Probao više različitih, ostao na "OruxMaps"..

Druže, gde ima ovo za 130usd (ili, još bolje za manje )? To je najbolji gorionik koji sam ikada koristio (imaju ga dva moja drugara, stranci). Neverovatno funkcionalno, pogotovo kada kao taj moj drugar imaš i slavinicu za gorivo . Na dva gorionika smo pravili večeru za trojicu (pastu, kafu, supice) za 10-ak min ukupno! Ja sam viđao do sada za oko >150e (gorionik i boca za gorivo), bilo mi uvek skupo... Videh na aliexpress-u. Ne moras uzeti bas primus. Ima jos firmi koje prave gorionike. Kada sam pre četiri godine kretala na put oko sveta biciklom, platila sam 150 evra za Primus. Posle šest meseci sam ga bacila. Radio je samo na čist benzin. Nije pomagalo ni rasklapanje i temeljno čišćenje svakog dana. (Dobra strana toga je što sam postala nesoporni majstor za multifuel gorionike - a svaki zanat je zlata vredan ) Na sve moje žalbe, iz Primusa su mi odgovorili da je predviđen za čista goriva. WTF! Ako kupuješ multifuel i plaćaš 150 evra, onda očekuješ da radi na sva tečna goriva, bila ona kupljena u EU ili u Kazahstanu. Srela sam mnoge putnike sa sličnim problemom. Preskočiću razne gorionike koje sam nakon njega koristila i skočiti na 2013. kada sam u Kini kupila BRS-8. Kopiju Primusa ali za 60$. Koristim ga i danas i čistim jednom u mesec dana ili ređe. Napominjem da gorionik koristim svaki dan, najmanje dva puta dnevno. Pored multifuel BRS-8, vrlo praktičan pogotovu kad vam je važan svaki gram je alkoholni gorionik. Alkohol gori na vrlo niskim temperaturama kad sva druga goriva otkažu. U Srbiji se prodaju Trangia sistemi -- imaju gorionik, štitnik za vetar, posudu za kuvanje, sve u istom setu, minijaturno. Ti si u svakom slučaju najiskusnija po tom pitanju ovde... Ali ja nikada nisam voleo benzinske gorionike, verovatno što su oni koje sam koristio bili ruski sa sumnjivom pouzdanošću a kasnije sam imao prilike da kojistim i zapadni kome sam uspeo da izgubim par delova. Par puta sam bio svedok panike u "šatoru do mene", zbog prelivanja istog. Tako da zadnjih 36 godina akanja u prirodi koristim plinske. Čak mi se i na visinama preko 6,000 m pokazao kao vrlo upotrebljiv (propan-butan), samo moraš biti strpljiv. Pošto je ovo forum gde redko ko ide na hladno i visoko, mislim da je njima plin još prikladniji. Pozdrav od mene za heroja ulice. Peglaj sestro!

Ide, ide.. u nastavku..

Izveštaj i koja fotka na: http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/104261-srbija-bez-asfalta/page-9#entry1824594

