Debelo Brdo - Tornička Bobija (severozapadno sedlo), Rimski most (nije pravi ali liči, pa je verovatno zato tako i nazvan), Tornik - Gornje Košlje (gornji most Trešnjice) - Pašna Ravan Još jedan od bisera Valjevskih planina u kombinaciji sa već viđenim a opet različito.. Vozimo poznatim putem prema Torničkoj Bobiji, na sedlu zateknemo gomilu planinarki (i po nekog planinara..), kako odmaraju na jesenjem suncu pred završni uspon (nije šala, planina je to..). Kad su nas videle onako lepe i vitke (mlade i plave..), na moćnim mašinama u oklopima ko iz ratova zvezda, sve su htele da se slikaju sa nama i sednu na motor. Baš sam se pitao gde je taj efekat u organizovanim BJB skupovima? Mislim da bi organizatori morali da više povedu računa o tom važnom segmentu lečenja muškog samopouzdanja... Elem, tu se Ex-man malo zabavio u slikanju i davanju saveta mladim (ispod 40), planinarkama o životnim mudrostima i prednostima starijih muškaraca (koje li su, ne znam..), pa smo izgubili neko vreme, ali neka ga. Odatle neuglednom stazicom prema dolini na drugu stranu sedla, koja se malo kasnije pretvori u putić sa raznovrsnim terenskim iskušenjima, ali ništa značajno.. Na jednom mestu u zapuštenom vinogradu ispred nas iskoči nekoliko srna sa lanetom... Ukočih se, foto aparat nemam, tu mi je samo glupi telefon i dok se ja snađoh one u par elegantnih skokova zamakoše u žbunjak. Tu je bio i mali vidikovac pa smo napravili pauzu.. Tradicionalna srpska kuća, na žalost ognjišta se gase.. Dalje dolinom do rečice Ljuboviđa i kroz mali živopisni kanjončić.. Prešli vodu par puta pa Ex-man ispituje opasnosti.. Po markaciji vidim da je ovo planiran kao MTB trek.. odlično! i kroz dolinu do današnjeg cilja Rimski most.. pa i nije baš Rimski.., al je lep. http://sr.wikipedia....%B8%D1%92%D0%B5 Pored mosta je i vodenica, izgleda kao da ponekada i radi.. A i po neki vinograd, nemaju baš bog-zna-šta sunca ali izgledaju lepo.. Posle par km, izađete na asvalt magistralnog puta Ljubovija - Osečina, ali srećom par km kasnije skrenete levo prema Torniku opet asfaltnim krivudavim putem bez saobraćaja nazad do Tornika. Od Tornika putem prema već poznatoj kruški na raskršću.. i uz par pauza još mali izlet do gonjeg mosta na Trešnjici.. Na mostu Trešnjice sam shvatio da sam u tih par pauza koje smo napravili ostavio u travi ranac koji sam nosio na leđima, i brže-bolje se vratili gore na plato kako bi isti našli. Ali pošto smo napravili više pauza gde sam ranac skidao, morao sam da se šetam od tačke do tačke rekostruišući uz pomoć GPS-a naše kretanje. (možda je zato završni trak-log malo konfuzan). Tako nešto dumam na livadi kad čujem poznati zvuk dva cilindra. Bog te, ide Afrika i još jedan motor.. Istina, putem odozgo se pojavljuju Busman i Libero sa lepšim polovinama, bili u kanjonu (donji most), Trešnjice i uživaju.. Popričamo po koju i dogovorimo se za viđenje kasnije. Od moje potrage za rancom nema ništa, već sam video kako se neki lokalac obradovao (što me je začudilo jer to u ovim krajevima nije uobičajeno), krenem nazad kad evo i Ex-mana, nosi dva ranca na leđima , kaže našo ga tamo gde sam ga i ostavio... Šta reći.. Ostalo je još malo svetla taman za vožnji do Pašne Ravni i pakovanje motora. Tamo su nas sačekali Busman i Libero, izmenismo utiske, Libero probao male motore, samo još da ubedi i ženu da su mu isti neophodni.. , i odosmo kućama.. Nastaviće se.. Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/

Biće mi drago, kada budeš spreman, javi se, stalno se nešto mulja.. Poz..

Juče, subota... bog te, odjedared popularna tura..

