Sopotnica i okolina, oko 110 km. http://www.klubputnika.org/servis/odredista/jugozapadna/3515-sopotnica Jugozapadna Srbija i deo koji se naslanja na Crnu Goru je jedan od očuvanijih bisera koje nam je majka priroda ostavila u amanet na postepeno uništavanje i degradaciju. Brdsko-planinsko područje bogato rekama i rečicama, kanjonima, kraškim poljima, jamama, pećinama, gustim šumama i prelepim visoravnima. Biljni i životinjski svet je možeš zamisliti kakav.. Obilje srednjovekovnih manastira daje tom kraju posebnu mistiku. Ja sam proveo par dana u kraju i evo delova koji će vas verovatno interesovati: Planinarski dom u Sopotnici je na cca 1.000 m visine, nisam se na vreme najavio, dom je pun. Srećom nosim šator i to se pokazalo kao dobar potez. Noć je vedra i neobično topla. Tabla ispred doma me upoznaje sa domaćim živuljkama.. Na 50 od doma je i simpatična lokalna crkvica.. Slapovi Sopotnice su jako blizu.. U okolnim šumama ih ima još sličnih, ako ste voljni da pešačite. Dalji teren je kao stvoren za hajduke. Motor uživa na ovoj podlozi.. Pri vrhu spazih srnu koja je greškom ušla u ograđeni posed i traži izlaz.. Nisam prilazio kako je ne bih previše uplašio dok se nije snašla.. Kod vrha Jadovnik.. Pogled ka Sjenici prema istoku.. Tu sam izašao na kraću asvaltnu deonicu, ali sam brže-bolje ponovo skrenuo na šoder kod mesta Aljinovići.. I spustio u manastir Mileševo. Nisam ljubitelj velikih komercijalnih manastira, a i malo sam kaljav.. Tako da nisam ulazio. U produžetku je kanjon Mileševke, tu sam par puta dolazio zimi jer se na par mesta formiraju zaleđeni vodopadi.. Neko vreme se vozi trasom velikog soc-realističkog projekta stare Jugoslavije koji nije zaživeo (ali je dosta toga napravljeno), gde su za potrebe filma "Lepa sela lepo gore", snimane neke karakteristične scene.. Savina isposnica.. http://jadovnikmarathon.com/atrakcije.html - "Idem kući kume.. dosta je bilo.." Ispod manastira se može puteljkom na drugu stranu.. do tvrđave Hisaržik.. https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%88%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%86 I dalje nazad prema Sopotnici.. Taman kad sam pomislio da stižem, kad me onako već umornog sačeka jedna zahtevnija deonica.. Pa čovek od silnog napora ogladni.. Ručak na lepom mestu. Šućur isped doma. Nastaviće se.. Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/

Bili, proveli se, vratili.. Mada.. Primetili smo stanoviti nedostatak kapitalnih infrastrukturalnih objekata tipa: tržnih centara, trafika sa slatkišima i slanišima, Mc donalds restorana i sličnih, hotela sa spa i jakuzi servisom kao i klasični manjak wifi servisa.. Izveštaj (kad stigne na red), na uobičajenom mestu.

Kučaj, krug oko (i na), Beljanice, 75 km. Odlična tura, mogu i veći motori. Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/

U četvrtak veče, Icatenej, Lord oblivion i ja idemo u N. P. Đerdap. 340 km terena, kamp varijanta (sve svoje sobom nosi), 3 dana. Najavili su lepo vreme, imamo nameru da se lepo provedemo..

