(Peti Dan) Cetvrtak, 10 Septembar 2020 Sinoc sam pre sumraka, u potrazi za hotelom, video zadivljujuci prizor. Iz nekog razloga, sve sam mislio da gradovi sa ove strane Balkanskog masiva, su u ravnici. Decko koji je bio dezuran u hotelu me je razuverio. Momak je bio sjajan i lako smo komunicirali. Kaze, vas iz Beograda sve razumem, dok ove iz Nisa nista. Pa ni mi ih nerazumemo. Tu smo razradili temu dijalekata, koji su i u Bugarskoj primetni od regiona do regiona. Pa smo pretresli politiku. Sve isto kao kod nas. Kada udjete u radnju, sve strani proizvodi. Nema razlike da li ste u Bugarskoj ili Srbiji. Cene su im jace u radnjama, gorivo jeftinije (ispod evra, 1.75-1.85 leva a lev 1.95=evro). Restorani, tu negde. Kad smo kod goriva, motor mi je manje trosio za oko 0.5 l/100km nego na nasem gorivu. Mozda su uticali i putevi, koji su bili fluidni, kao i vozaci, koji se nisu bahatili niti zloupotrebljavali sire puteve. Generalno, voznja je mnogo laksa nego kod nas. Vozi se pristojno brzo ali ne i opasno brzo. Nema nekih trzavica, kao prespor vozac ili prebrz. Niko ne ulazi u makazice ili radi neocekivane manevre. Traktora se ne secam. Putevi kojim sam isao, malo prolaze kroz naseljena mesta, a tu su lezeci policajci koji vas ogranicavaju na 30km/sat. Ima dosta i pravih policajaca ali nisam stekao utisak da su tu da vas hvataju i maltretiraju. Vise su kao preventive radi. Nema naplatnih rampi a vinjete nisu potrebne za motocikle. Jos cu nesto da napomenem na temu voznje po Bugarskoj, nego da se vratim na pocetnu misao .... videh zadivljujuci prizor. Veliko Trnovo. Ogromna tvrdjava i grad koji je okruzuje. Vidi se da je ovo bas bio veliki centar u srednjem veku. Zapravo ovde je Sv. Sava bio sahranjen (po njegovoj zelji), pa tek onda su mosti prenesene u Manastir Milesevo. Nisam ja takav, samo kada se naljutim (ovog puta je krivo sunce). Tvdjava je ogromna. A u podnozju je crkva 40 Mladenaca gde je Sv. Sava bio sahranjen. Svi ga u Bugarskoj cene. Jedna druga crkva. Veliko Trnovo je i univerzitetski centar. Mene su nasli da me pitaju gde je dekanat. Inace nema mnogo stranih turista. U glavnom sa sreo Poljake i nesto Nemaca, sve u organizovanim grupama koje su verovatno autobusima putovali. Par nasih tablica i to je to.

@Savan vremenom jesam ali kada su mi proveravali temperaturu na granici, nisam bas bio siguran u ishod, bas sa tim klimanjem glavom. Samo sto nisam poceo da se opravdavam, da je mozda povisena temperatura zbog toga sto sam pod kacigom. Ali uz sichko vo red, me je uverilo da je moj komentar suvisan.