1 - Brežđe - Greben Divčibara - Bogdanica - Mršelji - Gojna gora - greben Divčibara - Brežđe Pre izlaska na greben Divčibara na momente zahtevno, ostalo extra! bbrezdje__20141122_1039.gpx 2 - Kaona - Taor - Mali Povlen - Debelo Brdo - Pašna ravan - Radanovci - Kaona Bez problema (uz Kepinu pomoć), odlična tura, vredelo bi spojiti je sa Rajac - Divčibare i to bi tek bilo nešto.. kaona__20141123_0946.gpx

Sve po planu uspešno izvedeno, na potezu Brežđe greben Divčibara sam ispred sebe našo na svež trag enduro gume 130 - 140 drugi dan mi je Kepo pomogao da se ne gubim... Utisci i impresije u "ASrbija bez asfalta"... kad stigne na red.

Valjevske planine: Debelo brdo - Markovište - Drina - kanjon Trešnjice - Gornje Košlje - Pašna ravan Opet me drugari ispališe, za neke druge aktivnosti je hladnjikavo a najavljeno je vedro vreme... Ma ko ga j... idem da vozim. Kao što sam radnije spomenuo, splet prašnjavih puteva u Valjevskim planinama je ogroman i ovo što sam do sada predstavio je mali deo. U nastavku ovog posta ću priložiti još nekoliko interesantnih trekova koje bih u tom kraju preporučio. U ovom izletu se kreće sa Pašne Ravni (10 kuća, 2. kafane, 1. benz, stanica i 1. prodavnica..), i obrađuje teren sa obe strane puta Debelo Brdo - Bajina Bašta. Sa Pašne Ravni se popnete gore do prevoja Debelo Brdo (ili se vratite nazad, zavisi odakle ste krenuli), i tu skrenete desno na put gde je markacija staze pa Povlen. Tu se vozi po dobrom makadamu neko vreme, i u podnožju Povlena imate izdvajanje sa glavnog puta, ko želi na vrh. Malo sam se nećkao, kalkulisao sa vremenom i na kraju ipak nastavio glavnim putem kako sam zacrtao. Predeli su interesantni i to sam obilato slikao, posle jedno sat vremena vožnje primetim da mi foto aparat prijavljuje nešto na displeju. Stavim naočare (jebi ga, staračka dioptrija..), kad ono piše u slobodnom prevodu "budalo nisi stavio karticu!!!" Od te tačke sam ostao na slikama sa telefona (što se i vidi) Interesantna morfologija terena.. Stenovite formacije kod sela Zarožje, tu dobijete i malo uskog asfalta.. Crkva u Zarožju Iz Zarožja pratite liniju koja vas izvede na glavni put B. Bašta - Valjevo, i tu su markentinški pokušaji Srpskog Vampirskog Turizma (u potencijalnom daljem tekstu SVT), ako mogu rumuni sa Drakulom, što ne bi i mi? Par kilometra uzbrdo i skrenete levo na lep makadam prema Gvozdcu Umesto da nastavite izohipsom, spustite se skoro do Drine.. Raskrsnica 5 puteva Da bi na kraju izašli na drinsku magistralu, ali samo posle par stotina metara skrenete gore desno uz brdo. Srpska sela su sve napuštenija na žalost.. i opet izbili na region kanjona Trešnjice gde je prirodni rezervat i hranilište beloglavih supova. Učinilo mi se da par velikih ptica leti iznad kanjona, i tako blenući u nebo zamalo da sletih s puta, nekako zaustavim i motor položim na stranu. Vreme je za odmor.. Meni jabuka, gps-u malo dodatne energije.. Naravno kad čekam da se pojave, njih nema nigde.. Posle malog odmora, napred preko sela Trutinac u kanjon Trešnjice (volim da se vraćam na to mesto).. kroz lepu šumu koga ovo treba da uplaši? Donji most u kanjonu Trešnjica.. i razrovanim putem gore u selo Gornje Košlje. posle par km, skrenete levo prema gornjem mostu na trešnjici.. i tu opet napravite pauzu (mirno i tiho mesto).. U tom delu Trešnjica nema vode, pojavljuje se tek dole.. Odatle putem prema Pašnoj Ravni, gde se trek završava. Ovaj trek je prilagođen skoro svakoj klasi enduro motora, u prevodu za uživanje.. nastaviće se.. Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/

Oko 70 - 80 po danu, ako se negde ne zajebem (što nije tako retko )

