Bili, vozili, uživali.. Više o turi na starom mestu ovih dana.

Neuspelo snimanje sa Svrljiških planina ali daj šta daš...

Sutra Ex-man i ja idemo u Valjevske planine da se malo kaškamo. Vozimo od Pecke brdom preko Bobije do kanjona Trešnjice, okolo na Pašnu Ravan i opet brdom na Pecku. Oko 100 km. Imamo 1. (jedno), mesto u kombiju za motor...

Vratili se, zadovoljni. Za par dana više fotki.

http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/103919-crna-gora-bez-asfalta/#entry1660928

Klopa je od korektna do odlična, 200 m. iznad pored makadamskog puta imaš i planinarski dom Vranjak, spavanje je oko 10 eu ali nema ishrane. Predeli su odlični.

Ex-man, Karlo i ja verovatno u petak veče (osim ako ne udari neka kišurina), idemo put Niša i Gadžinog Han-a, na turu: Gadžin han-Jagličje-Mosor-Kosmolac-Mokra-Semče... i drugi dan ivicom Sićevačke klisure (sa gornje strane), Crnče, Ostrovica, Vis, Pasjača Motori: što lakši, to bolje Spavanje: Niška banja Teren: od opuštenog do prilično zahtevnog.. Dobrodošli su svi sa dobrom voljom, velikim točkom i krupnom šarom.

Svi mi gradimo tarabe oko sebe.. Najveću uslugu činiš kada ne uvlačiš druge unutar svojih i ne dozvoljavaš da drugi prave iste oko tebe..

Opet malo Deliblatske Peščare, nekako bliska i draga destinacija sa malo blata u ovim "zimskim" danima.., nešto malo preko 100 km pesc__20160220_1048.gpx Tereni su uglavnom nezahtevni za lake motore.. Šumari su se potrudili i na dosta mesta postavili klupice i stolove za odmor pešaka.. Drago mi je zbog toga, bilo bi lepo da im pomognemo i ne ostavljamo đubre za sobom. i po negde kada srenete sa puta malo zahtevniji.. Pa dobro bre!!, El ja treba ovde da prođem?? Deca su svuda ista,.. samo su igračke skuplje..

Trenutno nema drugog normalnog puta osim preko Andrijevice ili Tresnjevika. U planu je asfaltni put kroz kanjon Cetine, koji ce liniju PG/Gusinje napraviti na 70 km. Ali ako imas enduro motor... Stvari se menjaju..

Sjajno, bravo! Imao sam prilike da na Machu Pichu dođem stazom Camino de Inca, traje nekoliko dana i prelazi se par visokih prevoja, pešaka, šator, vreća i sva kamping oprema. Dobra je zbog upoznavanja sa konfiguracijom terena i vidiš još par arheloških lokacija koja nisu toliko poznata ali na mene su ostavile veći utisak od ove komercijalne. Tako se izbegava penjanje iz kanjona (nego silazis peške, što je lakše), i već si delimično aklimatizovan. Ima još nekoliko interesantnih građevina na čuki u nastavku grebena (kuća od vrača i izdvojena kraljevska palatica), ali je staza jako strma i kolko se sećam za turiste su stavili sajlu (via ferratu), da se ne bi stremeknuli u rupu onako zadihani.. Vidim da su počeli da biju po ušima za turiste.. Ako želiš spektakularna mesta bez previše turista, idi u Lagunu Paron, ima kombi prevoz jeftin, gore je akomulaciono jezero i predivni vrhovi preko 6.000 m. Uglavnom tamo idu planinari. Na Titikaki nema ništa spektakularno, Puno je prljavo mesto, ali zato imaš par lepih hranilišta za kondore (stvarno doleću na klopu koju im daješ), i sistem plovećih ostrva na kojima ljudi žive. Kolko se sećam LaPaz je još gori od Lime, čuvaj se drparoša.

Otišlo Arakisu za 3 min.

Kornjača Held, u dobrom stanju, Xl model. Moj br. je 0698401460 / Radoslav, nalazi se u Beogradu, na Košutnjaku (Avala Film), ko želi morao bi da dođe po nju. Nadam se da će nekome biti korisna.

Lokalci ih zovu Puno (kolko se sećam), skroz su ok, imaju ukus na piletinu, mada je teško reći s,obzirom da stavljaju dosta začina i sosova. Ono lišće kupuješ na pijaci u raznim bojama, mada je bolje usitnjeno.

Kod opreme se u stvari plaća pouzdanost u radu. Npr, imaš čeonu lampu za 50 eu i za 500 din. Izgledaju isto, čini ti se da i rade isto. Razlika je u tome u kojim je uslovima koristiš. Ako ideš kolima na pecanje, kinez ti radi poso skroz. Ako dižeš šator na 7.000 m. po mećavi, i isti crkne (što se najčešće u tim uslovima događa), mrtav si. Isto je i sa ostalim delovima opreme za kampovanje. Što su uslovi specifičniji ili extremniji, treba ti bolja (skuplja), oprema.

Nemam problema sa kampovanjem, štaviše ako se ispune uslovi (zvezdano nebo, lep pogled, prijatno i čisto, znači priroda..), uživam. Moji enduro saborci nemaju takve porive pa se ja često prilagođavam da ne bih ispao baksuz. Istina je da u Srbiji skoro svuda možeš da spavaš za 10 eu i to često vrlo pristojno. Zato ako već spavam u čvrstim objektima, gledam da to budu kuće van naseljenih mesta (pl. domovi i sl..), čiji ambijent mi više prija.

