Da podinem oglas. Sve ukupno vožena do deset puta. Pre neki dan sam joj dao još jednu šansu, ali nije to to.

Prvi prvi Kao što to obično biva, planovi se prave, a kad dođe vreme da se ostvare, obaveze umeju da umešaju prste. Umesto da svi zajedno krenemo istog jutra, krećemo u etapama. Deki Majstor, Deki Panter, Vojo i Jaran kreću već negde oko 10h iz Beograda. Ja zbog obaveza ću sesti na motor tek negde oko 14.30 popodne, Lule i Kum će tek preksutra ka nama, a za @kokot sve što znamo je da danas neće i da verovatno neće uopšte moći da krene iako je on organizovao sve. Srećom, uspeće da nam se pridruži posle par dana kad smo seli na jagnjetinu kod Kovačevića u Donjoj Jablanici. Dakle, nije se čak ni zbog nas potrudio da dođe, već zbog pečenja Spreman za put Elem, završivši sve obaveze koje sam imao, u 14.30h sedam na motor i, pošto Bihać nije blizu, nemam druge opcije nego da izađem na autoput i krenem put Hrvatske. Zbog prognoze koja nije bila sjajna, lomio sam se da li da nosim i kišnu postavu i kišno odelo, ali sam odlučio da je odelo dovoljno i nisam pogrešio. Već po navici, na ulasku u Hrvatsku je ozbiljna gužva, ali iako nije vrućina napolju, ne stajem u red, već se probijam na početak, oko 3-4 automobila od kontrole, da baš ne preterujem. Bez problema prelazim granicu i nastavljam dalje. Plan je da idem do Jasenovca, tu uđem u BiH, pa da vozim uz Unu sve do Bihaća. Ovaj plan i jeste sproveden u delo, međutim već kod Slavonskog Broda kreće da pada kiša, ja oblačim ono lepo zapakovano kišno odelo koje maltene neću skidati narednih par dana. Po prelasku u BiH stajem na prvu pumpu, a onda i u prvi restoran tačno prekoputa gde klopam super gurmansku pljeskavicu. Roštilj mi je sve u svemu malo dosadio, ali pošto se samo roštilj nudi, nisam mogao mnogo da biram. Da treba da klopam ovde još jednom, opet bih isto naručio. Po kiši sam navikao da vozim, međutim, iz nekog razloga, ovo je već drugo putovanje na kome imam problem sa magljenjem vizira. Iz tog razloga, promenio sam i pinlock skoro, ali ni to nije pomoglo. Ovo je nezgodacija koja će baš uticati na vožnju na ovom putu. Ovog, prvog, dana, utiče tako da jedva išta vidim čim je pao mrak i više vozim sa vizirom podignutim na pola nego sa zatvorenim. Momci koji su ranije jutros krenuli su dosta vremena proveli u Banji Luci i načelno bismo i mogli da se nađemo da vozimo dalje zajedno da ja nisam seo da jedem i da me put vodi za Prijedor. Kako to nije slučaj, dogovaramo da se da se vidimo u smeštaju, te ja nastavljam da pratim Unu kroz dosta prave i ni malo opterećene puteve ovog dela Bosne. Tu i tamo zastanem na po kojoj pumpi da skinem vizir i probam da sredim pinlock, ali u jednom trenutku se predajem i odlučujem da mi danas nema pomoći. Mrkli je mrak, a dolazi jedna jako lepa deonica za vožnju. U pitanju je poslednjih 33km od Bosanske Krupe do Bihaća. Put krivuda, sa leve strane je stenje i planina, a sa desne Una lagano teče. Već sam prolazio ovuda i znam da ovaj deo obećava za vožnju. Avaj, ja na ovoj deonici u mrklom mraku i vizirom koji je pun vode i magle nikako ne mogu da uživam. Zbog toga, vozim brzinom do 50km/h i žmirkam da vidim kuda ide put. Po ulasku u Bihać, šta mi drugo preostaje? Negde je oko 22h i sve o čemu razmišljam je topao tuš i hladno pivo. Stajem na pumpu da uzmem za svakog po malo piva i odlazim u smeštaj gde me deo ekipe već čeka, dok je drugi deo takođe otišao po pivo. U nadi da će mi rešiti problem na dalje, skidam pinlock i ostavljam njega i vizir odvojene preko noći da se skroz lepo osuše. Pošto smo svi mrtvi umorni, a nadrukali smo grejanje (napolju je em vlažno em hladno), posle dve konzerve smo spremni za spavanje.

