Ex-man, ja (a možda i "vozač"), sutra vozimo od Lisina prema Lazerevom kanjonu. Spavamo u pl. domu u Beljevini i u nedelju preko Malinika i Mikuljskog kamena nazad na Lisine. Oko 170 km, sve off. Veći točak, krupnija šara ali ništa preteško, mogu i motori srednjih težina. Ako ima zainteresovanih, dobro došli.

Hvala ali Podgorica leti nije neka uživancija (zato i bežim iz Beograda). Ali plaćam pivo u nekima od gore pomenutih vukojebina, mnogo je prijatnije.

Prošao kroz Momče prvi dan ( https://docs.google.com/file/d/0B1r0o_PBjAb6VXJ3bWQyS1AwTlk/edit?pli=1), lepo ušuškano mesto. Ja sam letos dole na sličnim terenima (Moračke planine, Kapetanovo jezero, kanjon Mrtvice, kanjon Cijevne, Gusinje...), i malo Albanije (Teth i Valbona..). Dobrodošao...

Imaš još neki info, gde, kakva staza, organizacija ..(spavanje, hrana itd..)?

Peščara juče, malo preko 100 km lepog terena.. karlo: ja ću burek i dva piva.. Kuliranje.. Pešćara se budi... free image hosting

Alp, Jel znaš koliko si km prešao sa C-04 za te dve godine? Ja sam je montirao relativno skoro pre nekih 600km i prilično sam zadovoljan gumom ali jedino još ostaje da vidim koliko će izdržati ovim tempom. Po cajgeru kolko se sećam oko 3.500 km, što više na off-u, duže traje, šoder i kamenjar joj isto nisu problem, ali asfalt je uništava.

Ja teram C-04 (izgleda isto, mozda drugaciji sastav?), skoro dve godine, malo asfalta, dosta off/a, trenutno je na 50% i u blatu je jos uvek ok.

Slovenacki, mladji, odlicno odrzavan ali dosta skup. Planirao sam za posle sezone 2015, ali videcemo...

Ja ovih dana merkam jedan 640 adv, pa ću pustiti u prodaju: Yamaha TT600R, 1999 godište, kurbla zamenjeni lanac i lančanici pre oko 1,000 km, (15/51, dajem i njegov zadnji lančanik u ok stanju), redovno održavan (ulje u motoru i viljuškama, svećica), nove prednje i zadnje pločice, nov prednji disk još nemontiran, čekam da se ovaj još malo potroši, zadnji skroz ok, guma zadnja Mitas C-04 na 50% (čeka spremna zamena E-09 dakar nova) guma prednja Mitas C-15 na 80% enduro štitnici za ruke (neznam marku, ogulilo se..) februar 2014 urađeni: Karike, Gumice ventila, Dihtung glave motora, Lamela (Zare kod plavog mosta) juni 2014: zadnji veći servis motora, sređivanje CDI-a, sređivanje federa kurble (Igor XT) Uz njega dajem novu plastiku prednjeg točka i njegove rezervne delove i alat koji idu sa njim gde i on (nove ručice kvačila i kocnice, ključeve, imbuse, sajla za kvačilo itd..), Sebine nosače bisaga. Kod mene nije imao lak život, ali je korektno održavan. Prednosti: tvrđi od sličnih, npr XT-a, što je bolje u off-u, lakši (nema anlaser i akomulator), suspenzija odlična, obrtni momenat fenomenalan, motor pouzdan i trajan. Mane: visok (što na teškom terenu zna u nekim slučajevima da bude nezgodno), kurbla, koja nije problem kad navikneš, mali rezervoar od 10 lit, što ti daje autonomiju od cca 150 km, zaštita od vetra nikakva (na tehničkom terenu godi, ali na otvorenom zna da bude dosta brz) Cena je 1.600 eu. link za upoznavanje: http://www.motorcyclespecs.co.za/model/yamaha/yamaha_tt600r%2097.htm Njegov pređašnji život možeš videti na: http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/103919-crna-gora-bez-asfalta/ i na: http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/104261-srbija-bez-asfalta/

