Ју мисд д поинт.
Ево ти конкретно: мој отац, са својих шездесет и којом, седне на Томосић и лаганезе клајс-клајс, оде да обиђе њиву, да види како је ник'о кукуруз, кол'ко ће још требати житу да сазри или оде до фудбалског игралишта да одгледа утакмицу нашег сеоског тима. И онда га заустави ревносни полисмен и због "папирних" 5 км на сат напише казну, јер поред возачке "Б" категорије (коју вероватно неће понети јер стоји у ауту), он нема и "А" категорију? На страну то што ће за тај исти Томосић, новопечени мотоцикл, у року од пар година, само за регистрацију, отићи више новца него што сам кошта - то је друга прича.
Разумем и да власти 'оће да узму новце (пошто се чини да и на њих може да се примени твој завет за запињање, јер то упорно не чине), али сви видимо да се та отимачка пракса примењује у свим контактима нас - плебса и државних институција. Није место да овде пишем са чиме се ја, као пољопривредник, суочавам, али видим да у ретко чему држава не одмаже ономе ко покушава да ради нешто. Све то ме мало више убија у појам.