Imam još par trekova u zoni Divčibare - Valjevske planine koje bih hteo da apsolviram, pa sam mislio da to uradim ovaj vikend. Je,s da je jutarnja oko nula, je,s da može biti i blata ali vatam šta mogu. Prvi trek je od sela Brežđe pa preko grebena Divčibara (sa severa na jug), preko Bogdanice do Mršelja, i nazad opet preko Divčibara (ali ne istim putem) Drugi je od Kaone do Debelog brda prateći greben Divčibara i nazad pašna Ravan - Markovište - Kaona (različiti putevi) Spavam na Divčibarama posle prvog dana, bajk teram pik-ap-om, jedem usput šta stignem i oblačim se toplo. Imam trenutno dva mesta na kamiončetu, ko je zainteresovan nek se javi. Preporučujem lakše motore, terenske gume i full opremu.

Toplo: povučeš sauh, spuštiš do kraja, ponovo spuštiš do pola (mek završetak), i kresneš Hladno: 1. paljenje isto samo ponoviš više puta puta Ako padne, zbog karburatora sačekaš par minuta da se gorivo vrati i upališ normalno Ako ostane bez goriva u vožnji (nisi na vreme upaio rezevru i ugasi se), onda moraš da sačekaš malo duže, džabe kurblanje.

Odvraćenica - Manastir Kovilje i obratno Ex man i Karlo su odlučili da se danas igraju na livadi, meni se nešto nisu preskakali balvani (ostaviću za Miljakovačku šumu), već sam hteo još malo da se promuvam okolo. Hladna su jutra na Goliji.. Krenuo sam putem kao za Jankov Kamen.. i na ivici šume se odvaja levo prema dolini lep prašnjavi put. U dnu doline je zaseok Sušica, gde se uključujete na asfaltni put prema Sjenici. Par km po asfaltu a onda desno blago uz brdo.. na par mesta mora preko šanca.. ali mi je put baš legao.. ima i malo vlažnijih deonica. Teram tako i uživam.. kad ono prestane makadam i počinje asfalt. Gledam razočarano okolo, vidim to je put prema Međurečju, ali malo ranije levo sam video makadam odvajanje za manastir Kovlje.. Asfalt ili makadam ? nema dileme.. Manastir je ženski , stari deo sa isposnicom je urezan u stenu, pa je na njega nadograđen "noviji" deo. Mlada monahinja (ispod 30 god), izađe, ljubazno pozdravi, uvede u stari deo i objasni istorijat. Posle me stavi na drvenu klupu i na rustičan sto ispred donese slatka peciva i hladnu izvorsku vodu. Obradovao me je neposredni i otvoreni pristup, nekako različit od našiv velikih "komercijalnih" manastira u centralnoj Srbiji. Jednostavno, obradovala se što je neko došao, makar i slučajno. Više o manastiru: http://sh.wikipedia....anastir_Kovilje Pozdravim se i nastavim dalje putem niz reku. Nadao sam se da neću morati da se vraćam istim putem.. u početku je put dosta jak. Ali put vremenom postaje sve slabiji, pa sam morao da potražim savet.. Vidim na livadi malu zgurenu figuru kako se gega sa psom marke DODŽ (Domaća Obična Džukela), koji trči okolo.. Stanem i zapitam: - Pomoz bog, može li ovuda za Dugu Poljanu? Čiča oko 70 god, 160 cm, max 50 kg, na glavi nosi srpsku šajkaču, gore masan sako, dole čakšire i gumeni opanci, krivonog sa drvenim štapom, preplanulog suvonjavog lica sa jakim borama i oštrim črnim očima.. Malo zažmiri na jedno oko i pita: - "Čiji si ti mali?" (pas laje na mene) - Nisam ja iz kraja čiča, u prolazu, bio do manastira... - "Pa gde sam u ovoj šumi?" - Sam.. (pas i dalje laje..) - "Ne m‚oš ovim putem tamo, nego v‚iš onaj potok dole (pokazuje kvrgavim prstom niz dolinu), tu preko i gore putem na Ćerimane... El si čuo za Čerimane?? - Naravno, odgovaram samouvereno (ko da je reko Raška ili Kruševac), a u stvari nemam pojma.. - "E tako, preko ove livade, pazi ima žice da ne pobegne stoka (pas laje), okrene se prema psu: Mrrš bre!!, pas podvijena repa ode u visoku travu... - Fala čiča, prijatno, - "Zbogom".. I stvarno preko livade (dobro je reko za žicu, ne bi je video), pa putićem u potok, preko potoka.. i na drugu stranu uzbrdo.. gde brzo izađoh na širi put. I naravno Ćerimani Može li se levo preko ovog brda preseći do Odvraćenice? izgleda kao da može, ali sa gorivom sa slab, da li da probam... Ipak ne, ziheraški idem istim putem nazad. Do doline gde je asfalt i opet putem uzbrdo do glavnog puta prema Odvraćenici.. I skoro na zadnjoj uzbrdici pod punim gasom (iživajući u prštanju šodera iza mene), motor počne da se guši.. Šta je sad, dok sam se setio da ga prebacim na rezervu, već se ugasio... E jebi ga, sad je ispraznio, pa dok mu dođe iz rezerve (koju sam glupo čekao da uključim), pa dok ja "nakurblam"... a ostalo je svega par km,... Zovi pomoć na putu, brže je a čekaju me na ručku.. Evo Exmen-a sa prikladnim vozilom, natovarismo dreša i odosmo na ručak.. Lep dan i ukupno 109 km odlične vožnje. Preporučujem ! Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/