Pošto sam junački pobegao iz snega, evo malo suprotnosti (znači suvo, sunčano i opušteno), o delu Deliblatske Peščare koji sam do sada spominjao u jednom postu bez detalja. Radi se o delu koji je oslonjen na Dunav, tj od sela Dubovac do kanala DTD i Bačke Palanke. Posle Palanke je granica sa Rumunijom i možda varijanta da skelom idete do Rama preko puta i nastavite prema Golupcu ili Đerdapskom Nacionalnom Parku. Već spominjano u: http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/104261-srbija-bez-asfalta/#entry1667578 Na terenu koji sada spominjem dominira pesak (mo‚š misliti), ali ima po malo blata i šumskih čarolija, tako da se ne iznenadite. Po mom mišljenju najlepši deo Peščare. Izdvojio bih dve lokacije za igre bez granica. Prva je gore pomenuta Peščara uz dunav a druga je pored magistralnog puta Kovin - Dubovac - Bela Crkva. Tu je teren valovit sa mnogobrojnim mogućnostima da uživate u tehničkim detaljima ili da precenite vaše mogućnosti. Pošto je taj deo Peščare relativno mali (uz obalu je cca 12 km), ne stavljam trek već na slici imate markirane zone, pa vozite po volji, varijante su razne. Odmah posle Dubovca, pratite makadam koji ide pored reke (u ovom slučaju to su prirodna jezera nastala meandriranjem ili plavljenjem priobalnog pojasa Dunava..), i tu poćinje terenska vožnja. Ptice cvrkuću, pecaroši su zauzeli rovovske pozicije.. Konjići ržu... Držite se obale kolko je to moguće, u blizini je i šumski put koji opslužuje taj deo lovišta (kroz ogradu se prođe opušteno). Ko bi reko da sam juče bio u snegu? I tako sve do kanala DTD i nekadašnjeg "filmskog sela" (od koga su ostale samo urušene kulise i poljske kućice koje sada koristi nekoliko romskih porodica..). Odlaganje otpada i briga za okolinu izgleda nisu prioriteti trenutnih korisnika okolne zemlje. Vratite se nazad sličnim putem. Evo i par slika sa terena iz okoline naselja Šumarak, nismo mogli da odolimo. Slično je kao Glinara samo veće i čistije. Dan prijatan, trava suva i meka. Ko bi odoleo?

Od Ravne Gore prema jugu imaš lep makadamski grebenski put za Koštuniće. Posle toga ima više varijanti (npr, Orlovo gnezdo - Tometino polje - Kosjerić), ali jeste malo zaobilazno.. Asfalt dobijaš posle Tometino Polja i na momente oko Družetića.

Ako nije bilo kiše barem 7 dana, u letnjem periodu. Na brdu je podloga tvrda sa delimično krupnim kamenjem, u potocima se nađe blata. Veći točak i krupnija šara.

Lakši motor, jače gume i Crna Gora je Eldorado.. http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/103919-crna-gora-bez-asfalta/

Ja preporučujem Vracu. Mali gradić, lep, jeftini restorani i dobra hrana pored nacionalnog parka. Ako se kroz kanjon popneš na plato prema sijalištu, temperatura se promeni za 10 st, a ima i par turističkih pećina za videti. Meni je Zagorka i dalje ok.

