ZLOT - DUBAŠNICA - STRAŽA / severno od Zlotskog (Lazarevog), kanjona Još jedna tura umerenih težina. Podloga je uglavnom tvrda pa i ako je predhodnih dana bilo kiše, nije razlog da odustanete. Cela istočna Srbija je vrlo atraktivna za enduro vožnju i stvarno je šteta (a možda i nije, ja inače ne volim gužvu), što nas nema više na ovakvim uživanjima. Karakteristika ove ture su guste šume, lepi proplanci i par skektakularnih pogleda na Zlotski kanjon. Da nebi previše drvio stavljam link: http://www.stazeibog...basnica-straza/ , koji je jedan od izvora mojih inspiracija sada za enduro a ranije za bajk ture. Tu ima dosta podataka i lepih opisa a ja ću dodati par slika kao dokumenat našeg uživanja. Krene se od Lazareve pećine (inače to je sistem pećina koji se računa kao najveći u Srbiji, i dalje se radi na ispitivanju novih kanala). Možete spavati (kao mi), u šatoru a može i u motelu pored ribnjaka (dobra klopa i pristojan smeštaj), ali treba proveriti da li isti radi. Lep viseći mostić vodi do restorana.. Prvih par kolimetara vozite asfaltnim (skoro praznim), putem a kasnije prelazite na dobar makadam.. I ako pratite uputstva, možete preko lepe livade.. doći do par remek dela prirode, par prerasta koje je voda milionima godina pravila, dobro sakriveni u šumi.. ponovo nazad na livadu gde smo ostavili ljubimce na ispaši i opet lepim i tvrdim makadamima nazad prema polaznoj tački. Tu sam na jednom lepom mestu imao peh (pukla sajla kvačila), naravno pošao bez rezerve, ali smo nekako nabudžili staru izlistanu, vratio se na polaznu tačku i isto veče uz pomoć poznanika iz Bora, nađoh bajkera i radionicu gde mi je problem brzo rešen (da iskoristim priliku i zahvalim čoveku). A kad smo već u Boru da pokažem Exman-u potencijale istočne Srbije za enduro ili hard enduro trakmičenja.. Ovo je rupa skoro u centru Bora.. Ersberg bi za ovo bio malo dete. Exman: ček da ga dignem na rame.. Dan drugi: KRUG OKO VELIKOG I MALOG MALINIKA (cca 60 km), Vrh Malinika.. i opet se vratismo na početnu tačku. Kao što priliči, malo se okrepismo. I pali kući. Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/ nastaviće se.

Da nije smešno, bilo bi tužno. Iz tebe izbija iskustvo vidi se.

Od enduro trekova u zoni Đerdapskog nacionalnog parka moram da spomenem i deo istočno od Milanovca, tj, Miročki plato i područje Velikog i Malog Štrbca. Odlični makadamski putevi i fenomenalni vidici posebno sa Velikog štrbca Krenete od Milanovca i lepim asfaltnim putem do sela Miroč. Odatle lepim i širokim makadamom u srce miročkog platoa. Najveći deo tog terena spada u sklop Đerdapskog nacionalnog parka, pa obratite pažnju na branje biljaka, vatru, đubre i sl.. Naravno satima okolo nećete videti nikoga, osim možda neku šumsku životinju, ali to nas ne sprečava da vodimo računa o okolini. Negde posle Petrovog Sela skrenete levo lošijim puteljkom prema Malom i Velikom Štrbcu (nije prikazano na treku), tu je uža zona nacionalnog parka o kojoj vode računa Šume Srbije, Sa istočne (blaže), strane Šume Srbije imaju svoju kuću sa rendžerima pa je lepo popričati i popiti po koju. Odatle još malo do vidikovaca prema Dunavu. To su verovatno najpopularniji snimci (i razglednice), iz tog kraja, pogled ka Kazanu je spektakularan. Do samog vidikovca se izdvaja staza gde teži motori imaju problema ali se napor isplati odatle se vratite na glavni put Petrovo Selo - Tekija i dobrim ali strmim makadamom u Tekiju na odličnu ribu. U Tekiji možete i prespavati pa se sutra istim putem vratiti za Milanovac (što smo mi uradili), ili se dunavskom magistralom vratiti kući. Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/