GOLIJA.. "Голија је планина у југозападној Србији, западно од Рашке, чији је највиши врх Јанков Камен (1.833 m). Налази се 40 km југозападно од Ивањице и 32 km северно од Новог Пазара." Iliti u prevodu to vam je ono brdo u koje gledate (ako gledate), dok se sa Kopa spuštate prema Jošaničkoj Banji i Raškoj. I to je sve što sam ja znao o toj planini. Malo proguglam, nađem na ovom forumu da su vožnje dole uobičajena stvar, ali niko ih ne organizjuje kad meni odgovara, je,b ga.. A onda nakanim saborce da ipak skočimo do tamo i odvozamo neki krug. Kad ono ne da je za krug, nego je da vrtiš nedeljama krugove, a da se ne vratiš istim putem. Stvarno količina prašnjavih puteva je impresivna a ako Goliju kojim slučajem vežete sa Pešterom, onda može i neki objekat da se najmi, kako bi bilo jeftinije.. Stvarno takvi tereni su idealni za otvaranje neke "Enduro škole" ili slične institucije koja bi mogla da zaživi na ovim prostorima, ali da ne načinjem opet temu o kojoj smo već pričali, evo i malo sliko-pisa.. Beograd - Raška - Odvraćenica. Tako je odprilike tekao naš put, i gde su mladi tu je i priča a kad je priča vreme brzo prođe i u selo Odvraćenica stigosmo kasnije uveče, gazda kafane nas je sačekao (jedini gosti te večeri), i odmah na spavanje.. Ex man u dubokoj meditaciji.. Ujutro je svanuo lep i sunčan dan.. Osmotrismo okolo, naš smeštaj nije baš reprezentativan spolja, ali je ok iznutra.. I posle lepog domaćeg doručka odmah u sedlo. Tura za taj dan je bila na sever, od hotela do manastira Pridvorica i nazad drugim putem, cca 90 km oba treka. Prema Jankovom Kamenu je lep i širok put, prvo par km asfalta pa onda makadam.. Pogled prema Kosovu i Metohiji (bio bi red i tamo nešto da organizjujemo).. Jankov Kamen i repetitor u magli.. a odatle u pravu vožnju po prašnjavim srpskim drumovima.. na nekim mestima malo džombavijim.. U prelepom jesenjem ruhu.. Zamišljeni Karlo.. ček, jel su mu ovo gaće ili kapa?? Crkvica u selu Gradac Odatle dolinom do Devića, gde izađete na prilično uništen asfalt i još 10-tak km do manastira Pridvorica.. odatle do sela Radočelo, gde je i istoimeni hotel, kafica, sokić.. I nazad drugim prašnjavim putem.... ali nešto ne štima.. GPS ne radi... Karlo tvoj?.. "Jok, i moj je mrtav", Ex-man ? "kakav GPS? šta vi hoćete od mene?, još i to da učim pod stare dane..??" Ostavismo Gargamela da baje i odprilike udarimo u brdo, posle par km, naiđosmo da sestru srpkinju koja nas vrati nazad na pravi put.. I konačno kad izađosmo na vrh brda, sve je proradilo.. Dosta čudno, kao da smo upali u neku tačku gde moderni GPS signali ne navraćaju.. Negde kod Rudnog sretosmo na putu par mlađih enduraša iz Raške i produžismo zajedno do Odvraćenice, popismo pivo.. Skroz ok momci. nastaviće se.. Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/

