Planine oko Kraljeva: Stolovi 1,378 m. Na Goč stigosmo taman u sumrak. Tu je nekada cvetao soc-realizam, objekti datiraju uglavnom iz srećnijih vremena. Sada je to prepušteno tržišnoj privredi koja često zna biti surova. Skoro da nikoga nema. Skijaški dom u koga smo se uzdali za smeštaj je u mraku. Ništa ne radi osim dečijeg odmarališta, velikog objekta hotelskog tipa sa nekoliko pripadajućih dodatnih objekata i bungalova. U telefonskom razgovoru predhodnog dana mi rekoše da su puni dece i da će imati mesta tek za neki dan. Pa i mi smo nečija deca..., ok, smestiće nas u izdvojenom bungalovu apartmanskog tipa. Cene u restoranu su ko na jugu Srbije, trava okolo na kratko pokošena, kupatila uredna, žene u uniformama rade svoj posao.., Čekaj bre!! Kome vi pripadate? Na budžetu opštine Kraljevo?, pa da, sad je jasno, ipak duh socijalizma nije umro u potpunosti. Prija.. Kućice koje ne pripadaju odmaralištu se ne održavaju, pa kvare opšti dojam.. Stoletne bukve su svuda okolo, moćno izgledaju. Ujutro nismo poranili, razvlačili smo se po kafani ko za plažu.. Konačno se dohvatismo šodera.. na grebenu Stolova, zaseoci ne cvetaju.. ali zato koprive su u punom naletu, nema čovek gde ni da se.., tj, slika.. Raspoloženje popravlja odličan vidik.. Dr_kolew u elementu.. Cilj je skoro na dohvat ruke.. Karlo na jutarnjem suncu, plava kosa, plave oči, jel da sam neodoljiv? Ovde je bilo i problema sa trakcijom, ali junaci se nekako probiše. I konačno na vrhu. Tu nas sačekaše i domaćini, malo se družili, mahali repovima i glavama, frktali po koju, i ćao, vidimo se... U povratku sišli drugim putem, relativno rano se vratili u odmaralište pa smo iskoristili priliku i provozali malo lokalnim šumskim stazama (bez slika). Izuzetno ! Nastaviće se... Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/

Karlo, dr_kolew i ja prašismo malo po Kraljevačkim planinama. Mogućnosti su prerasla očekivanja. Više o tome na Srbija bez asfalta... Može lock.

Ovog vikenda smo na Goču, Stolovima i Čemernu. Dobrodošli.

Ima još jedno mesto iz Bg-a za Goč u petak po-podne..

Ok, drugi put. Dobar provod želim..

Mi u petak veče verovatno idemo put Kraljeva na Goč sa turom na Stolove i okolinu. U nedelju krug po Čemernu. Ako bude neko slobodno mesto na pik-upu, javljam. Ko može biće nam drago da se družimo..

Uobičajena godišnja tura: Rajac - Divčibare - Rajac (sa malim modifikacijama) Je,s da je već bila na forumu, al je mlogo lepa. Trek već imate u predhodnim postovima, pa se ne bih ponavljao. Spavali u Pobedinom planinarskom domu (600 din, 2 krevetna, čista posteljina, sve ok, tuš, vrlo korektno), i ranom zorom na Rajcu... Tu zatekli radio amatere, verovatno je ujutro bolji prijem.. I dalje ka zapadu. Suvobor.. Niko je i novi spomenik. Lepo. Na par mesta smo hteli da napravimo prečicu pa smo zapali u detalje. Ex-man snimao kamerom sa čizme, pa je ispalo da se ništa ne vidi, jeb ga. Neposredno ispred Kraljevog Stola smo sreli kolegu Fibru sa devojkom kako "diškaju". Popričali, odmorili i praši dalje. Klx, mašina za sve.. I nazad sličnom trasom. Na ravnoj gori se malo osvežismo i pali nazad. Na Rioru sreli i mešovito enduro-quad društvo sa Hakalom. Lepo za videti. Nešto malo preko 60 km, al se umorismo. Zamezili u planinarskom domu i otišli kući..

Evo, prođe i drugi X cross, još nema inicijative u ovom pravcu. Arakis mi pre neki dan pričo oko "škole bezbedne vožnje" (za koju sam zaniteresovan manje, jer je to asfaltna priča), ali bih je rado posetio da nešto naučim kad se konačno uključim na vreme.. Da se vratim na temu, neki su ‚vatali slovence na Tari (da ih ne spominjem ), i pričali sa njima oko kurseva vožnje prvenstveno na trajalu a onda i dalje. Možda se i kod nas pojavi hrabar-inventivan-autoritativan znalac sa dosta pozitivne energije i pokrene priču?