Golubac - Man. Tumane - Radenka - Dobra Ko se iz Golubca ili druge okolne lokacije zaputi u dubine Homolja ili Đerdapskog nacionalnog parka, trebao bi biti spreman na sve. Jedan od naj-lepših i naj ne-naseljenijih delova Srbije u svojim vrletima čuva za svakog po nešto, a za nekog i sve što u enduro svetu može da se zamisli. Zato se ne opuštajte, krenite rano, vozite u paru (barem 2, poželjno i više vozača), i nosite sve što vam od opreme ili alata može zatrebati i .. uživajte. Za sada jedan od trekova koji zalazi u srce Homolja i vraća u mir velike reke. Od Golubca krenete prema manastiru Tumane asfaltnim putem jedno 10 km (podigao ga Miloš Obilić koji je imao svoj dvorac u blizini u selu Dvorište, kao pokajanje što je u lovu slučajno ranio isposnika Zosima Sinajeta, od čega je isti i umro. Isti još nije ni završio a stigao poziv za boj na Kosovo..). Pored manastira je i ekonomija, monahinja je vrlo prijatna i strpljiva, odključa crkvu i objasni ikonografiju. Tu počinje makadam, prvo lep i širok.. a kako se dobija na visini, tako je i put lošiji (na opštu radost moje TeTke) Da bi na momente postao prilično loš (sreća da je nizbrdo...) Da bi posle 10- tak km, shvatio da sam negde u dubokoj šumi napravio orijentacijsku grešku i umesto ka selu Dobra (sever), oišao prema selu Duboka (na jugo-istok). I to se dešava početnicima.. Opet istim džombama uz-brdo do tačke gde sam osim orijentacijskih dobio još i problem prohodnosti (jbg,a nisam poneo motorku..) zaobiđoh ovo.. preskočih (nekako), ovo... a onda naiđoh, kao što sam i slutio na deo gde bih TeTku morao da nosim na ramenu, a to je previše.. pa se drugim puteljkom nekako iskobeljah (uz orijentacijsku pomoć seljaka koji krade drva iz šume posle oluje od preključe, inače čista sreća jer nisam video nikoga satima), i siđoh prema Dunavu, tj Dobri. Cela tura od Dunava do Dunava je oko 75 km, ali teren je dosta zahtevan pa sam i ja srazmerno tome odmarao u lokalnoj kafani Osnovna zamisao je bila da prođem do Rajkove pećine kod Majdanpeka šumskim puteljcima ali ista će morati da sačeka da se šumski putevi kolko-tolko očiste. Golubačka tvrđava.. Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/ nastaviće se.

Ram - Golubac (pa dalje gde ti duša ište) Ovo je pored ture nasipom od Pančevca do Dubovca, verovatno najlakša tura gde može proći bilo koji motor, što se ne može reći za nastavak ako se odlučite za Homoljske planine. Polazak je iz Ram-a, dokle možete stići mirnom vožnjom preko Dunava iz Palanke (450 din za čoveka i motor) Tvrđava Ram-a Ram je malo mesto. Kada siđete se skele imate dve varijante. Prva je da nastavite asfaltom uzbrdo, izađete na glavni put prema Velikoj Gradiški i dalje prema Golupcu. Druga varijanta je da izaberete alternativne puteve, jedan ide uz vodu, levo od pristaništa i vrlo brzo postaje makadam, drugi je da posle 500 m, asfalta skrenete opet levo uz stmo brdo prema fudbalskom igralištu i dalje prema vrhu brda gde je smešteno nekoliko baznih stanica mobilne telefonije. Ja sam se odlučio za tu varijantu jer iz iskustva znam da do baznih stanica vodi neki put za 4wd vozila a odatle bi trebao da bude dobar vidik.. i stvarno do baznih stanica je lep put.. ali dalje nije moglo (barem ja) tako da sam se drugim zemljanim putem spustio prema Ramu do prvih kuća, zastao da pitam domaćina (stariji, mojih godina, okrugao, masan, nisko čelo i prazan pogled..) - Bar dan, el ovo put za Ram? - Aaa? - El ovo put za Ram (polako podižem glas) - Kaki put? -Ovaj put (još malo podižem glas), jel za Ram? -oVO je Ram.. Zahvaljujem i dajem gas.. Uskoro se vraćam na asfalt i nevoljno idem dalje, ali posle 5-6 km, skrećem prema Dunav-u i izlazim na nasip, bez obzira što je delimično asfaltiran, mnogo je lepši ambijent.. I tako malo asfalta, malo zemljanog nasipa skoro do početka Srebrnog Jezera.. i malo dalje do kraja istog.. Pa dalje do Golubca. Sve zajedno cca 40 km, pravi turizam. Kod Golupca je Dunav naj širi.. I ako odatle idete u Homolje, bolje iz Golupca krenite ranije. Baza sređenih trekova na: Enduro Balkan - Šuma, kamen, blato - na dva točka WWW.ENDURO-BALKAN.COM Enduro Balkan - šuma, kamen, blato - na dva točka. Mesto za početak Vaše avanture. Nastaviće se...