(Cetvrti Dan) Sreda, 09 Septembar 2020 Varna. Na ovom trgu sam stao da pitam taksistu, gde da se parkiram. A covek motociklista pa se razvi prica bez da sam silazio sa motora. Mozes na taksi stanicu, samo reci da sam te ja poslao, inace tu ti pocinje pesacka zona i ima interesantnih stvari da obidjes. A je li, kakav je Novi Sad, bas mi se zena sprema tamo da ide u turizam. Parkirao sam se nedaleko u hladu ali hvala mu na ponudi (taksi stanica je bila na suncu). Super sam se locirao. Dalje samo nizbrdo do mora. A preko puta Rimskih Termi, ovo ... Ima svega, pa ko sta voli. Idem dalje do Rt. Kaliakre, koju mi je kolega @yogibear predlozio da vidim. To je oko 80-tak km ka Rumuniji. Hvala Borise na smernicama. Ostala dva predloga nisam stigao da obidjem iako sam skratio neplanirano putovanje za jedan dan (pec majstor se najavio za Subotu). Naime, Burgas i Varna su bili zacrtani za nocenje, ali posto sam zavrsio na Suncevom Bregu, uspeo sam da ustedim dan. Rt. Kaliakra. Na rtu je i praistorisko naselje koje se i danas koristi. Deo je zabranje za obilazak jer je vojna baza. Tako da se vide zaostavstine iz raznih perioda. More je tako primamljivo da vas vuce da skocite, a imalo bi da se leti. Ima vetra ali zbog rta, more je mirnije nego na drugim delovima obale. Na putu do samog rta, ima puno modernih vetrenjaca za pravljenje struje. Na nekim mestima su bas bile blizu ali ih nisam slikao. Naziru se one u daljini. A sada put do Velikog Trnova. Opet stizem predvece i vidim skretanje za hotel, ali ga samo konstatujem, jer sam prebrzo isao. Nista, skretanje u centar pa pitam dalje. Jedan decko me usmerava nizbrdo kad tamo zabranjeno za motore (pesacki most). Obliznji prolaznik me hrabri, ma moze, nikog nema (policije valjda). Eto me kako precicom nekako nalazim hotel. Sam Bog me pogledao. Sve se namestilo da uhvatim poslednje zrake dana, jer po noci bi bila jos jedno mukotrpno iskustvo.

Ispunio sam kvotu za zadrzavanje u hotelu i krenuo za Burgas. Racunam, dan, nece se ponoviti prica od sinoc. Kad, opet u nekom cudnom odnosu sa ovim gradom, nikako da ga napustim. Vrtim se satima i nikako da izadjem na pravi put. I da nije bilo ljudi u kolima koji su me ispravno navodili, ne bih izasao. Svi me upucuju u ulice gde nema znakova za skretanje ka izlasku iz grada ali to su bile prave smernice. Zapravo, ima dosta znakova ali dovoljno je da jedan bude okrnjen, ili ne bas postavljen na ociglednom mestu i eto igranke. Prokljucao i ja i motor ali zahvaljujuci dobrim ljudima eto mene na auto putu za Burgas. Taman sam se opustio i poterao katanu, kad ono TRUP! Sta je ovo, ne vidim rupe. Kad ono na auto putu ogranicenje 90km/h zbog ulegnuca i to na svakih 50m, trup. Posto taj defekt puta je bio u desnoj traci sledecih 50km, svi voze u levoj i sklanjaju se ako neko brzi naidje. Ulegnuca su tako nezgodna da auto/motor gadno ljuljne. Amortizeri i ceo noseci sklop pod max. stresom ako se vozi preko 90. Pa zbog toga cesto potezem i na 160-180 samo da ne blokiram levu traku. Tako da nije bio dosadan auto put. Inace nepregledna suva ravnica. Parkinzi bez drveca ne privlace. Samo nije neprijatno toplo, ima vetra. Kako se priblizavam Burgasu, sve vise vetra i prisetih se voznji po Turskoj. Obala Crnog mora je ravna i nema planinskih masiva da koriguju vazdusne struje. Eto me u Burgasu ali pogresno skretanje i omasim hotel koji mi je zena oznacila kao sledeci smestaj. Ma daj da nastavim, sigurno ima mesta na moru, pa cu negde pre Varne da se smestim. I tako dodjoh do Suncevog Brega. Poznatog letovalista. Ma piece of cake. ili ti , ma laca. More je super. Kao nase more samo ima vetra, sto je odlicna kombinacija da se neprimetno izgori. Prijatno vam a ne osecate sunce. Plaze ogromne, recimo 70-tak metara siroke i u nedogled dugacke. U pozadini masa hotela duz plaze po 5-6 u dubinu i tako prate plazu. Od sustenja vetra i talasa, kao da ste sami a ima kupaca. Nisu ispunjeni kapaciteti ali ovde moze da stane i milion ljudi a da ne smetaju jedan drugom, koliko je sve ogromno. Kad sam stao na raskrsnicu da pitam za centar, Poljaci koji su izlazili iz radnje (gde bas opet na njih da naletim), pa sve ti je centar. Gde god da skrenes ka moru, sve su ti hoteli. Biraj. Tako udjoh u prvi na koji me put naveo i ostadoh. I jos ima bazen koji sam overio posle mora. Inace ima tu jedna zanimljivost koju sam primetio da me je pratila tokom boravka u Bugarskoj. Sve je bilo fino ali postojao je neki mali zez. Naime, pri skoro svakom smestaju ili pumpi (gde sam placao u evrima), pokusavalo se da me nesto sitno zeznu. Recimo u ovom slucaju. Dolazim na recepciju u punoj opremi i pitam za smestaj i cenu. Jedan stariji covek kaze sad ce devojka da dodje a ti se raskomoti. Dobro a koliko je soba. 45leva sa doruckom (pise na pultu). Dobro, a parking za motor. Ima hotel svoj parking, evo da ti otvorim rampu pa ti se parkiraj dok devojka za recepcijom dodje. Donesem torbe i eto devojke koja opsluzuje nekog koji je dosao u medjuvremenu. Rec po rec, ona se zali kako su kapaciteti popunjeni i kako nemoze da bira. Le le, pa nije valjda da ce poslednja soba da mi ode pred nosom (a ne deluje da je pun hotel, sta vise). Ipak sve zavrsim i usput da joj skrenem paznju da sam vec parkirao motor, kad ono, treba da doplatim za parking. I sta sad. Nek ide zivot, ali osecao sam se malko navucen.

