Odlično

Ujutro (doručak i kafica u lokalnoj pekari), nastavljam na zapad uz Dunav. U početku je nasip asfaltiran.. Malo kasnije prelazi na klasični zemljani. Staza vodi kroz lovište Karađorđevo. Otvoriš kapiju, uđeš, zatvoriš kapiju. Kućni red. Nedaleko odatle izađeš na isti način i nastaviš nasipom.. Tako stignem u Apatin. Iz nekog razloga kog se trenutno ne mogu setiti sam asfaltnom nastavio do Sombora (verovatno do prve trafike), i vratio se na nasip prema Bezdanu. Tu negde se završava moje praćenje Dunava. Sad vozim na sever kroz njive prema Subotici i Horgošu kako bih uhvatio sledeću reku. Tisa. Sređeni trekovi na: https://www.enduro-balkan.com/

Preko Fruške gore asfaltom do Banoštora, gde sačekah skelu za drugu stranu Dunava (do malo pre sam pratio Savu uzvodno, sad Dunav). Na Dunavskom nasipu sa Vojvođanske strane ulazim u "Dunavsku biciklističku rutu" koju je Jone napravio pre 10-tak godina.. Koju pratim do Bačke Palanke. Tu sam planirao spavanje i upoznavanje grada. Interesantno, ali nema jeftinog spavanja u Bačkoj Palanci. U svim prihvatljivim smeštajima-kafanama-konačištima, su u toku svadbena veselja (subota veče..), a to znači bez sna do ranih jutarnjih sati. Tako nađoh konobu u šumi malo pre ulaza u Palanku koja za to veče nema ništa organizovano, gde sobu platih 2.500 din. Bilo bi upola da su dva vozača. Sređeni trekovi na: https://www.enduro-balkan.com/

Kakvo proleće? Pali odmah, vidi vreme...

Savski nasip - Obedska bara - Nikinci - Banoštor (skela), - Bačka Palanka - Apatin - Bezdan - Stanišić - Bajmok - Subotica - Horgoš - Kanjiža - Senta - Ada - Arača - Slano kopovo - Uzdin - Padina - Pančevo Oko 700 km vožnje nasipima, poljskim putevima i (na žalost), nešto asfalta. Prilično relaksirana i opuštena tura koja nema preteranih "off froad" težina, pa je prikladna za one koji bi da se nagledaju reka, uživaju u tišini i cvrkutu ptica, kao i za one koji sebe smatraju početnicima u vožnji van asfalta. Razmišljao sam da li da ovu produženu vikend vožnju uopšte stavljam na forum, jer nekako sam nakupio previše asfaltnih puteva na njoj, ali pošto sam tu priču započeo na: onda je i red da je završim. Kreno istim "putem" kao i u prošlom postu, znači nasipom do Obedske Bare.. Stao na kaficu kod ulaza u park.. Nešto naroda ima, dežurni rendžer mi skuva kafu i razmenismo po koju. Vodostaj nije bog-zna-šta pa vožnja čamcem za sada odpada.. Dalje produžim uz Savu, opet do početka južne strane vojnog poligona, sa nadom da ću negde uspeti da se provučem, ali budna vojska zna sa kime ima posla pa je pedantno ušuškala sve prolaze kako ovakvi gilipteri ne bi kojim slučajem snimili neku od svetskih-sega-mega-ultra-giga vojnih tajni i to prodala nekoj neprijateljskoj stranoj sili.. Razočaran (opet), se vratim do Obreža, odatle pored Ogara i preko Nikinaca i Hrtkovaca se uputim prema Fruškoj Gori. Sređeni trekovi na: https://www.enduro-balkan.com/

Znaš kako se kaže: Svako putovanje počinje prvim korakom. Ti si već napravio dva (hoćeš i imaš kombi za prevoz motora). Ostaje da nabaviš motor za koji veruješ da je dorasao putu, skupiš pare za avanturu, oslobodiš vreme na poslu, ubediš ženu da je to dobro za brak i porodicu i ostaviš im dovoljno para da imaju za život, familiju da te ne cimaju za sve i svašta u tom periodu, upoznaš sa-patnike, voziš malo sa njima po lokalnim vukojebinama i uveriš se da nisu totalni kreteni sa kojima ne želiš da se družiš a kamoli voziš... Ali kažem prvi korak je često i najvažniji

