Zoki, nemoj odmah na "zatvaranje moto sezone". @ZoraNS

Hvala Vojo! @bajker71 Ovo je prvi putopis (od pet) koji sam napisao za godinu dana od kako sam prijavljen na ovom forumu. Nadam se da ce moja iskustva biti od koristi motociklistima, koliko god malo da ih ima. A cini mi se da ih je sve manje posto sam pratio ovaj forum od njegovog zacetka i veliki broj ljudi se u medjuvremenu povukao.

Upravo sam se vratio iz Bugarske i bas sam primetio da je na Shell pumpi, gorivo losije (vise trosi i slabije vuce). Sipao sam po razlicitim pumpama dok nisam uocio da na Petrol pumpama imam najbojlu potrosnju i rad motora. Ko bi rekao, ali ispadne da jedino licno iskustvo moze da utvrdi pravo stanje kod konkretnih modela vozila. Kod nas sam primetio da kada tocim gorivo na Eko pumpama, i auto i motor bolje rade (manja potrosnja i mirniji rad).

@Herr evo ti ideja za sledeci vikend ako nemas vremena za grande turizmo. Rajacke Pimnice koje mozes da obidjes ili preko Dunavske magistrale ili na super put Paracin-Zajecar. Imas tu i Negotin pun zanimljivosti. Ponesi kofere za vino, a ne kao ja pa da nista ne uzmem. Evo detalja sa jednog od nadgrobnih spomenika bas pored samih Pimnica. Vedski/Sanskritski simboli kola zivota, Perunovo sunce/krug zivota i Hriscanski krst, gde ces starije od toga.

Pozdrav Miki. Koliko si imao godina od kada racunas 44 godina na 2 tocka?

Hvala, hvala @Herr, jos cemo da se uobrazimo. Steta sto nisi imao vise odmora pa da odvojis za ove putesestvije. Inace cena puta nije bila toliko visoka. Mislim da ni Zoki nije mnogo para odvojio za put po Albaniji. Meni je putovanje motorom, istrazivanje i upoznavanje novih mesta, okosnica ove vrste motociklizma.

Hvala @Alexey znaci nista dok ne kupim enduro. Ako je ovaj bolji prilaz, mogu da zamislim kakav je od strane Valjeva.

Nikako da overim ovo mesto. @Alexey gde si tacno isao nakon Kosjerica i gde je los put, tj. tezi makadam?

A ja se trudio da ti sto bolje docaram put, bas da te zainteresujem da ides ...