Hvala lepo @Tedybear

Jednu kratku vožnju sam već neko vreme hteo da pomenem, ali nikako da sednem da kucnem nešto ozbiljno u ovom delu foruma. Elem, kad je bio protest u Pazaru, grupno se spustismo dole, klopasmo kod Januza ćevape, ispratismo program i na spavanje u halu. Energija je bila fantastična i mislim da svi koji su bili na ovom protestu to mogu i da potvrde. Sutradan, na predlog @pedjacupavac odlučih se da posetim Motoklub Tutin koji je tog dana organizovao otvaranje sezone. Pošto se Peđa sa ekipom već uputio ka njima, a mene je čekalo još bar pola sata pre nego što budem u prilici da krenem, računao sam da kad se popnem gore, on će već biti tamo. Pošto nisam znao gde je tačno klub, a videh jednog momka na motoru na pumpi, upoznah se sa njim i dogovorismo se da ga pratim, on ide na isto mesto. Peđa do mog dolaska još nije stigao, što ja nisam znao, već sam samouvereno ušao na parking naočigled lokalnih posmatrača od kojih nit ja poznajem nekoga nit mene i moj motor iko zna. Sve što znam su putopisi koje sam čitao na forumu. I pored toga, kako sam sišao sa motora, odmah me sačekaše da se upoznajmo i požele mi dobrodošlicu @ADNAN TT i Džo, majstor iza clubhouse-a i inventara u njemu. Ko ono nije video, taj je mnogo propustio, jer klub je baš onakav kakvim ga jedan bajker može zamisliti i poželeti da svaki izgleda. Pored njih, stvori se i, čini mi se, Enes, maltene moj privatni vodič. Uvede me u klub, posluži me pićem, te stadosmo da pričamo i bolje se upoznamo. Hteo bih još jednom da se zahvalim Adnanu i momcima na gostoprimstvu, jer iako me ne poznaju, odmah su se potrudili da se osećam dobrodošlo i komforno. Štaviše, kada je lokalna ekipa krenula u vožnju i zaključala klub, a meni je u njemu ostao telefon na punjaču, samo sam imao opciju da krenem za njima da ih stignem i da se neko vrati sa mnom da mi otvori kako bih uzeo telefon. U tih pola sata žurbe za njima po prelepom Pešteru, jedini putokaz koji sam imao bili su ljudi kod kojih sam se raspitivao da li su videli grupu motora i u kom smeru su otišli. Stigoh ih na jednoj pumpi (da nisu stali na pumpu, ne znam gde bih ih stigao ), ali umesto da se neko vrati sa mnom i propusti vožnju, Adnan mi dade ključ i uputstvo gde da ga ostavim da ih sačeka u povratku. Kapa dole za veru u ljude Sve zakjučano i došlo vreme nastaviti dalje odakle se došlo Malo je reći da se radujem povratku u Tutin i svima bih preporučio da upoznaju lokalnu ekipu To nisam ja, to je moja Schauma Nakon što sam uzeo telefon, vratih se istim putem kuda sam žurio po ključ i nazad, samo sad nastavih dalje ka Sjenici gde sam dobio preporuku za jagnjetinu. Odatle, preko Zlatara na Novu Varoš, Zlatibor i kući. Vreme je bilo odlično za vožnju i navikavanje na novi motor

Do kad će biti ovog zatvaranja? Moja ekipa baš gledao posetu Sloveniji i Vršič nam je na listi za ne propustiti.