SUVA PLANINA: Gadžin Han - Jagličje - Mosor - Kosmovac - Novo Selo - Semče - Gadžin Han / sve zajedno oko 110 km Svrljiške planine su mi verovatno nadraži teren u Srbiji. U stenama Sićevačke klisure sam proveo dobar deo svoje mladosti a severna stena Trema i Sokolovog Kamena mi je zimi uvek izazov. Toliko uspomena i emocija na malom prostoru! Zato sam ovu turu namerno odugovlačio, kao kad se vraćate staroj ljubavi a ne znate kako će vas dočekati. U tome su mi svojski pomagali i moji sapatnici u enduro turizmu, koji su uvek imali razloga da ipak izglasaju neki lakši i bliži teren. Al, što se mora nije teško, pa sam na kraju ipak uspeo da ih ubedim da je to teren dostojan enduro majstora kao što smo mi ( ) Gadžin Han je malo mesto na 10-15 km od Niša u delu mape koji nije toliko prometan i po malo zaboravljen u vremenu. To me rastužuje ali mi ta "ruralnost" i prija. Iz Gadžinog Hana krenete slabim asfaltom (koji se brzo pretvori u makadam), prema selu Jagličje sa južne strane Suve Planine. Povremeno se organizuju planinarske akcije uspona na Trem (1.808 m), sa te strane jer je manje zahtevan i južno orijentisan sa manje snega. Tako sam se i ja nadao da put-staza koja vodi prema Mosoru neće biti previše izlokana i zagušena granjem i balvanima. Imao sam pravo. Gadžin Han. Presvlačenje i priprema. Jagličje. Ovde vreme nema previše značaja. Povremeno dolazi nebeski kosač i vodi zalutale i posustale duše. Broj meštana se smanjuje a mladi ne dolaze. Put iz sela je obeležen kao planinarska staza. Malo kasnije put se ustrmi i udžombi ali zato dobijete i pod snegom (od noćas), povijene grane koje junački tuku dok se na juriš probijate. Prevoj. Levo za Mosor, pravo na severnu stranu, desno prema Sokolovom Kamenu i Tremu. Trek vodi nizbrdo na severnu stranu. Posle strme staze i par kaljuga, izbijamo na lep put koji vodi do bivšeg planinarskog doma i dalje na prevoj Devojački Grob.. Šta me gledaš? Teraj bre! Ček da proverim da nije ovamo.. Posle nekog vremena izbijamo u reon sela Kosmovac. Tu sam ranije par puta bio zimi, jedan od pojmova "tako blizu a tako daleko" sela. Odatle prema dolini.. Selo Toponica. Trem u oblacima. Brzo se spustismo prema Crvenoj Reci i preko gradilišta novog auto puta u reon sela Špaj, gde naletesmo na deonicu punu vode i blata.. Al se nekako dokopasmo višljeg terena i odjednom je sve ok. Za razliku od severne strane Trema, ovde je sunčano i toplo.. Ali ne zadugo. Iz sela Mokra (odgovarajući naziv), se zaputismo prema prevoju Preslap, gde sam se nadao da ćemo uspeti da stignemo do novoizgrađenog planinarskog doma.. i par storima metara od prevoja zaglavismo u snegu.. Junački odustadosmo i preko kraškog polja (pregazismo i progurasmo par smetova), prema selu Mali Krčmir. U početku lepim i širokim a kasnije u dnu izrovarenim putem prema dolini.. Kad se dohvatismo doline, lokalnim makadamima iz sela u selo izbegavajući magistralu, stigosmo opet u Gadžin Han umorni i zadovoljni.. Nastaviće se.. Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/

Šareno sunce sa oblacima. A blata... pa možeš da biraš, ali ništa strašno

Bili, vozili, uživali.. Više o turi na starom mestu ovih dana.

Neuspelo snimanje sa Svrljiških planina ali daj šta daš...

Sutra Ex-man i ja idemo u Valjevske planine da se malo kaškamo. Vozimo od Pecke brdom preko Bobije do kanjona Trešnjice, okolo na Pašnu Ravan i opet brdom na Pecku. Oko 100 km. Imamo 1. (jedno), mesto u kombiju za motor...

Vratili se, zadovoljni. Za par dana više fotki.

http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/103919-crna-gora-bez-asfalta/#entry1660928

Klopa je od korektna do odlična, 200 m. iznad pored makadamskog puta imaš i planinarski dom Vranjak, spavanje je oko 10 eu ali nema ishrane. Predeli su odlični.

Ex-man, Karlo i ja verovatno u petak veče (osim ako ne udari neka kišurina), idemo put Niša i Gadžinog Han-a, na turu: Gadžin han-Jagličje-Mosor-Kosmolac-Mokra-Semče... i drugi dan ivicom Sićevačke klisure (sa gornje strane), Crnče, Ostrovica, Vis, Pasjača Motori: što lakši, to bolje Spavanje: Niška banja Teren: od opuštenog do prilično zahtevnog.. Dobrodošli su svi sa dobrom voljom, velikim točkom i krupnom šarom.

Svi mi gradimo tarabe oko sebe.. Najveću uslugu činiš kada ne uvlačiš druge unutar svojih i ne dozvoljavaš da drugi prave iste oko tebe..

Opet malo Deliblatske Peščare, nekako bliska i draga destinacija sa malo blata u ovim "zimskim" danima.., nešto malo preko 100 km pesc__20160220_1048.gpx Tereni su uglavnom nezahtevni za lake motore.. Šumari su se potrudili i na dosta mesta postavili klupice i stolove za odmor pešaka.. Drago mi je zbog toga, bilo bi lepo da im pomognemo i ne ostavljamo đubre za sobom. i po negde kada srenete sa puta malo zahtevniji.. Pa dobro bre!!, El ja treba ovde da prođem?? Deca su svuda ista,.. samo su igračke skuplje..

Trenutno nema drugog normalnog puta osim preko Andrijevice ili Tresnjevika. U planu je asfaltni put kroz kanjon Cetine, koji ce liniju PG/Gusinje napraviti na 70 km. Ali ako imas enduro motor... Stvari se menjaju..