Stara Palanka (polazište skele prema Ram-u), - Deliblatska Peščara (do Devojačkog Bunar-a), Od lakših tura, ova bi bila nezaobilazna iz više razloga. Vozite dosta dugo (može da se napravi trek preko 100 km), preko lepog terena sa različitim podlogama od tvrdog, preko zemljanog, do dubokog peska i mestimično blata a kada se zaželite teletabisa, pređete preko Zagaljičkih Brda. Na nekim deonicama morate biti skoncentrisani zbog dubljeg peska ili kolotraga, a ako odlučite da vozite protiv-požarnim "linijama" (čistim izrovanim delovima bez vegetacije koje bi trebalo da spreče potencijalni prolaz požara na drugu parcelu), prelazite na umeće vožnje 10/90, tj odnos rasporeda težine napred/nazad, što zna da bude zamorno. Naravno različite polazne varijante su na raspolaganju od Devojačkog Bunara (lepo mesto), preko Mramorka ili Deliblata. Predlog br. 1. https://docs.google....tSjQ/edit?pli=1 ili neki drugi sa linka "staze i bogaze": http://www.stazeibog...na/deliblatska/ Baza sređenih trekova na: Enduro Balkan - Šuma, kamen, blato - na dva točka WWW.ENDURO-BALKAN.COM Enduro Balkan - šuma, kamen, blato - na dva točka. Mesto za početak Vaše avanture.

Uradjeno ispod zadnje plastike, za tu rupu trazim prikladan pomocni rezervoar goriva...

http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/75499-crash-bars-servis-seba/page__st__860

To je Sebin rad, mogu da slikam ali ces ga pre naci na forumu, do sada se dobro pokazao mada je levi mozda trebao vise da pridje sedistu (desno je auspuh, a levo je rupa).

U ranijim postovima sam pomenuo da sam nakupio nešto prašinarskih trekova po Srbiji, pa bih neke od njih dao u javnost. Problem je što nisu vezani u logičku celinu već više na "preskok", kako sam skakutao od jedne do druge lokacije. Neke trekove sam skinuo sa neta (uglavnom biciklističke), neke crtao na google-u, a neke smo samo vozili bez skoro ikakvih podataka gde ćemo završiti vožnju. Pošto takvih postova ima na ovom foumu dosta, bilo bi lepo da sve to štivo u nekom narednom periodu skupimo i napravimo nešto što bi se moglo zvati "Enduro vodič za Srbiju", ili slično. Veliki je broj takvih tura po Srbiji, od jednostavnih i tehničkih ne-zahtevnih pa do hard-rock putića, potoka, planinskih grebena i slično. Bez obzira na veliki broj ljudi koji ima neku vrstu eduro motora (skoro 50% članova ovog foruma), relativno mali broj stvarno silazi sa asfalta ili uređenih i utabanih puteva. Razlozi su razni, od "nema se kad", "nema se para", "nemam sa kim" pa do "ne znam gde" i "ne znam kako do tamo". Ako na jednom mestu skupimo dovoljno informacija, možda se pojave neki od ovih odgovora, malo li je? Za početak jedna vožnja od pre par dana za koju verujem da je dosta vas iz Bg-a ili Smedereva već vozilo. To je sad popularna vožnja u sklopu "Dunavske biciklističke ture po Srbiji", pa na njoj očekujte (posebno vikendom), i dosta biciklista. Polazi se od severne strane pačevačkog mosta a završava kod Stare Palanke, gde možete u Deliblatsku Peščaru ili skelom prema Ram-u, pa dalje u Braničevski okrug (o tome više u nastavku), ali pošto je do Palanke preko 100 km, dovoljno za sada. Najbolji opis ove u osnovi bicikilističke ture, se može naći na: http://www.ciklonaut...dunav/dunav.htm , gde je Jone svojim kitnjastim stilom opisao na šta treba obratiti pažnju, što sa motorom nije lako jer se često zanesete pa propustite tajnovita mesta i slatke detalje. Radi se o vožnji koju može proći skoro svaki motor, tako da o težini ili tehničkim detaljima ne morate brinuti. Početak na nasipu iza pančevca (gde je inače odlično za trening), pa dalje nasipom prema Pančevu. Most na Tamišu je trenutno u radu, vozila ne mogu proći ali to za dva točka nije problem. Odmah posle mosta, desno na kej sa dobrim kafanicama. Tu gledajte da prođete što tiše jer nije predviđen za motorna vozila.. Od Pančeva se ide (na žalost), asfaltom prema Starčevu i Omoljici i taj deo je dosadan, ali se posle skrene prema Ivanovu i tu ponovo izbijete na nasip. Postoji i mogućnost da pre manastira Vojlovica skrenete desno putićem prema Dunavu i izbegnete dosadan asfaltni put do Ivanova, ali isti ne spaja ceo deo pored nasipa do Ivanova, pa da bi izbegli probleme možda je bolje ovako. Uz nasip na nekoliko mesta imate skrivene dragulje, male kafanice kao samostalne mikro-kosmose čiji vlasnici (i korisnici), uživaju u ambijentu koji se mora osetiti. Na više mesta imate rampe koje služe za sprečavanje vozila pristup nasipu, ali za 2 točka je lako obići. Smederevski mostovi (pešački i putni), na cca 60-tom kilometru. Desno se nadzire termo elektrana Kostolac. Još malo vožnje i nailazimo na deo koji nije tako miran, teški kamioni praše oko šljunkare pa je bolje da sa nasipa siđete levo na paralerni put livadom kako bi izbegli prašinu. U mestu Dubovac se odvajamo od nasipa i asfaltom do mosta na kanalu DTD i odma posle njega ponovo na nasip desno do pristupno-odstupne tačke za skelu preko Dunava. (Za one sa lakim motorima, može i terenom pored Dunava ali je znatno teži, ima i nekoliko bodljikavih ograda za provući i odudara od ove opuštene ture, preporučujem da držite izohipsu na cca 100 m od Dunava sve skoro do kanala DTD, tu će naći i interesantnu koloniju koja je poslužila kao scenografija za neke domaće i strane filmove..) Nešto miroljubive stoke na nasipu ali ipak obići ih pažljivo.. Gde se tura završava. Možete ručati u nekoj od kafanica (preporučujem oslića prženog), ili skoknuti do Bele Crkve koja je još 10- tak km, odatle na kupanje. Od pančevca dovde nešto preko 100 km lagane vožnje, sve zajedno za mene od mesta polaska i nazad oko 260 km. Baza sređenih trekova je na: Enduro Balkan - Šuma, kamen, blato - na dva točka WWW.ENDURO-BALKAN.COM Enduro Balkan - šuma, kamen, blato - na dva točka. Mesto za početak Vaše avanture.