Juhor (brdo iznad Jagodine), oko 70 km. Juhor (774 mnv, planinski greben koji se prostire okvirno sever-jug, malo južno od Jagodine), mi je početni deo Šumadijskog trip-tiha (pored Gledičkih planina i Crnog Vrha), i moram da počnem sa njim. Odmah da kažem da nisam posebno oduševljen ovim brdom, najviše iz razloga što sam se stalno borio za vidike i vozio kroz gustu listopadnu šumu, pa je nekako teško i shvatiti ceo ambijent. Ali pošto sam centralnu Srbiju u ovom postu nekako zapostavio, čitalac bi pomislio da u Šumadiji i nema dobrih lokacija za enduro zaljubljenike, što nije istina. Moj doživljaj je verovatno dopunjen jako raskvašenim terenom (posledica obilne kiše od predhodne noći), ali pošto se nisam previše obazirao na to, dobio sam šta sam i zaslužio. Malo po izlasku iz Jagodine sam zažalio što nemam lakši motor.. I taj put se (srećom), posle nekog vremena unormali.. Ali ne za dugo.. Pa mi se učinila privlačnija varijanta da brdo napadnem sa druge (zapadne), strane. Kao mislim, možda tamo nema toliko blata... (ma važi..) Mitasi protestvuju.. Pogled prema Jagodini.. Sa druge strane sam napao šumskim putem iz mesta Dragoševac, i to mi je u početku izgledalo prilično korektno.. Jedan od redkih vidikovaca pri vrhu grebena.. Velika Morava na vidiku.. I onda napred (ili u ovom slučaju nazad), prema severu.. Na nekim mestima ima i malih pešadijsko-diverzantskih prepreka.. I grebenom nizbrdo prema Jagodini, što logično opet me dovodi do kaljuga koje sam izbegao sa te strane.. Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/ Evo kako to izgleda u živom snimku.

Vozim ga zadnjh par godina, 2006 godište. Nezgodno: - Visok, nije za kratkonoge, - traži redovno i korektno održavanje, - vibrira, ispadaju plombe, - traži da se prži, u malim obrtajima u blatu nema dovoljan obrtni momenat (u poređenju sa mojim predhodnim..), pa je korisno zameniti odnos lančanika ako ti je terenska vožnja primarna, - nije za duži asfalt - napred dupli disk, ko nije naviko lako pobode i blokira prednji.. - servisni interval menjanja ulja je relativno kratak, na 5.000 km / ili na godinu - cena kad ga kupuješ.. Zgodno: - Suspenzija je vrhunska - napred dupli disk, koči ludački (ko navikne) - Rezervoar - autonomija ! - Izgled - kvalitet delova i izrade - težina (za tu klasu) - cena kad ga prodaješ..

Hvala, Taj deo Rumunije (i još po neki grebenom Karpata na severo-istok..), merkam dosta dugo ali nikako ne privolim svoje sapatnike za tu turu. Ako bi neko organizovao nešto slično (samo da nema puno asfalta), rado bi se priključio. Ovako, moram da budem strpljiv..

Lisine, Vitanovača, Ras Vakaluci, Bape, Uviralo/Prskalo, Vakaluci, Velika Brezovica, Mikulj, Krnja Jela, Votanovača, Lisine. oko 115 km. Još jedna varijanta Kučajskih klasika, opuštena za skoro sve vrste enduro motora, da se nebih ponavljao, samo par slika.. Uviralo, trenutno bez vode tj, voda uvire malo ranije pa je ovaj jamski kompleks neatraktivan.. Tu je obično nadolazeća voda prilično silovita u proleće. Prskalo.. Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/

Deo snimka, biće uskoro, nadam se.

Juče se vratili iz Kučaja, a opet ljubomoran

Što bolja priprema, to manje problema na terenu. Tako je svuda pa i u ovom hobiju. Buljim u male plave linije i vremenom shvatiš gde je tvoja granica. Isto tako "operativna fleksibilnost" se podrazumeva, pa je dobro imati i varijantu "B" za neke deonice. Takođe, neka osnovna oprema (testerica i sl..), i tvrdoglavost se uglavnom ispati. Osim kad ne, tad obično najebem