(Treci Dan) Utorak, 08 Septembar 2020 Plovdiv. Pogled na stari grad. Na sledecoj fotografiji, tu sa vrha, gledajuci preko amfiteatra, vidi se bulevar u kojem sam nasao smestaj. A velika moderna zgrada je upravo drugi hotel koji ima kasino, jedino mesto gde sam sinoc mogao da razmenim pare. Posto su predhodna dva dana bili praznici, banke nisu radile i sve sam zavrsavao sa evrima. Sinoc, ko za inat, recepcioner, Anton, inace polu Rus, ne moze da me upise ako mu odmah ne platim i to u levima. Tako me posla na doticno mesto gde se belboy nasao na zadatku. "Jel ste clan kockarnice?" Nisam. Dobro, sada cu ja nesto da sredim. Eto ga sa tacno razmenjenim novcem, po kursu. On ne nosi masku ali dve simpaticne hotelijerke, da. Posle kod Antona na casicu razgovora, koji je vozio Kosmos, boljsaja Ruskaja masina, dok je radio u Sibiru. Pita da se slika pored suzukija, pa da zeza zenu, kako je kupio. Inace na toj ulici su celu noc divljali motori. Pre neki dan je neko od njih pao dok je tockario na 200km/h. Anton pomagao da ga smeste u ambulantna kola. Pravoslavna crkva (isto bogato ukrasena), opasana visokim zidom i da nije se culo lepo pojanje, ne bih je ni primetio. U podnoziju ovog brda se nastavljaju detalji predhodnih vremena na zanimljiv nacin uklopnjenih u modernije delove grada. Citavi podzemni muzeji, delimicno otkriveni pogledima sa ulice. Ogromna statua Ruskog vojnika na susednom brdu. Zapravo ima da se vidi Ruski uticaj na ulicama, spomenicima, znamenitostima, po celoj Bugarskoj. Televizija pusta dosta ruskih kanala. Cak je jedan seljak, koji prodaje povrce pored puta, komentarisao kako im je bilo bolje pod Rusima. Video sam po neku ladu i vardburg (ovi drugi su samo stajali zapusteni), sve ostalo, novi BMW, Mercedes, po neki Audi, dzip i raznolika moderna vozila. Ko ima, ima, pitanje je samo od cega, jer je ista situacija kao kod nas. Samo trgovina, itch proizvodnja. Politicari, bivsi mafijasi. Sichko isto bratko.

@Papisha to mora da su bile dogodovstine.

