Hvala Vojo! Sta da ti kazem, kao dobro vino, sto starije to bolje i sve skuplje. Ako je budem ikada prodavao, ozbiljen pare cu da dobijem.

Kako je prednji lancanik stradao? Obicno se sve nekako ravnomerno trosi, pa se tako i menja.

Fortes fortuna adiuvat! Lep dozivljaj Vlado, pogotovo sto ste krenuli po losem vremenu. Steta onolikih "highway miles" ali ne moze se bez toga u Alpe. Dolomiti stvarno zavredjuju tim iskusenjima. A katanu da ne pominjemo. Stvarno su ga japanci napravili! Ako sam dobro ispratio, problem je bio stari lanac dok su zupcanici bili u redu. Pozdrav i "avanti verso nuove vittorie"!

Pozdrav Pavle od motocikliste, nisam bajker! Pozdravljam i tvoj postepeni napredak u kubikazi. Tako se to radi!

@max80 Hvala Vlado! Procitao sam tvoj putopis po Dolomitima. Bravo! "Fortes fortuna adiuvat"! Podsetio si me da pomenem da sam isto tako nailazio na fantome koji su skracivali krivine i vozili bez upaljenih svetala ali kada se covek navikne, onda se ne iznenadjuje pa sve prodje dobro. Jedino ne znam kako su prosli ucesnici jedne vece saobracajne nesrece na koju sam naisao pri povratku, negde oko Vrnjacke Banje. Izgleda da se dogodila nekoliko vozila pre mene. Cetiri-pet automobila je ucestvovalo a jedan sav skrcan i prevrnut. Rekao bih da je bila crvena Panda, stariji model. Nadam se da nije bilo tragicnih posledica. Vezano za putovanja po Srbiji. Sve preporuke. Vrlo zanimljiva dogadjanja su zagarantovana (ne mislim na saobracajke). Dosta toga ima da se vidi i obidje pa mozda ne treba planirati prevelike dnevne kilometraze jer se onda mnogo preskace, kao u mom slucaju. Ovih 5 dana su bila 1500+ kilometara, 300-350 dnevno, ali u slucaju Srbije to bi trebalo smanjiti na 150km kako bi se vise vremena ostavilo za istrazivanje lepih i interesantih mesta.

Prilikom pripremanja za nastavak voznje za Nisku Banju, kod glavne kapije imanja Manastira Poganovo, zapocinje sa mnom lokalac mojih godina. Bas smo se raspricali i godio mi je razgovor jer su monasi bili izrazito uzdrzani. Jedan mi je dobacio prilikom mog snimanja manastira da sacekam sa snimanjem kako njega ne bih ubacio u kadar. Tako ti moj sagovornik prelece sa teme na temu i komentarise da bas ne voli Amerikance. Mislis njihovo rukovodstvo ili narod, pitam. Ne, ne, prave Amerikance. Znaci Indijance? A ne oni su u Indiji, daleko je to od njihove zemlje. Mislim se, ovaj je ubo jednu sustinsku gresku u nazivu Americkih starosedeoca i mozda je upuceniji nego sto izgleda. Zapravo naziv Indijanci je pogresno prihvacen nakon sto je Kolombo mislio da je doplovio do Indije. Nije ni slutio da je nabasao na potpuno novi kontinet. Stoga naziv starosedeoca Amerike je ostao Indijanci sto na engleskom je nekako jos upecatljivije. Eto tako razradismo razne teme i pita me za kraj, ma da nisam iz Pirota? NIsam druze, iz Beograda. Kako iz Beograda kada tamo zive samo neki losi ljudi a ja mu nisam ostavio takav utisak. Ma da me ovaj ne zavitlava, te Indijanci te Beogradjani, 'ajd ja da idem, dosta smo pricali. Sada moram da svratim do Niske Banje a kasnije do Justinijane Prime u Nisu, koja je bila zatvorena zadnji put kada sam prolazio pa je nisam obisao. Tacno ide pesma. "Niska Banja, topla voda, za nislije ziva zgoda". Vise sam ocekivao od Niske Banje, sve mi se cinilo da je imalo sta da se vidi kada sam svojevremeno trazio po google mapi zanimljivosti u okolini. Tako krenem ka Nisu, malo razocaran da osim lepog centralnog parka i cesme nista posebno nisam video. Kasnije kada sam u Beogradu vracao film i proveravao na internetu, naletim na ostatke ranohriscanskih grobova odmah kod glavnog hotela koji je bio na ivici parka sa lepim pogledom. A prolazio sam tik do hotela i uopste nisam primetio ne tako male iskopine. Le le, le le, bas sam postao Foca. Hajde da bar vidim veliki arheoloski nalaz u Nisu, Justinijanu Primu. Kad i on zatvoren. Pocinjem da sumnjam da nije bio ni otvaran od mog zadnjeg pokusaja pre nekoliko godina. Sada sam u modu sto brzeg i lakseg povratka na pocetnu destinaciju i prijalo bi mi da malo katanu razvucem. Da je produvam nakon svih onih planinskih puteva i rizle. Dosta je bilo turizma i obilazaka za ovaj put. Kao i uvek, moglo se videti 3X vise stvari na ovoj ruti. Nesto da se ostavi i za drugi put. Pozdrav do tada! Samo jako!