Par trekova sa Golije.. Hotel, radocelo.kmz Hotel, jankov kamen man pridvorica.kmz Odvraćenica, man Kovilj i nazad.kmz opisi i slike na starom mestu

Još jedan lep trek iz Valjevskih planina. Sličan kao predhodni al nije isti. Debelo brdo, prevoj Bobija, Rimski most, Tornik, gornji most Trešnjice, Debelo Brdo, oko 90 km. rinski most__20141109_0953.gpx Više o tome na "Srbija bez asfalta" (kad stigne na red ).

Još jedan prelep trek iz Valjevskih planina. Obuhvata deo terena levo i desno od puta prema Bajinoj Bašti i preko kanjona Trešnjice i sela Gornje Košlje (preko gornjeg mosta Trešnjice), opet nazad na Pašnu Ravan. pasna ravan__20141106_1103.gpx Opis i impresije uskoro u "Srbija bez asfalata"

GPS je crkao na 91., a ukupno od Straževice do Straževice je oko 110 km, taman za 1 celodnevni dan.. Pod uslovom da se ne zadržavaš previše u kafanama i manastirima. Sa malim korekcijama, (npr, izbaciti deo kaljuge iz ovog posta a ubaciti deo do Parcana iz Icatenej-ovog ili Olegovog pa dodati deo do Aranđelovca), mislim da bi ovo moglo da bude vrlo lepo i za "mekše" motore.

Malo više o turi na: http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/104261-srbija-bez-asfalta/page__st__60__gopid__1686964#entry1686964

Odlično! Imaš neki trek log za podeliti? Mislio sam da sačekam pa da ovaj trek pokažem kad mu dođe red, ali pošto smo načeli priču, evo ture od prošle nedelje do Kosmaja preko Straževice, Resnika, Rušnja i Parcana. U povratku uhvatio Kastaljan, Babe, Barajevo (Duboki Potok), i pored pruge nazad na Ripanjski put. Ja nisam imao toliko sreće u početnom delu, pa mi se potrefila kaljuga od Ripnja do Parcana, a vidim da je Oleg slično prošao u tom delu. Prijavljeni trekovi na: http://forum.bjbiker...te/page__st__40 Trek sam uključio kod manastira Rakovica, gde sam od‚ma skrenuo prema Straževici jer mi se činilo da bi u okviru kamenoloma mogao biti dobar poligon za nas mlade Pešačka staza po kojoj se može dosta komotno voziti je odmah pored odseka, pa bi bilo dobro tu biti skoncentrisan.. Staza se u podnožju završnog brda izdvaja desno i preko livade vas vodi do spomenika vojsci koja je poginula na svom radnom mestu od NATO avijacije.. U tu priču sam bio poprilično uključen u to vreme, pa me svaki ovakav spomen dotakne. Sa druge strane ima normalan put, ali naravno da je interesantnije vratiti se istom stazom nazad. Preko Resnika i Rušnja izađete na ibarsku magistralu, ali srećom vrlo brzo skrenete levo za Ripanj i odatle uhvatite splet makadama prema Parcanima. Kada siđete sa asfalta makadam je odličan.. A onda počinje po malo blata.. Pa još malo više.. Na nekim mestima se to pretvori u kaljugu uz duboke kolotrage.. To potraje skoro do ulaza u Parcane. Tu ne vrede previše manevri izbegavanja kolotraga preko okolnih livada, na par mesta sam morao da se vratim na put i oslonim na obrtni momenat moje TeTke.. Srećom pred Parcane se situacija drastično poboljša, verovatno se u tom delu negde uključuje Icatenej-ev trek.. I do manastira Tresije (u podnožju Kosmaja, prelepo mesto), vozite po asfaltu ili dobrom makadamu. Morao sam da se plaknem na česmi, nije pristojno ulaziti u manastir kaljav.. Od manastira čas do vrha Kosmaja.. malo se promuvam okolo i nazad prema manastiru Kasteljan.. U silazu sa Kosmaja, ako malo skrenete sa asfalta, pojavljuje se splet lepih šumskih puteva, vredelo bi to bolje istražiti.. U selu Namenikuće, sa istočne strane Kosmaja, nađete na.. Ušuškan u dnu uvale u gustoj šumi, idealno mesto za skrivanje od turskog zuluma.. Nadam se da će lokalne vlasti naći razlog da lokalitet obnove. Možda zbog svetla ali mesto je nekako... mistično. Odatle u povratku svratio do Kantri Kluba Babe, popio kaficu. i odmah zapalio nazad preko Guberevca prema Barajevu do jezera Duboki Potok tu je već počeo da me hvata mrak, pa sam morao da preskočim planiranu posetu (sve van asfalta), do jezera Bela Reka i jezera na Trešnji. Ostaje za drugi put.. Umesto levo prema centru Barajeva, hvatam put desno koji me pored par raskrsnica vodi dosta lošim makadamom pored same pruge. Na nekim mestima se zapitaš dali si na putu? Tu sam prešao na rezervu, mrak je početo da pritiska pa nije više bilo smisla ni slikati, GPS (mislim.. android imitacija istog), je puko i tu je zabeležio zadnju lokaciju.. Varijante su bile da nastavim ili da se vratim u Barajevo pa ibarskom kući...? Ibarskom.. ma ne... guraj dalje. I tako posle 2 km krljanja izađem na već poznati put prema Ripnju i opet preko Rušnja nazad. Ovo bi trebala biti neka vrsta soft enduro vožnje, u stvari ispalo je dosta onoga što inače ne volim (asfalt i kaljuga), pa predlažem da ipak poradite na nekim lepšim deonicama... Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/