Nije to sve. Vodic kaze da nista tvrdo, sto se baci u grlo, se ne pojavi. Dvoje ljudi je nastradalo kada se sifon jako brzo napunio i njihova tela kao ni licne stvari nikada nisu nadjene. Nigde nisu isplivale u okolnim vodotokovima. Vodic mnogo voli nasu turbo-folk estradu pa se nadao da cu da mu potvrdim, samo sto sam ja iz druge price. Pa sta slusas, bugarsku narodnu muziku? Da. E tu smo se zgotivili, pa je obracao paznju na mene tokom celog boravka. Hteo je nesto da mi da za uspomenu ali nema. Zapravo nigde nemaju nalepnice raznih gradova i mesta, koja inace lepim na moto kofere, kao uspomenu. Posto sam gola voda od ovog iskustva a drugu majicu vec promenio nastavljam u nadi da ce se koliko toliko osusiti na meni dok vozim. Cak i jakna od Cordure je bila vlazna na nekim mestima. Vozim tako planinskim putevima, krivina na krivinu, a sve mi neprijatnije. Ipak sam morao da se komplet presvucem, pa makar mi bilo malo hladnije, samo da nije od znoja. Nailazim na mesto/jezero Dospat i jos jednom kunem sto me baterija izdala. Bas lepo mesto gde treba provesti neki dan. Idem tako "crvenim" putem za Pazarcik u nadi da se malo put otvori pa da dodjem do Plovdiva. I sve tako, ne stajem, da bi za videla nasao smestaj, ali me spor put gnjavi. Pa nema odvajanje za Plovdiv. Idem dalje da pridjem auto-putem. Tu me hvata noc, umor, vizir kroz koji jedvah vidim, i nikako putokaz za Plovdiv. Najzad se nekako iskobeljam, kad Plovdiv ogroman, nigde da se vide ulice, i onako odokativno ubodem hotel. Da ne duzim, agonija je trajala preko sat vremena. Kao da je Plovdiv namerio da se ne otkrije. Nedostupan.

(Drugi Dan) Ponedeljak, 07 Septembar 2020 Put do Rilskih Manastira, od 30-tak km, je sjajan ali jutarnja rosa ne dopusta greske. Rilski Manastiri. Neverovatno bogato ukraseni manastiri, i spolja i iznutra. Ovo jos nigde nisam video. Vrhunski osecaj. Jedino sto sam mogao i hteo da ponesem je ikonica Sv. Ivana Rilskog (zacetnika ovih manastira u 8-9 veku, ko je zainteresovan moze na internetu da nadje dosta podataka). Jedino za ulazak u crkvu traze maske?! Pa zar nas Bog ne cuva, na sta prodavacica sveca, odmahuje glavom demonstrativno, ma neke glavonje nas teraju, pusti to ... Kao kod nas, postoje uslovljavanja nosenje maski u zatvorenom prostoru, ali se u Bugarskoj uglavnom toga ne pridrzavaju. Retko gde su insistirali, kao na primer, ovde, ali ne i u manastirskom krugu, kao i u drugim hramovima koje sam obisao. Taman se vracam do hotela, gde je obaveza izlazak do 11-12 sati. Jos je prohladno i zadrzavam na sebi punu ratnu opremu, racunajuci da su danasnje putesestvije po planinama. Sledeca tacka je Bansko, poznato skijaliste. Bas bogato izgleda. Cuo sam da je ovde sjajno ali u vreme kada sam skijao, mesta u Istocnom Bloku bas i nisu bila popularna, tako da ovde nikada nisam imao priliku da oprobam skijaske staze. Iako su planine, nije tako hladno, ali sad je kasno da skidam postavu jakne, koja se ovlazila od znoja. Nista, presvlacenje pada kada dodjem do sledeceg smestaja. Pao sam na rezervu i u Dospatu (gde sam ocekivao pumpu), pitam grupicu penzionera koji sede u hladu. Da li ima blizu benzinska stanica na putu ka Trigradu gde se nalazi pecina Djavolje Grlo (koje je opisao kolega @Furious Panda na turi po Bugarskoj pre vise godina). Nesto se slabo razumemo a govorim Srbski sa juznim dijalektom. Dvojica odustaju, a jedan, izgleda bolje cuje a i vispreniji, kaze, aahha, peTrol. Dok sam govorio Petrol (naglasak na prvi slog, nista) Tek naglasak na drugi slog resava sve. Cak i moje ime, Dejan, izgovaraju, deJan. I sada ce neko da kaze da nisu Srbi. Pa dobro, Bugari su ipak Tatarsko-Mongolsko pleme koje se naselilo na nase prostore i preuzeli su jezik i kulturu (sto je vise nego ocigledno, i lajiku je sve jasno). Toponimi/hidronimi, sve Srbski, jedino sto su nakon vise vekova a pogotovo u drugom svetskom ratu kao i posle njega, sve stanovnike naterali da se pobugare. Svuda gde sam kasnije boravio, na prvi pogled, 70% su crni i imaju Tatarske fizionomije. Vise nego sto sam video u Carigradu. Tamo je dominantno bila vidljiva nasa tipologija ljudi. Tacno je bilo kao su mi rekli. Svuda u Bugarskoj, ljudi su mi pomagali i bili su ljubazni (ako uporedimo sa Rumunima sa proslog putovanja, ipak Rumuni malo prednjace u 100% situacija). Na primer, bilo je cudno da na turistickim mestima, gde svi svakoga fotografisu, mnogi nisu hteli da vas slikaju. Bas onako grubo, NE, nemoj da mi smetas. Slicno mi se dogodilo i u Plovdivu, u trazenju pravca/ulice. Djavolje Grlo. A tamo vas ceka .... Vrlo zanimljiva prica o pecini sa dubokim sifonima, koji kad se napune, cuje se jak udar. Inace se spusta 20 spratova nize, sto i nije bilo lose u moto jakni i suvoj majici, ali pri izlasku, sam ispustio dusu nakon silnih strmih stepenica i povisene vlage. I ko za inat, a mozda i nije bilo slucajno, istrosi mi se baterija na mom starom camcorderu. Slikao sam mobilnim, koji opet nije najmoderniji, ali 'ajd' da ne bude nista, a toliki pu prevalio.