(Sesti Dan) Petak, 11 Septembar 2020 Vidin. U daljini most kojim sam prelazio preko iz Rumunije (putopis "Rumunija u septembru 2019"). Setaliste pored Dunava, vodi do centra grada. Od zidina tvrdjave nije ostalo mnogo. Kapija i po 20-tak metara sa obe strane. Izgleda da je dosta ostecenja pregrmeo ovaj grad u proslosti. Posto sam i ovde iskoristio oprobani metod obilaska grada u civilu, dok je hotel placen, spremam se i samo sto nisam upalio motor, kad lokalni penzioner zapocinje pricu. Auu, vi Srbi ste mnogo jaki. Kako? Pa penzije su vam preko 800evra. Da vi mozda ne slusate RTS? Da. E pa sad je jasno. Mnogo nam je hubavo, samo ti slusaj propagandu, jos ces da dodjes na pecalbu kod nas. Zapravo, situacija je obrnuta. Sinoc dok sam vecerao u restoranu koji mi je gazda Avramov predlozio, seda za moj sto Zajecarac. Tj. covek iz okoline Zajecara i odmah mi servira pricu kako zaradjuje 3000evra/mesecno u Vidinu kao vozac sumskog traktora za izvlacenje drva. Tako se mi lepo ispricasmo i saznah jos po nesto o lokalu. Posle ovih prica, mislim se da promenim naocare, ili abakus, jer meni ove racunice nikako da se poklope. Negde gresim. Idem za Zajecar pa cu tu negde blizu da naletim i na Rajacke Pimnice, koje sam prosli put promasio. Na granici me carinik upucuje na put za Negotin, pa odatle. Mislio sam da je blize Zajecaru, ali super me je savetovao. Kroz Negotin prolazim i to obilazim par znamenitosti. Spomenik Hajduk Veljku. Tu je i Mokranjceva rodna kuca i jos par lokacija o kojima nisam ni razmisljao. Ipak sam krenuo u Rajacke Pivnice na vino. Ovde me startuju, ma nisam ni posteno sisao sa motora. Da probate vino, da kupite vino. Hvala, verujem da je sjajno, ali motorom sam i ne pijem kad vozim, a nemam gde ni da stavim buteljku. Nista, nastavlja pricu, kao da me nije ni cula. Ponavljam svoju i uz pomoc komsinice koja me je ipak slusala, za razliku od ove prve prodavacice, uspevamo da je smirimo. Odmah pri pivnicama, kojih ima, cirka 50-tak, je i staro groblje koje sam hteo da obidjem i slikam. Ponovo me izdaje moj verni kamkorder (baterija) i nastavljam slikanje sa mobilnim. Ogromno groblje i steta sto nisam snimio video, ali sta je tu je. Ima na internetu da se nadju emisije koje to lepse docaravaju (mislim da sam to i na forumu video da se pominje). Jako zanimljivo. A sada put do Kraljeva preko Zajecara, pored Rtnja, na Paracin i Krusevac. Poslednjih kilometara od Krusevca, kao na stazi. Maximalna koncentracija. Vise sam se umorio na nasim deonicama put nego na preko 2000km Bugarske. Vrlo lepo iskustvo i putovanje. Preporucujem i nadam se da ce ovi opisi da pomognu buducim putnicima. Ima jos toga da se vidi sto nisam stigao ovom prilikom. Kao i uvek, svaki put x3, pa da se bas sve elaborira. Bugarska mi se svidela. Priroda, znamenitosti i ljudi. Pa ni putevi nisu losi. Tesko ih je opisati. Siri su od nasih ali ima dosta neravnina i ulegnuca (np. kola vozena u Bugarskoj, ne bih kupovao jer bi trap i amortizere morao da menjam). Dosta deonica je OK. Krivine su cudne. Nema mnogo serpentina, ali skoro sve duge, pa i kratke krivine, nezgodno zatvaraju krivinu sve vise i vise. Mora stalno da se koriguje brzina i ugao obaranja. Vrlo malo saobracaja a tamo gde ga ima, nije naporan. Da, vrlo malo se prolazi kroz naseljena mesta. Jedna rec sve opisuje. Blaga zemlja kao i sveopsti utisak/osecaj. P.S. Pec majstor nije dosao u Subotu, vec u Nedelju, pa nam je drustvo koje je doslo na dogadjanje imalo uzrecicu "Evo LJubinka". Da, u Nedelju sam ispekao rakiju sa Ljubinkom (neki su ga i upoznali bas kad su odlazili). Naravoucenije: moram da kupim kazan za pecenje rakije

Potpuno se slazem. Ima sta da se vidi.

@Zivko zanimljivo. Uopste nisam imao los osecaj i iskustvo (mozda star motor). Osim nekoliko slucajeva za fotografisanje i smernice za ulicu/grad. Mozda sam pogresno akcentovao. U Rili, motor je bio parkiran napolju na otvorenom parking koji pripada hotelu (bez ograde na ulici). U Plovdivu - na trotoaru velikog bulevara. Ulaz u hotel sa prozorom ukupno 5 metara. Anton garantovao. Suncev Breg - hotelski parking sa rampom Veliko Trnovo - hotelski parking sa velikom kapijom Vidin - isto kao predhodna dva U Belogradciku je bila cudna atmosfera, kao da su umorni od turizma (tu nisam ni odseo) Na plazi mladji par mi je gledao staru kameru, cipele, peskir i kljuc od hotela (no problem)