Kosmaj - Rudnik Ove zime sezona nije ni prestajala samo je malo usporila, ali smo se uglavnom ograničili na lokalne vožnje u kontrolisanim uslovima, kao npr Deliblatska peščara i okolina. Pošto sam više sličnih već stavio na ovaj forum, evo jedne koja je praktično nastavak predhodne.. Ova tura nije u potpunosti "bez asfalta", ali s‚obzirom da je suša sa akcijama ovog tipa (zima je jel,te pa se više pije kuvana rakija i kiseo kupus a manje vozi..), ipak da je stavim na net, možda nekome bude interesantna. Sastoji se iz dva dela, prvi ide od Kosmaja do Bukulje i od Bukulje do Rudnika. U oba pravca (sa manjim lutanjima po lokalnim zaseocima), oko 150 km ili taman zimski dan. Ja se u drugom delu priče nisam proslavio pa ći isti morati da ponovim kada mi to vremenski uslovi budu dozvolili. Kosmaj, Rudnik.kmz Turu do Kosmaja smo već spominjali u http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/104261-srbija-bez-asfalta/page-4#entry1686964 pa da se ne ponavljamo, počeću tamo gde sam stao. Nisam kod sebe imao "pravi" GPS nego sam se poslužio običnim za auto. Taj je odličan kada vozite po putevima gde automobili obično idu, ali kada skrenete u kukuruz više nije od pomoći jer šumske puteve jednostavno ne vidi. Priložene trekove sam se manje više (par lutanja gde vas lep šumski put skoro uvek dovede u nečije dvorište), držao pa sam i ovde dao čistu verziju a ne onu kojom sam se kretao, jer je ova druga malo konfuznija. Od Kosmaja, krenete južnim padinama prema Aranđelovcu, malo asfaltom, malo šoderom.. U Aranđelovcu u ovo doba godine nema bog-zna-šta za videti, pa sam produžio do vrha Bukulje. Lovački dom na vrhu .. terasa od kafane (koja ne radi i manji kafić koji radi..). I lepim šumskim putem nastavio dalje.. preko Bukuljskog do Garaškog jezera.. i dalje (na žalost asfaltnim), lepim krivudavim putem bez skoro ikakvog saobraćaja pored Ostrovice.. malo snega, više blata.. na mestu gde bih trebao da ostavim motor i nastavim peške, napravih pauzu... i lenjo procenio da mi enduro čizme nistu prikladne za hodanje po strmim mahovinastim stenama do vrha Ostrovice.. i junački produžio do mesta Rudnik (kao nema veze barem ću stići za dana da izađem na vrh planine i spustim se sa druge strane prema manastiru Blagoveštenje i dalje prema Vraćevšnici.. Uz put prođoh pored nove crkve Sv. Georgija. Na lepom mestu ali nekako deluje.. novo (verovatno zato što i jeste nova, a takve pomodne me baš i ne zanimaju..). I šumskim putem prema vrhu Rudnika. Mic po mic, eto i malo snega.. pa još malo.. Čekaj bre.. dokle će ovako.. I na žalost shvatih da sam ne-dorasao zadatku. Tetka se buni, migolji, otima, ja stiskam ona se uvija ko zmija.. dok ne videh da je posao zaludan i da na vrh Rudnika (a kamoli preko njega do pomenutih manastira), neću stići osim peške. Na putu nema nikoga, ali mi se motor nije ostavljao "na izvolte", pa sam od vrha i daljeg napredovanja preko brda odustao (bolje taktički uzmak nego neslavan poraz..). Okrenuh nazad i čim se izađe na osunčanu stranu sve je opet ok. Mesto Rudnik i Ostrovica u daljini. Površinski kop.. "A sad ti je sve ok, jel?, staviću ti ja novi opanci pa ćeš da vidiš..."! Džabe pretim, put pod noge nazad, pored starih i novih kraj-putaša.. i opet već poznatim puteljcima prema Kosmaju.. Nastaviće se..

Nisam vozio al mi izgleda "taman". Možda je malo teži nego što bih voleo. Meni kritike izgledaju više nego dobre. http://adventure-motorcyclingh.com/2012/02/19/yamaha-tenere-5000-mile-report/ http://www.dualsportafrica.com/XT660Ztenere.htm http://www.visordown.com/reviews/motorcycles/adventure/yamaha-xt660z-tenere-2008---present/2631.html

Peščara od pre par vikenda..