(Prvi Dan) Nedelja, 06 Septembar 2020 Put od Kraljeva do Krusevca je dosta naporan. Stalno se prolazi kroz naseljena mesta i vozila se ukljucuju/iskljucuju non stop, ali od Krusevca je put prvog reda a kasnije auto put do Vladicinog Hana. Tu, na izlazu za Surdulicu, srecem dvojicu kolega, koji mi objasnjavaju gde je prva benzinska stanica. Malo smo popricali i pozdravili. Nisam najbolje cuo, ali kolega sa skuterom je na ovom forumu pod imenom, @Rancic (pozdrav, i ako sam pogresio ime, izvini). Odlican put do Vlasinskog jezera. Bas je lepo i trebalo bi ovde doci na koji dan. Prelazim Bugarsku kod Ribarica. Nema vozila i jedino sto su merili temperaturu. Nedelja je i kasno po podne, pa nema gde da se promeni novac ali na benzinskoj stanici primaju evre. Samo u manjim apoenima kako bi vam vratili u levima a da ne bude klasicna promena novca. Odmah kupim i mapu i dalje ka danasnjoj destinaciji, Rila. Taman stizem da nadjem smestaj za videla. I ovde su primili evre. Ovom prilikom sam koristio taktiku nalazenja smestaja na licu mesta. Predhodno sam preko bookinga pogledao nekoliko lokacija sa nizim cenama da imam odakle da pocnem potragu.

Ovo putovanje je bilo planirano za ovu godinu sve dok nije nastala nova politicka situacija. Skroz sam se ohladio za obilazak Bugarske ove godine a i u buduce. Ko zna sta nam planiraju. Kad, Hvala Bogu, otvorise se granice i uz brzinsko podgrevanje, eto nove avanture. Plan je bio 7 dana (6 nocenja) i preko 2500km za istrazivanje novih zemalja i stvaranju novih iskustava. (mapa prilozena ali nece da se otvori kao fotografija, treba da se posebno otvara) KV-Vlasinsko Jezero-Rilski Manastiri-Djavolje Grlo-Dospat Jezero-Plovdiv-Burgas-Suncan Breg-Varna-Rt. Kaliakra-Veliko Trnovo-Belogradcik-Varna-Rajacke Pimnice-KV Од Краљево до Краљево – Google мапе.pdf

Hvala @Marko81, juce sam se vratio iz obilaska Bugarske i rutu koju si pomenu je bila moja povratni pravac. Sve se slazem sa tobom u vezi iskustva u Bugarskoj ali nije bas jeftino (mnoge stvari su dosta skuplje nego kod nas a neke pak nisu). Detalji u putopisu koji tek sledi ovih dana ... Pozdrav