Mene je Bera u par zadnjih zahteva za robu iskulirao, a čuli se kao nema problema (naručio mehanički omekšivač kvačila), izgleda na nije previše pouzdan.

To su lokalni magistralni putevi sa povremeno lošijim asfaltom. Ali sa vašim mašinama ne bi trebao da bude problem čak i da je makadam... Poz

Dogovoreno! Sledeći tereni (posle Tare), su nam verovatno Trem i Sićevačka klisura (tebi poznati), i Goč-Željin-Stolovi-Čemerno. Ako dolaziš na Cross Challenge možemo preciznije. Poz..

Meni je kad izađem iz 4 zida sve lepo, posebno na planini. Problem sa Jelicom je što je to vožnja uglavnom zatvorenih vidika, tako da je ono nekoliko vidikovaca još dragocenije. Za bolje vozače (one malo extremnije), bih preporučio stazu koja od kafane "Dom" u Ovčar Banji vodi prema vrhu Kablara ispod centralne stene i tkzv "Isposnice Sv. Save". Za mene je to još daleko...

http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/104261-srbija-bez-asfalta/page-2#entry1679275 http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/104261-srbija-bez-asfalta/page-3#entry1680149

Par filimića na predhodnu temu: http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/76767-domaci-video-sektor/page-3#entry1740611

Ovčar Banja - Jelica

Jelica se pokazala kao tvrd orah (voćka čudnovata, zamalo zube polomih..), sa više problema nego što smo očekivali. Očigledno da u enduro vožnji brda ne moraju da budu visoka da bi se namučili. Od Ovčar Banje presečete magistralu kod oznake za manastir Preobraženje gde se nismo zadržavali. Posle par krivina isti ostane sa naše desne strane a mi nastavljamo dalje pešačkom stazom. Da bi izašli na plato ispred manastira Sretenje. Uredno, čisto, ispeglano... Na mene je ostavio lep utisak. Odatle uskim asfaltom prema selu Dučalovići i makadamom do vrha Ovčara. U silasku sa Ovčara ponovo sistemom uskih krivudavih puteva prema selu Zeoke i posle njih ulazite na greben Jelice. Isti se pruža smerom severozapad-jugoistok i manje-više nema preteranih orijentacijskih problema. Ono što jeste problem su velike količine granja i stabala preko našeg smera kretanja.. Na nekim mestima je morala da radi motorka. Malo odmorismo, da vidimo gde smo i kuda ćemo.. I dalje u nove radne pobede. Posle par sati borbe sigosmo na vrh Jelice. Karlo istažuje nastavak grebena Jelice.. Manjak entuzijazma je presudio i komisijski donosimo odluku o povratku na poznati teren. U suprotnom smeru sam izmislio novu disciplinu, zove se "Ko će jače da udari glavom u balvan"? Mrtva trka.. U Banju se vratismo lepim makadamom koji silazi prema kampu na stari deo magistrale. Za razliku od npr. Homolja, gde je drvna građa bila zalegla kao posledica naleta leda, ovde su cela stabla bila izčupana iz korena, verovatno silom vetra. Četinari inače imaju relativno plitak koren, pa na trdoj podlozi vetru nije preveliki problem da iste izčupa i baci na livadu ko da su čačkalice. Od koga je, dosta je. U kafanu da nadoknadimo tečnost i kući. Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/

