Najavljujem se za petak pred-veče. Prestaću da jedem kolko sad..

Uplaćeno , nadam se da će momak i majka pregurati

El ovo sektaški okršaj ili može i po neki nesvrstani? Možda bi se pojavili par starijih, da proverimo da li je pragnje/pivo i dalje onako kako pričaju..

Veni, vidi, vici.. Izveštaj na starom mestu: http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/104261-srbija-bez-asfalta/page-11#entry1881982

Beše davno lepa devojka po imenu Feja koja je u porodici imala više grlate stoke. U to vreme, kao i danas u planinskim krajevima, se to smatralo imućnom porodicom. Feja je volela da jaše, pa je jedared uzjahala jednu od svojih žustrijih kobila i po zahtevu oca, pošla da obiđe stado na livadi. Medjutim, da li zbog gmljavine ili nekog drugog razloga, kobila se pred vrhom planine uzjogunila, propela, zbacila Feju sa leđa i pobegla u nepoznatom pravcu. Feja se onako ugruvana vratila u selo bez kobile, što se u to vreme smatralo jeresom. Kako god, bila je kriva pred porodicom, selom i bogom što imovinu nije sačuvala. Od tada se to selo zove "Kriva Feja", a planina "Besna Kobila". Mi smo opet jahali po Besnoj Kobili, pravcima koje do sada nismo, pa bih to i ovog puta podelio sa vama. Neću puno pričati, slike vrede ko 1.000 reči.. Malo više od 120 km. Krenusmo od Planinarsko-skijaškog doma iznad Krive Feje. Čisto, uredno sa ljubaznim personalom, restoran odličan, prilagođeno džepu južne Srbije. Besna Kobila... U jednom momentu Ex-man poče nešto da čačka oko motora i mrmlja sebi nešto u bradu. Prihvatio sam to kao uobičajeni ritual svakog vlasnika KTM motora, koji na pauzi mora da proveri šta je poispadalo a šta crklo na mezimcu.. Ispade da je slomio ventilator na jučerašnjoj vožnji kroz lokalnu šumicu i da je isti danas izgoreo. Rezultat je kuvanje rashladne tečnosti, što inače ne sluti na dobro jel, te.. Evo rešenja: sa neke prisutne Jamahe (zato KTM-ovci, uvek voze sa nekim ko ima Jamahu..), skinuti neki od nabudženih ventilatora od PC-ja, i prebaciti isti na narandžastog ljubimca Sklopiš motor (opet), i idemo dalje.. Uz put nabrali Vrganja (pitao sam se da li su zaštićeni, odgovor je nisu..), i odneli u dom kuvarima. Na žalost, bili su već prestareli za dobru klopu.. Na planini Dukat.. Pristup na ovo brdo nije za teže motore. Spomenik na "Ruskom Putu". I opet grebenom prema Besnoj Kobili i nazad u dom. Iz sunca u oblak.. Nastaviće se.. Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/

Odlično! lep prepoznatljiv stil, pismeno (što nije čest slučaj na forumu), sitni detalji (vidi se da si uživao)... Fali više "ovakvih" postova gde se vidi prava Srbija. Šteta za "onaj" putić prema Rajcu što nisi zašao dalje..

Oćemo! Čekamo jednog člana biblioteke da vaskrsne...

U ove vruće dane samo visoka planina prija. Ex-man i ja idemo za vikend na grebensku turu oko Besne Kobile, malo makadamom a malo livadama. Imamo jedno slobodno mesto u kombiju za motor i vozača, spavamo u planinarskom domu iznad Krive Feje, vozimo 2 do 3 kruga unutar 100 km. Polazak četvrtak ili petak veče. Poz..

Evo primera nosača malo kabastijih "stvari". Ovako to rade u Kanadi..

Ima toga zelja dole kolko oćeš.. Uzmi više dana, jer će ti zafaliti. Ja sam u avgustu u reonu Prokletija (nisam stigao prošli put).

Nisam upućen u trenutnu zakonsku regulativu okolnih zemalja ali sam više puta vozio motore na pick-up-u u zemljama okruženja. Na granicama su mi uvek tražili sve papire koji su za tu zemlju potrebni, bez obzira što motori nisu bili direkno u saobraćaju. Možda je to konformizam, ali ne trošim energiju na gluposti i raspravljanje sa lokalnim predstavnicima vlasti.