@Alexandra995 Tako je. Kod ovog spomenika. I ovde je mnogo nasih predaka stradalo.

Jel kod spomenika palim borcima i cesmi? Em ima mesta, em zidic da se stave stvari pri pakovanju, em sveza voda da se umije covek po vrucini i dolije u flasice svezu vodu. Inace mostic na kome ste ostavili motore ima znak upozorenja da se ne prolazi preko sa motornim vozilima jer je nesto oronuo. Ili ste se vodili idejom, "Da se ja pitam ovde bih proterao autobus"? Dok sam vozio XT 600, nisam ni ja razmisljao gde cu da se denem ali sa drumskim motorima pogotovo F/R-ovima, lakse mi je da ih dalje parkiram od same lokacije obilaska a ostatak puta da prepesacim.

Vracam se do Pirota i nastavljam starim putem za Dimitrovgrad gde se na pola puta odvajam na Sukovo. Stari put je dobar ali put ka Sukovu a kasnije ka Manastiru Poganovo je jos jedan od skoro uredjenih puteva po najnovijim normama i pravo je uzivanje voziti istim. Sva tri puta koja idu ka/iz Pirota su obnovljena i vrlo su lepa za voznju. Mnoge kulturno-istorijske znamenitosti su takodje sredjene i vidi se da se neko ozbiljno zauzeo da uredi velike vrednosti Srbske kulture i bastine koje su nepravedno bile zapostavljene. Mene je sramota da pod stare dane saznajem o stvarima koje sam trebao da ucim u osnovnoj skoli. Neko nas ozbiljno zeza. Hvala Bogu da se polako promalja istina i da ce se kriza identiteta izleciti. Lukav i pokvaren je nas protivnik i zato treba raditi na njegovom razotkrivanju. Prvo kroz obnavljanje nase istorije koja traje jos iz praistorije i osveziti nase nacionalno pamcenje koje neko uporno pokusava da zatre. Na putu do Manastira Poganovo je Manastir Sukovo koji je jako zanimljiv ali moja memorija nije vise kao nekada a internet mi nije bio pristupacan u Kraljevu da obnovim gradivo pred polazak na ovu putesestviju pa samim tim sam ga pomesao sa Manastirom Poganovom. Kasnije sam video na racunaru u Beogradu sta sam propustio i strasno mi je krivo sto ga nisam obisao (prosao sam tik pored njega). Inace 75% ovog puta je zapravo omaz nasem kolegi motociklisti i svetskom putniku, Borisu, pod profilom @yogibear, koji je veoma zasluzan za ukazivanje na prebogato nase nasledje za koje nisam znao. Kanjon reke Jerma Ovaj delic puta pre i oko dva tunela je jos nesredjen ali prohodan za sve vrste motora, rec je od 50-tak metara. Ovde ionako stajete i vozite polako jer je prizor zadivljujuci pa se ne primecuje los kolovoz. Manastir Poganovo Ovaj manastir je kao i mnogobrojni drugi imao tesku istoriju. Nekako je na kraju ipak vracen Srbiji ali velikobugarska Egzarhija koja je stvorena tadasnjom ruskom antisrbskom politikom itekako su naneli nepravdu i mnoga zla Srbima. Srbsko pleme Sopi su otrgnuti od Srbskog korpusa Sanstefanskim mirom 1878. Nisu pomogle ni mnogobrojne molbe lokalnog stanovnistva na teritoriji od prostora Velikog Trnova pa zapadno do sadasnje Srbske granice, pisana Ruskom Caru da ne budu otrgnuti od Stare Srbije i svoje brace koja su se borila za oslobodjenje od osmanlija. Grcki fanarioti su u isto vreme istiskivali Srbe sa svojih milenijumskih ognjista sa Egejskog i Jonskog mora. Sta izabrati od dva zla u to vreme. Zapravo se moze posegnuti korak dalje u istoriju, od Maricke bitke koja se dogodila u Petak, 26 Septembar 1371 i koja je bila pocetak kasnijim porazavajucim posledicama. U toj bici su ucestvovale vojske Konstantina i Bogdana Dejanovica na poziv despota Jovana Ugljese i negovog rodjenog brata Vukasina Mrnjavcevica, koji su jedini prepoznali opasnost od otomanskog prodora na Srbske zemlje od svih ostalih Srbskih vladara iz tog doba. Cak i ostatak Romejskog Carstva, koje je bilo u opadanju i koje je prvo imalo susret sa turcima, nije ozbiljno reagovalo na novu pretnju iz Male Azije. Bili su zaokupljeni borbom za prevlast u samom Carigradu. Nakon poraza na Marici, Konstantin Dejanovic i Kraljevic Marko postaju turski vazali sve do njihove pogibije u bici na Rovinama, blizu danasnjeg mesta Kurte de Ardjesa u Rumuniji 17-tog Maja 1395-te. Turci su i ovde izgubili bitku kao i na Kosovom Polju ali su mogli brzo da se oporave zbog svoje brojcane nadmoci. Ovu bitku je predvodio Vlaski, tj. Srbski Vojvoda Mirce Stariji protiv sultana Bajazita. Od tada zemlje Konstantina Dejanovica i Kraljevica Marka postaju turske teritorije i nastaju jos teza vremena za Srbe na okupiranim teritorijama. (parafrazirani detalji iz knjige Petra Matinskog "Manastir Sv. Jovana Bogoslova kod Poganova").