Ovčar - Kablar - Jelica Ovčar Banja je oduvek bilo dobro mesto za provod. Kao klinac, pre vojske i studija sam dolazio sa društvom šinobusom iz Kruševca (to i dalje smatram mojim gradom), truckajuči se na relaciji Vr. Banja - Kraljevo - Čačak - Ovčar Banja, po nekad bez para za kartu i hranu, nadmudrujuči se sa kondukterom (što na par vagona nije bilo lako). Bili smo mladi i ništa nije teško, svako odelo dobro stoji, svaka rana manje boli... Danas se toga sećam sa setom, duboko nespreman da sebe stavim u sličnu poziciju. Konformizam nam je uzeo najveće adute koji bi mogli da omoguće avanturu, makar ona bila u komšiluku. Ja u Ovčar Banju navratim po nekad, ne toliko da se penjem po poznatim stenama, koliko da se vidim sa poznatim ljudima i popričam po koju. Ovog puta smo napravili kombinaciju nekih aktivnosti koje su nam dovoljno konforne da budemo opušteni, a opet nekima od nas nove, da im srce zaigra. Za početak dana smo Karla provukli kroz lakšu popularnu alpinističku smer, za Ex-mana i mene tek tolko da vidimo da smo živi a za Karla da omiriše ukus nove avanture. "Živ sam, živ!!" "Ništa se ne sekiraj, sve će tebi čika Ex-man da objasni..." Put na Kablar seče glavnu magistralu i lepim prašnjavim makadamom dobija na visini.. Staza je dobro obeležena, ne mo,ž promašiti.. Osim ako možeš ? Par ovakvih deonica... I brzo, eto nas na vrhu. Meandri Morave. Pozicije ostalih vrhova i brda u odnosu na tačku gde se nalazimo.. Na vrhu smo se našli sa Hakalom iz Čačka.. koji nas je spustio na drugu stranu, samo njemu poznatim stazama i puteljcima.. Popili pivo, popričali.. (hvala Hakala !) Današnju vožnju završili ispred Planinarskog doma "Kablar", gde smo i noćili.. Ima tu još mesa za dobre vozače (samo nisu tu..) Nastaviće se.. Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/

Ja sam ostao bez "teškog" motora, pa bih molio organizatore da me prebace u "C" klasu. Moram li ponovo da popunjavam prijavu i dajem podatke?

Kupujem štitnik hladnjaka za wr400f, plastični ili alumininijumski. Može i samo desni.

Kablar, Ovčar i Jelica... Banja - Kablar vrh.kmz Banja - Ovčar - Jelica.kmz

Bio davno ali još pamtim detalje. Meni je za 45 dana u Peru-u trebalo 2.000 US (od toga 1.250 za avio kartu Bg- Rim-Aruba-Lima i obratno, peške, ranac na leđa). Peru nije skup, posebno ako ne spavaš u sega mega hotelima i hraniš se tamo gde i narod. Ako ima šeme da prebaciš i vratiš svoj motor za pristojne pare, mislim da je to bolja kombinacija od kupovine. Limu izbegavajte koliko možete, kriminal i pljačka gringosa su osnov preživljavanja u starom delu grada a novi deo (ko da si u Cirihu), je dosta skup. Totalno druga priča je u provinciji. Preporučujem Huaraz i okolinu. Obala uz Tihi okean nije posebno interesantna (džada, kontrolni punktovi i pesak..), ali Cordillera Blanca je doživljaj. Iz Arikipe za Puno voziš kroz pustinju (mesečev pejzaž ali ima i visokih vrhova okolo pa nije monotono), preko 4,000 m. visine i to traje poprilično. Puno je na obali Titikake pa tu onda imaš i klasičnog turizma (ploveća jezera, hranjenje kondora itd..). Kusko je pun turista pa su i cene veće, za Maccu Piccu preporučujem da ne idete železnicom do kraja (klasična turistička tura), već siđete ranije pa uhvatite Inca Trail. Tu vam treba 3-4 dana sa svom opremom na leđima, ali je stvarno doživljaj. Vecinu treka mogu da pređu i lakši motori (ako nisu uveli zabranu jer spada pod nac park..). Argentina. Istok i centralni deo su monotoni, prostranstva su ogromna. Preporučujem da idete na zapad prema Mendozi, tu je konfiguracija terena mnogo interesantnija (i zahtevnija). Priđite Akonkagvi koliko god možete motorima, teren je suv i peskovit, ima dosta vetra. Ja sam tamo imao problema sa respriratornim sistemom (plućni edem), pa mi nije ostalo u najlepšoj uspomeni, ali okolina je spektakularna. Srećno.

Zajeban brdski turizam, posebno u ovim godinama. Akcija gotova, više na "Srbija bez asfalta". Može lock.