Svidja mi se odabir lokacija. Bas sam poceo ponovo da razmisljam o Bugarskoj, jedino sto vidim da su tamo neki ozbiljni nemiri. Inace sledeca nedelja bi mi odgovarala. Inace mi je koncept bio da od Belogradcika - Montana -Varna - Plovdiv - pecine Djavolje grlo - Riliski manastiti pa na Vlasinsko jezero (najblizi prelaz). Racunam 5-7 dana. Onog drugog ponedeljka imam obaveze u Beogradu.

Upravo. Kada si ti mislio da ides i koja ti je ruta?

Vec sam se pomirio da ove godine nema putovanja po Bugardskoj pa sad moram opet da se meracim. Da li ima nekih restrikcija kada se ulazi nazad u Srbiju?

Evo ja nisam.

Bog ti pomogao Strahinja!

Pozdrav Mihajlo. Svako je imao neko svoje iskustvo sa ulaskom u moto svet a i zivelo se u razlicitim okolnostima. Neki su kretali sa 50cc pa postepeno do 1000+. Neki pak odmah na najjacu klasu. Sve ima svoje za i protiv. Da ne pricamo o skupoci ovog hobija danas u ovoj zemlji. Mozda nesto sto jeftinije i lakse za voznju na pocetku.

Petoro motociklista su zapoceli svoje prvo zajednicko druzenje, gde drugde, nego u sancevima, spremni za napad. Skupili smo se kod spomenika boja na Ivankovcu skoro pa u sekund, da nisam morao da lutam po Cupriji jedno 10 min. (znaka za Despotovac nigde nema, ali hvala pumpadziji na izlasku iz mesta, na skroz suprotnom kraju grada. inace bih ostao na nocenju). Plan je bio da obidjemo pet lokacija u okolini a onda, kud koji mili moji. @ZoraNS je imao najvise da prevali tog dana posto je dolazio iz NS. Nakon uspesnog uskladjivanja sa ekipom koja je kretala iz Beograda, @bajker71, @Herr i njegov drugar Nebojsa, zajedno su vozili auto putem do Ivankovca. Moja relacija iz Kraljeva je morala da se zapocne pola sata ranije a da se svi uklopim. Sledece odrediste je bio park minijatura nesto malo posle Despotovca ka Resavskoj pecini. Prva etapa uvozavanja je prosla pa smo se slozili da @Herr predvodi zbog posedovanja navigacije a Nebojsa na zacelju, takodje sa navigacijom. Ovi sa klasicnim kartama u sredinu, pa ako tehnologija zakaze ... Resavska pecina. Taman stizemo za organizovanu turu sa turistickim vodicem. @bajker71 je posebno hvalio "uciteljicu" i hteo je u prvi red. Na zalost, bili smo zadnjih pet pred popunjavanje grupe. Ma da smo planirali, ne bi bolje ispalo. Imali smo vremena i za kratku kaficu pred silazak u tamne dubine pecine i sklanjanja sa vrelog sunca. Dalje nas vodi put ka Lisinama i Vodopadu Veliki Buk. Ovde upadamo na prvi parking misleci da je to to, ali se uspostavilo da je glavna atrakcija 500m-1km iznad. Ovde smo i onako planirali duzi odmor i rucak. Ispali smo iz turistickog moda i upali u prehrambeni. Mozda se pojavi mala snaga kasnije. Posto su porcije bile izdasne, sada je pak, bilo tesko da se nastavi pesice. Tako blizu, a tako daleko. Steta sto nismo videli vodopad ali mislim da je svima bilo do voznje u tom momentu. Mi smo imali orjentire na ovom put ali nista nije bilo za o glavu, nego smo u hodu reagovali shodno trenutnom raspolozenju. A raspolozenje je bilo .... GAS. Eto nas "caskom" na Krupajskom Vrelu. To caskom je ispalo sati i sati. Ne bas, ali tako nam se cinilo. Mi sa sport-turerima smo vozili kao po jajima. Ne znam @Bruno 68, da li je kao na Tari, ali nikad vise. Cekaj, pa to sam prosle godine rekao kada sam se spustao istim putem, doduse u drugom pravcu. Sada je bilo jos gore od tada. Rizle i rupa na svakom koraku, dobro prezivesmo. Vise puta sam posumnjao da je @Herr -ova navigacija zakazala. Najzad Krupajsko vrelo, gde smo sve stvari mokre od znoja povesali po motorima da se suse. Kad smo skretali, jedna gospodja turista je svojski snimala nas dolazak sa mobilnim telefonom. Verovatno se iznenadila kako smo uopste tim putem prosli u komadu, pa da zabelezi. Nego, daj da pohvatamo rukama pastrmke koje se bezbrizno buckaju u bazenima. Njima nije bilo tako hladno kao modroj decici koja odgovaraju na, kakva je voda, nije ovde hladna na izvoru koliko je u bazenu. Na svu srecu, kelner nas ohrabruje da je ostatak puta do Krepoljina dobar i tu nema vise dvoumljenja. Ni za zivu glavu se vracamo istim putem, kako smo u pocetku planirali. Preko prece, naokolo blize. Jest da ce i mrak da nas uhvati ali nazad nikako. I stvarno, put je dalje bio sjajan. Tako da je dosao kao slagort, da nije @bajker71 imao peh sa busenjem zadnje gume. Puno srece i jos jedna interesantna prica. Ovo jednodnevno putovanje je bilo kao dobro zacinjeno jelo. Bilo je od svega po nesto. Drustvo odlicno i nadam se da cemo nastaviti zajednicke voznje u skoroj buducnosti. Posebno mi je drago sto smo se lepo uklopili a prvi put pravimo ovakvu eskurziju. Hvala svima na lepom i interesantno provedenom danu! P.S. U Petrovcu na Mlavi skrecem ka Svilajncu i preko Kragujevca za Kraljevo, dok ostatak ekipe nastavlja ka Pozarevcu pa na auto put kuci. Da bude neizvestno do kraja, zaustavlja me policijska patrola. "Dobro vece, dobro vece. Skidajte kacigu. Ali ljudi ja sam star i bolestan, nemoj te mene. .. duvaj" Bas cesto zaustavljaju i proveravaju alkohol u okolini Kragujevca. Tu sam sreo kolegu iz Jagodine, @drtommy na PanEuropean-u. Jos jedan pozdrav ovom prilikom i nadam se da se situacija resila. -