Još jedan lep trek u Valjevskim planinama, ovog puta Jablanik, Medvednik i okolina. Već viđeno na ovom forumu, al pošto je lepo, da ponovimo. https://docs.google....HRmc/edit?pli=1 sve zajedno nešto ispod 70 km na momente dosta zahtevnog terena. Kreće se opet sa prevoja Debelo Brdo prema Torničkoj Bobiji, ali se posle par kilometara skreće desno prema Jablaniku.. Lepim putem do vrha.. nedaleko od vrha i pored izvora: mala kuća 3 sa 3, moj dragane ja i ti... Posle manje-više vidljivim putem po grebenu prema Medveniku.. Do odličnog makadama ispod Medvednika.. Gde smo uz malu pomoć šumara našli putić, na momente dosta zahtevan koji vodi na vrh i iz pomoć trt-mrt varjanti na zadnjem točku, izašli na vrh. Istim putem dole, pa prema Pl. Domu Medvednik, ali pre njega skrenuli levo na grebesnku kružnu turu oko Suvodanja na skoro istu tačku.. po na momente kaljavom terenu. i malo džombastim varijantama.. Onda dole prema manastiru Pustinja. Tu smo očekivali lep put bez nekih problema, al ne lezi vraže.. Puta malo ima a više nema.. Terasmo tako neko vreme, a onda naiđosmo da deo koji kaže "Dalje nećeš moći!!", pa pošto nam se nije guralo... se alternativnom varijantom vratili na greben, uhvatili izohipsu oko Jablanika (zarasla u korov do grudi), i vratili se na Debelo Brdo.

Verovatno si ovozio: Žabljak - Bukovica - pa pre Boana preko Sinjajevine na Štitarice. Šteta za fotke.

Glinara je danas bila ok, više problema je zadavala visoka trava koja krije iznenađenja, a i na strmim deonicama tragovi od točkova je voda dodatno izdubila pa je i tu bilo interesantno. Gornji plato suv, garava dole vlažna a na skokovima zarasla.