Kombi Bg-Đenova-Bg sa putarinama je oko 320 eu. (cca 2.400 km) / 3 osobe-motora= 107 eu. Toliko bih goriva potrošio po motoru sa putarinama i vinjetama, da ne pričam koji je užitak voziti na kramponima auto putem u zimsko vreme.. Trajekt je oko 360 eu (možda može i malo manje...), povratna. Ostali troškovi se vezuju za broj dana na terenu, računao sam sirotinjsku varijantu (15 eu spavanje + 15 eu hrana dnevno..), + gorivo za motor. Pa računaj. Za 2.500 km terenske vožnje mi treba 13 "radnih" dana x 200 km (ako uspemo da izguramo toliko), + par dana odmora u mestima koje nam se svide. Znači 3 nedelje sve zajedno. Možda i malo smanjimo. Ostali troškovi (kurve, piće, tepisi...), po izboru

To sam planirao zadnjih par godina, ali se kockice nikako nistu sklopile. U narednom zimskom periodu (okvirno februar, mart), bih proveo 2 do 3 nedelje u Maroku, gledajući da uglavnom budem van asfaltnih puteva koliko je to moguće. Planinske delove bih izbegavao u ovom periodu (ostaviću ih za drugi put..), a i pustinje noću znaju biti jako hladne. Kako bi sačuvali terenske gume, stavićemo motore u kombi i isti bi ostavio u Đenovi, odatle sa motorom trajektom do npr Tangera. Rutu od cca 2.000 km sam nacrtao pre godinu dana ali će morati da se menja jer je predviđena za prošli oktobar i prelazi preko visokih planinskih prevoja, što sada neće moći... Za sada nas je dvojica u igri, traži se treći za kombi (ili više ako ima zainteresovanih da idu svojim motorom ceo put). Jedno je sigurno. Neće biti dosadno

Konstanca. Osnovali su ga Grci u VI veku n.e., posle podele Rimskog Carstva bio pod Bugarima, zatim kneževinom Vlaškom pa u XV veku pod Osmanlijskim Carstvom. 1878 god, u ratu za nezavisnost Rumunije ga konačno dobijaju današnji domaćini. Najveća Rumunska luka na Crnom moru, što mu je u skoroj prošlosti donelo ogromne beneficije i ubrzani razvoj. Komunisti su njegovu gotovo baroknu arhitekturu rađenu između dva rata skoro satrli, jer nije u duhu soc-realizma. Danas su predgrađa Konstance puna ružnih napuštenih fabrika i betonskih ispljuvaka komunističkog industrijskog poleta. Pa ipak, bez obzira na jake kontraste starih baroknih fasada i stakleno-betonskih nakaza, Konstanca se sve više pretvara u turistički grad. Plaža Majmaja se proteže desetinama kilometara prema severu, skoro do ušća Dunava u Crno More. Ja sam proveo nekoliko dana u tom Crnomorskom gradu pa vam prilažem par sličica. Jedno od jezera, skoro u centru grada. Gradska plaža I načičkani hoteli odmah do plaže E sad, nije mi bila namera da vam držim predavanje iz istorije ili arhitekture ovog na neki način ipak lepog grada, već da malo vozim nepreglednim plažama prema ušću Dunava u Crno More. Znate li kako motor ide po mokrom pesku? Ko raketa! Praktično što brže voziš to je lakše.. Ali posle nekog vremena sam se ipak skoro postiđeno povukao. Na nepreglednim plažama Majmaje na svakih par stotina metara se nađe po neki mladi zaljubljeni par koji bi hteli da budu sami u tom prelepom ambijentu. S, obzirom na prostor to je realno moguće. Nekako mi nije bilo prikladno da prašim motorom pored njih.. Setio sam se svoje mladosti i ako ima nešto što bi na ovom svetu trebalo da bude sveto, to je mladost i ljubav. Tako ti ja ostadoh suva ....., barem što se vožnje tiče i na kraju par lepših motiva Konstance.

Bravo momci! Timski rad je zakon. A solo vožnje su neophodne za izgradnju dobre psihe..

