Rumunija je velika. Svašta tu ima. Za početak (pošto će ovo biti dugoročna tema), ono što je jako blizu i što su članovi foruma već potvrdili kao vrlo interesantno. Kanjon Nere. Od graničnog prelaza Bela Crkva do ulaza u kanjon oko 20 km. Odmah posle Rumunske granice asfaltni put vodi levo. Ja hvatam dobar makadam kroz njive. Na ulazu u park gužva. Gomila automobila se stiska sa strane uskog puta. Dežurni rendžer (naplati ulaz par eura), me uputi na krak kanjona koji najviše turista obilazi. Greška! Uzak makadamski put pored rečice vodi krog listopadnu šumu. Ispred mene kolona putničkih automobila koji voze jedva 5 km/h i mimoilaze se sa mukom sa onima koji dolaze iz suprotnog smera. Shvatam da sam se zajebo, al šta je tu je, kad jedeš g...a, barem mljackaj da izgledaju ukusna. Posle jedno 30 min takve vožnje (za nekoliko kilometara), stižem na proširenje gde je izgleda neki vašar. Lepu Brenu ne vidim nigde, znači da je nešto vanredno u toku. Svi ti ljudi su došli da vide ovo: Jako je toplo. Ventilatori rade non-stop, osećam miris sagorelog ulja. Brza provera pokazuje da mi je crevce iz Scotoiller rezervoara ispalo i sad ulje slobodno kaplje na vrelu izduvnu granu. Za svaki slučaj se primaknem potoku, cenim bolje da ga zaronim u vodu nego da izgori na putu. Dok se malo ne ohladi ne mogu da gurnem ruku i vratim crevce na mesto. Ne volim gužvu, ali cenim rumunske običaje da provode vreme u prirodi. Zato sa zadovoljstvom napuštam vašarište i vraćam se na početnu tačku. Sada idem na jugo-istok stazom kojom srećom nema automobila ali ima po neki planinar, pa se ne zalećem.. Posle nekoliko kilometara nailazim na neki polu-srušeni objekat i stazu koja koz koprivnjak vodi dalje.. Parkiram pored par 4 wd vozila, presvučem se u planinarsku opremu (majica sa dugim rukavima, trekerice i bermude.. ), i nastavim peške. Greška br. 2! Kroz more kopriva trebaju duge pantalone! Sećam se, ko dete sam se divio mom pokojnom dedi koji je koprive brao i trsio golim rukama kako bi mi kao deca mogli da prođemo preko livade a da ne kenjkamo. Jbga, dede nema znači džabe plačem, nego kao pravi mačo Srbin hrabro napred! Malo kasnije koprive srećom utanje i počinje staza glavnim kanjonom reke Nere. Uz put srećem gomilu turista, uglavom Rumuna većinom dobro natovareni hodaju u mom smeru. U stvari, kanjon je dugačak 20-tak kilometara i rumuni uz put spavaju u šatorima, zato i toliki rančevi. Odlična ideja za drugi put! Evo i malog vidoja! Pošto nisam imao organizovan prevoz na izlasku iz kanjona, posle par sati se vratih na početnu tačku gde sam ostavio motor. Ali drugi put ću se bolje organizovati! Rezime: Lep je kanjon Nere, daje velike mogućnosti za neki enduro u okolini, ali.... Ništa spektakularno, naš Kučaj i Đerdapski nac park su isto toliko lepi i spektakularni ako ne i (znatno), lepši. Ali pošto je tok početak velikog Karpatskog masiva, u nekoj budućnosti imam nameru da se prošetam šumskim putevima prema istoku pa se i nadam boljim utiscima.

Zahvaljujući Lalajkovim tradicionalnim godišnjim turama na Ostrovicu, ovo brdo nije nepoznato moto zajednici.

Sjano!!

Još 1 (jedno), mesto..

Pa ja sam od Mitasa uglavnom na skroz terenskim gumama (C02 - C03, C-15, EF 06...), i to mi je parametar. E09 dakar je bolji za teren od tvojih pomenutih ali po meni slabiji od npr TKC80 ili slične u rangu. Kod Mitasa je crvena linija - tvrda, zelena i žuta linija - mekša guma. Dobra stvar je da ako ne voziš mnogo po asfaltu, potraju...

Vozim ih na 2006 Lc4 adventure (za mene je to teži motor), par godina. Tvrde podloge ok, blato loše, mokar asfalt problematično.