Tek se otvaraju radnje, restorani i kafane a vec je 10-11 sati. Bas sam mislio da uzmem jaci dorucak/rucak kad, moze kafa ali kuhinja ce poceti da radi tek za pola sata. Posto nisam mogao da se uklopim, uzmem neku brzu hranu, nesto kao ogroman giros sa jogurtom i tako stignem da oko podneva napustim Veliko Trnovo. Tako stizem u Belogradcik. Tu sam se lomio, da li da prvo nadjem smestaj pa da obilazim tvrdjavu ili obrnuto. Ipak odoh do tvrdjave koja je i dalje bila otvorena za posetioce, pa je ta varijanta prevagnula. Neverovatni predeli i istorija vezana za ovu lokaciju. Tu, gde sam i kupio kartu, pitam za smestaj i ljubazna kasjerka okrete telefon. Nema. Idite u centar gradica, mora da ima. Kad tamo nesto tanko. Ipak nadjem hotel za 40evra nocenje ali nema parking i zena koja vodi ujedno i piljarnicu ne moze da mi garantuje sigurnost ali predlaze da pitam u okolini da mi neko smesti motor u dvoristu ili garazi. Dogovoreno, idem da nadjem parking i eto me. Trazi, trazi i dodjoh do sledeceg malog hotela. Nemaju ali gazdarica moze da mi iznajmi garazu za 10 leva (5 evra). Malo mnogo ali hajde. Posto je udaljeno jedno od drugog daj da prvo uzmem sobi i ostavim stvari pa cu da dodjem da ostavim motor. Vracam se do predhodnog hotela, kad ista zena pocinje neku pricu kao nema dovoljno ljudi pa ne moze da mi otvori hotel da ostavim stvari ali moze u piljarnici dok ne prodje guzva. Taman ja skinuo i uneo kofere, kad dodatni komentar (kao u filmovima sa detektivom Kolombom), al' da ih sutra ujutru uzmes. ??? Pa zar se nismo dogovorili za sobu i samo treba da oteram motor do parkinga. A ne, nema sobe. !!???? Vlasto, oni tebe za...bavaju. Tu mi pukne film i odlucim da dobacim do Vidina, jos se vidi. Znaci odluka da obidjem znamenitosti a posle da trazim smestaj se uspostavilo kao bolja. U Vidinu odmah nadjem smestaj i gazda mi ubaci motor u garazu (bez dodatnih troskova), iako je hteo da mi naplati smestaj po vecoj tarifi, pa smo se dogovorili. Gde da veceram? Avramov (gazda), pokazuje na obliznji restoran. Reci da si Srbin i nista ne placas. Ma zezas. Ozbiljno, kod mene samo Srbi odsedaju i to rade godinama. Ne znam cime se bave ali slobodno ...

@Forsberg Hvala! Crno more uopste nije crno, bar kada sam ja bio. Nema tako jak miris joda i borova, verovatno sto stalno duva vetar i obala se razlikuje od Jadranskog mora. Nije strm prilaz, pa mora malo da se zagazi, da bi se uslo u dubinu za plivanje.

@yogibear bas lepo, ocekujemo sjajne slike i tvoje utiske kad dodjes. Malo je nedostajalo da se uklopimo pa da zajedno projezdimo ovu turu. Pozdrav

@ZoraNS steta, ali tako se namestilo. Bugarska se otvorila (bez testova) samo za Septembar a ovi "nasi" su poceli da prete karantinom za povratnike u Srbiju. Pa nisam hteo da odlazem. A i pec majstor me stalno zavlacio sa datumom pecenja rakije, pa se sve skupilo. Ma odlicno je ispalo. Steta sto si se vec nameracio za Albaniju u isto vreme. Skratio sam put za dan zbog slucajnosti a i zbog pec majstora (bas me je nervirao nedoslednoscu, ali kada se pojavio onako umoran i izlomljen, sazalio sam se i dobru rakiju smo ispekli, doduse dan kasnije )