Put je strm i dosta živopisan Silazim u Bušteni. Malo se vozikam okolo da upoznam mesto a onda se vraćam na brdo gde je kamp. Ipak na prvom makadamskom izdvajanju napuštam asfalt.. i vozim par desetina kilometara prema jugu. Uz put se zavlačim u jednu malu dolinu sa mini hidro-centralom i jakim izvorom vode. Malo se muvam okolo i nazad na "glavni" put. Još malo istraživanja po okolnim makadamima.. I ovaj deo ture završavam sa vidikovcem ko sa razglednice. "Pozdrav iz Karpata" ! I za kraj ovog dela malo GPS statistike: Distance: 159,8 km (07:41) / Minimum altitude: 647 m / Maximum altitude: 1804 m / Elevation gain: 3975 m / Elevation loss: -4030 m

Mestimično ima džombavih i strmijih deonica ali ništa preterano. Dok ne dođoh do izlazne žice skijališta iz mesta Bušteni. Odatle se vratih par km nazad i strmijim makadamskim putem prema dolini.

I tako dalje grebenom... Bele tačke na grebenu su ovce. A gde su ovce, tu su i kerovi. Ovi su pristojno veliki, nikad manje od 5 komada po stadu i znaju da budu agresivni. Za njih sam razvio tkzv "agresivno-napadački pristup". Popalim sva svetla na motoru (regularna + dodatne ledove), po mogućstvu na "treptući mod". Tako motor dobije na "strašnoći". Ja ustanem i uspravim se koliko mogu da izgledam veći i strašniji i idem direktno na njih (ako mi putanja to dozvoljava). U prvi mah to ima efekta, oni se zbunjeno povuku za trenutak (verovatno misleći da sam sleteo sa marsa da njih pojedem..), i dok oni re-organizuju redove ja dajem po gasu i bežim koliko me točkovi nose... To uglavnom uspeva. Uglavnom. Južna stena Kostile (2.500 m), i Bucegi plato, tamo sam bio juče.. Po neko merno mesto.. Mislim da ovim delom ide i Rumunski TET, pa ako bog da sledeće godine...

Jutro. Kafa iz automata (makijato, nije loš..), doručak iz sopstvenih zaliha i jaši. Sinaja 1.gpx Sinaja 1.kml Deo puta od kampa prema prevoju na istok je mešavina asfalta i makadama. Taman malo da zagrejem sebe i mašinu. S,obzirom da su mi terenske gume naduvane na 0,8 bara, vrlo sam oprezan na asfaltnim krivinama u senci. Temperaturne razlike su velike pa se lako iznenadiš.. Put vodi u Sinaju na glavnu magistralu, njime nekoliko kilometara na jug i sporednim šumskim putem na drugu stranu brda. Ponekad se pojavi po neka prepreka koju nije problem obići ili preskočiti. Još desetak kilometara krivudavim šumskim putem koji bi trebao da me dovede na greben jug-sever. Na jednom mestu je klizište odnelo deo puta. Mogu li tu proći? Kad vozim sam, višestruko sam oprezniji. Ako završim u jarku čak i sa manjim povredama, jako teško mogu izvući motor sam. Od kako sam skrenuo sa glavnog puta nisam video nikoga, znači prvu pomoć bi tražio dole na 10-tak kilometara prema dolini. Taj ziheraški pristup (oni sa većim fondom reči od mene bi rekli "procena rizika", "detaljno planiranje", "sistematska priprema"...), me je do sada poštedeo dosta nevolja i obično je pametno povući se na sigurniji put. Ali drugog puta nema, a kako neko ko se nikada nije izložio riziku zna da napravi "procenu rizika"? Teorija i praksa se ponekad sukobljavaju na terenu. Zato je u praksi potrebno sagledati teren pre i posle problema, ako je moguće malo prilagoditi putanju (neki kamen pomeriti, neki podmetnuti...), i pregaziti problem. Sad kad gledam slike, čini mi se da tu problema i nema. A tamo sam ozbiljno stiso dupe i ... pregazio ko i svaki jarak. Skoro uvek je problem u glavi, motor može mnogo više nego vozač. Kilometar dalje nailazim na još jedno klizište ali je teren blago nizbrdo i kombinacija sunčevog šarenog svetla kroz listopadnu šumu i moje opuštenosti me zaustavlja na samoj ivici. Zamalo da se zajebem.. Moram biti skoncentrisaniji. Dalji teren me pored par zaseoka vodi na široki greben. TO! 20170910_103709.mp4