Mator sam i neiskusan. Zato sam po merilima aktivnosti kojima sam se ranije mnogo aktivnije bavio, vrlo oprezan. Ako sabiram rizike, mogu reći da sam zadovoljan što moje (starije), dete nije nešto posebno zainteresovano za aktivnostima u kojima sam desetinama godina ludovao. Onda dođe neko vreme kada malo "spustiš loptu" i događaje, rizike i ponašanja sagledavaš i sa neke "istorijske distance" tj, prepoznaš model ponašanja i grešaka koje klinci prave i shvataš krajnji rezultat. Zašto?, zato što si se isto ponašao u njihovim godinama ali si nekim spletom okolnosti preživeo. Sa druge strane većina vozača je punoletna pa bi trebalo da imaju mogučnost i da sami sagledavaju rizike i donose odluke. I ko si onda ti da im nešto popuješ? Ono što ova zajednica najproduktivnije može da doprinese, je da se o događajima, rizicima i ponašanju svih nas, bez uvijanja i izbegavanja govori, diskutuje ili elaborira (ako imamo konkretan događaj). Rezultati analiza će biti isti kao i događaji u aktivnostima koje se smatraju i znatno rizičnijima nego što je u ovom slučaju motorciklizam, a to je da smo u velikoj većini sami odgovorni za nemio događaj (nepažnja, dokazivanje, umor, nedovoljna informisanost o uslovima na putu i sl...),i drugi jako bitan faktor su ostali učesnici u saobraćaju, jer pijanog kamiondžiju nije previše briga što si kupio najbolju opremu i svaki dan podmazuješ lanac. Po tome, ispada da su enduro vozači i najbezbedniji. Još nisam čuo da je neko poginuo u šumi. Na asfaltu, na žalost skoro svaki dan.

Muvao se po Južnoj Americi sredinom 90-tih, nezaboravna iskustva Od Peru-a preporučujem Cusco sa okolinom, Acatama pustinju i Huaraz (ekvivalient Chamoni-ja). Limu nikako.

Velicina sekte nije toliko vazna koliko stav i ponasanje iste. Mozda je ova sekta veca od bmw sekte, ali je isto toliko i pristojnija. Tvoj komentar to samo potvrdjuje. Postoje odredjene skracenice kada je forumsko pisanje u pitanju. Ne mislim na onu I debilizaciju tj. prelazak V u W, vec na neku prakticnost i brzinu, narocito ako je veci post u pitanju. Razumem ja popularnu zelju da se pravljenjem nerazumevanja istice neki kvazi-nacionalizam tipa pisi cirilicom, koristi domace reci, ne skracuj i sl. ali opet, to sve govori o drugima. Dakle, "vrv" je gore receno sta je, a ko god ima malo duzi staz po forumima u citanju i pisanju, znace sta je to bez tog napadnog "wtf" iscudjavanja, sto pak, dovodi do apsurda jer je upravo to "wtf" skrnavo i ono sto zapravo ti napadas, a sto ja nisam ni upotrebio. Pozdrav Poenta foruma je razmena informacija, iskustava, ispomoć i zezanje. Klinačka prepucavanja ostavi za naloge u programima koje deca danas koriste. Bez ljutnje.

Slabašan sam ja za ovo. Ne kupujem motore koje ne mogu sam da podignem iz jarka... više puta.

Ovćar Banja je skoro čarobno mesto. Duboki kanjon i skoro stajaća voda prave izmaglicu koja ujutro i uveče deluje kao u filmovima napravljenim po uzoru na romane Agate Kristi. Još kad bi se mogao izbaciti konstantan šum saobraćaja, to bi bilo mesto za uživanje i duboke misli.. Ali Banja u novembru nema sunca rano ujutro. Zato ja strpljivo čekam (bolje reći spavam), malo duže nego obično i pokrećem se tek posle doručka i druge kafe iz ugodnog restorana "Dom". Trek me vodi u brdo iza tunela, pa biram stari put kroz Ovčar Banju.. 100 tinak metara po spajanju na glavnu magistralu srenem desno u brdo, brzo nestane asfalta (pojavi se po negde u dosta lošem stanju), i radosno nastavim prema vrhu grebena Kablara. Priroda je stvarno umetnik. Ovo mi je zadnji dan ture, pa ne žurim, opušteno, više onako za ispis.. Preko Družetića i Koštunića brzo dođem do grebena koji vodi prema Ravnoj Gori, tu usporim.. Nema nikakvog saobraćaja, put je na momente džombav sa krupnijim kamenjem pa me je centralni procesor odmah prebacio u "tehnički mod",bez učešća volje, mozak je negde na otavi, pušten da trči okolnim livadama i sluša vetar koji bruji kroz praznu glavu.. Popnem se na brdašce pored puta i malo zalegnem na novembarskom suncu. Šta čoveku treba? I posle nekog vremena se lenjo nakanih da krenem dalje, vrlo brzo (ili mi se tako čini), stigoh da Ravne Gore... a odatle poznatim šumskim putevima prema Rajcu. I pored planinarskog doma prema vrhu Rajca gde sam uhvatio još malo mira pre silazka na magistralni put prema Ljigu. U ovom delu imam još nekoliko interesantnih predloga pravljenih za lakše motore, a do tada ću malo da razmišljam o opcijama putovanja na proleće u neka druga brda. Ima li šta pametnije raditi u ovo zimsko vreme?

Mislim da je ovo: http://velomotion.weebly.com/--dry.html

Hvala na informacijama. Takve ili slične bisage još nisam sreo po oglasima...a dobro bi mi došle, uže su u silueti od mojih a kapacitet isti. Traži biciklističke bisage. Mislim da sam ove naručio od jednog našeg Mađara, verovatno ima firmu za prodaju biciklističke opreme, koliko se sećam..

Jebga, onda pamtim, pa kad prođem sledeći put možemo i duplu..