Dan 7. Sinjajevina Sinjajevina je ozbiljan planinski masiv istočno od Durmitora. Sa istoka i severo-istoka je omeđena (da ne pobegne), kanjonom Tare a sa juga kanjonom Morače. Otprilike liči na plato cca 15 x 40 km, pun kraških polja, vrtača, udolina usamljenih vrhova visine nešto preko 2.000 m (čak 6 komata). Zbog svog relativno jednoličnog terena, odsustva vode (iako se predpostavlja da su davno njenom površinom tekle reke o čemu govori ogroman broj suvih dolina, njihova razgranatost i različitost), i loše mreže puteva, ostao je u senci svog suseda Durmitora kada se delio turistički kolač. I stvarno, na Sinjajevini možete hodati (ili voziti), satima a da ne vidite živog stvora. Uvek su me fascinirala prostranstva. Kao relativno mlad sam imao prilike da boravim u planinskim masivima Pamira, Tjan-šana, Kavkaza, južnom Sibiru i bio sam zaprepašćen činjenicom da možete satima leteti na visini od 6 ili 8.000 m, a da ispod vas nema naseljenog mesta. Kasnije sam shvatio (za razliku od prenaseljene Evrope i Jugo-istočne Azije), da tu prednost imaju još neki delovi naše planete. U nekim mestima mi se činilo da je vreme davno stalo i da to lokalnom stanovništvu prija. Tako se pojam prostora vezao za pojam vremena putovanja a ne za broj kilometara koji trebaš preći. Moj asocijalni psiho profil je „prazne“ prostore uvek vezivao sa mogućnošću prospekta i razvoja, a sa druge strane sam potajno uživao u njima, udišući specifičan ukus avanture. Sinjajevina po malo miriše na takve terene. Teren je surov, ljudi su čvrsti i gostoljubivi što putniku prija. Krenuli smo preko Vražijeg i Ribljeg jezera, izbegavajući uobičajeni pristup magistralom Žabljak – Đurđevića Tara, odatle smo preko Krša zapalili na Zabojsko jezero, sačekali da prođe lokalno nevreme i drugim trekom (nema ga u prilogu), presekli prema Pašinim vodama i nazad u Žabljak, sve zajedno oko 80 – 90 km. https://docs.google....1JqakNsNnc/edit Vražije i Riblje jezero po neki lepi detalj davno ljudskom rukom napravljen Njegovuđa, centar zbivanja, jutarnja kafica. I ostaci soc-realističkih (lokalni živalj kaže srećnijih), vremena. Crkva u Krš-u, na žalost zarasla u korov odatle prvo uskim asfaltom a onda (na sreću), makadamom dalje u srce masiva. Malo pretenciozno ali u smislu lokalnog razmišljanja, razumljivo. Zabojsko jezero, skriveni dragulj Karlo: ja bi ovde pravio vikendicu.. Kiša piči, mi po kiši pičimo... Maestralno izbegavajući lokalna atnosferska pražnjenja (zahvaljujući molitvama "ma neće valjda nas" i "nemoj molim te još malo").. stigosmo do zemlje tele-tabisa, koja nas skoro suve odvede nazad u Žabljak. nastaviće se..

Pa, malo smo kalkulisali sa linijom treka u odnosu na poziciju oblaka i kiše i nekako uspeli da ubodemo deonice koje trenutno nisu bile pod paljbom. Ali da, imali smo sreće.