Grci već nekoliko godina organizuju dosta interesantne mountin bike trke kroz njihove planine. Dobiješ trek i peglaš. Ove godine moj prijatelj Peđa (pasionirani biciklista, vozio Pamir sa njim, vidi: taj trek vozi sa svojom ćerkom. Ja nisam u takvoj formi ali bih rado isti odvozao motorom. Trka je od 18 do 25 juna, a ja ću verovatno početi istu oko 24 juna, taman tolko da se sve šumske markacije ne izbrišu skroz.. Gde: od severne Grčke (Smixi), do pred Patru (Jonsko more) Koliko km: 620 km (u jednom smeru) Visinska razlika: cca 19.500 m (u jednom smeru) Podloga: malo lokalnih asfaltiranih puteva, dosta makadama i malo šumskih puteva i staza. + nekoliko gazova lokalnih reka (bajkeri prenose svoje atove na leđima, da li može motorom videću na licu mesta ..) Smeštaj: uz put se prolazi kroz dosta planinskih sela (ušuškana, pravljena od lokalnog kamena sa uskim uličicama i krovovima od pljosnatog granitnog kamena, toga na Grčkom moru nema odavno ...), pa je tu moguće organizovati spavanje i neku ishranu. Ipak, pošto ne znam kakav ću uhvatiti ritam, nosim kamp opremu sa sobom kako sebe ne bih uskratio za neki lep hotel sa 1.000 zvezdica.. Gorivo: vozi se planinskim grebenima između dolina. U dolinama su veća mesta i benzinske pumpe. Prevoz do početka trek ture: kako bih sačuvao terenske gume i truckanje mog cenjenog dupeta, taj deo ću preći kombijem (sa motorom unutra). Koliko dana? Pošto se do kombija treba i vratiti, sve ovo ide x 2, (kilometraža, visinska razlika itd...), pa planiram da potrošim oko 8 do 9 dana (ukupno Bg-Grčka-Bg), ako uspem da u tim uslovima vozim 200 km dnevno ali ne bih zbog žurbe da propustim nekih od skrivenih bisera u planinama. Povratna tura? Još u radu, ali odprilike sličnih karakteristika samo ne istim putem. Ako ima zainteresovanih (sa ispravnim enduro motorima ), dobrodošli. Ja u kombiju imam još 2 mesta. Ako ne, videćete sličice po završetku ture. Kako su to organizatori trke zamislili, možete videti na: https://www.bikeodyssey.gr/en/

Beograd-Ostrovica i nazad. Oko 200 km, malo asfalt malo šoder. Garaško jezero kod Bukulje Na Ostrovici se namrčilo ko u dupetu.. Na vrh vodi dobro markirana planinarska staza. Opet, nije zgoreg povesti računa, sve greške se plaćaju.. Zasluženi odmor na vrhu.. U povratku me odličan makadamski put odvede do Bukulje.. I odatle poznatim grebenom prema Kosmaju.. Za jedan muljav dan, nije loše. Sređeni trekovi na: https://www.enduro-balkan.com/

Hvali se, hvali.. Zato smo uglavnom i ovde. Dobrodošao.

Senjski rudnik-prema Grzi-Lukovo-Velika Brezovica-Pasuljane-Senjski rudnik / oko 120 km, opuštene vežnje i za velike motore, osim na par mesta gde je potrebna "pomoć prijatelja". Manastir Sisevac. Put kojim smo planirali nije bio prohodan, srećom prvi levi je bio ok, i odveo nas na znatno širi makadam prema Grzi.. gde smo opet prečicom (provukli motore ispod rampe), i kroz delimično klizav teren opet na širok put. Preko sela Krivi Vir prema Lukovu, tu smo izašli par kilometara na magistralni put dok nismo uhvatili makadam prema selu Jablanica. Odatle kanjonom Radovanske reke prema Velikoj Brezovici. Ex-man u pozi ko kanadski drvoseča I preko Pasuljanskih livada nazad u Senjski rudnik, gde smo turu i završili. I na kraju manastir Ravanica. Svratili u vreme po-podnevne molitve. Velik i picnut za turiste. Iskoristio je sve mogućnosti komercijalizacije a izgleda uspeo i da zadrži po malo duhovnog za sebe. Kučaj je čudo. Sređeni trekovi na: https://www.enduro-balkan.com/

Izgleda da će u subotu biti pristojno vreme.. Senje-senjski rudnik-pasuljanske livade-velika brezovica-Lukovo-Javorak-Senje / oko 130 km. Za sada Ex-man i ja.

Imaš ovde:

Opet kombinacija starih (i malo novih), trekova po Kučaju: Lisine-dopredBorskoJezero-Lazerev Kanjon-Mikuljski kamen-Lisine / oko 145 km. Dva junaka su stoički podnela sve podmukle napade mirisa cvetnih livada, šuštanja četinarskih šuma i drhtanja preplašenih srna.. Homoljski prerasti, duboko sakriveni od radoznalih polgeda turista, obavijeni lokalnom mitologijom i vradžbinskim zaštitama. A i država se "potrudila" da iste zaštiti. Od koga je, dosta je.. Još jedan kadar iz zadnje (još ne emitovane serije), Gospodara Prstenova. Mikuljki manastir. Mlada (max 25 god), monahinja izađe ispred nas, posadi nas na klupu u bašti i iznese vode i kolača. Šta više? Hvala joj. Ostavismo koji dinar u lokalnoj crkvici. U povratku još malo foto seanse oko Prskala.. i pali kući. Nama je bilo odlično. Sređeni trekovi na: https://www.enduro-balkan.com/