(Peti Dan) Cetvrtak, 10 Septembar 2020 Sinoc sam pre sumraka, u potrazi za hotelom, video zadivljujuci prizor. Iz nekog razloga, sve sam mislio da gradovi sa ove strane Balkanskog masiva, su u ravnici. Decko koji je bio dezuran u hotelu me je razuverio. Momak je bio sjajan i lako smo komunicirali. Kaze, vas iz Beograda sve razumem, dok ove iz Nisa nista. Pa ni mi ih nerazumemo. Tu smo razradili temu dijalekata, koji su i u Bugarskoj primetni od regiona do regiona. Pa smo pretresli politiku. Sve isto kao kod nas. Kada udjete u radnju, sve strani proizvodi. Nema razlike da li ste u Bugarskoj ili Srbiji. Cene su im jace u radnjama, gorivo jeftinije (ispod evra, 1.75-1.85 leva a lev 1.95=evro). Restorani, tu negde. Kad smo kod goriva, motor mi je manje trosio za oko 0.5 l/100km nego na nasem gorivu. Mozda su uticali i putevi, koji su bili fluidni, kao i vozaci, koji se nisu bahatili niti zloupotrebljavali sire puteve. Generalno, voznja je mnogo laksa nego kod nas. Vozi se pristojno brzo ali ne i opasno brzo. Nema nekih trzavica, kao prespor vozac ili prebrz. Niko ne ulazi u makazice ili radi neocekivane manevre. Traktora se ne secam. Putevi kojim sam isao, malo prolaze kroz naseljena mesta, a tu su lezeci policajci koji vas ogranicavaju na 30km/sat. Ima dosta i pravih policajaca ali nisam stekao utisak da su tu da vas hvataju i maltretiraju. Vise su kao preventive radi. Nema naplatnih rampi a vinjete nisu potrebne za motocikle. Jos cu nesto da napomenem na temu voznje po Bugarskoj, nego da se vratim na pocetnu misao .... videh zadivljujuci prizor. Veliko Trnovo. Ogromna tvrdjava i grad koji je okruzuje. Vidi se da je ovo bas bio veliki centar u srednjem veku. Zapravo ovde je Sv. Sava bio sahranjen (po njegovoj zelji), pa tek onda su mosti prenesene u Manastir Milesevo. Nisam ja takav, samo kada se naljutim (ovog puta je krivo sunce). Tvdjava je ogromna. A u podnozju je crkva 40 Mladenaca gde je Sv. Sava bio sahranjen. Svi ga u Bugarskoj cene. Jedna druga crkva. Veliko Trnovo je i univerzitetski centar. Mene su nasli da me pitaju gde je dekanat. Inace nema mnogo stranih turista. U glavnom sa sreo Poljake i nesto Nemaca, sve u organizovanim grupama koje su verovatno autobusima putovali. Par nasih tablica i to je to.

@Savan vremenom jesam ali kada su mi proveravali temperaturu na granici, nisam bas bio siguran u ishod, bas sa tim klimanjem glavom. Samo sto nisam poceo da se opravdavam, da je mozda povisena temperatura zbog toga sto sam pod kacigom. Ali uz sichko vo red, me je uverilo da je moj komentar suvisan.