Dan 6. Durmitorski krug + Pivska planina O Durmitorskom krugu (Žabljak, sedlo, Trsa, kanjon Sušice, Štuoc..), ne bih previše ni pri‚čo ni sliko, većina stvari je već davno pokazana. Prelepi predeli i sigurno najbolje upoznavanje Durmitora kao planine je ova tura. Na žalost, većina (osim nešto malo u Kanjonu Sušice), je asfaltirana pa je tura izgubila "enduro miris", ali sigurno zaslužuje pažnju kao ključna i početna tura u ovom Masivu. Ono što ću više pokazati su delovi Pivske planine tj, deo platoa severno od Trse i Milogore. Manje posećen (nezasluženo), i sa grubljom putnom mrežom, ko stvoren za naše motore. Tu se izdvajaju dva puta: zapadni (makadamski odličan prema Crkvičkom Polju i dalje u kanjonu Šćepan Polju), i istočni (od Crkvičkog Polja prema Trsi), koji je skoro na žalost asfaltiran pa gubi što se nas tiče na značaju ali se sa njega izdvaja put koji vodi do odličnog vidikovca kanjona Tare, što svakako preporučujem. Sa prevoja Sedlo se put vijugavo spušta do udoline koje se zove "Dobri do", i tu je ranijih godina bilo na stotine ovaca u ispaši. Sada na žalost samo mali deo od ranijih stada. Levo se odvaja makadamski put, delimično zarasao u korov koji vodi prema dolini Grabovica, odličan za enduro vožnju koji vas vodi prema novom putu Žabljak - Šavnik, ali vi i dalje možete desno od njega da vozite po makadamu. Pre Šavnika skrenete desno prema dolini Komarnica i tamo...., malo sam se zaneo, nije tema, o tome drugi put. Inače desna barijera u dolini Grabovice je samo gornji deo platna Boljskih Greda, čija 700 m. stena je najmarkantnija sa jugo-zapada (na žalost u letnjem periodu poprilično vruća za penjanje). Dalje poznatom turom kroz prelepe terene... prema selu (jaka reč), Trsa odakle se već lepo vide bosanska brda Bioč, Volujak, Maglić (inače uz Zelengoru, prelepi tereni za planinarenje i brdsko biciklo). Pored kafane u Trsi. Predivan restauiran primerak Dijane, vlasnik mi je sa ponosom pokazivao detalje. I jedan koji tek čeka (nadam se), totalnu revitalizaciju.. Odatle još malo putem prema pivskom jezeru i desno na plato (još uvek asvalt), prema Milogori gde je skretanje za Nedajno i kanjon Sušice. Mi nastavljamo pravo. gde konačno dolazimo do makadama.. Koji povremeno postaje lošiji.. do Crkvičkog Polja, gde se jedan krak nastavlja prema Šćepan Polju a drugi se istočno vraća nazad novo-asfaltiranim putem prema Trsi. Interesantno je da iako je mesto dosta pasivno, skoro bez ikakvog saobraćaja i turista, sve je uglavnom cakum-pakum. Livade kokošene, dvorišta uređena, đubreta pored puta nigde za videti. U Srbiji su takva mesta urušena i zarasla u korov. Izgleda da ima nešto i u glavi, nije sve u parama. Etno naselje Jugoslavija. Nostalgično i picnuto, prijatna atnosfera. odatle istočnim putem nazad do skretanja za vidikovac kanjona Tare, malo blatnjavo al, prasići to vole.. Karlo: bez kreme za sunce, kreme za bore, marame... pa kako bre? nazad kroz kaljugu.. na asfalt, do sela Nedajno i dalje prema kanjonu Sušice na još jedan (popularniji), vidikovac koji bodi u kanjon Sušice.. gde, na sreću uvatismo i malo makadama. do dna kanjona, gde je Planinarski dom, dosta dobro posećen za razliku od ostalih kuća u okolini. dalje nazad prema Žabljaku. U odnosu na standardnu turu oko Durmitora (oko 80 km), ova je produžena za dodatnih 50 prema Pivskoj planini. Lepo i poučno. Gps nije izdržao do kraja, crko je u kanjonu, ali dovoljno da pokaže veći dao ture. https://docs.google....1MG8/edit?pli=1 Nastaviće se.

Nastavak iste priče, da ne ponavljamo post.. Početak je na prevoju Debelo Brdo odatle dobrim makadamskim putem prema Torničkoj Bobiji koju smo zaobišli sa jugo-zapada.. i malo grubljim putem izbili na plato kod kamenoloma odatle malo lošijim putem koji prati izohipsu sa severo-istočne strane izbili na "via-normale" put prema vrhu dalje prema selu Gornje Košlje.. gde smo silazu prema kanjonu Trešnjica naišli na odron nastao od predhodnih velikih kiša, i koliko god bilo čudno, nismo mogli čak ni da preguramo motore preko, toliko je blato bilo žitko da smo jedva noge izvlačili iz istog, tako smo napravili "taktički uzmak" (starije generacije se sećaju izrečice "bolje taktički uzmak nego neslavan poraz") vratili se nazad do sedla Debelo Brdo, i otišli u isti kanjon sa južne strane, Na nekim mestima puca vidik prema Drini.. gde smo nekom srećom (imajući u vidu naše orijentacijske sposobnosti), uspeli drugim putem da izađemo na selo Gornje Košlje, i dalje opet na prevoj Debelo Brdo. Trek: https://docs.google....CZjg/edit?pli=1

Dan 5. Vranjak - Trešnjevik - Žabljak - Ćurevac Današnji dan smo uglavnom iskoristili za prevoz do Žabljaka i gnezdenje u kampu na Razvršju (3 eu po osobi šator, 6 eu u bungalov kućici). Pošto nam je ostalo vremena, skočili smo do vidikovca Ćurevac na obudu kanjona Tare. U suprotnom smeru od Bjelasice prema Trešnjeviku.. Karlo. Kamp u Razvršju (Žabljak) Od Žabljaka prema vidikovcu Ćurevac prvo vodi asfaltni put koji zađe u lepu četinarsku šumu sa mogućnošću da na vrh dođete pešačkom stazom... ... ako ista nije zagrađena bodljikavom žicom.. ...onda se vratite stazom na spomenuti put i njime do mesta gde svi ostali turisti slikaju kanjon Tare. Karlo: je,s malo strmo‚ al ako se nagneš skroz pozadi... i već viđena fotka: Savin kuk, Velika Kalica, Šljeme, Pleća, Međedi, Lokvice... Nastaviće se

Preporuka.

