Na prevoju Kaona se častim laganim ručkom. Mačka od domaćice me skenira: "Ostavi nešto, nemoj da si stipsa!" Posle pauze u ladu stare bukve, nastavljam dalje. Sa Kosjerićkog izletišta "Grad" se spuštam na drugu stranu doline prema Kadinjači. Ko je propustio časove istorije NOB-a, može da se podseti: https://sh.wikipedia.org/wiki/Bitka_na_Kadinjači Od Kadinjače do aerodroma Ponikve je blizu. Tu i dalje čvrsto stoje postulati NATO demokratije. Ja nastavljam dalje prema Kremni. Sređeni trekovi na: https://www.enduro-balkan.com/

Lakši deo posla je gotov, sad se treba spustiti na drugu stranu brda! Ceo ovaj deo mi je po malo sumnjiv, ali pošto sam već ucrtao, aj,d da probam. Livada je jako strma, srećom bez većih neravnina. Zadnji točak stalno proklizava, samo ponekad pustim da ispravim motor, srećom prednji se dobro ponaša. Na dnu livade vidim nakrivljeni kućerak, dvorište i ogradu od taraba. Kad se približim, iz kuće se pojavi mala zgurena firuga starice. Jedva nekako zaustavih motor (i svojim mladim, gipkim i mišićavim telom ), siđoh i započeh razgovor. - Pomoz bog bako, može li se proći kroz dvorište? Marama, male crne prodorne oči, gomila bora i starinski džemper.. Ne mogu da procenim tačno ali oko 20 godina starija od mene. - Može sine, samo zatvori kapiju zbog stoke.. - Kuda za dolinu? - Putem desno dole ili levo za Drenovce. I kuda bi ti? - Ja bih dole (nisam siguran u to što pričam,..) Pozdravljam se i obaram motor niz put. Par kilometara dalje nailazim na gomilu isečenih balvana. 100 m, izbrdo strči figura domaćina na ivici imanja: - Može li se dole ovim putem?! (vičem, nije blizu..) - Može do potoka, onda levo gore na livadu..... (glas se gubi u vetru)... al nemoj uz potok taj deo ne ide nigde.. Dobro, niz potok, prva levo gore, na livadu pa u bolji život (ponavljam u sebi ko školarac). Nekako se nizbrdo probijam kroz gomilu balvana, put je izrovaren od kiša i jasno mi je da se ne koristi. Pali mi se i drugi alarm, ali nastavljam po uputstvu. Preko potoka i još strmije gore na drugo brdo.. Do livade gde se svaka staza završava. Vrteh se malo okolo i opet vratim nazad. Sad treba proći one balvane uz-brdo, što je teži zadatak. Probah da ih junački pregazim ali zadnji točak ih zarotira i skliznu u kanal. Već sam izmoren od predhodnog junačenja, skinuh sve sa sebe da dođem do vazduha, popih ono malo vode što mi je ostalo i razmatram opcije. Cimanjem motora sam uspeo da ga skoro vratim na ravniji teren ali se ćopava nabola u mekanu zemlju ko kolac. Ni makac! Ostavih sve tako i idem gore do šaljivdžije koji me je poslao u potok. U dvorištu čovek popravlja TAM-ića. Isti nema točkove (na panjevima), pa je jasno da se čisto zanima da ubije vreme. Ima neki stari traktor ali snjim samo kad je suvo putem odakle sam ja stigao. Dole može samo do livade (rekoh ti ja.. ali ti možda možeš sa tim motorom..?) Ne kaže džabe moj poznanik Jone: "Kartu pitaj, seljaka čitaj!" Zajedno nekako izvukosmo motor na "put". Zove se Dragan iz porodice Đurića, radio nekada kao mehaničar u Energoprojektu, sad u penziji živi na očevom imanju. Deca završila fakultete i slabo ga obilaze.. Pozdravih se i nazad gore pored bakine kuće na drugu stranu planine. Okolo prema Radanovcima i Kosjerićkom kraju.. Nastaviće se.. Sređeni trekovi na: https://www.enduro-balkan.com/

Štekuj staze, doći ću ja opet!