(Cetvrti Dan) Sreda, 09 Septembar 2020 Varna. Na ovom trgu sam stao da pitam taksistu, gde da se parkiram. A covek motociklista pa se razvi prica bez da sam silazio sa motora. Mozes na taksi stanicu, samo reci da sam te ja poslao, inace tu ti pocinje pesacka zona i ima interesantnih stvari da obidjes. A je li, kakav je Novi Sad, bas mi se zena sprema tamo da ide u turizam. Parkirao sam se nedaleko u hladu ali hvala mu na ponudi (taksi stanica je bila na suncu). Super sam se locirao. Dalje samo nizbrdo do mora. A preko puta Rimskih Termi, ovo ... Ima svega, pa ko sta voli. Idem dalje do Rt. Kaliakre, koju mi je kolega @yogibear predlozio da vidim. To je oko 80-tak km ka Rumuniji. Hvala Borise na smernicama. Ostala dva predloga nisam stigao da obidjem iako sam skratio neplanirano putovanje za jedan dan (pec majstor se najavio za Subotu). Naime, Burgas i Varna su bili zacrtani za nocenje, ali posto sam zavrsio na Suncevom Bregu, uspeo sam da ustedim dan. Rt. Kaliakra. Na rtu je i praistorisko naselje koje se i danas koristi. Deo je zabranje za obilazak jer je vojna baza. Tako da se vide zaostavstine iz raznih perioda. More je tako primamljivo da vas vuce da skocite, a imalo bi da se leti. Ima vetra ali zbog rta, more je mirnije nego na drugim delovima obale. Na putu do samog rta, ima puno modernih vetrenjaca za pravljenje struje. Na nekim mestima su bas bile blizu ali ih nisam slikao. Naziru se one u daljini. A sada put do Velikog Trnova. Opet stizem predvece i vidim skretanje za hotel, ali ga samo konstatujem, jer sam prebrzo isao. Nista, skretanje u centar pa pitam dalje. Jedan decko me usmerava nizbrdo kad tamo zabranjeno za motore (pesacki most). Obliznji prolaznik me hrabri, ma moze, nikog nema (policije valjda). Eto me kako precicom nekako nalazim hotel. Sam Bog me pogledao. Sve se namestilo da uhvatim poslednje zrake dana, jer po noci bi bila jos jedno mukotrpno iskustvo.

Ispunio sam kvotu za zadrzavanje u hotelu i krenuo za Burgas. Racunam, dan, nece se ponoviti prica od sinoc. Kad, opet u nekom cudnom odnosu sa ovim gradom, nikako da ga napustim. Vrtim se satima i nikako da izadjem na pravi put. I da nije bilo ljudi u kolima koji su me ispravno navodili, ne bih izasao. Svi me upucuju u ulice gde nema znakova za skretanje ka izlasku iz grada ali to su bile prave smernice. Zapravo, ima dosta znakova ali dovoljno je da jedan bude okrnjen, ili ne bas postavljen na ociglednom mestu i eto igranke. Prokljucao i ja i motor ali zahvaljujuci dobrim ljudima eto mene na auto putu za Burgas. Taman sam se opustio i poterao katanu, kad ono TRUP! Sta je ovo, ne vidim rupe. Kad ono na auto putu ogranicenje 90km/h zbog ulegnuca i to na svakih 50m, trup. Posto taj defekt puta je bio u desnoj traci sledecih 50km, svi voze u levoj i sklanjaju se ako neko brzi naidje. Ulegnuca su tako nezgodna da auto/motor gadno ljuljne. Amortizeri i ceo noseci sklop pod max. stresom ako se vozi preko 90. Pa zbog toga cesto potezem i na 160-180 samo da ne blokiram levu traku. Tako da nije bio dosadan auto put. Inace nepregledna suva ravnica. Parkinzi bez drveca ne privlace. Samo nije neprijatno toplo, ima vetra. Kako se priblizavam Burgasu, sve vise vetra i prisetih se voznji po Turskoj. Obala Crnog mora je ravna i nema planinskih masiva da koriguju vazdusne struje. Eto me u Burgasu ali pogresno skretanje i omasim hotel koji mi je zena oznacila kao sledeci smestaj. Ma daj da nastavim, sigurno ima mesta na moru, pa cu negde pre Varne da se smestim. I tako dodjoh do Suncevog Brega. Poznatog letovalista. Ma piece of cake. ili ti , ma laca. More je super. Kao nase more samo ima vetra, sto je odlicna kombinacija da se neprimetno izgori. Prijatno vam a ne osecate sunce. Plaze ogromne, recimo 70-tak metara siroke i u nedogled dugacke. U pozadini masa hotela duz plaze po 5-6 u dubinu i tako prate plazu. Od sustenja vetra i talasa, kao da ste sami a ima kupaca. Nisu ispunjeni kapaciteti ali ovde moze da stane i milion ljudi a da ne smetaju jedan drugom, koliko je sve ogromno. Kad sam stao na raskrsnicu da pitam za centar, Poljaci koji su izlazili iz radnje (gde bas opet na njih da naletim), pa sve ti je centar. Gde god da skrenes ka moru, sve su ti hoteli. Biraj. Tako udjoh u prvi na koji me put naveo i ostadoh. I jos ima bazen koji sam overio posle mora. Inace ima tu jedna zanimljivost koju sam primetio da me je pratila tokom boravka u Bugarskoj. Sve je bilo fino ali postojao je neki mali zez. Naime, pri skoro svakom smestaju ili pumpi (gde sam placao u evrima), pokusavalo se da me nesto sitno zeznu. Recimo u ovom slucaju. Dolazim na recepciju u punoj opremi i pitam za smestaj i cenu. Jedan stariji covek kaze sad ce devojka da dodje a ti se raskomoti. Dobro a koliko je soba. 45leva sa doruckom (pise na pultu). Dobro, a parking za motor. Ima hotel svoj parking, evo da ti otvorim rampu pa ti se parkiraj dok devojka za recepcijom dodje. Donesem torbe i eto devojke koja opsluzuje nekog koji je dosao u medjuvremenu. Rec po rec, ona se zali kako su kapaciteti popunjeni i kako nemoze da bira. Le le, pa nije valjda da ce poslednja soba da mi ode pred nosom (a ne deluje da je pun hotel, sta vise). Ipak sve zavrsim i usput da joj skrenem paznju da sam vec parkirao motor, kad ono, treba da doplatim za parking. I sta sad. Nek ide zivot, ali osecao sam se malko navucen.