Dan 4. Vranjak – Biogradska gora – Vranjak Dan sa izmešanim osećanjima. Od melema za oči i dušu, preko orijentacionih grešaka koje su nas kaznile asfaltom od skoro 60 km, do trovanja hranom (ko da sam prvi put u planini). https://docs.google....nclk/edit?pli=1 Gps (čitaj telefon), mi je crko na 20-30 km u povratku na delu koji smo već prošli pa linija nije prekinuta ali definitivno nije neko pouzdano rešenje. Dopunjavamo se tako što drugi (sličan android model), ne koristi dok se ne isprazni predhodni pa se nekako izgura dan od 130 km. Ja uglavnom koristim aplikacije za vožnju bicikla koje su se pokazale dosta dobre. Exman ima "pravi" gps ali on nije tu (i onako ne ume da ga čita), pa nam nije od pomoći. Prognoza za taj dan nije obećavala, pa smo se spremili i za koju kap kiše. Ako se po jutru dan poznaje.. Najbolji frižider na svetu, u dvorištu doma. Konji su spremni. I možemo da krenemo. Izvor Biogradske reke Zekova Glava ostaje iza nas i posle par nedoumica izbijamo na Sisko jezero. Karlo pozira za mis jula. Posle (malo dužeg), muvanja po stazama u okolini.. .. pravim orijentacijsku grešku (potpuno van treka), povučen jačim putem za koji sam mislio da će me dovesti do Kolašina. Kad sam shvatio gde se nalazim bilo je kasno i komplikovano za povratak. Tucanik, a kasnije asfaltni put nas je odveo u sela prema jugo-istoku (a trebalo je na sevezo-zapad), što je rezultiralo silazskom u Berane i kaznom vožnjom glavnom magistralom okolo do ulazska u nacionalni park Biogradska Gora. Ružno i stresno, bez slika Konačno no Bigoradskom jezeru, odmor.. i opet srećom na domaći teren koji nas preko prevoja čudnog naziva (i još bolje lokalne priče), odveo nazad na poznatu stazu prema Vranjku. Usput smo svratili do sedla gde vodi staza prema Pešića jezeru, ali smo od istog odustali jer su počele munje i gromovi da tuku okolo, pa smo se ipak sklonili prema dolini (kako bi nam preživeli CDI-ovi ), Te večeri sam samo-zadovoljno uz čavrljanje sa austrijskim biciklističkim parom utovario u sebe veću količinu hrane, između ostalog i sir koji nosim u rancu zadnjih 4 dana. Kakva početnička greška. Kao ubrzana reakcija u svetskim okeanima koja se pokreće vetrom, slanitetom, temperaturom, konfiguraciom dna, karliosivom silom.. tako je moj stomak reagovao munjevito. Sledećih par sati sam proveo u intimnoj prostoriji gurajući glavu tamo gde inače stavljam dupe. Uz manje prekide seanse, to se ponavljalo nekoliko puta u toku noći ali na kraju sam jutro dočekao potpuno "čist" i delimično oporavljen. Zadnji put mi se isto desilo u Nepalu 91. godine pri povratku sa Anapurne IV, gde sam čim smo sišli sa brda, posle više od mesec dana bez mesa, navalio na sušeno jakovo meso u lodžu gde smo noćili. U toku noći sam se probudio u hladnom znoju, nekako oteturao do lokalnog rižinog polja (nisam stigao dalje), i na oba otvora istovarao sve iz sebe neko vreme, nedefinisano u vremenu i prostoru. Molio sam boga da se ne onesvestim jer bi me ujutru našli u sopstvenim **vnima. Nadam se da ću sledeći hepening tog tipa sačekati u istom intervalu. Nastaviće se.