Peti Dan Krecem brze bolje iz smestaja jer sam ostavio sinoc par komada pite od visanja koje nisam mogao da pojedem zavijenih u kesi na pultu kuhinje. Kada sam hteo da pospremim za sobom, ima sta da vidim, oni mravi sa motora koje sam terao u Cacku, dosli na pitu. Ma nisu oni, ipak su lokalci i ima ih ko mrava. Morao sam da ih bacim negde skraja u dvoriste jer gde da ostavim u kuci, pa cak i u kanti. Kada bi se vratila gazdarica bila bi cela kuca okupirana od mrava. Prateci putokaze skrecem na lep nov put, nesto kao Topola-Rudnik, i sve mi nesto sumnjivo da nisam pogresio. Secam se slika te deonice od kolege Borisa gde put i nije bas delovao tako dobro. U jednom momentu nailazim na makadam bez ikakvog upozorenja. Par takvih kratkih deonica i nazad na vrlo lep planinski put. I sve tako do sela Rsovci gde sam krenu da obidjem jedinstvenu crkvu Sv. Petra i Pavla. Kolega @BataJova i "njegova" ekipa zna na koju mislim. Pecinska Crkva ... i da, ja sam lepo procitao Borisov putopis tako da sam prvo trazio kucu sa kljucem za crkvu kod cika Milutina. Stvarno ne znam kako ste proterali onim sokakom motore. Mora da su vam plombe poispadale, pogotovo koleginici @Alexandra995. E sad, da ne ispadne koliko sam ja okretan, meni se desilo da sam putokaz za crkvu u samom centru sela protumacio da se ide jos skosno, tj. putem koji nastavlja da vodi dalje iz sela ka Visocka Rzani. Tako sam naisao na pravi uzas od puta na izlasku iz sela koji nije ni za enduro. Tu sam pitao zenu koja je radila u obliznjem polju za smernice. Sve mi je lepo objasnila. Zadrzao bih se na ovoj poslednjoj slici jedine ocuvane freske u crkvi. Ima tu raznih prica o eventualnom znacenju i poreklu ove freske ali ni jedno objasnjenje nije ni blizu razotkrivanja pravih cinjenica. U tim situacijama zdrav razum moze vise da pomogne. Ova slika nepoznatog sveca najvise lici na nekog daleko-istocnog sveca ako je suditi po "kosi" i odezdi. Samo tada mozda i ne bi bio atrakcija. Vracam se nazad u Pirot i stajem pored pocetka staze Koziji Kamen i slikam poziciju odakle treba da se pesaci jer se bas ne osecam spreman za nekih 7km planinarenja. Znam da propustam velicanstven vidikovac ali jednostavno nisam bio raspolozen. Ceo ovaj kraj u produzetku Rsovca je prepun divnim mestima za obilazak i to ce morati drugi put da se dopuni. Koziji Kamen Samo da se zapljunem. "Izvini Kume".