Vožnja od danas. Izgleda da smo preklopili turu u jednom delu.. Od Barajeva do Parcana je kaljuga. U povratku crkao gps pa nije cela tura snimljena... Poz. Bg Kosmaj i okolo.gpx

Ostade mi tema nazavršena, pa da ne gubim nit.. Stara Planina tura: Babin Zub - Topli Do - Krvave Bare - grebenom do jezera i nazad na Topli Do i Babin Zub. Ovaj trek (uz penjanje na Midžor), svakako treba uvrstiti u VRH enduro uživancija u Srbiji. Oko 100 km vožnje, stalno skoncentrisani, sa nekoliko mesta gde se problemi približavaju našim krajnjim vozačkim veštinama (jbga, kakve su takve su), u prelepom ambijentu. Neko ko ima smisao za kompoziciju i fotografiju na ovakvoj turi bi mogao napraviti materijal za Explorer kanal. Od Babinog Zuba krenete putićem za ski stazu, presečete istu i prvo skretanje dole desno je vaše. U gornjem delu puta na nekoliko mesta (u zavisnoti koliko kiše je predhodno bilo), imate dublje kolotrage i kanale za oticanje vode pa tu treba biti skoncentrisan. Kako se put približava Toplom Dolu sve je bolji i opušteniji. Topli do je od nekoliko hiljada duša nekada, spao na 47 (četrdeset sedam). U tom procesu izumiranja Srpskih sela, ovo je jedan od radikalnijih, ili to samo mene pogađa zato što je ovo izuzetan teren. Ali od kako je vojska napustila ovo malo mesto sve je zamrlo. U maloj prodavnici u centru sela (mala zapuštena prostorija, police od tesanih dasaka sa artiklima poređanim kao da smo u 92. godini, založenom forunom u jednom i tri starca u drugom ćošku), atmosfera je malo živnula kad upadoše dva "mlađana" moto vozača u oklopima. Reč po reč, ispade da i ono malo ljudi koje sam poznavao iz ovog sela je umrlo u zadnjih par godina. I oni čekaju svoj red, pa kad bude... Pozdravismo se, u nadi da ćemo iz zateći sledeći put kada navratimo. Dalji put je odličan, barem u početku. Posle jedno 5 km, put se ustrmi a krivine postaju sve oštrije. Iza jedne takve krivine naletesmo na parkiranu ladu nivu sa MUP oznakama. Stanem polu-iznenađen i možda malo agresivnije zapitam: - Momci šta vi radite ovde? - Pa... svoj posao.... odgovara mladi momak u plavoj uniformi neodlučno me skenirajući, pitajući se ko sam. - Meni izgleda kao da ste se uštekali da vam prođe smena, jel? - Ma nije.... nego eto.. Još nekoliko minuta kurtoazne priče gde smo se oboje opustili i nastavismo dalje. Granična policija radni svoj posao ali verovatno jeste štek. Put dalje ide kroz gustu listopadnu šumu, kad iza jedne krivine iskoči parče granitne stene.. a onda mic po mic polado dođete do zone četinara.. i na kraju do prevoja "krvave bare", gde očekujte da nađete nešto krupne stoke na ispaši. Čobana nigde na viduku. Odatle je odličan pogled na Vražiji vrh, Tri čuke i dalje prema Koprenu... Krvave Bare - grebenom prema jezeru: Zbog velikih prolećnih kiša i sumnje da su mostići prema Dojkincima preživeli, sam odustao od varijante nastavka na drugu stranu sedla (tako je otpala i tura do pećine), već rešismo da probamo grebenom prema jezeru dokle se može... I dobili bingo vožnju! Na jednom mestu je put dobrano izrovan sa krupnim blokovima, gde smo se namučili da izađemo na lakši teren.. Ostalo je bilo čisto uživanje.. Ne, ovo nije put, već lokacija odakle se meštani snabdevaju pokrivnim krovnim materijalom.. Vidikovac za sve pare.. i tako grebenom dok isti ne počne da obara prema Zavojskom jezeru.. na brani smo napravili malu piš pauzu, da saberemo utiske, povratimo energiju i vidimo gde dalje.. Slapište sa druge strane brane.. I put koji bi trebao da nas odvede do asfalta prema Toplom Dolu.. Kad tamo, bog te.. nema mosta! Fali most!.kmz Povratak nazad putem preko brane prema Pirotu i Temskoj bi potrajao, dan se polako gasi.. šta raditi.. Bliska inspekcija je potvrdila nekoliko mesta dubine točka sa krupnim zaobljenim kamenjem, ostalo izgleda ok... Jeb ga, gazi.. Preko reke još par stotina metara do asfalta prema Toplom Dolu, odatle opet uzbrdo makadamom u smiraj dana prema Babinom Zubu. Odličan dan. Sutradan smo posle kraće vožnje oko Babinog Zuba se spakovali i polako krenuli kući. Nama je prijalo, preporučujem i vama. Kada budem naučio, postaviću neki video na ovu i još neke spomenute teme. Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/