(Treci Dan) Utorak, 08 Septembar 2020 Plovdiv. Pogled na stari grad. Na sledecoj fotografiji, tu sa vrha, gledajuci preko amfiteatra, vidi se bulevar u kojem sam nasao smestaj. A velika moderna zgrada je upravo drugi hotel koji ima kasino, jedino mesto gde sam sinoc mogao da razmenim pare. Posto su predhodna dva dana bili praznici, banke nisu radile i sve sam zavrsavao sa evrima. Sinoc, ko za inat, recepcioner, Anton, inace polu Rus, ne moze da me upise ako mu odmah ne platim i to u levima. Tako me posla na doticno mesto gde se belboy nasao na zadatku. "Jel ste clan kockarnice?" Nisam. Dobro, sada cu ja nesto da sredim. Eto ga sa tacno razmenjenim novcem, po kursu. On ne nosi masku ali dve simpaticne hotelijerke, da. Posle kod Antona na casicu razgovora, koji je vozio Kosmos, boljsaja Ruskaja masina, dok je radio u Sibiru. Pita da se slika pored suzukija, pa da zeza zenu, kako je kupio. Inace na toj ulici su celu noc divljali motori. Pre neki dan je neko od njih pao dok je tockario na 200km/h. Anton pomagao da ga smeste u ambulantna kola. Pravoslavna crkva (isto bogato ukrasena), opasana visokim zidom i da nije se culo lepo pojanje, ne bih je ni primetio. U podnoziju ovog brda se nastavljaju detalji predhodnih vremena na zanimljiv nacin uklopnjenih u modernije delove grada. Citavi podzemni muzeji, delimicno otkriveni pogledima sa ulice. Ogromna statua Ruskog vojnika na susednom brdu. Zapravo ima da se vidi Ruski uticaj na ulicama, spomenicima, znamenitostima, po celoj Bugarskoj. Televizija pusta dosta ruskih kanala. Cak je jedan seljak, koji prodaje povrce pored puta, komentarisao kako im je bilo bolje pod Rusima. Video sam po neku ladu i vardburg (ovi drugi su samo stajali zapusteni), sve ostalo, novi BMW, Mercedes, po neki Audi, dzip i raznolika moderna vozila. Ko ima, ima, pitanje je samo od cega, jer je ista situacija kao kod nas. Samo trgovina, itch proizvodnja. Politicari, bivsi mafijasi. Sichko isto bratko.