Sledeći dan smo skočili do srca Lazarevog kanjona (postoji prečica sa puta).. Skretanje za stenu Slon.kmz Sa "glavnog" puta se dolazi na usku stazu koja prolazi pored stene tkzv "Slon"-a, i ide dalje prema pećinskom sistemu Vernjikica. Imao sam prilike ranijih godina da me ekipa drugara speleologa sprovede kroz deo sistema i to bi unajkraće moglo da se opiše kao Ali-babina dvorana, puna blaga (ali ne onog konvencionalnog na šta svako od nas pomisli), već ukrasa koje nam je priroda pravila milionima godina. Posle provlačenja kroz dosta uske prolaze (barem za mene malo kabastijeg), dođete u veliki prazan prostor gde vam trebaju ozbiljna svetla da bi shvatili gde se nalazite. Zamislite dvoranu zapremine Hale 1. Bg sajma (ne tako pravilnog oblika ili odprilike). Jeste li zamislili?............... Ne, ne, ajd ponovo, stvarno zamislite.. Taj ogroman prostor je ukrašem raznim nakitom (stalagtitima, stalagmitima), a pored glave vam proleću uznemireni slepi miševi. A sad, zamislite par takvih dvorana postavljenih jedna iznad druge........ Ludilo. Koga više interesije evo linka: https://www.google.rs/search?q=vernjikica&biw=1280&bih=859&tbm=isch&tbo=u&source=univ&sa=X&ei=7k46Vcv-PIHmywPFzoAI&ved=0CCcQsAQ Elem, da se vratimo u kanjon, pored stene ide pešačka staza.. koja nema svuda ogradu (u stvari ima je samo na jednom delu od 50 m).. gde prolazite kroz interesantne morfološke oblike. Na nekim mestima ima i stepenica, što nije uvek zgodno za motor, pa pripazite, dole je poprilično duboko... U steni Slon-a ima nekoliko alpinističkih smerova. I svi su moji Staza prolazi kroz travu u podnožju vertikalnog dela stene. Ima li lepog bilja, čak i endemskih vrsta.. : http://www.srbija.travel/priroda/spomenici-prirode/lazarev-kanjon/ Ok, dosta turizma, idemo dalje.. Od Sela Zlot nastavite magistralnim putem pema jugu, i ubrzo se pojavi kupa Rtnja, još uvek pod snegom.. Ali brzo se skrene desno u brdo (vidi trek), malim kanjonom koji te vodi na visoravan.. Od izvora tri putića.. Opet prilika da operete noge (ako treba)... Da bi došli u deo koji je tek napustio sneg ali ne i voda i šta uz nju ide. Tu smo se malo pomučili ali je vredelo. I evo našeg usputnog cilja: Zilotski manastir u sred Homoljske vukojebine.. Manastir je ženski, glavna sestra je izašla pred nas, ponudila i ugostila a ostale su izašle kada su se uverile da nismo antihristi. Manastir je bez struje, skoro su napravili sebi (uz pomoć donacija), tekuću vodu. Dobili bistre vode, čaja i kolača a najvrednije porciju razgovora. To je onaj ozloglašeni manastir koji je prošle godine organizovao kamp za decu gde su iz obučavali da budu teroristi, verovatno ste to čitali u novinama? E pa nije baš tako... Pošto su se izdvojili od SPS-a (Srpske Pravoslavne Crkve), isti su učinili sve da ih satanizuju i odbiju od naroda, pa i sa takvim medijskim tekstovima. Svako ima svoju verziju istine, obično stvari nisu ni crne ni bele. Moje je da poštujem tuđi izbor. Odmoreni nastavismo dalje.. ostaci starih ćumurana. Ex-man: ček bre da piš..., ovaj da slikam. Dan se produžio a mi zabasasmo na dosta raskvašen deo sa preprekama. Koncentracija u full-u, debla i grane preskačeš kratkim dodavanjem gasa i pomeranjem dupeta pozadi.. Sve dok mi koncentracija na trenutak nije opala i završim sa licem u bari. Ustanem, opipam se, osim što boli ruka izgleda sve ok (nosio sledećih 7 dana langetu). Kad posle nekog vremena izađete na "glavni" put, isti vas odvede na Veliku Brezovicu. To je verovatno najveća livada u Srbiji, korišćena u sklopu poligona Pasuljanske livade za vežbe altiljerije VS. Na kraju livade (prema zapadu), stanemo da odmorimo i natankamo mašine I sistemom lepih šumskih puteva do vodopada "Prskalo". Zbog bogate koncentracije kalcijum-karbonata (CaCO3), vodopad sam sebe formira, pa se povremeno i uruši pod sopstvenom težinom.. Vladin DR 350, odlična mašina, samo je vlasnik malo opušten sa opremom... Ajde bre, oladi mi se kavurma... Levo za Resavsku pećinu, desno za Lisine.. Kratak spust prema Lisinama.. I završnim lepim putem do kafane.. Trek preporučujem svima ali je dobro ako se malo osuši, tada bi mogle i veće mašine. Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/