Sjajno, bravo! Imao sam prilike da na Machu Pichu dođem stazom Camino de Inca, traje nekoliko dana i prelazi se par visokih prevoja, pešaka, šator, vreća i sva kamping oprema. Dobra je zbog upoznavanja sa konfiguracijom terena i vidiš još par arheloških lokacija koja nisu toliko poznata ali na mene su ostavile veći utisak od ove komercijalne. Tako se izbegava penjanje iz kanjona (nego silazis peške, što je lakše), i već si delimično aklimatizovan. Ima još nekoliko interesantnih građevina na čuki u nastavku grebena (kuća od vrača i izdvojena kraljevska palatica), ali je staza jako strma i kolko se sećam za turiste su stavili sajlu (via ferratu), da se ne bi stremeknuli u rupu onako zadihani.. Vidim da su počeli da biju po ušima za turiste.. Ako želiš spektakularna mesta bez previše turista, idi u Lagunu Paron, ima kombi prevoz jeftin, gore je akomulaciono jezero i predivni vrhovi preko 6.000 m. Uglavnom tamo idu planinari. Na Titikaki nema ništa spektakularno, Puno je prljavo mesto, ali zato imaš par lepih hranilišta za kondore (stvarno doleću na klopu koju im daješ), i sistem plovećih ostrva na kojima ljudi žive. Kolko se sećam LaPaz je još gori od Lime, čuvaj se drparoša.

Otišlo Arakisu za 3 min.

Kornjača Held, u dobrom stanju, Xl model. Moj br. je 0698401460 / Radoslav, nalazi se u Beogradu, na Košutnjaku (Avala Film), ko želi morao bi da dođe po nju. Nadam se da će nekome biti korisna.

Lokalci ih zovu Puno (kolko se sećam), skroz su ok, imaju ukus na piletinu, mada je teško reći s,obzirom da stavljaju dosta začina i sosova. Ono lišće kupuješ na pijaci u raznim bojama, mada je bolje usitnjeno.

Kod opreme se u stvari plaća pouzdanost u radu. Npr, imaš čeonu lampu za 50 eu i za 500 din. Izgledaju isto, čini ti se da i rade isto. Razlika je u tome u kojim je uslovima koristiš. Ako ideš kolima na pecanje, kinez ti radi poso skroz. Ako dižeš šator na 7.000 m. po mećavi, i isti crkne (što se najčešće u tim uslovima događa), mrtav si. Isto je i sa ostalim delovima opreme za kampovanje. Što su uslovi specifičniji ili extremniji, treba ti bolja (skuplja), oprema.

Nemam problema sa kampovanjem, štaviše ako se ispune uslovi (zvezdano nebo, lep pogled, prijatno i čisto, znači priroda..), uživam. Moji enduro saborci nemaju takve porive pa se ja često prilagođavam da ne bih ispao baksuz. Istina je da u Srbiji skoro svuda možeš da spavaš za 10 eu i to često vrlo pristojno. Zato ako već spavam u čvrstim objektima, gledam da to budu kuće van naseljenih mesta (pl. domovi i sl..), čiji ambijent mi više prija.

Mator sam i neiskusan. Zato sam po merilima aktivnosti kojima sam se ranije mnogo aktivnije bavio, vrlo oprezan. Ako sabiram rizike, mogu reći da sam zadovoljan što moje (starije), dete nije nešto posebno zainteresovano za aktivnostima u kojima sam desetinama godina ludovao. Onda dođe neko vreme kada malo "spustiš loptu" i događaje, rizike i ponašanja sagledavaš i sa neke "istorijske distance" tj, prepoznaš model ponašanja i grešaka koje klinci prave i shvataš krajnji rezultat. Zašto?, zato što si se isto ponašao u njihovim godinama ali si nekim spletom okolnosti preživeo. Sa druge strane većina vozača je punoletna pa bi trebalo da imaju mogučnost i da sami sagledavaju rizike i donose odluke. I ko si onda ti da im nešto popuješ? Ono što ova zajednica najproduktivnije može da doprinese, je da se o događajima, rizicima i ponašanju svih nas, bez uvijanja i izbegavanja govori, diskutuje ili elaborira (ako imamo konkretan događaj). Rezultati analiza će biti isti kao i događaji u aktivnostima koje se smatraju i znatno rizičnijima nego što je u ovom slučaju motorciklizam, a to je da smo u velikoj većini sami odgovorni za nemio događaj (nepažnja, dokazivanje, umor, nedovoljna informisanost o uslovima na putu i sl...),i drugi jako bitan faktor su ostali učesnici u saobraćaju, jer pijanog kamiondžiju nije previše briga što si kupio najbolju opremu i svaki dan podmazuješ lanac. Po tome, ispada da su enduro vozači i najbezbedniji. Još nisam čuo da je neko poginuo u šumi. Na asfaltu, na žalost skoro svaki dan.

Muvao se po Južnoj Americi sredinom 90-tih, nezaboravna iskustva Od Peru-a preporučujem Cusco sa okolinom, Acatama pustinju i Huaraz (ekvivalient Chamoni-ja). Limu nikako.