Lisine - Straža (1.256 m),- kanjon Crne Reke - Lisine / 135 km. Opet malo Homoljske mistike. Mračne stoletne šume, zeleni proplanci, skriveni šumski putevi, kanjoni zaboravljenih rečica sa bezbroj prelaska potoka, provetravanje svesti i lagana nostalgija za ranijim vremenima. Krenuli po običaju sa Lisina. Začudo, puno sveta u kafanama i dosta aktivnosti u dve glavne doline kanjona. Izgleda da su svi planinari, sportski penjači, speleolozi, mnbajkeri odlučili da baš taj dan dođu na Kučaj. Dosta poznatih i nasmejanih lica. Brže bolje se prepakovasmo i paljba, jer stalno nadolaze poznanici a sa nekima se nismo videli dugo. Priči nikad kraja a meni svinje gladne... Rezultat bujičnih poplava od pre par godina su i sistem ustava na lokalnim rečicama koje bi trebalo da amortizuju nagle poplavne talase. Barem nešto dobro. Vrh "Straža". Ex-man: Samo malo da odmorim u ovoj lepoti.. Kanjon Tišnice počinje neposredno na periferiji Žagubice. Stisnut gustom šumom i zaboravom. Posle obimnijih kiša u ovom delu se pravi privremeno jezero. "Put" koji se vidi u dnu slike je u stvari korito jezera/reke. Kanjon Crne reke. Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/ Osim možda završnog izlaza na vrh "Straža", ceo trek je prikladan i za veće enduro motore.

Ja sam u Gusinju i severnoj Albaniji krajem jula / početkom avgusta. Želim vam dobar provod.

Lepa vlajna: Lisine-Straža-kanjon Crne reke i obratno, oko 135 km..

Ma da, znam ja takve, posle će da kaže "matori perverznjak, slikao me dok sam se saginjala (više puta), da raspremim stol"..

Bio sam u dilemi (trilemi, dileji..), da li da uopšte pominjem naredni teren, al pošto se često muvam u tom kraju a vidim da nisam jedini, reko da ga ipak turim bez obzira što se nekako veći deo vozi putevima 2 i 3 kategorije a ne onima kojima bih hteo. A šta ti je čovek, ja bi teo da je put ok (npr, tucanik, makadam, nabijena zemlja bez previše dubokih kolotraga i sl..), a da nije asfaltiran. E, u ovom kraju ne može! Nekako ispade da ili voziš asfaltom ili po dubokom blatu.. Ljudima nikako ugoditi. Avalska jezera. Ceo krug unutar 100 km opuštene i na momente prilično blatnjave vožnje. Trek bi trebao da obuhvati 4 jezera ali sam greškom u orijentaciji (zahvaljujući obilatom ručku i prsatoj kelnerici), nekako preskočio četvrto. Po lepom sunčanom danu se zaputih na Kosmaj, naravno putem kojim se ređe ide .. I tek u povratku negde na lepoj raskrsnici, mi pade na pamet da obiđem nekoliko jezera i tad uključih GPS, pa se nemojte čuditi što je početak na čudnom mestu.. Jezero "Duboki potok", u Barajevu.. Jezero "Pariguz" u Resniku.. Jezero "Trešnja" na pogađate već, istoimenom brdu.. I na kraju lokacija zaslužna za izostanak obilaska 4. jezera, ime nije bitno, važna je posledica. Za razliku od drugih "Srbskih blata", ovo je nekako bilo žitko i delimično smrdljivo (verovatno zbog neobično toplog dana), pa sam morao da plaknem magare jer ko zna šta bi se do sledećeg vikenda tu izleglo.. A četvrto jezero? Već sam i zaboravio koje sam propustio, videću neki drugi put.. Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/

