Dosta sam saveta dobio koji nisu napisani na sajtu. Proces je danas pojednostavljen u odnosu na ranije i dovoljno je da se ispostuje procedura opisana na sajtu manastira Hilandar. Salje se e-mail sa podacima u sam manastir i odgovor stize u roku 2-3 nedelje. Uobicajeno je slati molbu 2-3 meseca ranije ali za udarne mesece i 4-5 meseci ranije, kao sto sam i uradio. U mom slucaju morao sam da ih podsetim nakon mesec i po dana a onda su mi nakon nekoliko dana odobrili. Treba traziti fleksibilan i sto duzi termin, kao i napomena da su i radni dani pozeljni. Preporuka je 2 nocenja, koja su inace maksimum kada se dolazi u hodocasce. Ukoliko se dolazi na rad, tu se lakse i na duze dobija viza. Iskustvo je neverovatno i svaka je preporuka da se ode na Sv. Goru. Da ce Bog da u sledecem pokusaju dobijes blagoslov za dolazak i boravak u manastiru Hilandar. Svako dobro!
×
×
  • Create New...

Važno obaveštenje

Nastavkom korišćenja ovog sajta prihvatate Pravila korišćenja

  I accept