Samo zbog toga auto-put.

@Bruno 68 Da

Iz BG idu tri motora i polaze u 9:00 sa Nisove pumpe kod STECO (to je prva pumpa posle Mostara kad predjes Gazelu dolazeci iz Novog Sada. Sto se tice nocenja, otvoreno pitanje. Za sada je jednodnevna tura u pitanju tako da se svi vratimo kuci za videla ako moze. Imas moj tel. pa smo u kontaktu. Mi smo se svi dogovorili pa ako nema nekih promena vidimo se sutra.

Zoki, ekipa iz BG planira da se nadje na nekoj pumpi na autoputu u BG oko 9:00 (veceras cu znati tacno). Iz KV se krece 30 min ranije da bi se manje-vise sinhronizovali u Ivankovcu. U tom kraju bas ima puno lokacija za obilazak, pa ima indicija i da se prespava (opet nesto sto ce se u hodu razmatrati i kako kome odgovara).

Mapa Spomen park „Boj na Ivankovcu“ to Krupajsko Vrelo - Google Maps.pdf

@ZoraNSSuper Zoki! Evo plana zajednicke voznje, dok bi okupljanje bilo u Ivankovcu kod spomenika boja na Ivankovcu ( @shoyyka je bio pre neki dan, ima bas slika u temi "kratke voznje"). Za sada su pet lokacija obilaska u Despotovackom krugu (vidi mapu), ali moze to i da se prosiri ako bi se ostajalo na spavanju. Dolazak do Ivankovca cemo danas utanaciti kako bi se svi sinhronizovali na mestu susreta, posto se dolazi i iz BG kao i iz KV. @pajja steta, bice prilike, sada ce vise da se vozi pa se planira jos koju turu, moze i tokom nedelje (samo da bude lepo vreme).

@pajja sad u Subotu 22.08.2020