1. Godiste motocikla koji ste vozili: 2006 2. Vrijeme provedeno na motorciklu: dve godine, za sada.. 3. Sta mi se dopada: - Jedna od glavnih stvari koje mi definišu trek logove u nastanku je "autonomija" ili "tank tačke". Sa ovim motorom sam prilično rasterećen i ne moram svako malo u dolinu da tražim gorivo od seljaka. - Suspenzija! - Izgleda odlično. 4. Sta je moglo biti bolje: - vibracije preko 5000 obrtaja.., motor ima zvuk kao da treseš kantu sa ekserima (to čuje vozač, pozadi je zvuk iz auspuha drugačiji).. - relativno mali obrtni momenat u niskim obrtajima (traži da se cepa), što je bitno u blatu ili srmoj klizavoj podlozi. - da bi došao do svećice, ima da se odereš.. - prednji točak ima dupli disk, pa se na prvom kočenju uvek pobodem dok ne smanjim doživljaj. To je naravno više do mene i slabijih kočnica na drugom motoru ali se uvek iznenadim.. 5. Moj utisak:] - Mogao bi biti motor za sve ili motor za ništa, zavisi kako gledaš. Ako se uigraš, popeo bi se na drvo sa njim. S,druge strane je spor i neraspoložen na otvorenom putu a za neki ozbiljniji off road je težak.

Hvala na pohvalama. Srećom pa Srbija u takvim putevima ne oskudeva. Predmetna deonica od Dojkinaca prema Krvavim Barama je za nijansu gora i malo duža nego što pamtim od pre par godina. Potok radi svoje, ali su barem mostovi obnovljeni. Ali put grebenom koji smo odabrali je lepši i pregledniji, pa ga u svakom slučaju preporučujem. Planirali smo da od Krvavih Bara nastavimo grebenom Stare i preko Midžora se spustimo na Babin Zub, ali smo zakasnili par sati. Drugi put..

