Juče (25.03.2017). Imam dosta trekova iz ovog kraja, pogledaj malo unazad i skupićeš iz za god odmor

Kučaj, Lisine (opet ), kombinacija predhodnih trekova, vrh Straža i (skoro), Beljanica / cca 125 km Izgleda da su duvali jaki vetrovi ove zime. Nešto građe je izčupano iz korena.. Veličanstvena Velika Brezovica.. Ženski manastir ispod Mikuljskog kamena Vrh Straža.. Beljanički Buk. Skretanje sa glavnog puta prema vrhu Beljanice.. Izgleda da će morati da se još malo sačeka.. Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/

Druže, nema završnog gpx fajla, pojeo ga mrak. Šaljem ti pripremne sirove, ali mislim da u BC oni neće ići. Poz. 0. Bg - Kosmaj.kmz1. kosmaj arandjelovac.kmz2. arandjelovac jezero.kmz3. jezero rudnik.kmz3.1 rudnik vrh.kmz4. rudnik man 1.kmz5. man 1 man 2 i 3.kmz5.1 za Boracki Krs.kmz5.2 Boracki krs Kosmaj.kmzBorac brezojevica.kmzBorač prema Jelici.kmz

Na leto sam između ostalog (što je babi milo..), planirao na Korab preko Stracimira, pa sam se malo raspitivao. Na Stracimiru je inače i granična karaula. Kažu da je to lokalni prelaz.

https://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/104261-srbija-bez-asfalta/page-14#entry1941780 https://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/104261-srbija-bez-asfalta/page-9#entry1819083 https://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/104261-srbija-bez-asfalta/page-7#entry1769636 https://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/104261-srbija-bez-asfalta/page-5#entry1722316 https://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/104261-srbija-bez-asfalta/page-4#entry1702851 Otvori stranu i skini trek koji ti treba. Nadam se da rade.

Potražiću ga sutra u bazi. Pozdrav.

Kad sam bio mlad (što nije bilo skoro), sam malo hodao po Makedonskim planinama. Već neko vreme planiram da neke ture obiđem enduro motorom. Hvala na linkovima, vredeće.

Mogu samo da zamislim kako mi bajk od 250 kg i 20.000 eu, završava u jarku. Odma hara-kiri, tu pored njega..

Malo trt, malo mrt, i mi se provedosmo lepo. Doduše delimično mokrih gaća, ali vredelo je. https://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/104261-srbija-bez-asfalta/page-14#entry1946047

Rajac-Orlovo gnezdo-Rajac (i malo glupiranja okolo), 70 km, na momente zahtevnog terena. Ispred Planinarskog doma na Rajcu. Spavanje 600 din, čista posteljina, topla voda, sve po P.S-u.. (kafana u prizemlju ) Na vrhu Rajca.. Momci su namuljeni.. Priroda lepa.. Slutimo probleme.. Prošli smo kroz par imanja, srećom niko nas nije jurio vilama, a i mi smo uredno zatvarali kapije za sobom.. Iznad Orlovog gnezda. Izgleda da smo došli sa pogrešne strane.. Sad treba naći pristojnu stazicu za silaz u rupu. Tu smo izgubili neko vreme dok smo našli optimalnu putanju. Lokalni seljani imaju na ogradama imanja ostavljene prolaze za ovakve likove (i po koju stoku), samo ih treba naći. I još neko vreme smo izgubili za forsiranje reke.. I na kraju stigosmo. Na imanje smo ušli, ali kapija (velika i teška), je zaključana katancem, kako izaći? Sa desna je strmo brdo, levo je reka.. Karlo je izvadio svoj sega-mega set i pretesterisali smo jedan link na lancu kako bi napravili što manju štetu. Kapiju smo uredno zatvorili za sobom ali je lanac (sa katancem), ostao pored kapije na zemlji. Ostavio sam br. fona, pa ako mi se vlasnik javi, biće mi drago da mu platim deo tog lanca. U povratku smo upali u prilično težak teren (kad se kurčimo, kao da ne idemo istim putem nazad), pa smo gazili nekoliko potoka.. I u sumrak se vratili na Rajac. Drugi dan sam planirao kružnu turu oko Brajića, ali se mojim drugarima nije svideo silaz sa Suvobora prema jugo-istoku (suprotno od normalnog puta), pa smo na kraju vozili okolo bez nekog plana. Nije ispalo loše. Rajac prema ravnoj gori lutanje.kmz Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/

Krećemo sa Miljakovca, subota oko 08h. Tamo smo ( https://www.google.com/maps/place/%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD.+%D0%B4%D0%BE%D0%BC+%22%D0%A7%D0%B8%D0%BA%D0%B0+%D0%94%D1%83%D1%88%D0%BA%D0%BE+%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%22/@44.142803,20.2449682,15z/data=!4m5!3m4!1s0x0:0xdc77c21af6bb5642!8m2!3d44.142803!4d20.2449682), oko 09h 30, kafica, oćeš-nećeš kakiš, polazak oko 10h, nazad u domu oko 17 h..

EX-man, Karlo i ja idemo za vikend da vozimo po terenima Rajca i Divčibara. Subota ujutro - nedelja veče. Spavamo u pl. domu na Rajcu. Preporučeno lakši motori. Svi su dobro došli.

Eeeeee, ovo definitivno iskače. Bravo!

Stalno prave nove protiv-požarne puteve po Deliblatskoj Peščari, koje je u ovim uslovima (hladnjikavo i vlažnjikavo), uživanje voziti. Evo još jednog treka, oko 116 km. Svako malo preko puta preskoči po neki jelen kapitalac. 2017-02-16 0958__20170216_0958.gpx Bare okolo Dunava su još uvek zaleđene. Ima i nešto labudova u tom ledu, pa nisam siguran da li su zarobljeni ili uživaju..? A ima i par delova koji se moraju raskrčiti da bi lakše prošli..