Taj deo planine je u stvari jedan neravan plato koji počinje od kraja šumskog pojasa, negde oko 1.600 mnv, do 2.500 metara gde su najvišlji lokalni vrhovi. Jedan deo možete preći uskim ali održavanim asfaltom bilo kojim vozilom do parkinga. Odatle nema motorizovanih vozila ali ima dosta pešaka i poneki planinski bicikl. Sistem turističko-planinarskih domova ostao iz socijalističkog perioda je obnovljen i u funkciji. Preko vikenda je gužva pa ako želite da noćite, bolje se najavite. Domovi su raspoređeni na nekoliko sati hoda. Preko brda ide i ski-gondola, u stvari ceo plato je jedno veliko skijalište, sa strmim stazama koje se spuštaju prema istoku, tj Sinaji. Spavanje u šatorima nije preporučljivo u ovom delu. Ipak je ovo teritorija medveda. Teren je vrhunski za enduro. Čiko, čiko.. ja bih bio vrlo nežan sa gasom i ne bih kopao gumama majke mi... Dan je prohladan, pa nisam poneo vode. Greška! Posle nekoliko sati hoda, usta su se osušila a izvora nigde.. Planinarski dom na 2.500 metara. Popih par čajeva i odmah sam bolje. Nedaleko odatle je još jedan vrh od 2.500m. Koštila. Vreme je za povratak, treba stići do kampa i ustati sutra ranije kako bi uhvatio dan za vožnju.. Da bi ušao u kamp motornim vozilom, moram da gazim pola metra dubok potok. Zato dobar deo kampera ostavlja automobile sa druge strane. Kamp je lepo uređen i radnim danima nema gužve. Sinaja pešački trek.kmz

Jesam, malo i nedovoljno. Nadam se da ću sledeće letnje sezone imati više vremena da prođem cele karpate (moje nacrtane trekove ili TET, nema veze), jer taj masiv mnogo nudi a mi to slabo koristimo...

Mislim da na forumu ima posebna tema o tome, ali vidi na: https://www.tripadvisor.rs/Hotels-g294471-c3-zff29-Serbia-Hotels.html i http://www.camping.rs/sr/t/kamping/ Ali je uglavnom gledam na: http://www.ciklonaut.com/Razno/Spavka.htm i http://freebiking.org/baza-jeftine-spavke Poz..

Firma me poslala na kratki stručni kurs u Kostancu, pa sam uz par dana viška, uspeo da svratim do najbližih obronaka Karpata i tamo provedem neko vreme. Avionski let i renta-kar sam zamenio vožnjom kombijem kako bi poneo motor sa sobom i probao nove terene. To što do Kostance u jednom pravcu ima skoro 1.000 km (sa skretanjem do Karpata), nije me previše zabrinulo. Terao sam i više ranije. Sinaja. Malo mesto u podnožju planinskog masiva Bucegi, koji je deo južnih Karpata. Strastvenim skijašima, planinarima i alpinistima poznato mesto za adrenalinske aktivnosti, ali u zadnje vreme i velika populacija ljudi koji voze planinske bicikle. Gde su planinski bicikli tu su i enduro motori (cenim ja onako bistro i logično..). Problem je u tome što je cela zona nacionalni park i vožnja motornih vozila (računajući i motore.. ), nije dozvoljena. Ali i tu ima razlike naravno. Ako ne vozite u užoj zoni i izbegavate pešačke staze, moguća su odstupanja.. Cilj mi je kamp dosta visoko u šumskom pojasu u srcu planine. 22 h uveče, jako sam blizu kampa. Nalazim se na prevoju gde prestaje asfaltni put i prelazim na makadam. Pada uporna kiša, magla je kao testo, vidljivost je 30-tak metara, ja prilično umoran. Ipak sa kombijem, ja sam u dobroj poziciji da spavam gde mi se svidi, tako da sam se sa zadovoljstvom parkirao na parkingu jedne planinske kuće, preselio iz vozačke kabine u tovarni deo pored motora, uvukao u vreću i slatko zaspao. Ujutro je slika drugačija. Sunce i prelepi tereni.. Do kampa ima još svega nekoliko kilometara, rezervišem kućicu za sebe (12 eu za kućicu, pošto sam sam, za mene 6 eu noć..), i idem dalje da iskoristim dan. Za taj dan sam rešio da napravim jednu planinarsku turu unaokolo (vozio bih ja rado motor, ali se tu nemože...), kako bi bolje upoznao teren.

Bravo!

Taj kraj je jedan od bisera Srbije. Greota je ne videti i par lepota u lokalu: