Da bi se ova potkovica zatvorila, posle nekog vremena smo odradili i istočni deo ture. Kao i zapadni, ja sam već vozio sve ključne tačke ovog treka (videti u predhodnim postovima "Srbija bez asfalta"), ali sam želeo da ih spojim u jednu za mene logičnu liniju. Odmah da kažem da nisam u potpunosti uspeo u svojoj nameri, prvenstveno zbog vremenskih prilika i stanja šumskih puteva kojima sam se namerio. Od prvog dana nas je pratila kiša (i to kakva!), koja je jedan deo šumskih puteva i staza dovela u neupotrebljivo stanje, pa smo morali da pravimo kompromise. Turu sam vozio sa Peđom (Lord_Oblivion), sada već standardni učesnik ovakvih gluparija. Evo malo i ove "istočne statistike": 730 km / 16.337 m uspona / 15.234 m silaza Nastaviće se.. Sređeni trekovi na: https://www.enduro-balkan.com/

Bravo, bravo! Drugi put veće testere!

Zaboravih zadnji trek na zapadu: Sijarinska banja - Vranje.kml

Istočni deo srpskog treka ( Bg-Ram-Golubac-B Stol-Zlot-Grza-Rtanj-Tupižnica-Babin Zub-Dojkinci-Dimitrovgrad). Malo više u slikama kasnije na starom mestu.

Sledeći dan nas je Peđa napustio u pravcu Leskovca kako bi pokupio svoju repariranu zadnju kočnicu koju je ostavio da se radi predhodni dan. Realno je da nas ne može stići (pa i kako bi, ovakve terenske vozače ne bi ni Джарвис), pa je odlučio da polako posle krene na sever kući. Mi smo tog dana odvozali zadnju deonicu od Sirijanske banje do Vranja, veći deo kroz guste šume i blatnjave puteljke. Na par mesta smo imali problema sa strminom i blatom ali smo se junačkim gur-gur tehnikama i sočnim domaćim psovkama čupali iz problema. Nisam bio posebno inspirisan tog dana pa sam slabo slikao, jednostavno mi se nije dalo. Na izlazu iz jednog blatnjavog puteljka, perifernim vidom primetim iznad sebe male zelene mrlje koje se izgleda mrdaju. Stanem i pogledam bolje, prvo primetim lepo obrađene grudobrane, a onda i šlemove neke vojske. Pošto smo bili jako blizu granice sa Kosovom, predpostavim da se radi o našoj vojsci i predložim Igoru da svratimo (red je da pozdravimo ljude, ipak im ne dolaze gosti svaki dan..) Prvo nas sačekaše kerovi (srećom u ograđenom prostoru), a onda i dežurni vojnik. Vojska ko vojska, čuči, čeka, uglavnom ne zna šta čeka ali uredno sedi u formacijskom rovu i čuva "granicu". Sačekasmo dežurnog oficira, izmenismo osnovne informacije, popričasmo po koju, on nam preporuči dalju putanju u skladu dosadašnje (znači blatnjave i strme..), prema Vranju. Pozdravismo se i paljba. Do Vranja smo vozili još par sati. Tamo smo se prvo smestili u kafanu da nadoknadimo izgubljeni holesterol, a onda na lokalnoj pumpi sačekali mog klinca koji je dovezao kombi da nas vrati za Beograd. Tako smo završili zapadni deo velikog srpskog treka. O istočnom delu (Bg-Ram-Golubac-B Stol-Zlot-Grza-Rtanj-Tupižnica-Babin Zub-Dojkinci-Dimitrovgrad), ćemo pisati u narednim postovima, a parče juga (Dimitrovgrad-Ruj-Vl jezero-B Kobila-Vr banja), će sačekati još koji dan da se vreme smiri. Sređeni trekovi na: https://www.enduro-balkan.com/

Sijarinska banja je jedan od onih bisera na jugu Srbije koji još uvek nekim čudom preživljava modernu političko-ekonomsku tranziciju. Jedan "glavni" hotel, dosta privatnog meštaja, par kafana, prodavnica i nekoliko bazena sa izvornom toplom vodom. Kako god nekako nam je "legla", pa smo rešili da tu napravimo dan pauze. Gde je pauza, tu je i servis motora. Ica je dan ranije primetio curenje ulja pa se odmah dao u posao. Vrlo brzo je našao krivca. Peđa se žalio na zadnju končnicu. Rasklapanje sistema je pokazalo da su se zadnji paknovi skoro raspali. Tako je to kada se tera nemilosrdno.. Ja sam se osećao izopšteno, pa sam za svaki slučaj odstojao pored motora i zagledao ga napadno zabrinuto, čisto da pokažem solidarnost i da ja možda imam problema.. A onda sam shvatio da vreme može i da se provede produktivnije.. Na primer u kafani.. Ili u Bazenu.. Gde su nas kasnije tog dana metlom isterali. Uglavnom, lep i opušten dan. Sređeni trekovi na: https://www.enduro-balkan.com/

Taj poligon VS koristi redovno za svoje aktivnosti (povremeno čak i veliku brezovicu). Dosta puta prošao opušteno ali jedanput nas straža vratila sa ulaza u V brezovicu i jedared sa pasuljana. Znači nema pravila.

Tako je! Čist banjski turizam.

Iz Kuršumlijske "banje", brzo nalazimo traženu putanju preko brda. Za divno čudo, put je skroz ok, u početku usko asfaltliran a posle usko izrovaren, bez preteranih težina. Relativno brzo izbijamo na magistralni put i njime do Đavolje Varoši. Svratismo u lokalnu kafanu na ručak (namrčilo se ko u dupetu, pa smo se ponadali da će kiša proći dok mi pojedemo pragnje..), A onda hrabri enduraši nastavljaju prema neispitanim daljinama.. Na par mesta smo se orijentacijski zamislili, izbegavanjem puteva sa dubokim blatnjavim kolotrazima ali smo zadržali planiranu putanju. S,obzirom da smo se u par deonica približili granici sa kosovom na 50-100 m, pre sela Sponce smo prošli i srpski policijski kontrolni punkt. Dežurni policajac je bio prilično iznenađen da neko nailazi putem koji ide sa Kosova (na koji smo se uključili pre 100 m), a još više putanjom kojom smo došli, oprezno me skenirajući da kojim slučajem nismo neka vanredna kontrola, i tek posle 10 min priče se setio da traži lične karte za proveru i evidenciju (verovatno sam mogao da tražim izveštaj i raport dok je još bio pod utiskom...). Silaskom u dolinu brzo stigosmo do Lukovske Banje, mestu konačišta za večeras. Sređeni trekovi na: https://www.enduro-balkan.com/

Izvinjavam se, bio malo na vožnji. Svi trekovi na: https://www.enduro-balkan.com/

Brzeće-Medveđa-Lukovska Banja, oko 130 km. Ujutro sam sagledao ono što sam sinoć slutio. Prednja guma mi je bila prilično sažvakana. Lepe pukotine po rubovima su rezultat vožnje po asfaltu do hotela na skoro nikakvom pritisku. Vulkanizer u blizini? Raška? Kupovina nove ili polovne gume? O svačemu smo filozofirali jedno pola sata a onda sam napumpao gumu (srećom unutrašnja nije oštećena), i teramo dalje.. Jedno 10 km vozimo po asfaltu a onda kod mesta Lukovo prelazimo na makadamski pa na šumski put. Put se povremeno pretvara u zapuštenu šumsku stazu sa pešadijskim preprekama, velikim kanalima od bujičnih tragova i bočnim nagibima, tek toliko da bude interesantnije. Ovaj deo ne bih preporučio težim motorima. Da bi na kraju sišli u dvorište Kuršumlijske Banje, nekadašnjeg ponosa banjskog turizma u socijalističko doba... Danas uglavnom u ruševinama. Pošto i zvanično ulazimo u KPZ (kopnena zona bezbednosti), odmah su se pojavili i momci u plavom da provere koji smo i čiji smo. Bili su blago fascinirani putanjom kojom smo došli do njih i odmah su predložili slične (znači blatnjave, strme i zapuštene), za nastavak puta. Za utehu su rekli da su tim putem skoro prošli difenderom i da mi sa "ovakim" motorima nećemo imati problema... Sređeni trekovi na: https://www.enduro-balkan.com/

Naravno. Interesantnije i meni lakše

Dalje nastavljamo preko Golije. Sečemo glavni put koji prati greben prema Jankovom kamenu i zalazimo u splet šumskih lošijih puteva. Preko Raške se penjemo na Kopaonik.. I preko centra hvatamo tehnički put za Pančićev vrh. Tu odmorimo malo pre spusta u "crnu duboku". Plan je da iz dna žice uhvatimo tehnički put koji vodi za Brzeće. U gornjem delu staze (osim pristojne strmine i drenažnih kanala koje treba preskakati), je sve uglavnom u redu ali kako gubimo visinu tako se povećava količina snega i vlage na stazi. Sečemo tehničkim putem prema "crvenoj dubokoj" i tu gazimo smetove. Što više gubimo visinu, to više snega ima na stazi. Ovo neće ići na žalost. Izlazimo na "karaman greben" i silazimo u centar. Odatle hvatamo asfaltni put za Brzeće. Prednja guma mi je istrpela nekoliko lepih udara na stazi i sad mi pristojno žvaće. Kraj dana je i prilično sam umoran pa sam to ostavio da pogledam ujutro. Za sada polako se kotrljam nizbrdo bez volje da nešto popravljam. Smeštamo se u rezervisanom smeštaju. Sat vremena kasnije nam se pridružuje i Ica, on je krenuo danas preko Kraljeva i Stolova... Sređeni trekovi na: https://www.enduro-balkan.com/

Kao što već verovatno znaš, kamera pegla teren i on izgleda prilično "izravnat". U realnosti je malo teže. Većinu deonica voziš bez problema a onda se na nekim dobro oznojiš Ica ti je sve rekao, ture su prelepe i nemoj odustajati!

Predveče sam iskoristio priliku (kad se hrana malo slegla..), da prošetam do visećeg mosta i proverim prohodnost za naše motore. Do mosta i preko mosta bez problema. Ali 200 m, iza se staza gubi u šiblju. Znači ništa od te varijante. Ujutru je magla u kampu. Doručak kod lokalne domaćice i peglaj dalje. Brzo prođosmo Sjenicu i uzjahasmo Goliju. Lepa planina. Sređeni trekovi na: https://www.enduro-balkan.com/

Iza manastira gazimo reku Uvac i strmim neodržavanim putem izlazimo na prevoj. Pauza. Odatle pratimo greben na jugo-istok. Preko Radonjskog jezera (odmor i ručak), i Seništa sečemo magistralu i penjemo se na greben prema Jasenovu gde nam se otvara pogled na Zlatarsko jezero Za nagradu dobijamo nekoliko interesantnih izrovarenih deonica kroz šumu. Srećom, put se posle nekog vremena unormali. I za čas smo na Uvcu. Zbunjen sam gomilom naroda, šta je bre ovo? Pogledam datum na telefonu: 01. maj 2018. Jbga, kad nešto radim u prirodi izgubim osećaj za vreme (bolje reći ne interesuje me..), pa sam napravio grešku i došao po najvećoj gužvi Planirao sam da prođem stazom koja vodi pored kanjona prema visećem mostu i kampu, ali zbog gomile naroda od toga neće biti ništa.. Ta staza je diskutabilna inače jer prelazi preko privatne zemlje ali ako to uradiš brzo i ne privlačiš pažnju... Razočaran sednem da odmorim. Tu mi se uvali lokalni ker, da mu se isplačem na ramenu.. I nazad za Peđom, glavnim makadamskim putem prema kampu Uvac. Tamo se smestimo.. I odmah sednemo da nadoknadimo izgubljeni holesterol.. I tečnosti. Sređeni trekovi na: https://www.enduro-balkan.com/

