Baš sam krenuo da pišem da su im odredili pritvor Možda je vreme grupno skočiti do Užica.

Ča je život vengo fantažija

Za nas koji smo do sad samo ta komercijalne plaže obilazili, šta bi preporučio da budemo malo više lokalni? Bio sam pre tri nedelje u Tučepima na dan i u Baškoj vodi na dan i i dalje stojim pri tome da je Makarska rivijera najlepše more na kom sam bio. Sad gledam kako da opet skočim dole, ali na malo duže, na oko 7 dana.

Čekaj, prešao si 100k na MT800? Ako sam dobro skapirao, daj neki osvrt kako se ponašao motor u smislu performansi i održavanja.

Drugar ima ove gume na CF 450 i zadovoljan je njima. Krivinarili smo zajedno i nije bilo nikakvih problema.

Draki, odlična ti je ova ruta. Vozio sam preko Romanije pre mesec dana, a od Tutina do Zlatara pre oko dva (možda i tri) meseca i sve je krivina za krivinom. Imao sam u vidu ovaj skup, ali još ne mogu da obećam da ću moći da dođem, svakako bih voleo.

Sve bih im oprostio samo da su ostavili pravi zvuk Honde

Ne poznajem momka, ali drugar ga zna. Ne znam detalje nesreće.

Juče u Kneza Miloša bio je sudar Dačije i motora. Dačija je išla u smeru ka gradu i krenula da skrene levo u jednu od poprečnih ulica koje vode na Savsku. Kako stoje stvari, presekla je put motoru na kom su bila dva momka i došlo je do udesa. Motor je bio dobrano skrljan, a momci svesni ležali na ulici, ali u šoku. Nije bilo krvi. Već je policija bila stigla i čekala se hitna. U pitanju je naked Kawasaki tamno plave boje, na kratak pogled sličan ER5, ali bih rekao da je jači. Zna li neko momke i kako su prošli?

Kad je Veterinarski u pitanju, pominjalo se da su panduri to mesto pikirali prošlog puta za svoje autopbuse i da je očekivanje da će biti tako i sada. Hvala na ostalim predlozima

BUS na poziv studenata organizuje okupljanje, dolazak i bivstvovanje na samom protestu. Kao što je navedeno u pozivu, ne ide se u defile, već je molba studenata da se pomogne oko organizacije i održavanja reda i mira. Dakle, ne da nekoga hapsimo, bijemo i slično, već da se potrudimo koliko god možemo da se eventualne opasne situacije i ponašanja smire i ne kulminiraju na bilo koji način. BUS je bio već na raznim mestima od kojih su najsvežija Kosjerić i Zaječar (dva puta u tri nedelje) uz veterane i IT blokadu (da izvinu ostale neformalne organizacije ako su bile, a ne spominjem ih) i ima jako dobru saradnju sa studentima. Ja sam se od skora malo više uključio i mogu da stanem uz ove ljude. Hoću da kažem, priča je zdrava i sa ciljem da se pomogne u studentskoj borbi. Svi koji žele da protest protekne mirno i da u tome pomognu su dobrodošli.

Kažu da su ga već oko 2006. malo doveli u red. Meni se na tom modelu ne sviđaju farovi, pa mi je onda i ceo motor manje lep auspusi i kontrolna tabla su super

Provozao sam F850 pre neki dan i razlika je primetna u odnosu na F800. Prvo, nema vibracija kao na prvoj verziji. Drugo, u Dynamic modu, motor je mnogo žustriji i zabavniji za vožnju. Treće, zvuk mi se čini lepšim. Što se same povoznosti tiče, nisam primetio neku razliku, ali nisam ni imao prilike da krivinarim.

Da, ja uvek vozim sa čepovima. Ne zbog zupčanika, već zbog onog šištanja vetra koje mogu da se zakunem da je štetnije nego bilo koja druga buka na motoru.

Čitam da je Divac slomio kuk i da je uspešno operisan.

Na ovome ti zavidim Nemoj da žuriš na vtec 2002+, čuo sam ljude da nisu baš zadovoljni njim bili. Hoću da kažem, dobro provozaj pre kupovine, pa posle radi šta 'očeš

U kontaktu smo, još nije definisano, čekaju se studenti prvo između sebe da se usaglase.

Taj plavi je moj, a nalepnicu su mi to jutro zalepili drugari da me sprdaju

@Grnca jel pricas o ovom motoru

Upoznao sam jednog momka koji je razmišljao da ga proda, proveriću, pa ti javljam. Edit: šaljem ti kontakt u pp. Inače, prešao sam 1800km u zadnja četiri dana VFR-om, dobar deo po Jadranci. Trebalo je ovo da bude putovanje da me mine želja, pa da predam motor ćaletu, al sad opet imam želju da ga vozim

Hmm, možda bih ja bio zainteresovan za sedište, ali bih morao da dođem da pogledam

Uh, top muzički program u Kosjeriću! Samo da se Oliver ne upropasti kao i obično i krene da baljezga između pesama, ima da im se namesti na penal za razvlačenje po "medijima".