Ne, nije avantura sa komsinicama. Nego utamnicenje. ... ne, nije sa komsinicama. Gde drugde nego u zidinama tvrdjave. Elem, setam se ja lepo uredjenim kejom do centra grada gde je u neposrednoj blizini Momcilov Grad. Jos malo svetla imam pa rekoh daj da ugrabim momenta da nesto jos obidjem i slikam za videla. Pirot je bio znacajno strategisko mesto koje je u jedno vreme drzao Knez Lazar. "Do provale turskih odred je doslo jos 1386 godine preko vazalne Bugarske (mnogo manje nego danasnje) u Pirotski i Niski kraj. Pirotsku tvrdjavu branili su knezevi sestrici - braca Music i nisu uspeli da odole turskoj sili. Turci nisu odustajali, pa su iste godine opseli Nisku tvrdjavu koju je branila Lazareva vojska. U ovoj, do tada malo poznatoj bici, u kojoj se Lazareva vojska izuzetno hrabro borila i izdrzala 25 dana teske opsade, prevladala su turska islamska plemena i osvojila Nis. Bitka na Kosovom Polju je bila tri godine kasnije, 1389 godine. Skoro da je nepoznata uloga Konstantina Dejanovica kao turskog vazala u ovim dogadjajima. Konstantin Dejanovic je sestric Cara Dusana i njegovi posedi su bili na sadasnjem delu Bugarske i delu danasnje istocne Srbije sa glavnim gradom Velbuzd (Djustendil, kako su ga turci preimenovali nakon osvajanja). Kumanovo se takodje vodilo kao glavni grad nekadasnje Srbske zemlje pod Konstantinom Dejanovicem." (preuzeto iz knjige Manastir Sv. Jovana Bogoslova kod Poganova autora Petra Matinskog) Nema sta, lepo obnovljena tvrdjava, ima i rasvetu da jos lepse izgleda nocu. Rekoh sebi, bas lepo ispunjen dan ali nikako da se zacini sa nekom avanturom koja je sastavni deo putovanja motorom. I tako idem ka kapiji, kad ono .... zakljucana!?! E tako mi i treba kada sam prizivao avanturu. Pa nisam bas ovakvu zamisljao. Gledam da se provucem ali ove godine sam nabacio i neko kilo viska, teska posla. 'Ajde da probam da se popnem na odskrinutu kapiju i kroz gornji procep, koji je siri pa da se spustim/provucem. Jest ali svod nizak pa i ne moze bas da se provucem, mozda kada sam imao 10 godina pa bih imao sanse. Jos nije pao mrak a obliznje igraliste puno dece. Mislim se da li ce me neko cuti sa zidina u onoj graji, a niko od roditelja da baci pogled ka tvrdjavi pa da bar mahnem i tako skrenem paznju. Nista, vidim ja da cu da prenocim u tvrdjavi. Tako blizu a tako daleko. Nema spasa. Vec vidim sebe u donzon kuli na drvenom patosu. Vode i toaleta nema. Bas ce da bude interesantno. Opet kod kapije da probam nesto ko Hudini. Ma nema pojma. Kad ono na unutrasnjosti drvene kapije broj telefona koji je vec krenuo da bledi. Prvi put pogresan broj, drugi put ... halo ovde obezbedjenje. Halo pomagajte, zakljucan sam u tvrdjavi. Nema problema, dolazim za 10-tak minuta. Dobro da sam imao mobilni sa sobom sa dovoljno struje i kredita. Le le ... Vracam se ja na zidine a pada sumrak, gledam i vidim da zapravo ima dve kapije. Centralna tvrdjava a zatim drugi odbrambeni bedem, pa treci. Da sam uspeo na prvoj kapiji da prodjem, na drugoj ne bih. Toliko su dobro uradili rekonstrukciju da ne mozes ni da udjes ni da izadjes. Svaka im cast, ala su ga opravili! Oduzi se vreme ali se ipak cuje zvuk kljucara i moj spasilac se pojavljuje. Sav presrecan, ne prestajem da zahvaljujem a on ne prestaje da se izvinjava. Pa kako ovo da se dogodi, nije bas velika tvrdjava? Kaze, ma zna da se dogodi. Kada je bio da zatvori kapiju bila su neka deca sa roditeljima, koje imam zabelezeno na snimku. Pitao ih, da li ima jos nekoga, i oni rekose da nema. Nema svojih, a ja. Nemoguce da me nisu videli, nego su me izgleda smetnuli sa uma i eto avanture. Hvala Bogu da se ipak sve dobro zavrsilo. Aauu, ovo moram da se castim jer sam i ogladneo od dogadjaja. Nisam mnogo izvoljevao nego na prvu lepinju sa belom vesalicom i pivom da se povratim. Poslednji konkretni obrok pred sutrasnji pocetak posta. Malo je falilo da osvanem u pirotskim novinama.