Oko doma se povremeno čuje blejanje ovaca i mukanje krava. Retki zli jezici bi rekli da sam verovatno kriv za disproporciju krupnih i sitnih domaćih dlakavih / pernatih živuljki, ali to su samo oni koji ljubomorišu za računarom.. Stvarni problem na ovom prelepom mestu (pored teheranske muzike, kajli, crnih džipova, napućenih starleta, đubreta iza kuća i prodavnica, divlje gradnje, zabetoniranih borova...), je poremećeni odnos vlasnika lokalnih imanja i korisnika modernih terenskih sredstava u vidu quadova ili kros motora. I u ranijim obilascima su me lokalni vlasnici (ograđenih), imanja molili i upozoravali da im ne ulazim na livadu i kopam svojim kramponima po istoj, jer im pravim štetu. Džabe im ja objašnjavam da "ja nisam od onih koji to rade", i da nemaju razloga da se boje. Svi koji se voze okolo na sličnim mašinama su stavljeni u istu kategoriju u njihovim očima i tu je netrpeljivost došla blizu kritične tačke. Najveća sranja prave turisti koji unajme quadove (za 50 eu po satu, čuo sam..), i voze okolo po tuđim livadama bez bilo kakvog pardona ili obzira. Kao, pošto smo platili, sad možemo da radimo šta oćemo.. Dok se to nekom lokalnom zakonskom regulativom ne reši (ili dok seljaci ne uzmu vile u ruke..), obratite pažnju da ne ispadnete kolateralna šteta. Pozdravljamo se sa domaćinom Acom (dom vodi vrlo pedantno, pasionirani biciklista, često organizuje i mnb trke), i idemo dalje šumskim putem prema skijalištu Tornik pa onda manastiru Uvac, ušuškanom u dnu kanjona. Prolazimo pored nekadašnjeg rudnika, sada u zapuštenom stanju.. I strmim putem silazimo do dna kanjona. https://sr.wikipedia.org/sr/Манастир_Увац Sređeni trekovi na: https://www.enduro-balkan.com/

Za trenutak da putešestvije prekinem snimkom sa ture Rajac-Divčibare-Rajac od pre par vikenda. Nastavak španske serije od ponedeljka ..

Na glavni put pema Mokroj Gori silazim preko tunela i šumarske kuće Šargan. Tu nailazim na tablu koja reklamira "Via Dinarica" trail. To me obraduje, za projekat sam čuo pre nekoliko godina. Pokrenuli su ga Slovenci i Hrvati sa ciljem da se napravi pešačka staza koja vezuje planinske masive od Slovenije preko Velebita do Albanije. https://trail.viadinarica.com/en/ Znači da je lokalna vlast prepoznala značaj ovog vida eko turizma, i uključila se u projekat? Fantastično! Iako nisam planirao tom rutom, odmah motor okrećem na tu stazu. U početku je to šumski put koji je raskrčen od balvana, granja i krupnijih blokova.. Malo kasnije se pojave prve prepreke u viu oborenih drveća ili razvaljenih blokova od lokalnih padavina.. Pa ipak, pošto su znakovi i dalje tu, sve je ok. Na nekim mestima kao da je radio ratrak za spremanje neke takmičarske ski staze? Ovde treba uhvatiti dobar zalet.. Dok konačno ne izbih na lokalni vrh bez naznaka ili nastavka bilo kakve dalje staze... Osim par lovačkih čeka. Izgleda po starom srpskom običaju da je i projekat iskorišćen da bi lokalno lovačko udruženje lakše došlo do svojih pozicija za "sportski lov". Muvam se malo po kraju... Sve opcije koje kroz šumu silaze u lokalne potoke mi se nisu svidele. I razočaran se vraćam na glavni put prema Mokroj Gori. Zbog potrošene kilometraže moram da dopunim gorivo. U Moroj Gori nema pumpe?? Nazad istim putem na Kremnu, pa opet nazad trekom koji sam predhodno ucrtao prema Zlatiboru. Miriše na kišu. Malo pre mesta Zlatibor siđem na asfalt i svratim u kafanu pored puta da popravim krvnu sliku. I ubrzo sam u planinarskom domu na nekoliko kilometara od mesta. Tu me čeka Lord_oblivion, turu sutra nastavljamo zajedno. Kafica, pivo, opet kafica, prijatna muzika i atnosfera suprotna od zlatiborske seljane u centru mesta. Čista posteljina i topla voda. Šta čoveku više treba? Sređeni trekovi na: https://www.enduro-balkan.com/