Vlasinsko jezero - Kalna - Jerma - Dimitrovgrad - Dojkinci - Topli Do - Temska / oko 240 km, 90% van asfalta Krenuli smo u zoru sa Vlasninskog Jezera. Ko nije bio, evo osnovnog: https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%BE Odmah uhvatili sistem šumskih puteva koji vode preko Vrtopa prema Kalni. Ovog puta u kombinaciji sa Igorom (nije na forumu, strastven enduraš u priličnoj formi. Lik je za pola dana vozio biciklom Bg-Prijepolje ibarskom magistralom... što ti nagoveštava da nije baš čist...) Na Vrtopu se zagubili par puta i izgubili neko vreme dok se nismo iskobeljali iz orijentaciskih dilema.. - Baba, kojim putem za Kalnu? "Kude bre?" - Za Kalnu baba, ima li puta? " A di je to?" - Pa tu preko brda, jedno 20 km.. "Aaaaa, sećam se, bila jedared na igranci tamo ko devojka... Ovude me može, moraš nazad.." - Zbogom baba.. Ali pošto smo mi tvrdoglavi, morali smo da ispitamo svaki potok... izgubili još neko vreme, Ali ipak na kraju izbili na glavni put. Prošli putem kroz prelep kanjon Jerme.. (ko nije bio, mora otići..) Po selima uzput, stranačka kampanja je u jeku (to što su sela urušena, domaćinstva staračka, nikoga od vlasti stvarno nije briga..) Igoru se izduvala guma: Tetka imaš li možda pumpu? "Će nađemo.., a imam i ćerku.." Kakvu ćerku? "Pa za udaju.." Lepo, al ja sam oženjen.. "Pa i vidi se da si kilav, čim nemaš pumpu..." Kanjon Jerme.. Vruć dan, prašnjav put, valja napraviti pauzu ponekad.. Spomenik Srpsko-Bugarskom ratu: https://caribrod-dimitrovgrad.blogspot.rs/2015/08/pametnik-prica-o-srpsko-bugarskom-ratu.html "Nesrećniče, pobratime, ostavio si ovde kosti. kriv ili ne – ne sudim ti, počivaj, bog da prosti." Kod Dimitrovgrada se natankovasmo i šoderastim putevima za selo Peterlaš.. Opština, mesna zajednica, škola...? Još par gubljenja po lokalnim šumarcima.. Selo Smilovci, i lokalni magarac koga su u cilju poboljšanja raznovrsnosti turističke ponude, maskirali u zebru? Etno kuća u Smilovcima.. Odatle preko Vidlič brda na drugu stranu prema Dojkincima. Planinarski dom u Dojkincima, još nije pušten u promet (na žalost) Znao sam da put iz Dojkinaca za Krvave Bare nije u najboljem stanju i pod znakom pitanja, al da probamo.. Dalje nećeš moći !! I tako se razočarani vratismo u seosku kafanu da utolimo glad i tugu.. Al, ne lezi vraže.. Odmoreni i osokoljeni lokalnim čarobnim napicima, rešismo da ipak probamo preko brda, čisto da vidimo kakav je put, pa sutra polako i natenane za Krvave Bare i Topli Do (već smo dogovorili spavanje u selu).. Alternativni šumski put iz sela nađosmo lako i relativno brzo izbismo na greben.. Sat kaže još 30 min videla... Da ipak probamo?? Nerazumne odluke se donose lako, tako i mi u nastupu entuzijazma jurnusmo prema našem cilju. Put-staza se po grebenu relativno lako izgubi, pa smo i tu upucali neko vreme. Na grebenu kod Krvavih Bara smo upali u par smetova (pravih snežnih smetova, uobičajenih za Staru Planinu na 2.000 m. u maju..), koje smo srećom nizbrdo lako preguslali. Ali nas onda stiže mrak, kiša i nevreme... i havarija počinje. Staza neubedljiva od klizave granitne podloge, svetla mršava, mi umorni, ne vidim skoro ništa.. svi preduslovi da se sjeb***. Pola sata kasnije, na jednoj nagnutoj granitnoj ploči guma proklizava u desno, ja padam na levo.. Završavam nosem u bari bunoj crvenog blata. Onako ležeći se pipam, gledam dal je nešto slomljeno, osim bola u levoj šaci ništa ne nalazim. Kiša pljušti po leđima i kacigi, mrak je skoro totalni, srećom čeona lampa radi pa lako nalazim motor par metara dalje. Dobro, ajd da dignem motor... Svojim vitkim mišićavim telom i odlučnim panterskim pokretom vučem korman , .... al nešto nije u redu, korman dižem a motor ostaje dole.. Bliža inspekcija pod svetlom čeone lampe otkriva da je korman slomljen neposredno pored levog distancera !!? Poprečna šipka ga još nekako drži da se potpuno ne raspadne.. Igor je u trenutku pada bio ispred mene i sad verovatno čeka na nekoj krivini da ga stignem. Kiša i dalje uporno pada, mrak je skoro totalni, samo moja lampa sija a ja razmatram opcije.. I tako vanredni uslovi, traže vanredne tehnike vožnje, koja otprilike izgleda ovako: rezervoar motora stisnem kolenima kolko mogu i držim desnu ruku na gasu. Levu ruku držim 10 cm iznad kvačila kako bi mogao povremeno da promenim iz 1. u 2, a da ne izčupam ono što je od kormana ostalo.. Ispade da se tako može voziti (čak i stojećki..), po džombavom puteljku. I tako bangav polako stazom prema dolini. Igor me čeka na prvoj krivini, pa su i njegova svetla pomogla da vidim bolje sad već pravi šumski put. Takav silaz je trajao još sat vremena dok ne dođosmo do Toplog Dola. Tu smo uz pomoć raspoloživog alata kolko-tolko učvrstili korman, i u sreći i veselju (po kiši), odvezli asfaltom do Temske, gde smo turu završili. Za mene bi ovo bila tura od 2 dana, koju smo ugurali u jedan. Kad si mlad i glup (manje prvo, više drugo), može i tako. Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/

Izvinjavam se, pogrešan link, ovo mi treba: https://www.louis.de/en/artikel/usb-universal-plug/10032985?list=166451445&filter_article_number=10032985

To bi bilo super ako se razumeš u struju. Imam dva led svetla koje bih stavio na roll bar advenčera ali nisam siguran da li isti može da ih podnese. Nije zavrat a inisam tu sledećih 7 dana, videćemo. Nego da ugovorimo onu Đerdapsku turu...?

Šta reći osim da je ovo jedna od najboljih tema na Forumu. Prelepe slike, duhovit pripovedač....šta ćeš bolje Još kad bi imao vremena da mi turiš ona svetla na kravu.. Da vidiš kolko bi bio opušteniji i duhovitiji Beograd-Vlasina preko Stare, povratak preko Golije i Valjevskih planina? Jedna od varijanti, stvar za glasanje.. uz neko pivo.. ali za neko vreme kada razradimo još opcija.. npr Vlasina-Stara: http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/76767-domaci-video-sektor/page-5#entry1845235 ili slično..