Super ti je ova tema, ne zabušavaj, daj dalje

Čekaj, šta je bilo sa Red Bull nalepnicama na motoru?

Dan 10 Veče pre večerao sam tunjevinu, bacio konzervu u kesu za đubre i kesu, pošto sam i sam mogao da osetim da smrdi ona konzerva tunjevine, pomerio nekih 7-8 metara od šatora. Čuvši ovo blisko zavijanje ne-baš-domaćih-životinja, prvo na šta sam pomislio kad sam se probudio je da li su legendice namirisale one ostatke od tunjevine, pa me traže da mi pokucaju na vrata da im predam sve hrane što mi je ostalo. Pošto je ovo poslednje jutro na kampovanju, baš mi i nije mnogo šta ostalo, pa bi jedino na meniju mogla biti moja malnkost . Reći ću samo da do 7h nisam baš više zaspao, mada jesam dremuckao u pauzama zavijanja Pošto je put do Beograda dug, sat sam navio na 7h i planirao sam da budem spreman da krenem najkasnije do devet. Iz iskustva znam da kada kampujem, treba mi oko dva sata da spakujem šator i spremim se za polazak, te sam tako i tempirao ustajanje. Ipak, hendikep danas predstavlja to što u Šavniku građani blokiraju put od podneva do oko šest popodne, pa imam pritisak da prođem Šavnik pre toga. Spremni za polazak Zato, odlažem doručak i već u 8.20h sam na motoru. Bacam pogled na mesto koje me je u potpunosti kupilo. Zapravo, otkrilo mi je lice Crne Gore koje do sad nisam poznavao – neopterećeno turistima, gradnjom i prljavštinom koja neminovno prati horde turista. Čisto, otvoreno, more dalo je poziv da mu se vratim nekad u budućnosti, a na meni je da nađem vreme da ga opet vidim. Dan za polazak kući kao da smo savršeno odabrali. Vreme se malo pokvarilo, pa me do silaska sa Luštice prati oblak kišice i tera me da za svaki slučaj uskočim u kišno odelo. Srećom, kišu ću uspeti da ostavim iza sebe već u Tivtu gde sipam gorivo i nastavljam ka trajektu nakon čije vožnje se osećam mnogo mirnije – uspeo sam da se ukrcam par minuta pre polaska bez bačenog vremena. Sišavši sa broda, pitanje oko toga koliko će mi vremena trebati do Durmitora i da li će me uhvatiti blokada u Šavniku je samo moje. Zbog toga, pratim putokaz za Nikšić i otvaram gas na motoru koji sam do sad dovoljno naučio da mogu da se igram njim. Put u planine je prelep i za vožnju i za uživanje. Na moju veliku žalost, zbog žurbe nisam stao da se slikam na jednom prelepom vidikovcu na Boku. Umesto toga pretekao sam sva kola koja sam mogao da vidim i obrijao gumu. Krivine su lepe i duge, saobraćaj nije previše gust, a kvalitet puta savršen. Jedine pauze koje pratim je da se obučem, jer na visini nije baš za vožnju u majici i jakni, već valja luftere zatvoriti i obući još jedan sloj odeće. Uz maksimalnu koncentraciju i želju da mi ni jedna lepa krivina ne prođe ne iskorišćeno, pretičem sve što uslovi saobraćaja dozvoljavaju i na Durmitor stižem oko 11.20h. Ma šta ja radio, Gugl je bio u pravu da je tri sata neophodno sa Luštice do ove prelepe planine. Već nekoliko mi se puta pokazalo da procena koje mape daju ne greši i da može biti max 10 minuta razlike u moju korist između moje vožnje i njihove procene ili mogu da putujem duže. Stigavši gore, Jaro me čeka na Crnom Jezeru gde konačno doručkujem, pa zajedno nastavljamo ka Pljevljama, rodnom mestu našeg @kokot gde nas on čeka da se svi zajedno vratimo u BG. Usput stajemo da bacimo fotku kod mosta na Tari i bez daljeg okolišanja peglamo ka pumpi gde nas čeka drugar, sipamo gorivo i nastavljamo dalje. Ko je vozio od Pljevalja do granice, zna da je onaj uspon do skoro samog graničnog prelaza prelep za vožnju. Mada sam do sad ja bio prvi i vozio ispred Jarana, prvo mesto u formaciji prepuštam novopridošlom članu današnje ekspedicije, jer vozi kao životinja, a uz to je i na bržem motoru. Njegova Super Tenera i moj BMW mogu da se mere samo po visini . Kako sam pre par dana se trudio da Dekija pratim u stopu, to činim i danas sa @kokotom. On vozi malo agresivnije od Dekija, pa mi tu i tamo i beži, mada to samo treba da poželi i ostajemo svi daleko iza njega. I pored toga ja jako uživam u ovom delu vožnje, a pogotovu zbog toga što po prvi put u životu van poligona i potpuno neplanirano gulim fuzastere. I sam sam se iznenadio kad zagrebah asfalt, te refleksno otpustih ručicu