Dan 3. Trešnjevik – Štavna – Trešnjevik – pl. Dom na Vranjku (+ vožnja do Zekove Glave) https://docs.google....Wkzd05KLUk/edit Ja sam skoro sve terene koje smo u ovom putu vozili već poznavao sa stanovišta hodača / planinara i nekoga koga prvenstveno interesuju visoke stene i tehnički problemi uspona na lokalne vrhove. To je često bilo zimi tako da nisam to gledao očima enduro vozača i otvaralo je neka pitanja. Većinu ovih staza je moj drug Jone (http://ciklonaut.com/ ), obeležio, markirao i topografski obradio a isti su u lokalu nazvani „Top biking trail“. To je projekat Ministarstva turizma Crne Gore o popularizaciji aktivnosti u prirodi za koje je Crna Gora idealna. Pošto sam malo vozio biciklo sa Jonetom, znam da lako zalazi u terene koje bi ja za biciklo nazvao poteškim, jedino što mi je ostalo je da obeležim isti za moj gps i nada da ćemo moći motorima da prođemo tamo gde su oni eventualno bicikle nosili na leđima. Bojazan se ispostavila bezrazložna i tehničkih problema skoro da nismo imali. Naveći deo tih trekova su makadamski putevi a nešto malo su i staze i bogaze sa kojima (prvenstveno zahvaljujući upornom Exman-ovom drilu u Miljakovačkoj šumi), nisam imao problema. Karlo duže vozi i ima lakši motor, tako da ni on u osnovi nije imao problema. Od Trešnjevika (sedlo između Kolašina i Andrijevice na cca 1.600 m), širokim dobro makriranim makadamom prema Štavni, prevoju sa severa ispred Koma Vasojevića. Odatle uz brdo koliko ko može i nazad opet na Trešnjevik pa barem u početku ponovo dobrim makadamom na sever prema Bjelasici do pl. Doma Vranjak. Zastoj u saobraćaju Čisto da se malo slikamo. Dalje dokle se može točkovima. Nazad prema Bjelasici, Komovi ostaju iza nas A naša prašnjava radost ispred. Katuni Krivi do Kuća ili brod? U stvari je planinarski dom Na momente malo grublji teren Planinarski dom Vranjak i domar Veso, čekaju svoje najavljene goste. Još malo vožnje prema Zekovoj Glavi Sutrašnji put prema Biogradskoj Gori Konji gizdavi I u povratku još mali bonus, čisto da opet taknemo 2 soma (2.093 m) Karlo: ima li ko jači ođe?? Nastaviće se..

Dan 2. Bukumirsko jezero (Žijevo) – Vuče potok – Carine (Komovi) i dolinom nazad. 68 km. Drugi dan smo u početku vozili istu turu, samo smo na Širokaru nastavili izohipsom levo prema Vuče potok-u. Nisam znao stanje terena i bilo je pitanje da li ćemo proći sa našim motorima. Ali **beš ga, šta je put ako nema barem malo avanture. https://docs.google....DFmTGl5U0k/edit (klikni gore desno na teren) Vidi se jedan od Komova, današnji cilj. Put je u početku dobar čak sve do nivoa Krivodoljskog katuna, a onda sve lošiji do Vuče potok-a (na mapi piše Vučiji potok, ali ga meštani ne zovu tako), kritičnom mestu današnje vožnje. Ipak mislim da bi dobar 4wd prošao. Ispostavilo se da sam džabe brinuo, samu uvalu smo prošli bez nekih problema (očekivao sam se balvane, velike nanose peska i zemlje, rupe i svemu što posle kiša treba očekivati na takvim mestima). Kroz samu reku smo oduševljeno projurili, gas uz brdo i zaboravili na fotografisanje. Žijevo je sad iza nas.. Komovi ispred nas.. Čim smo izašli iz rupe, zavrnuli smo desno do Bindža katuna, odakle puca lep pogled na Prokletije (ali o njima drugi put...). Karlov mezimac odmara. Ljudi i stoke je sve manje, letnji katuni ostaju prazni.. Trava i korov caruju I poneki cvetak. Nazad do sedla i dalje prema Carinama, gde nas čeka.. Slika govori hiljadu reči. Knjaz Nikola, hrabrom plemenu Kuča 1.900 godine. Odatle još par stotina metara uz brdo, prema katunima Carine, čisto da taknemo liniju od 2.000 m. Nazad do ivice šume i dobrim šumskim putem (kroz nekoliko potoka), do asfalta prema Veruši i dalje prema kampu. Al, priči nikad kraja, pa ko ne bi bio gladan.. U tu svrhu čim se dokopasmo sela eto nas u kafani.. U alpinističkom kampu nema odmora, sat ranije u steni je bila jedna povreda, pad na leđa u 2. cugu (slomljen lakat i naprsli 2 / 3 lumbalni), pa sam se uključio oko organizacije spašavanja i evakuacije. Sve je na kraju ispalo kako treba, povređeni je spakovan u nosila, heliš je došao taman pred mrak a mi zadovoljni što nismo istog morali da nosimo par sati po kraškim poljima u dolinu. Naravno uveče vatrica i pivo. Nastaviće se...

Izveštaj sa ture na: http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/103919-crna-gora-bez-asfalta/

Hvala, probaću da naučim, ne garantujem za rezultat.