Sve do ove godine, delio sam sezone. Počinjale su negde u martu-aprilu (ako ne računamo poneki lep dan u januaru koji se desi) i trajale do novembra. Onda su se desili studenti i Deda Mrazevi na kojima sam po prvi put učestvovao i sve se promenilo. Sad mi je teško da povučem granicu gde je prošla sezona stala, a gde je ova počela. Sad, kad čujem da me neko pita koliko sam km prešao ove godine, stvarno ne znam šta da odgovorim, granice su se izmrljale. Zbog toga, rešio sam da ovu sezonu računam od dana kada sam kupio BMW. To je bilo u februaru. Mada sam se navozao ove zime, radovao sam se dolasku lepog vremena, jer lepo vreme znači i lepše vožnje. Praznici oko prvog maja pokazali su se kao fantastičan momenat da se novi motor zaista proba na jednoj višednevnoj turi i da se vidi kako se kotira spram VFR mašine. @kokot je smislio rutu, a mi smo je pratili. Mada ste navikli da moji putopisi imaju jednog jedinog glavnog i odgovornog, to u ovoj priči nije slučaj. Nit sam bio glavni nit sam bio odgovorni, već smo svi tu odgovornost preuzeli na jednake časti, pa da me pitate ko je bio vođa, ne bih mogao da kažem. Sve što ja znam je ko je bio na čelu kolone, a čak ni to nisam bio ja Ekspediciju su činili sledeći momci: Deki Majstor – nije majstor samo zato što vozi majstorski, nego i zato što smo se navadili na njegovu radionicu da čačkamo sve moguće sitnice na motoru, pa tek onda idemo kod naših majstora ako Deki nešto slučajne ne zna. Lako ga je pomešati sa @kokot jer voze Super Teneru u istim bojama. Možeš da pratiti po krivinama samo kad sedne na svoj MT450, u drugim slučajevima ti pobegne, samo ako to poželi. Naslov teme preuzeo sam od Dekija i njegovog prvog klipa iz serijala u kom dokumentuje ovu našu avanturu Deki Panter – navija za Zvezdu, nadimak dobio kad je Panter usrao Zvezdu prošlog oktobra, a mi svi tu utakmicu pratili iz udobnosti smeštaja u Mostaru TRK-om 702 bez problema drži tempo sa nama na ne-Kinezima Vojo – ko o čemu Vojo bruji o (Hondi) Africi i black metalu, a i to onda kad ne priča o seksu ili ne plače što je prodao Transalpa Jaran Mihailo – naš Jaro iz Han Pijeska, mesta sa dva godišnja doba – zima sa snegom i zima bez snega. Ako vas povede na kampovanje, računajte da imate ličnog kuvara. Na njegov Strom 650 nema šta ne može da se napakuje, samo kotlić još nije poneo, kaže možda nekad umesto kacige Lule – Somborac koji je smrtna presuda Japancima. Još se nije navikao na topografiju sa krivinama, pa bi da ih ispravi da bude sve kao putevi u Vojvodini. Posle dva Japanca prešao na KTM-a u nadi da teže padaju. Priključio se sa dva dana zakašnjenja Peđa Kum – Luletov kum na CBR-u po prvi put s nama krenuo na vozanje. Ako je Lule smrt za Japance, onda je ovaj kraj za slobodne devojke. Kad prigusti i krenu crne misli, spasavaj se koja može @kokot – idejni tvorac cele rute i glavni organizator. Napravio plan puta i rezervisao smeštaje, vodiča u Željavi, izračunao tačno u dinar koliko će da nas izađu troškovi, ali na vremenske uslove nije mislio. Kad je video da će kiša, odustao od puta; priključio se kad je krenulo sunce , ako njega pitate, sunce nam je sinulo jer ga nam je on doneo; složili smo se da se ne slažemo Moja malenkost o kojoj sve znamo i moj BMW o kome i ja jedva da išta znam Ruta:

Moj prvi put u Subotici od 2009. a i tad sam bio jako kratko, pre toga, 1999. Iznenađen sam koliko je grad lep i zelen. Baš su nas upropastili i zabetonirali u Beogradu. Elem, svaka čast domaćinima na gastronomskoj ponudi, bilo je svega: pečenja, gulaša, pasulja, peciva... Mi smo do 23h ostali i stigli kući oko 1h, kad upalih instagram i videh da čim smo otišli ćaciji pokušali da naprave sranje, ali su ih kolege i policija sredili. S obzirom da su krenuli u akciju tek kad smo drugar i ja otišli, sad je jasno koga se zaista plaše

Vidiš da je kolega iz Makedonije i da će ući u Srbiju iz Rumunije, pa da ne juri menjačnicu samo za skelu kad na drugim mestima može da plaća karticom.