Odličan je za leto, možda.. Pod uslovom da si ga stavio ispod neke nadstrešnice ili u sobi.

Nisam do sada pratio temu, a sa pozicije turiste, nisam ni kompetentan. Ali Gaboru čestitam svim srcem što uspeva da prati svoje snove. Ostalima želim da se manje glođu ispred računara a više da praše šumama i gorama.

Dosta starijih gps trekova je nekako izgubilo vezu sa serverom, pa sam uz Arakisovu pomoć dobar deo uspedo da vratim i rekonstruišem. Nadam se da sada radi..

He, he.. Bravo Busmane, probudio se pisac u tebi, vidim biće plodna godina...

Hvala Busmane, znaš i ja sam negde u 3. mladosti, pa kad pogledam iza sebe,.. imam još sličnih priča. Samo nisu o kotrljanju točkova i ko će to da sluša.. Nego spremi ti konja, pa da malo endurašimo na proleće po regionu?

Osoblje normalno, nasmejano i zahvalno. Zima je. Nosite šta vam ne treba.

Kučaj, Lisine, pre par vikenda. Ledara. Pipavo, ali se može. 2016-12-11 1050__20161211_1050.gpx

Nikad nisam precizno merio ali sve zajedno unutar par hiljada km. Za motor ili neko drugo 4WD vozilo prilično malo, za nas, poprilično veliko. Mada moram priznati da smo se hrabro vozili kombijem prvih par stotina km, dok nismo stigli u planinski region, pa i to komplikuje računicu. Veći značaj imaju visinske razlike, pa na donjim slikama možeš videti kilometražu ali i visinu, što je za ovu priču mnogo bitnije. Uostalom, nemojte misliti da smo mi bog-zna-kakvi junaci, devojka sa ovog linka: http://www.snezanaradojicic.com/ već godinama pegla sama po svetu biciklom. To nije akcija već način života, nešto što najveći broj nas (na žalost), nikada neće postići.. Ali dobro, svako kolko može i svi srećni..

Stiska me posao ovih dana, moraću malo da ubrzam sa postom, ne zamerite.. Predeo kojim smo vozili tih dana je svakako spektakularan. Duboki kanjon i 5.000 m visoki vrhovi oko njega. Istina, nisam se kupao davno... Al ovde mi baš ne bi prijalo.. Ostaci Ruskog angažovanja u kraju.. Tradicionalni način sušenja i tresenja žitarica, poznat i u našim krajevima. Izneseš na put, pa ako bude bilo saobraćaja sve se to samo istrese i izpegla. Od nas se nisu ovajdili. Dani prolaze, put vijuga pored reke, mi peglamo i ništa ne pitamo.. Ponekad samo, kad digneš glavu kako bi pio vode iz bidona, vidiš grandiozne stenovite formacije koje se više hiljada metara dišu strelovito u nebo. Kakav je ovo turistički potencijal.. Sutradan (negde oko ručka), na delu prašnjavog puta gde se kanjon čudnom igrom prirode sužava na 50 m, do Afgan teritorije, primetim sa strane puta skoro novi crni BMW serije 7. Jako je čudno videti bilo koji auto, kamoli ovako luksuzan. Kao da su marsovci sleteli na Pluton. U njemu sede dvojica celavih nabildovnih likova sa kajlama. Jasno je. Dok su putevi preprodaje droge i oružja u kraju otvoreni, turizam nema nikakve šanse. To su i "nadležne" službe Tadžik države shvatile, pa što to one ne bi iskontrolisale, možda zarade po koji dinar, tj dolar... Mahinalno usporih kako bi ih slikao, ali se u zadnjem momentu predomislih. Setio sam se gde sam, i da verovatno sledećih mesec dana niko i neće pitati gde sam nestao.. Nekoliko dana kasnije, u cik zore, četvorica prašnjavih, musavih, sumnjivih likova na neuglednim šklopocijama natovareni preko svake mere je ušlo u glavni grad ugledne države Tadžikistan. Taj termin smo izabrali kako nas panduri ne bi previše maltretirali u prodoru ka centru grada. Jedan dan smo odmorili, a par dana proveli u obilasku onoga što je vredelo videti. Zadnji put sam bio ovde 1988 godine.. I dosta se promenilo, čini mi se na gore.. Doduše centar je u radovima, pravi se monumentalna palata za još jednog diktatora, sve je u fontanama (poznato ? ), i keramici, verovatno da bi se turistima i političarima pokazalo kako je ovo zemlja izobilja i demokratije.. Realnost je znatno drugačija. Prilaz centru grada imaju samo turisti, političari i srećnici koji žive u kraju. Ostatak nacije nema taj luksuz da se prošeta predelom o kome može samo da sanja.. Osim ako nisi sirova radna snaga.. Pa opet, na mene su najveći utisak ostavile proste i čiste duše ove uzburkane zemlje, koje su nas uzput hranile i pojile, nego sva keramika i pozlate velikog grada. Par dana smo iskoristili da se prisetimo šta je čist krevet i presvlaka, a onda nazad u Srbistan, ka novim radnim pobedama.. Za kraj, evo jedne starije fotke koje odprilike prikazuje kojom smo se turom kretali. Fali deo od Biškek-a do Oš-a, ali nije ni bitno, za mene će to uvek biti lepa uspomena. Neće se nastaviti.. Osim ako hoće, u nekom drugom obliku, sa više konja ipod dupeta..