"Двадесетак километара од Пирота, на путу ка Књажевцу, на левој обали реке Темштице у селу Темска, налази се манастир светог великомученика Георгија. Манастир је добио име пo средњевековном граду- тврђави Темац, који се налазио у држави деспота Стефана Лазаревића. Манастир је подигнут на темељима старијег храма из XI века, а задужбина је породице Дејановић из XIV века. Манастир су похарали Мађари 1692. године, који су протерали монахе, а околна села опљачкали и спалили. Манастир су крајем XVIII века опустошили Турци. Остао је руиниран све до 1836. године, када са Свете Горе из манастира Хиландара у њега долази игуман Кесарије, који је у овом манастиру провео преко 40 година. Обновио је манастирску Цркву и подигао конак и у њему основао школу у којој је подучавао писмености српску децу. Игуман Кесарије убијен је 1876. године од Черкеза и Арнаута, када је и делимично спаљен манастирски конак. Игуман Кесарије је сахрањен са северне стране Цркве." (preuzeto sa sajta Pravoslavna Eparhija Niska) Manastir Temska nosi tesko breme svog postojanja kao i mnoge nase svetinje na preostalim nasim zemljama koje jos trenutno nisu formalno okupirali novoizmisljeni narodi na Balkanu i njihovi kreatori. Ovde sam stigao neposredno pred zatvaranje manastira tako da nisam mogao predugo da uzivam u umirujucem ambijentu. Mrtvacki Most je u nastavku puta ka Toplom Dolu koji nije delovao obecavajuce, tako da sam odustao od te destinacije pogotovo sto se blizio kraj dana a trebalo je naci rezervisani smestaj u Pirotu. Trazenje smestaja u Pirotu je bio dinamican. Dosta ljudi na ulicama pa sam imao koga da pitam ali sve nesto traljavo dok nisam naleteo na komsinicu. "Pa ja zivim u sokaku kuce koju trazite" i tako me precizno uputi na pravo skretanje. Tu sam hteo jos jednom da proverim kod druge komsinice koja je upravo brala marele, velike kao tresnje (jos nisam video tako velike visnje). Umesto da pritisnem dugme da iskljucim zmigavac, greskom pritisnem sirenu i jadna zena se prenu, ispadose joj neke visnje iz vangle. Ipak mi nije uzela za zlo jer sam se iskreno izvinjavao. A visnje rodile, prerodile. Stize gazdarica i brzo se smestih u "townhouse" ili ti kuce u nizu. Posto sam bio jedini gost mogao sam da biram jednu od tri sobe. Najzad malo da se opustim od celodnevnog turizma i tako krenem u centar Pirota da jos obidjem Momcilov Grad - Pirotsku tvrdjavu i ne sluteci da se avantura tek sprema.