25.12.2014. Poz..

Sad malo o drugoj (čini mi se glavnoj), karakteristici Fruške Gore. BLATO !! Kao i većina prašinara u početku, od njega sam bežao kao đavo od krsta. Znate onaj osaćaj kada vam motor pliva u dve dimenzije (levo-desno a onda naprasno propadne do pola točka i tako jovo-nanovo...), i to oba točka svaki za sebe. Kao da ne pripadaju istoj mašini nego su drugari krenuli u švaleraciju, pa ko gde završi. Obično su tu i duboki kolotrazi, pa se nađeš u situaciji gde očajnički pokušavaš da izađeš iz istog, ali jedan od točkova tvrdoglavo odbija da posluša naređenje koliko god se mrštio, naprezo i nervrirao..., i završiš zadihan poprečno u odnosu na pravac kretanja i glupim izrazom koji znači "Pomagaj!! ".. Vremenom sam shvatio da bezobrazluk (neko bi reko samouverenost, odlučnost, veština, hrabrost, jaja...), ima svoju univerzalnu primenu kod balkanskih naroda pa i šire. Znači kad ti doku... cinculiranje, pomeriš dupe malo pozadi i "daš mu ga" po gasu. To najčešće daje odlične rezultate, osim kada se u jednačinu uključi još po neka nepoznata (npr, koso postavljeno deblo koje se ne vidi, rupa pod vodom veličine zadnje traktorske gume i sl..), kada bezobrazni ovnovi predvodnici uglavnom dobiju po pi... ovaj ćušku, a svi ostali razlog za urnebesni smeh. Ako je detalj kojim slučajem i uslikan kamerom, eto veselja za sva vremena. Posle takvih događaja se balkanski mentalitet malo smiri, da ne kažem kultiviše. Lepo kaže narod "batina je iz raja izašla..." Kao i obično, taj deo staze nije obećavao ništa posebno.. A onda je počelo. U početku stidljivo.. a onda kako stvarno i jeste... znači blatnjavo, ljigavo i vrrrrlo nesigurno. Ali neće nas zajebati tamo neka kaljuga, ipak smo mi prekaljeni borci (nekada smo bili mladi i glupi a danas više nismo mladi.. ), pa smo opet ubacili tehnike koje su mi poznate iz nekih drugih aktivnosti. Na primer formiranje podloge za prelazak detalja.. Ili izvlačenja / navlačenja motora jednostavnim sistemom koturača silama do 2 : 1... Koje su se pokazale prilično efikasne za težine motora koje mi teramo.. I tako.. igrala se deca u blatu, i zadovoljna otišla kući.

Na grebenu između Rajca i Divčibara, nešto posle Suvobora..

Jednom godišnje sam zimi u Malta tal-u na slapovima i okolo na turno skijanju, ali ovo je kao video igrice na spidu. Verovatno bi mi trebalo mesec dana tim redom. Odlično!!

Ako neko nije bio... Prašinarski putevi po Tari, očima hobi vozača.. http://forum.bjbiker...ost__p__1679275 i http://forum.bjbiker...ost__p__1680149