Imaš li mogućnosti da iz Louis-a doneseš: https://www.louis.de/en/einkauf/warenkorb Baš bi se obradovao.

Hvala druže Icatejej-u (i drugaricama). Ti si srećan što žena još uvek hoće da te prati. Meni se tefter naduo od planiranih tura pa sam rešio da nešto od toga posetim. Za neko vreme bi mogli da udružimo iskustva i osnujemo godišnji konkurs za "najlepšu off road turu godine", ili možda kako su biciklisti napravili "Dunavsku biciklističku rutu" da i mi damo svoj doprinos sa "Trans Serbia Trail" ili slično...

Rtanj (1.565 m) Vrh u istočnoj Srbiji, u tro-uglu Boljevac-Soko Banja - Paraćin. Svojim karakterističnim pravilnim oblikom privlači pažnju od daleka, bez obzira što nije bog-zna-šta visok. Ipak, ja sam u zadnjih 10-tak godina nekoliko puta bio zimi na tom "majušnom" vrhu i uvek sam na**bo u silazu (jedared sam skijama naleteo na neki šoder, što je prouzrokovalo padom na nos, sledeći put sam se izgubio na sedlu u potpunoj magli na -24c, mereno u selu Rtanj, batrgao par sati po dubokom snegu dok nisam shvatio gde sam, a da ne pričam da su ruže vetrova takve da gore i u leto nije previše prijatno). Oću reći, vrh je malen ali ga shvatite ozbiljno. Malo smo i sumnjali u našu tehničku spremnost što se tiče uspona sa enduro motorom ali osim par završnih lakat krivina (gde smo na opšte divljenje prisutnih planinara pokazali svoju superiornu tehniku vožnje ), nije bilo nekih problema. Soba u planinarskom domu Grza. Dom je zapušten ali soba je uredna. Turista i domar (turista je ovaj levo) Vrh Rtanj iz istoimenog sela u podnožju. Pvo smo probali planinarskom stazom iz sela Rtanj direktno na sedlo ali je ista prevazišla naše enduro mogućnosti. Moguće je eventualno bez većih problema spustiti motore niz nju ali uspon tom stazom bi nam oduzeo dosta vremena i energije. Zato smo se odlučili za obilaznu varijantu (asvaltom 10 km prema Soko Banji a onda desno u brdo), i pored lovačke čeke i hranilišta izbili na kraška polja koja su karakteristična za jugo-zapad Rtnja. Pauza pred završni juriš.. Hrabri konjanik u nezadrživom nastupu... Samo nemoj da staneš, samo nemoj da staneš, samo nemoj da staneš, samo nemoj da staneš... (foto Karlo) Lako je planinarima, njima je ovo prosto da prepešače (a oni misle: lako je endurašima, oni ne hodaju..).. Karlo pozira. I trt-mrt, nađosmo se na vrhu. "Историја Ртња се везује за причу о богатој јеврејској породици Минх која је поседовала параћинску фабрику штофова, а касније и ртањски рудник каменог угља. Јулиус Минх извршио је самоубиство под неразјашњеним околностима, а супруга Грета са Јулиусовом браћом преузела је руковођење рудником. За сећање на свог мужа, Грета је саградила црквицу-капелу на врху планине Ртањ.[1] Цркву је градило 1.000 радника, а освећена је 1936. године. Пре двадесетак година капела је страдала као последица веровања у ртањске легенде. Разнета је динамитом у покушајима трагања за давно скривеним богатством. Прича о злату и драгуљима у утроби планине, а која је вероватно везана и за легенду о дворцу чаробњака који је по предању постојао на овом месту и био висок колико и данашња планина, у коме је чувано огромно благо, донела је много невоље овој природној лепотици. Постоји иницијатива да се ова капелица обнови[2]." Silaska sam se bojao više nego uspona, ali bez razloga, sve je prošlo dosta glatko. Ex-man je donji deo ispravio direktno po jarugi na dole.. I mali videjo: http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/76767-domaci-video-sektor/page-4#entry1842124 Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/