Zlatibor, Semegnjevo, Tara, Kršanje (malo do jezera Zaovine), Mokra gora, Zlatibor - oko 100 km. Kad kažem Zlatibor, odmah pomislilm na kič, gužvu, dranje turista, besne automobile i momci sa kajlama, lokalne i Bg sponzoruše, miris pljeskavica, đubre iza kuća, narodnjaci po kafanama i prodavci smeštaja koji te saleću na svakoj raskrsnici (kojih srećom ima samo par komada). E, pa ne mora da znači.. Malo okolo samog sela (jer to selendra i jeste), ima mirnih i prijatnih mesta do kojih komercijalno ludilo još nije stiglo, cvrkut ptica i blejanje ovaca te bude ujutro, preko dana sediš na verandi gde pogled puca kilometrima a uveče piješ pivo, igraš bilijar i slušaš "svoju" muziku. Takvo mesto je "Ljubin Dom" Rustična i prijatna atnosfera, ljubazni domaćin, dobra rakija, jeftin i čist smeštaj, lep vidik.. https://sr-rs.facebook.com/Planinski-dom-Ljubin-Dom-Zlatibor-157480754313755/ Montažni most na rečici Obudovice (pre uliva u Rzav), I stari most, nije baš za upotrebu.. Nekoliko kafana na lokaciji "Zlatiborska Jezera". Mesta su ok, kafane rade, turista nema bog-zna-šta, ali mi nije jasno gde su tu jezera? Kupališta su u stvari par veštački stvorenih jezerceca, sa dubinom otprilike do kolena.. Iza toga konačno makadam i lepota.. Sa brda se spustio pored same granice sa R.S., i dalje prema kanjonu Rzava.. Kroz kanjon Rzava se ne može proći motorom (u stvari možda neki junaci i mogu, a ja nisam taj..), pa se vratih malo nazad i šumskim putevima uz brdo. Na momente su dosta strmi, pa je zalet poželjan. Zaovinsko jezero na vidiku, vreme je za povratak. Na par mesta malo problema u vidu pešadijskih prepreka.. koje sam rešio jednostavnim ravnanjem podloge kako bi točak prošao bez previše truckanja.. I pali dalje.. Malo pre Mokre Gore izađeš na asfalt, ali srećom ne traje dugo. I nazad lepim šoder putem prema Zlatiboru. Do već spomenutog Ljubinog doma, gde me je sačekao ručak od ljubazne domaćice. Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/

Bogami teške mašine.. Šteta što se ne nađosmo na pivu barem..

Ex-man i ja idemo verovatno na Lisine u subotu. Imamo mesta u kombiju za još jednu enduraču. Ko je pratio ranije zna brojeve..

Zlatibor / grebenom Cigote do uzletista..

Zlatibor - greben Čigote do uzletišta ( i nazad ), oko 50 km Od poznatog Zlatiborskog vidikovca se pruža nekoliko lepih zatalasanih grebena koje je prosto greota ne obići. Ja sam se odlučio za šetnju enduro motorom (šta ću kad sam lenj..) Staza je uglavnom ok za enduro motor, na par mesta možda malo strmija Ribničko jezero svetluca u daljini. Od vamo.. ka tamo.. I na kraju dođeš do "uzletišta". Momci baš uživaju.. Vratiš se sa druge strane do sedla i levo u dolinu, uglavnom šumskim putevima delimično razlokanim od kiša. Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/

Rajac - Ravna Gora - Koštunići - Suvobor - Rajac / oko 50 km. Nekoliko sati vožnje sa lepim motivima i na momente zahtevnim deonicama. Od Rajca grebenom kao za Divčibare, na Ravnog Gori skrenete za jug za Koštuniće, siđete u dolinu sa leve strane i popnete se nazad istom dolinom prema Ravnoj Gori. Uz put svratite na Suvobor. Kombinacija već viđenog i par pikantnih detalja. Kad izađete na greben prema divčibarama, vrlo brzo ponovo na jugo-istok.. Ravna Gora.. Greben prema Koštunićima.. A onda levo u rupu i nazad na sever.. Na par mesta ima blatnjavih detalja ali ništa strašno. Pri izlasku na greben (i asfalt prema Ravnoj Gori), je put razlokan od kiša, pa na toj relaciji od cca 200-300 m, malo usporiš.. Svatiš na Suvobor. Vreme lepo, nije više ni tako vruće, izkuliraš malo.. I opet Rajac.. I odeš kući miran. Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/

Stvarno.. Videću proceduru sa Arakisom oko re-instalacije, već je pomagao ranije. Ja baš i nisam nešto vičan digitalnim tehnologijama.

Extra, ovakve akcije bi trebalo zakonom definisati 1 x mesečno. Hvala Kepi na organizaciji, ostalima na druženju.