Odlicno, kao i uvek. Bice trek i par slicica skoro u dokaznom materjalu

Svi sa enduro motorima su dobrodošli naravno. Krećemo ujutru oko 08h sa Miljakovca, tamo smo oko 10h. Vraćamo se uveče kad stignemo. Trek nije zahtevan i veći motori prolaze opušteno, osim možda par deonica gde će morati da uspore (oko Mikuljkog manastira). Do sada su mogući Exman i Icatenej (ja sam siguran). U kombi stane 3 vozača i 3 motora, pa ko prvi devojci...

Uvek

Utorak, 02.05. Lisine-Borsko jezero-zlotski kanjon-Lisine. Oko 120 km.

Pančevo (nasipom)-Deliblatksa peščara-Devojački Bunar-Mramorak-Pančevo, 173 km, od toga nekoliko km asfalta. Na prvom opistu vožnje ovim nasipom (https://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/104261-srbija-bez-asfalta/ ), sam opisao popularnu biciklističku turu, poznatu kao "Dunavska biciklistička tura", deo od Beograda nasipom preko Pančeva do Bele Palanke. Za enduro motore to je relaksirajuća vožnja bez težih detalja ali sa puno sitnih lepih mesta koje smo u vrevi gradskog stresa zaboravili. Ovaj trek počinje na glavnom putu Pančevo-Starčevo (preko puta ulaza u rafineriju NIS), tako što skrenete makadamom prema Dunavu do nasipa i držite isti do Deliblatske Peščare. Na nasipu je atnosfera lepša. Dunav desno, cvetna livada levo, ravan šoder ispred. Veselje. Ovih dana je palo dosta kiše i na nasipu ima blata. Levo na livadi je teren peskovit i u nekim delovima lakši za vožnju. Tim ritmom vozite sve do mesta Dubovac, gde ulazite Deliblatsku Peščaru. Dovde oko 70 km. Peščara je svet za sebe. Od Dubovca do Devojačkog Bunara ima oko 40 km vožnje po raznolikom terenu ali bez preteranih težina. Ponekada se zanesem i krenem nekim od sporednijh putića i staza koje me dovedu do hranilišta divljih životinja o kojima se brine ovdašnje šumsko gazdinstvo. U ovom slučaju hranilište za divlje svinje. Pošto je prolećni period vreme kada divlje svinje imaju mlade, možda nije najpametnije zadržavati se u zoni hranilišta.. Levim obodom Peščare vozim prema Devojačkom Bunaru. Gde u lokalnu kafanu stignem taman za ručak.. i dalje prema naselju Mramorak.. Posle koga poljskim putevima koji spajaju velike poljoprivredne celine prema polaznoj tački puta, Pančevu. Zadnji deo puta nije posebno inspirativan ali mi više prija od asfalta. Za jedan relativno muljav dan, extra. Sređeni trekovi na: https://www.enduro-balkan.com/

Trenutno je prevoj prema Thet-u zavejan. Trebaće vremena da se glavni put pročisti a kamoli ovi sa strane koje nameravam da pogledam. To znači da mi se termin pomera za nekih nedelju ili dve. Jbg, ništa od kafe, drugi put.

U nedelji bio na Bukulji preko Kosmaja i nazad. Par puta sam se osećao vrlo neprijatno. Vozim više od ograničenja (kriv, priznajem), a pored mene zuje momci na R-ovima kao da stojim. Pozadi im devojčice u helankama, par njih i nema kacigu.. Stoke smo. Enduro je zakon!

Bg-Kosmaj-Bukulja-Bg, šoder, tucanik ali ima i asfalta.. oko 190 km

Ja za 1. maj vozim iz Gusinja do doline Teth i Valbona. Verovatno sam zakasnio jer je skoro sve asvaltirano, ali ću probati da uhvatim nešto šodera sa strane. Biće mi drago da se sretnemo.

Valjevske planine, kombinacija starih trekova, od Debelog Brda do Pecke, nazad preko Bobije i kanjona Trešnjice. Malo preko 100 km Polazak po običaju sa Debelog Brda.. Crkva u Ljuboviđi.. Pecka na vidiku.. nađe se po neki zarasli i strmiji detalj.. Pored ovog kućerka uvek stanem i slikam. Nekako me opčinjava ta skoro savršena jednostavnost. A možda je i do okoline.. Drvena crkvica na Bobiji.. Silazak u kanjon Trešnjice.. I nazad na glavni put.. Savršen dan i rasterećena vožnja. Sređeni trekovi na: https://www.enduro-balkan.com/