@Papisha to mora da su bile dogodovstine.

Nije to sve. Vodic kaze da nista tvrdo, sto se baci u grlo, se ne pojavi. Dvoje ljudi je nastradalo kada se sifon jako brzo napunio i njihova tela kao ni licne stvari nikada nisu nadjene. Nigde nisu isplivale u okolnim vodotokovima. Vodic mnogo voli nasu turbo-folk estradu pa se nadao da cu da mu potvrdim, samo sto sam ja iz druge price. Pa sta slusas, bugarsku narodnu muziku? Da. E tu smo se zgotivili, pa je obracao paznju na mene tokom celog boravka. Hteo je nesto da mi da za uspomenu ali nema. Zapravo nigde nemaju nalepnice raznih gradova i mesta, koja inace lepim na moto kofere, kao uspomenu. Posto sam gola voda od ovog iskustva a drugu majicu vec promenio nastavljam u nadi da ce se koliko toliko osusiti na meni dok vozim. Cak i jakna od Cordure je bila vlazna na nekim mestima. Vozim tako planinskim putevima, krivina na krivinu, a sve mi neprijatnije. Ipak sam morao da se komplet presvucem, pa makar mi bilo malo hladnije, samo da nije od znoja. Nailazim na mesto/jezero Dospat i jos jednom kunem sto me baterija izdala. Bas lepo mesto gde treba provesti neki dan. Idem tako "crvenim" putem za Pazarcik u nadi da se malo put otvori pa da dodjem do Plovdiva. I sve tako, ne stajem, da bi za videla nasao smestaj, ali me spor put gnjavi. Pa nema odvajanje za Plovdiv. Idem dalje da pridjem auto-putem. Tu me hvata noc, umor, vizir kroz koji jedvah vidim, i nikako putokaz za Plovdiv. Najzad se nekako iskobeljam, kad Plovdiv ogroman, nigde da se vide ulice, i onako odokativno ubodem hotel. Da ne duzim, agonija je trajala preko sat vremena. Kao da je Plovdiv namerio da se ne otkrije. Nedostupan.