gasa i uspravih motor. Da je bilo planirano, verovatno otpuštanja gasa ne bi bilo Danas je nedelja, 3. maj i jako puno nas koji smo iskoristili ove slobodne dane se vraća kući. To znači da je gužva na graničnom prelazu duža od kilometar. Hvala bogu na dva točka smo, pa se umuvavamo na 2-3 automobila pred kućicu, ali onda shvatamo da je kućica za kontrolu tek ona tamo dalje i da ispred ipak imamo malo više kola. Sve u svemu, malo smo se načekali, ali bez problema uđosmo u Srbiju i nastavljamo put dalje. Kao što znate, ovaj deo puta nije mnogo atraktivan za vožnju, a i u Novoj Varoši ima i kamera, pa ne ludujemo, već se malo opuštamo pred spust u Kokin brod i onaj prelep uspon na Zlatibor. Pre oko mesec dana bio sam na protestu u Pazaru i već sam skoro vozio ovu deonicu. Danas se nadam da ponovim uživanje od tad, ali i od prošle godine kada sam Hondom u dve prilike (za svoje pojmove) proleteo ovom deonicom. Jaran je prvi u nizu, ja sam odmah iza, dok nas Milenko prati. Tu i tamo se nađe poneki kamion ispred nas ikao drugom u formaciji stalno mi je u glavi „ajmo gas Jarane, pretiči sad kad je put dosadan“. Ipak, on je malo oprezniji od mene i neka mesta na kojima bih ja pretekao, on propušta. Uplašivši se da ćemo zaglaviti iza kamiona na najlepšem delu puta, pretičem i Jara i kamione čim se prva prilika ukazala i zavrćem gas i krećem da diktiram tempo. Sa svakim s kim vozim imam dogovor – kada dođu lepe krivine, onaj brži ide ispred i vozi svoju vožnju. Ne gleda se u retrovizor da se vidi gde je onaj drugi. Ako drugom odgovara da prati tempo, odlično. Ako ne, čekamo se kada se lep deo završi. Zato kada sam preskočio Mihaila, ne popuštam gas. Zbog ovog dela puta volim ovuda da idem, pa ako zatreba, tu je telefon, a tu je i Milenko da me stigne ako zatreba. Još jednom u ovoj idili u jednoj od krivina, ponovo nenamerno, gulim levi fuzaster. Osmeh mi ne bi silazio sa lica, samo da mogu da se nasmejem. Fokusiran sam na krivine i moja kamena faca to i pokazuje. Do pauze u Zorinoj krčmi nećemo se svi spojiti, ali Milenko uspeva da me ujuri u zadnji čas da stanem, jer ja o ovoj krčmi ništa ne znam, pa ni da tu treba da ručamo Posle komplet lepinja, svima nam je jasno šta sledi – popeli smo se na Zlatibor i sad dalje ćemo se guziti sa zemljacima koji vole praznike da provedu u Kaluđerici više nadmorske visine. Ovog smo dela bili svesni. Ono čemu se nismo nadali je kolona koja će biti duga od kružnog toka na Zlatiboru, preko spusta u Užice (ovde je uvek kolona), ali sve do Čačka! Eventualno ona zaravan u Sevojnu će biti malo rasterećenija, ali pričamo o par kilometara sve ukupno. Nema nam druge, valja preticati. Tako i bi. Od Zlatibora do autoputa možda smo 10% vremena vozili u svojoj traci. Ostatak vremena i kad god se ukazala prilika bili smo u preticanju. Da nismo, ja ne znam kada bismo došli kući. Bilo je naporno i umarajuće. Konstanta koncentracija, konstantno gas-kočnica-retrovizori-beži u desno da ovaj iza ima gde da se skloni od nadolazećeg saobraćaja. Izašavši na autoput i stigavši na pumpu skidamo kacige, a svakome osmeh i oduševljenje na licu. Srećni što smo uspeli da se probijemo, bacamo koske i pravimo zasluženu pauzu. Pauza na pumpi i manjak entuzijazma na večini naših lica Ne baš najsrećniji momenat predstavlja to što je pumpa zakrčena! Ne točilice, kad smo videli situaciju, nismo ni pomislili da točimo gorivo. Posle onog ludila na Ibarskoj, ovde je stalo par autobusa i ko zna koliko automobila i na pumpu se ne može ući koliki je red na vratima. Uvek spreman na improvizaciju, Jaro vadi plin, rešo i džezvu i kuva dve domaće za kafeljupce. Za mene koji ne je ne pijem, dovoljno je i olakšavanje u travi, jer se do wc-a ne može. Kako to obično bila, izlazak na autoput predstavlja i uvod u sam kraj putovanja. Preostaje nam da poslednja dva sata izvozamo bez bilo kakve presije ili naleta adrenalina. To je to. Od kiše i niske temperature do mora i kupanja u istom, nazad u veliki prljavi grad. Sutra se radi, pa i ovo oduševljenje putovanjem zameniće obaveze, sastanci i povremeno nerviranje. No, to je sutra. Danas imamo još malo vremena da mislimo o prethodnim danima do narednog jutra.