Prema: Zlatibor-Uvac-Golija-Kop-Đavolja varoš-Sirjanska banja-Vranje. Pa onda: Besna kobila-Vlasinsko jezero-Vrtop-Ruj-Vidlič-Dojkinci-Ponor-Krvave bare-grebenom do zavoj jezera-Zaskovci-babin zub-midžor-aldina reka-repušnica-tupižnica-rtanj-obradove stolice-grza-vel brezovica-zlotski kanjon-borsko jezero-borski stol-đerdapski nac park - golubac-ram Od Vranja još 7-8 dana vožnje.

Tara - Zlatibor, oko 155 km (tamo, vamo, naokolo...) Pošto rano ležem, rano se i budim tako da u 06h sedim ispred šatora i pijem jutarnju kafu (3 u 1). Planirana tura za danas je da obiđem nekoliko vidikovaca koje poznajem od ranije i polako se dislociram na Zlatibor. Predov Krst, planinarski dom i gomila rusa (i ruskinja), na kuliranju. Popijem još jednu kafu (da se razbudim skroz..), i nastavim dalje šumskim putevima prema Jagoštici. Međutim posle nekoliko pokušaja kroz zarasle šumske puteljke slavno odustajem i vraćam se na glavni makadam. Belješka stena: Banjska stena: I preko Mitrovca prema Mokroj Gori. Sređeni trekovi na: https://www.enduro-balkan.com/

Površinska skroz ok, dublje nisam zalazio..

U Kremni sipam gorivo i okrećem prema putu za Taru. Na raskrsnici je uparkirano nekoliko prljavih ATV qvadova. Vozači i saputnici su zamazani blatom i široko nasmejani. Mašu mi u prolazu. Skoro odmah po skretanju silazim sa asfalta na zemljani put trekom koji sam ranije ucrtao. Posle par km se isti "udžombi" sa velikim kanalima od kiše, pa sa opet ušao u tehnički mod. Srećom, nije potrajalo dugo da dođem do pristojnog šumskog puta. Sat vremena kasnije sam na Zavojskom jezeru. Na velikoj lilvadi odmah pored puta smo ranije par puta pravili odličan kamp (kotlić, gulaš, vatra, zezanje...), ali sada je tu ograđeno polje solarnih ploča! Do mraka ima oko pola sata, vreme je da nađem smeštaj i bilo bi mi žao da moram da propustim hotel od 1000 zvezdica. Vrtim se neko vreme okolo i primetim da sa strane prema jezeru ima parče ograđenog dela sa malim kućerkom gde bi bilo zgodno za šator. Jbga, ako je privatni posed, ništa od toga. Bliža inspekcija terena mi govori da je to državna zemlja (vodoprivreda ili slično), ograđeno da imaju pogled na jezero i da im niko ne parkira. Pošto sam ja redovni poreski platilac, proglasio sam se ovlašćenim da isto parče zemlje uzurpiram za noćas. Do jezera je 5 min pešaka, taman da se plaknem od prašine i znoja. Sređeni trekovi na: https://www.enduro-balkan.com/

Da. Tipično srpsko biračko telo.

Jbga, zečevi su brži.