Planinarsko-skijaški dom iznad Krive Feje (a ispod Besne Kobile) - Vranjska Banja i obratno. Skoro 80 km opuštene vožnje.. Barem sam tako planirao... Pažljiviji čitaoci će primetiti da fali zadnjih par km treka. To je iz razloga što je tehnika (posle par preturanja motora i gps-a niz livadu po mokroj travi), otkazala. Neposredno pre uspona na Besnu Kobilu je izdvajanje sa desne strane prema grebenu Dukat (vidi predhodni post), i posle par km se izdvaja opet desno prema dolini.. Prođeš kroz četinarsku šumicu i posle nekog vremena počnu da se pojavljuju znamenja ljudskog bitisanja na ovim prostorima.. Vranje je ispred tebe, a Vranjska Banja sa desne strane. Lokalni vidikovac pre surduka za Vranjsku Banju. Nismo se zadržavali jer je ličilo da se Sveti Ilija sprema za provod.. Vranjska Banja, pojedeš sladoled, popričaš koju sa ljudima.. I opet nazad na svoj teren. U neko doba poče Ex-man da baje kako su ovi prašinarski putevi dosadni i kako je to uzaludno trošenje goriva (naviko čovek na hard pa to ti je..) Ajde, nekako ga ubedih da mora i to ponekad da se izvoza i da ne može sve da liči na Miljakovačku šumu sa unapred uređenim stazicama i postavljenim preprekama... Mora da je onaj odozgo čuo tu priču (pitam se po nekad da li i on ima neki softver koji izdvaja reči i kontekste rečenica kao i većina obaveštajnih službi..), pa ajde malo ipak da nam zabiberi priču.. Kako god, odjedanput se nađosmo na delu koji više nije tako pitak za vožnju a staza se gubi negde u kamenjaru i žbunju. Posle jedno sat vrtenja u krug, traženja prolaza i kalkulisanja, ipak se kukavički vratismo nazad kako bi našli neki drugi put prema našem cilju.. Al, tu se opet umeša "onaj odozgo" i kaže: neće da može ! Ostaju varijante: - da se vratimo u Vranjsku Banju, pa asfaltom sa druge strane prema Krivoj Feji (odmah smo istu izbacili iz razmatranja), - da se vratimo u Vranjsku Banju, pa šoderom putem kojim smo došli (kao opcija) - da ipak još jedared probamo da nađemo prolaz tamo gde smo ga već tražili... (usvaja se !) Opet nazad na krajnju tačku, i posle nekog vremena traženja po grebenima i šikari, nađosmo nešto što je ranije bila staza i gde ćemo mi kao iskusni majstori enduro vožnje da proletimo na zadnjem točku (unazad, vezanih očiju ako treba..) Naš cilj je na par km od nas gore na grebenu a između nas i "cilja" parče džombave i makijaste livade. Pih... bez veze, zar ovde nema ništa teže? I tu počinje "hard".. I traje sledećih par sati.. Makija je mestimično duboka do pojasa, ispod je gomila džombi, teren je sve strmiji, vidljivost podloge nikakva.. Ali barem po oznakama znamo da smo na pravom putu Dosadni su ti obični prašinarski putevi, jel ? Posle par sati iscrpljujuće borbe čoveka i prirode, ipak su neustrašivi enduraši odneli pobedu i trt po mrt nekako uspeli da izađu na završni greben i dalje prema našem konačištu. Ja sam pri kraju priče bio spreman za infuziju.. Da je "onaj odozgo" samo malo još "nagnuo" padinu ili stavio veći oblak, verovatno bi u toj makiji i zanoćili. Ovako možemo da se k.rčimo i pričamo lovačke priče (onima što bi možda i poverovali jel.. ). Ostalo je još par sličnih linija za vožnju u ovom kraju, koje ćemo da preletimo prvom prilikom (samo da se oporavimo koji mesec..). Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/

Nemam BaseCamp, ali Google Earth i Oruxmaps (ono sto koristim), otvaraju sve regularno. Iskljuci opciju points, i ostaje ti linija kretanja bez tacki uzorkovanja.

Golija 2.kmz Hotel, jankov kamen man pridvorica.kml Hotel, radocelo.kml Odvracenica - manastir Kovilj.kmz Kosjerić-Tara-Uvac-Golija-Ovčar banja-Rajac.kmz Vidi da li ti ovo radi.

Imaš ovde u predhodnim postovima nekoliko za Goliju.. Poz.

Kolko vidim planinska sela su skoro ista, ali asfalta nije bilo u to doba osim 100 km oko Tbilisija.. Srećom, ima tamo još dosta vukojebina koje neće skoro asfaltirati iz raznih razloga. Bio sam par puta i preko, sa Ruske strane.. Terskol dolina je već skoro totalno urbanizovana, ali Benzegi je divalj. Dolina na čijim krajevima je 5-6 vrhova preko 5.000 m. Ludilo.

Bio u Svanutiji (Mestija, predeo oko Užbe..), 89-te i 91. oko Gudaurija, doduše drugim razlogom. Prelep kraj, više puta sam rekao sebi kako bi trebalo ponovo otići. Ali život je kratak a toliko mesta na kojima nisi bio.. Odlično putešestvije