Od Bojaninih Voda do Devojačkog Groba se teško može čak i lakim motorima, a posle do vrha bi se i moglo nekako..., mislim da to prevazilazi moje sposobnosti. Tura do Kosmolca preko Vete i nazad je provereno ok, ako imaš drugarsku pomoć na drumu (stazi), oko uklanjanja stabala, testerisanja grana i sl. Voleo bih da nas malo provedete po okolini u trekovima koji nisu previše zahtevni (mi smo uglavnom matori momci), kada se dogovorimo. Imam jedan trek u planu koji ide od Sićeva izohipsom iznad sićevačkog anfiteatra do Gradišta i Dolca koji je isto za lake motore. Možda uspem pre zime.. Poz.. Hahah druze ti ko da mi citas misli ....upravo smo ovu turu planirali da izvozimo ali nas ovo lose vreme sprecilo.Jaglicje -Bojanine vode je izvodljivo pa Kosmovac pa iz Kosmovca do Crvene reke pa nazad preko Vete opet na Bojanine vode ...sve sam proso sem Jaglicja-Bojanine vode. Sto se tice uspona iz Bojaninih voda ka Tremu zaboravi to....previse je balvana i staza je pesacka tako da je tezak hardcor....inace nije nesavladivo ...popela se dva moja drugara sa kinezima od 150 cccm olaksanim na 70 kg i motornom testerom za uklanjane balvana....al su ngrabusili skroz.

Probacu da je izbunarim ovih dana i poslaću ti na pp.

Svrljiške nemam (a voleo bih..), imam jednu kraću al jebitačnu turicu preko Mosora sa južne strane Trema na severnu. Jgličje - Bojanine vode - Kosmolac pa dole prema Beloj Palanci i nazad na Bojanine vode - Jagličje. Na momente dosta problematično (balvani, blato..), samo za lake motore, ne znam dal se uklapa..

Extra, nema razlike..

Dom iznad Krive Feje je čist, uredan (prsata mlada recepcionarka), sa vrlo pristupačnim cenama smeštaja i ishrane. Odlična pozicija za ture unaokolo + do njega dolazi asfalt... Ako idete gore, ja bi se možda pridružio..

Hvala, stavljam ono što i sam volim da čitam. Imaš li neki trek iz tvog kraja (ili bilo šta što ti je interesantno u Srbiji), koji bi podelio? Poz..