Kanjon Gradac - Tara (Zaovinsko jezero), oko 130 km. Rano legao i zaspao ko beba. Ujutru me budi huk vode, reka je blago nadošla od jučerašnje kiše. Brojni pecaroši (mušičari), su isto poranili nadajući se lakom ulovu. U ovakvim rekama ima pastrmki. Lenjo se pakujem, upijajući što više zvuke kanjona i čekajući da mi se šator barem delimično osuši od jutarnje vlage. Staza vodi kroz kanjon i prilagođena je pešacima (pecaroši, planinari, izletnici...), a ne motorima.. pa na par mesta nailazim na probleme u vidu stepenastih terena i balvana položenih preko staze. Ali sve je ok, ni ja ne žurim i skoro sa uživanjem polako rešavam svaki pojedinačni. Bilo bi lakše da sam u društvu. Opet sam se morao skoncentrisati i oznojiti da bih se probio iz kanjona prema zaseocima na brdu. Teren gore je znatno lakši za vožnju. U jednom delu me ucrtani trek sa puta vodi preko jedva vidljive staze koja prolazi kroz izgleda privatni posed? Ipak liči da je tu put koji koriste i lokalni meštani kako bi došli do svojih livada na brdu... i prolazim prema vrhu. I na vrhu brda (lokalni naziv "Plandište), odličan pogled, rizik se isplatio.. Srbija.. Sređeni trekovi na: https://www.enduro-balkan.com/

I tako makadamima, preko Krupnja, par manastira i valjevskih planina se polako približavam kanjonu reke Gradac, gde sam planirao spavanje. Ali prvo da prođem preko nove brane Rovni. Tu se velika prašina digla oko ekološkog uticaja ove brane na životnu sredinu a još veća oko izmeštanja / potapanja lokalnog manastira Gračanica. Struja je potrebna ali me više raduje da se narod konačno probudio, pa čak i kad se ne pita, da barem galami. Upornost se uglavnom isplati. Iza brane nastavljam zaraslim puteljkom koji prati izohipsu kroz šumu. Vidi se da davno nije korišćena. Manastir Ćelije: https://sr.wikipedia.org/sr/Манастир_Ћелије Smeštam se na peskovitoj plaži na obali reke Gradac. Blizu je etno restoran, pa pivo pre spavanja dobro dođe.. Sređeni trekovi na: https://www.enduro-balkan.com/

U nastavku uživam u tradicionalnim srpskim pejzažima.. U nastavku je izgledalo ko u dupetu.. Renovirani "rimski" most ra rečici Ljuboviđi. I stvarno, kiša me hvata u krivudavoj dolini Ljuboviđe, gde smo prošle nedelje vozili u društvu. Srećom na oblak je i kratki pljusak me samo ošamario i otišao svojim putem. Nastaviće se..

Šabac-Cer-Valjevske planine (kanjon Gradac). Oko 160 km Imao sam već duže na pameti turu gde bih spojio tačke koje su za mene bitne sa stanovišta enduro vožnje, brdskog bicikla ili planinarenja, ali nekako sam iste tretirao izdvojeno (što s,obzirom da potencijale svake od njih i definitivno zaslužuju), pa ih u glavi nisam video kao celinu. Ipak, Srbija je mala zemlja sa mnogo prirodnih lepota koje bih i ovog puta hteo da prezentujem bez neke prepotentnosti, jer kao što znamo naša zemlja ima i mnogo mana o kojima se mnogo više priča, pa je verovatno u redu i da pričamo o lepim stvarima. Krenuo sam iz Šapca, poljskim putevima prema Ceru, sa željom da popijem kafu i rasanim se u planinarskom domu. medjutim, posle nekog vremena, idilični poljski putevi su se pretvorili u izrovarene šumske, pa sam se neplanirano dobro oznojio dok nisam izbio na glavni put grebena Cera. U domu popio kafu (sada već potpuno budan od džombi i dubokih kolotraga kojima sam prošao), i nastavio dalje prema Valjevskim planinama. Uz put svratio do spomenika Cerskoj bitci u Tekerišu. Takva mesta me uvek nekako dodirnu. Ko ne zna o čemu se radi može videti na; https://sr.wikipedia.org/sr/Церска_битка Dok ja peglam dalje.. Sređeni trekovi na: https://www.enduro-balkan.com/

Od brojnih lepota koje krase ovaj kraj, ja izdvajam detalj koji se obično ne primećuje: A opet, pokazuje Srbiju onakva kakva jeste.

U predhodnim postovima sam spominjao malo dužu off turu po Srbiji. Pola te ture (zapadni deo Srbije do Vranja na jugu), je završen pa bih par reči o tome u budućim izveštajima po segmentima. Počeo sam (u grubim crtama), od Šabca, preko Cera-Valjevskih planina-Tara-Zlatibor-Uvac-Golija-Kopaonik-Đavolja varoš-Sirajinska banja-do Vranja. Na Zlatiboru mi se pridružio Lord-oblivion + Icatenej u Brzeću. - 7 dana efektivne vožnje + 1 dan odmora - 3 dilbera - 916 km (oko 15% asfalta) - 29.383 m uspona - 27.625 m silaza Ovih dana (dok traju pripreme za drugi deo ture za istok Srbije), ću staviti pojedinačne trekove i impresije. Očekujem slične kilometraže i visinske razlike.