Knjazevac Simpaticno mestasce koje ima mnogo vise toga da ponudi od ovoga sto sam ovog puta video. Nisam se preterano zadrzavao i osim dopadljivog centralnog parka nisam dalje istrazivao. Nakon krace pauze krecem putem za Pirot. To je vrlo lep put za voznju motorom. Krivudav i relativno skoro popravljan tako da ima dosta deonica presvucenim svezim asfaltom. Steta sto krivine nisu pregledne pa se covek ne usudjuje brze da ih "napadne". Kada bih poznavao put verovatno bih kvalitetniji slalom izvozao ali i ovako je zabavan. Stizem do jos jednog vodopada na ovoj putesestviji koji se nalazi odmah pored puta. Nekako se brzo nailazi na stajaliste i ako ga ne ocekujete, moze i da se propusti ili ostro da se koci. Vodopad Bigar Sa druge strane recice je i poljance u hladu za odmor. Neki su dosli na izlet pa hlade pivo u hladnoj vodi. Ovaj vodopad je lep ali nakon Vodopada Gostilje, sve mi nekako manje, ne toliko impozantno. Ipak je bilo vredno zaustavljanja i uzivanja u prirodnim lepotama koje Srbija nudi u izobilju. Zaticem jednog R1 a kasnije se pridruzuju kolega sa jos dve zujalice. Niko da se javi, da klimne glavom, kao da smo se nesto zamerili. Sve gledaju na drugu stranu. Puse. Setih se komentara kolege @N e g r o sa njegove avature koju je nedavno pisao u temi "putopisi". Prvoj jamahi prilazi postariji covek i setih se onog Jagodinca sa dzipom sto smo se videli kod Paracina. Ipak sam se uzdrzao da ga pitam "Je li, koliko ti imas godina". Posle sendvica i vode, nastavljam dalje. Sendvic i voda su idealni nacini prehrane dok ste na putu. Brzo, efikasno, lagano, osvezavajuce i vrlo prakticno. Kada se negde stacionirate u prekonocni smestaj, onda moze i nesto konkretnije. Ovako imate i vise vremena da posvetite voznji i obilascima a da vam ne otezaju noge i generalno "umrtvi" i telo i dusu.

Cetvrti Dan Odavno sam hteo da obidjem ovu posebnu crkvu. Posebna jer je to Ruska memorijalna crkva podignuta na mestu gde je poginuo pukovnik Nikolaj Rajevski (Tolstojev grof Vronjski), 20 Avgusta / 1 Septembra 1876 u borbi sa Turcima. Nakon tragicne smrti Ane Karenjine, punkovnik se prikljucuje ruskim dobrovoljcima i dolazi da pomogne braci Srbima da se oslobode otomanskog jarma. Njegovo srce se i dalje cuva u porti Manastira Roman koji nije tako daleko od Aleksinca na putu za Krusevac. U samoj crkvi postoji i obelezije na poginule ruske dobrovoljce iz poslednjeg rata 1999, gde su takodje dosli da nam pomognu u borbi protiv povampirenih zlikovaca koji ne prestaju da kidisu na Srbe. Slava im! Ruska Crkva - Gornji Adrovac "Crkva je sagrađena 1903. godine, novcem mlađeg brata, Mihaila Nikolajeviča Rajevskog i njegove supruge Marije. Zemljište za crkvu otkupila je kraljica Natalija. Do ulaza u crkvu vodi drvored lipa - svetog slovenskog drveta." (preuzeto sa sajta magazin za nacionalnu geografiju, kulturu i tradiciju) "Spomenik od crnog mermera u porti crkve, posvećen ruskim dobrovoljcima, učesnicima Srpsko-turskog rata 1876. godine, podigao je Savez dobrovoljaca Donbasa." (preuzeto sa istog sajta) Dva spomenika na samom ulazu u crkvu. Spoljasnost kao i unutrasnjost crkve su bogato ukraseni. Tu me je docekao Toma, lokalac, koji kaze da je uvek tu i da cisti i brine oko odrzavanja poseda. Simpatican covek obucen u nekom disko-rok fazonu iz 80-tih. Nekako ga po spoljasnosti ne vidim na ovom mestu ali je vrlo predusretljiv i voljan da poprica i podeli neku informaciju vezanu za crkvu. I ovde je lokalni put zeljan paznje ali ove male nelagodnosti zapravo jos vise podizu zelju za obilaskom ovako vrednih mesta.

Pozdrav Peco! Postavi sliku makine ako si je u medjuvremenu nabavio. Ili one starije sto si vozio.