(Drugi Dan) Ponedeljak, 07 Septembar 2020 Put do Rilskih Manastira, od 30-tak km, je sjajan ali jutarnja rosa ne dopusta greske. Rilski Manastiri. Neverovatno bogato ukraseni manastiri, i spolja i iznutra. Ovo jos nigde nisam video. Vrhunski osecaj. Jedino sto sam mogao i hteo da ponesem je ikonica Sv. Ivana Rilskog (zacetnika ovih manastira u 8-9 veku, ko je zainteresovan moze na internetu da nadje dosta podataka). Jedino za ulazak u crkvu traze maske?! Pa zar nas Bog ne cuva, na sta prodavacica sveca, odmahuje glavom demonstrativno, ma neke glavonje nas teraju, pusti to ... Kao kod nas, postoje uslovljavanja nosenje maski u zatvorenom prostoru, ali se u Bugarskoj uglavnom toga ne pridrzavaju. Retko gde su insistirali, kao na primer, ovde, ali ne i u manastirskom krugu, kao i u drugim hramovima koje sam obisao. Taman se vracam do hotela, gde je obaveza izlazak do 11-12 sati. Jos je prohladno i zadrzavam na sebi punu ratnu opremu, racunajuci da su danasnje putesestvije po planinama. Sledeca tacka je Bansko, poznato skijaliste. Bas bogato izgleda. Cuo sam da je ovde sjajno ali u vreme kada sam skijao, mesta u Istocnom Bloku bas i nisu bila popularna, tako da ovde nikada nisam imao priliku da oprobam skijaske staze. Iako su planine, nije tako hladno, ali sad je kasno da skidam postavu jakne, koja se ovlazila od znoja. Nista, presvlacenje pada kada dodjem do sledeceg smestaja. Pao sam na rezervu i u Dospatu (gde sam ocekivao pumpu), pitam grupicu penzionera koji sede u hladu. Da li ima blizu benzinska stanica na putu ka Trigradu gde se nalazi pecina Djavolje Grlo (koje je opisao kolega @Furious Panda na turi po Bugarskoj pre vise godina). Nesto se slabo razumemo a govorim Srbski sa juznim dijalektom. Dvojica odustaju, a jedan, izgleda bolje cuje a i vispreniji, kaze, aahha, peTrol. Dok sam govorio Petrol (naglasak na prvi slog, nista) Tek naglasak na drugi slog resava sve. Cak i moje ime, Dejan, izgovaraju, deJan. I sada ce neko da kaze da nisu Srbi. Pa dobro, Bugari su ipak Tatarsko-Mongolsko pleme koje se naselilo na nase prostore i preuzeli su jezik i kulturu (sto je vise nego ocigledno, i lajiku je sve jasno). Toponimi/hidronimi, sve Srbski, jedino sto su nakon vise vekova a pogotovo u drugom svetskom ratu kao i posle njega, sve stanovnike naterali da se pobugare. Svuda gde sam kasnije boravio, na prvi pogled, 70% su crni i imaju Tatarske fizionomije. Vise nego sto sam video u Carigradu. Tamo je dominantno bila vidljiva nasa tipologija ljudi. Tacno je bilo kao su mi rekli. Svuda u Bugarskoj, ljudi su mi pomagali i bili su ljubazni (ako uporedimo sa Rumunima sa proslog putovanja, ipak Rumuni malo prednjace u 100% situacija). Na primer, bilo je cudno da na turistickim mestima, gde svi svakoga fotografisu, mnogi nisu hteli da vas slikaju. Bas onako grubo, NE, nemoj da mi smetas. Slicno mi se dogodilo i u Plovdivu, u trazenju pravca/ulice. Djavolje Grlo. A tamo vas ceka .... Vrlo zanimljiva prica o pecini sa dubokim sifonima, koji kad se napune, cuje se jak udar. Inace se spusta 20 spratova nize, sto i nije bilo lose u moto jakni i suvoj majici, ali pri izlasku, sam ispustio dusu nakon silnih strmih stepenica i povisene vlage. I ko za inat, a mozda i nije bilo slucajno, istrosi mi se baterija na mom starom camcorderu. Slikao sam mobilnim, koji opet nije najmoderniji, ali 'ajd' da ne bude nista, a toliki pu prevalio.

(Prvi Dan) Nedelja, 06 Septembar 2020 Put od Kraljeva do Krusevca je dosta naporan. Stalno se prolazi kroz naseljena mesta i vozila se ukljucuju/iskljucuju non stop, ali od Krusevca je put prvog reda a kasnije auto put do Vladicinog Hana. Tu, na izlazu za Surdulicu, srecem dvojicu kolega, koji mi objasnjavaju gde je prva benzinska stanica. Malo smo popricali i pozdravili. Nisam najbolje cuo, ali kolega sa skuterom je na ovom forumu pod imenom, @Rancic (pozdrav, i ako sam pogresio ime, izvini). Odlican put do Vlasinskog jezera. Bas je lepo i trebalo bi ovde doci na koji dan. Prelazim Bugarsku kod Ribarica. Nema vozila i jedino sto su merili temperaturu. Nedelja je i kasno po podne, pa nema gde da se promeni novac ali na benzinskoj stanici primaju evre. Samo u manjim apoenima kako bi vam vratili u levima a da ne bude klasicna promena novca. Odmah kupim i mapu i dalje ka danasnjoj destinaciji, Rila. Taman stizem da nadjem smestaj za videla. I ovde su primili evre. Ovom prilikom sam koristio taktiku nalazenja smestaja na licu mesta. Predhodno sam preko bookinga pogledao nekoliko lokacija sa nizim cenama da imam odakle da pocnem potragu.