Ma jok, ovo su šumski puteljci gde praktično i nema saobraćaja u nekom zaseoku u Valjevskim Planinama. Čovek naseko drva i ostavio, ceni niko ne prolazi godinama pa što bi sad. Ja sam precenio svoje tehničke sposobnosti i izvrnuo motor, ali sve je ispalo ok. Do sada završio pola posla (krenuo iz Šapca, završio u Vranju), u 7-8 dana off-a, dok nije ponestalo slobodnih dana. Sad žicam još 7 slobodnih dana da završimo turu. Izveštaj će biti na starom mestu kad složimo materijale.

Na Rtanj sa velikim motorima? Bravo majstori..

Ne mo,ž svima ugoditi. Ali sve ovo što vezujem i to što spominješ je obrađeno u "Srbija bez asfalta". Ako imaš još nešto šodera da dodaš, ne,mo čekaš.

Pomenuto već ranije, da potvrdim. Za prvomajske praznike (+ koji dan ukraden sa posla..), planiram turu koja u grubim crtama izgleda ovako: Šabac-Cer-Krupanj-Soko manastir-valjevske planine-rovni brana-man Ćelije-kanjon Gradac-Grad-Ponikve-Kremna-Tara (kružna tura),-Mokra Gora-Zlatibor-man Uvac-Radonjsko jez-Uvac-Sjenica-Golija-Kopaonik-Brzece (niz belu reku),-Đavolja voroš-Sijarinska banja-Besna Kobila-Vlasinsko jezero-Vučidel-Dimitrovgrad-Dojkinci-Babin zub-Crni vrh-Aldina reka-Aldinac-Tupižnica-Rtanj-Grza (kroz tunel Obradove stolice),-Vel brezovica-Zlotski kanjon-Đerdapski nac park-Golubac-Ram 12 dana, oko 1400 km, 5% asvalta, lak motor, veliki točak, krupna šara. Varijante su moguće i poželjne. Spavanje: čvrsti smeštaj gde je god to zgodno + kamp oprema za imati. Gorivo: uglavnom unutar 150 km. Pošto život nije bajka, znam da će biti gomila ograničavajućih faktora koje remete obične smrtnike. Ne žurim, koliko i dokle stignem. Sapatnici: za sada mogući Lord oblivion i Severian u delovima ture koji njima budu odgovarali.

Od "Krnje Jele" zemlja-makadam, kako se primičes Lisinama sve bolji makadam.

Bio. Ali imam bolju turu za ovu godinu. Prati vršni greben od Midžora do Krvavih Bara, pa onda dalje...

Valjevske planine su prelepe. I vi baš uživate.

Možda, ako skineš sve sa motora i budeš imao sreće da "zadnji pljusak" nije napravio prevelike prepreke.. Dva vozača bi pojedinačno preterala svaki enduro motor.

Mali točak ne može iz Dojkinaca na Krvave bare bez ozbiljne pomoći sa strane. Put je uglavnom dobar makadam do zadnjeg mostića i posle njega ima jedno 100 m izrovarenog blokovskog terena. Bolje se vratiti nizbrdo do Brloga pa šumskim putem desno u brdo koji te izvede na sam greben. Njime do Krvavih bara uz izuzetne vidike. Al i njime ne može mali točak. Topli Do - Babin Zub je mestimično šoder-blato ali za bilo koji enduro sasvim ok.

Pančevo-Zagajička brda-Pančevo, oko 175 km. __20180331_0933.gpx __20180331_0933.kml

Oličan snimak!! Sličan put je sa Orijen Sedla (od Planinarskog doma), prema Vrbnju. Stari AustroUgarski putevi koji spajaju strateška utvrđenja, jako bitna u to doba. Kompletna infra-struktura je u relativno dobrom stanju (utvrđenja, vodovod, putevi..). Nemački kvalitet.

Žao mi je što su mi se obaveze preklopile pa nisam vozio bugarski TET prošle godine. Ali biće dana.. Poz.

Vozili prošle godine skoro identičnu turu. Prelepa zemlja. Mi smo krenuli iz suprotnog smera. Njihova polazna tačka nam je bila na pola puta pa je naša vožnja trajala 11 dana. Moram da primetim da su neke teže deonice izbegli asfaltnim obilaznicama, tj prilagodili turu velikim motorima. Čak smo i na istim mestima odmarali. Definitivno vožnja za dugo pamćenje.

Deca su svuda ista. Samo se igračke razlikuju. Opet peščara, od zadnjeg vikenda.

Evo konačno vidoja na yu tubetu, Jone ga je stavio malo kasnije, al što se kaže, nikad nije kasno..