Nema kineza čiji farovi ne biju i ne zaslepljuju. Drugari voze TRK 702 i 450 MT i uvek ih puštam ispred sebe, jer ako su iza, moram da držim ruku ispred retrovizora da me svetlo ne bije.

Ja sad vidim ove zadnje postove. Meni je Krakov ostao u jako lepom sećanju, bukvalno jedini grad gde sam baš mogao sebe da zamislim da živim. Što se tiče rudnika soli, meni se nije dopao, jer sam ga doživao kao ozbiljnu komercijalu, ali bio sam tamo 2011. i ko zna, možda bih danas promenio mišljenje. Što se tiče Aušvica, nikako propustiti.

Nije ovo ništa čudno, na raznim mestima po Evropi imaš tačno vreme kad ulaziš kako se ne bi stvarale (prekomerne) gužve. Alhambra i katedrala u Sevilji su prve koje mi padaju na pamet.

Pre dve nedelje smo vozili baš ovo što je @Skittles pisao: BG-Jasenovac-Bihać, muvanje po tom kraju i naravno Željava, ovaj put sa vodičem, ako nekoga interesuje, mogu da ga preporučim, posle se spustili do Senja i vozili do Karlobaga - Bihać - Konjic i bunker - Mosta - kampovanje kod Žanjica 3 dana za prvi maj, vreme savršeno. Možda bude i neki putopis, videćemo

@Strale jel si video koja je cena skele? Ja sam bio redovan korisnik, ali su poprilično poskupeli prošle godine i godine pre.

Ovo je Srbija, ima kod nas i sa više od 800k na satu

Od februara kad sam uzeo bmw-a, juče prešao magičnu cifru od 5.000km na njemu. I još nešto sam na hondi vozikao pre toga, možda 500km. Sve u svemu najbolji početak sezone do sad.

Ja zbog posla neću moći da se pridružim, ali podržavam sve koji odu

Ne bi trebalo da na ovoj ruti ima problema sa vizom. Maštam ovih dana o delu ove rute, pa sam i sam istraživao. Prečica koju je naveo za povratak je verovatno Moskva-Minsk-Srbija.

+1

Svi zavide na 50 slobodnih dana, a niko da da otkaz Svaka čast prijatelju, radujemo se da pročitamo putopis. Kuda si planirao, preko Male Azije ili na Rusiju?

Da, da, vidiš, nisam primetio na mapi da ste planirali da se spuštate ka Sarandi tom magistralom koja nije pored mora. SH8 koji ide tačno uz more ne smete propustiti. Ta magistrala koju vam je dao Google je dobar put i može da se vozi, ali SH8 je bomba sa predelima, pogotovu prevoj preko Llogara nacionalnog parka.

Preko Tresibabe je bilo lepo za vožnju kad sam pre nekoliko godina prošao. Voziš obrazrivo na spustu kroz Majdanpek jer je užasno sklisak asfalt i neki su tu, maltene na pravcu, već padali.

Što se tiče Albanije, sve sam to prošao, nemaš problema.

Mene sad interesuje, jel ova skalamerija ima dno, pa nosiš negde da prazniš ili je samo stolica, pa ostavljaš ostatke iza sebe?

https://www.aliexpress.com/item/1005006770175750.html?spm=a2g0o.productlist.main.59.7f2392880JfPrC&algo_pvid=9891c38d-ce1f-46e0-90e1-f970bcfb4b72&algo_exp_id=9891c38d-ce1f-46e0-90e1-f970bcfb4b72-29&pdp_ext_f={"order"%3A"2"%2C"eval"%3A"1"}&pdp_npi=4%40dis!EUR!50.88!42.74!!!399.04!335.19!%40210385bb17437656159745217e4ff0!12000038241347062!sea!SRB!825500106!X&curPageLogUid=W8oNUenYNXMH&utparam-url=scene%3Asearch|query_from%3A

Ima li neko da je vozio ovu deonicu u Albaniji? Vidim da može da se vozi, kako stoje stvari nije sjajan put, ali može da se prođe.