Fruška Gora (na kvarno) Malo brdo ali zajebano. Pored lepih šumskih puteva i staza u gornjem delu glavnog grebena koji su uglavnom suvi i lagani za vožnju, N.P. Fruška Gora obiluje malim ili većim vodotokovima koji prave specifične i ponekada ozbiljne prepreke, velikom količinom oborene građe, lišća, blata i svakojakog organskog materijala koji namuče i najbolje enduraše. Pošto mi to nismo, neki od tih puteljaka su za nas bili neprolazni, ali smo uživali u onome što je bilo suvo i snalazili se "survival" tehnikama gde smo imali problema. Druga karakteristika terena je da većina staza koje su za nas interesantne spadaju pod nacionalni park i samim tim vožnja motornih vozila (računajući i motore), nije dozvoljena van asfaltnih puteva. To bi se možda u nekom normalnom režimu moglo i tolerisati ali jedan deo kolega sa kros mašinama nema previše respekta prema pešacima i ekološkim principima bitisanja u prirodi, pa je i reakcija javnosti a onda i nadležnih službi (srbija šume, rendžeri, saobraćajna policija...), prilično naelektrisana prema ovoj vrsti aktivnosti. Da bi izbegli konfrontaciju sa unutrašnjim organima (a poznato je da mozak ne spada u iste), mi smo vožnje organizovali radnim danima i zabačenijim stazama gde ne postoji skoro nikakva fluktuacija pešaka. Zato je ova akcija i dobila apostrof "na kvarno". Kao kostur akcije smo uzeli trek velikog Fruškogorskog maratona (cca 100 tinak km..), koji smo sa malim modifikacijama uglavnom pratili pa vam isti i prilažem. Naravno varijacije na temu su ponekad neophodne i prave se direktno na terenu (ako trenutno nije prohodna staza kojom se krećete, možda jeste ona paralerna 100 m. levo ili desno?). S obzirom da smo vozili u decembru, obradili smo južni deo. Sever je bio u lošijem (blatnjavijem), stanju pa smo isti ostavili za proleće.. Zbog "posebnih tehnika snalaženja u prirodi", i činjenice da za dobra dva decembarska dana nismo uspeli da pređemo više od 60 km, ovaj deo posta ću podeliti na dva dela sa različitim specifičnostima. Krenuli smo od Inđije preko Krušedol sela do manastira Grgeteg kao naša polazna tačka. O manastirima ovde neću puno pričati jer mislim da zaslužuju poseban post i nekako se ne uklapaju u ovaj "sportski" milje (kao mi smo neki sportisti ). Staviću po neku sličicu i link pa koga interesuje.. Pristup Fruškoj gori sa juga. Manastir Krušedol.. http://sr.wikipedia....%B4%D0%BE%D0%BB Manastir Grgeteg.. http://sr.wikipedia....%82%D0%B5%D0%B3 Kroz dvorište manastira (polako i bez turiranja), šumskim putem uzbrdo Ko nije raspoložen da čita, slike sve govore.. do glavnog grebena Fruške Gore i asfalta, vrlo blizu Čot-a i bombardovanog TV tornja Odatle nizbrdo na jug (i tako više puta u toku ove ture..), do male isposnice koja dalje vodi do manastira Staro Hopovo. Manastir Staro Hopovo, trenutno u rekonstrukciji: http://sr.wikipedia....%BE%D0%B2%D0%BE Osnivač je Đurađ Branković, i ima asketsku dušu, bez megalomanskih namera samo prosta vera.. Staza odatle vodi uz brdo pored manastira Novo Hopovo, gde se nismo zadržavali (mali manastiri su mi nekako miliji), a naleteli smo i na prve probleme.. Na nekim mestima ste na relativno uskoj stazi pod nagibom. Guraj junače, guraj... Pa, vuci junače, vuci... Ops.. Na par mesta smo se zamislili, jarak je širok i dovoljno dubok da ga ne možemo preskočiti (zbog rastresite podloge zadnja guma nema dovoljan odraz..), zato smo pribegli klasičnim 4WD off road tehnikama, gde smo gomilu jačih grana vezali i napravili mostić.. Evo kako to izgleda izbliza.. I gas preko, oslonac na zadnju. Materijala okolo ima kolko oćeš, bitno je da ti prednja ne upadne između.. I tako više puta, negde može i bez mostića.. Uhvatiš zalet.. a motor odradi ostalo. Kasnije smo opet izašli na lep šumski put.. koji nas je odveo do kafane, gde smo završili današnji mukotrpni radni dan (od koga je, dosta je..) Nastaviće se.. Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/

Odlično, hvala...