Znam zasto zezas Vojo, krivo ti sto ti nisam kupio duge gace.

Da se nadovezem na pitanje podkape. Nisam nista planirao, do spoznaje se doslo slucajno. Zapravo taj dan kada sam krenu u istrazivanje, bilo je malo prohladno pa sam ubrzo stao na pumpu da stavim podkapu i maramu kako bih napravio ugodniju voznju. Taman da krenem kad izlaze mravi iz motora .... Sta!? Odakle mravi? Da nisam ostavio motor predhodnu noc kod mravinjaka? Pa i da jesam, kako nisu poodpadali dok sam vozio sa gasom do daske? Bez odgovora trudim se da ih sklonim sa motora ali da ih ne povredim. Tako sam proveo 10-tak minuta cisteci motor od mrava. Ni danas mi nije jasno sta se tu zapravo dogodilo, sta ih je privuklo da se uzpentraju do masine? Vracamo se na trecu destinaciju za ovaj dan. Sirogojno Vrlo lepo napravljeno selo muzej od prikupljenih starih kuca i pomocnih objekata iz okoline i formirane tako da oponasaju nekadasnje selo. Dosta toga se prikupilo godinama i ima sta da se vidi. Na primer, ovaj pokretni krevet/skloniste na saonicama koji je mogao da se vuce na terenu zajedno sa stadima koja su bila na ispasi dalje od kuca. Nesto kao terenski katun. Ili pak, stari naziv za med. Svuda su lepo obelezeni eksponati i lepo su pozicionirani u hladu cetinarske sume. Tu je i restoran za sladokusce, ukusno uklopljen u ambijent. Kad pomenuh restoran. Tako nabasam na dva starija para sa kojim se mimoilazim i srecem ceo dan od Stopica pecine. Oni iznenadjeni pa na engleskom, "Opet vi?" Tu nastavljamo konverzaciju na engleskom i naslucujem da su verovatno Izraelci. Cuo sam da govore izmedju sebe na nekom arapskom jeziku na predhodnoj lokaciji. Primetio sam na parkingu da voze neupadljiv auto na BG tablice. Ali kada je progovorio dobar engleski sa sjajom zlatnog zuba iza negovanih manira, odmah su mi se ucinili sumnjivi. Mosad. Ili sam mozda ja njima bio sumnjiv, em motociklista, em svuda gde i oni, em autenticni americki akcenat i jos neka neobavezna tema u vezi turizma i restorana. Slucajno. Bilo kako bilo, eto mene na motoru koji sam parkirao uz same standove sa poznatim dzemperima iz Sirogojna. Pitao sam ljubazne pletilje, da li mogu da slikam njihov proizvod i tako doprinesem malom reklamom na moto forumu.

Da li je ovako oduvek bilo ili ih je europeizacija pretvorila u robote? Sjajan pocetak, samo napred, pratim!

Vodopad Gostilje ... me je odusevio, sto velicinom, sto uredjenoscu celog kompleksa. Nakon glavnog i najveceg vodopada idete jos jedno 500m nanize dok se voda ne smiri u obliznjoj recici, mislim da je to Katusnica ili njena pritoka. Sve me mamilo da se bucnem. Dosta se ide i jedvah sam se vratio, ali je vredelo svaki stepenik. Kraj je nestvarno lep. Evo gde bi bilo lepo imati kucicu. Sto se tice puta kada se skrene sa glavnog, nije los ali nije ni idealan, dosta se sporo (citaj obazrivo) vozi i na mom motoru u ovakvim uslovim osecam tezinu na rukama. Zapravo rizla je mozda bila najveci problem tokom cele ove putesestvije. Na nekim deonica je bas ima, kao onaj deo oko Despotovca (Popovac-Lisine). Tu sam zbog spore voznje stalno drzao podignut vizir, sto se na duzu stazu pokazalo neprijatno. Naime, toplo je ali u hladovini i ne bas a vec znojav, a tamo se upravo vozi kao po 00. Ovog dana sam primenio taktiku potkape iako je pretoplo za istu ali bilo mi je prijatnije i od tada sam je koristio tokom cele voznje, sto inace nisam praktikovao kada je 30C+.

Treci Dan je rezervisan za Sirogojno i sve interesantno sta ima da se vidi u neposrednoj okolini. Stopica Pecina Pecina je visoka i puna vodotokova. Ima i vodopad. Sve je lepo sredjeno, od parkinga, staze do i u samoj pecini. Dosta je osvetljena ali moj kamkorder bas slabe slike pravi u mracnijim uslovima. "Sorry"

Hvala Dule!

... i najzad Vodopad Veliki Buk u Lisinama, sto je i bio glavni povod da se osmisli i vozi ova ruta. Pre par godina, 5 clanova foruma su bili na domak ove destinacije ... ali za malo. Ovo je bio popravni. Zapravo Gordanov "pametni" telefon je za sve kriv. On nas je odveo u prvu kafanu od pet mogucih koje su bile sve lepse od lepse da bi kulminiralo na samom vodopadu gde je ogroman smestajni kompleks izgradjen u vrlo dopadljivom stilu. Cirka za oko 1000 gostiju u hladovini i zuboru vodopada. Tu su i sjajne kucice za nocenje. Pravi raj. Evo kolege da vidite sta ste propustili, @bajker71, @ZoraNS, @Herr, i @Joške. Ali ni ovde nije proslo bez "dobacivanja". Na parkingu stariji par lokalaca prodaje suvenire. Sve bi proslo neprimetno uz uobicajeno caskanje kada ne bi nekako dosli do teme motora. "A je li, koliko te je kostao motor?", "Nije mnogo, kupio sam najjeftiniji", "50Evra?" na sta se smejulim ispod kacige i polako se namestam da krenem. "Mozda 100Evra? Nisam dao odgovor, da li me matori zeza ili ...? Pa zar ovako nesto moja voljena katana da dozivi.

Nastavljam voznju do Senja pa desno na Manastir Ravanicu, gde sam ranije bio tako da nije uvrsten u ovu turu. Tu nailazim na Senjske Rudnike i gledam da stanem pored puta i opalim jednu fotku sa napustenim delovima rudnika u pozadini, kao sto sam video kod raznih kolega koji su tu ranije prolazili. Nikako da prepoznam slicno okruzenje i na jednoj raskrsnici koja nema putokaz, krenem za kolima koja su nastavila tim putem i nadjem se kod muzeja Ugljarstva. Ocigledno sam trebao desno drugim putem ali posto sam se tu obreo, daj da vidim sta ima interesantno. Kad ono pun pogodak. Uh sto volim ovakva lepa iznenadjenja. Uopste nisam imao u planu da obilazim Senjske Rudnike. Senjski Rudnici Jedini sam turista i simpaticni vodici me upucuju na neke detalje muzeja. Jako lepa dva renovirana zdanja jedno naspram drugog su pretvorena u sadasnji muzej pre 6 godina od novcanih sredstava Evropske unije koja je dala prednost na tenderu ovu rekonstrukciju nekoj firmi iz Grcke. Prijatan turisticki radnik muzeja mi je takodje objasnio da je ovo prva faza obnove turisticke ponude i da se ocekuje i druga faza koja ce zahvatati jedan od kopova. Naime, bice ulazak za turiste u samo okno rudnika u kome ce se nalaziti deo postavke na dubini od 170m (ili duzini, nisam najbolje upamtio) a izlazice se rudarskim liftom. Ako ovo urade, stvarno ce imati zaokruzeno vrlo zanimljivo mesto za obilazak. Osetiti atmosferu rudara dok su pod zemljom kopali mrki ugalj za koji kazu da je najbolji u zemlji (ili regionu, opet nisam najbolje pratio na casu). Za uspomenu sam dobio grumen mrkog uglja koji je specifican po visokoj kalorijskoj vrednosti i staklastom odsijaju. Inace rudnik je jos uvek aktivan sa 285 rudara, sto me je zacudilo s obzirom na slike napustenih kuca i rudarskih postrojenja iz nekih ranijih prica i emisija. Kazu da ima uglja za jos 3-5 godina eksplatacije.

Lepe staze ste prosli. Bio sam na slicnim relacijama zavrsno sa proslim Ponedeljkom tako da smo se mimoisli za nedelju dana .... upravo pisem putopis pa ce i ove vase deonice doci na red. Nego samo da dodam, da kada sam pitao mestane, mnogo bolje smo se razumeli tako da od Rsovca nisam ni pokusavao dalje da idem.

Hvala druze!