zarko1983 Planirao sam muvanje oko Velikog i Malog Krša, Deli Jovan-a, i naravno samog Stol-a, ne više od 60 do 70 km dnevno. Jesen je posebno lepa u tom kraju, ko da si u razglednici. Ako poznaješ teren dođi, ako ne, kaži gde ti odgovara da te neko sačeka. B@ne Ja se neko vreme kolebam da li da uzmem motor ko tvoj, pa bi bilo dobro da nam se pridružiš (kad možeš), i malo te proispitam za detalje.. Vozac Relacija Bg- Pa- Bor - Veliki Krivelj do skretanja za B. Stol ima oko 260 km iliti 3.5-4 h (moje), vožnje. Možeš smanjiti kilometražu ako ideš preko Žagubice i Jasikova, ali vremenski traje duže..

Polazak u petak po podne (ima da se gusla do tamo), povratak u nedelju veče. Na žalost sva tri mesta za transport motora su puna, ali te možemo sačekati negde tamo u lokalu ako odlučiš da dođeš motorom. Teren je takav da nećeš zažaliti.

Ex-man, Karlo i ja idemo da prašinarimo u po Homolju za vikend. Spavanje u pl. domu na Borskom Stolu: Borski Stol.kml Svi su dobro došli.

Još jedan Homoljski biser, ali malo ozbiljnijih težina. Krenete od sela Ždrelo (Bg - Požarevac - Petrovac na Mlavi - Ždrelo), postoji jedno magično mesto na kraju sela, u okviru terena bivše kasarne a sada je tu dom izviđača. Ravna livada sa četinarskom šumom ispred montažnog objekta. Možete doći bilo kojim vozilom (i naravno motorom), postaviti šator između četinara ili spavati u domu uz dogovor sa domacicom. Evo tačne lokacije: Ždrelo, mesto za šator.kmz U slici.. Od doma krenete trekom na istok iza montažnog objekta preko kraške livade prema šumi, tu obratite pažnju na par paralernih varijanti kako se ne bi zagubili ali manje-više sve vode u isti obrasli kanjončic... dok malo ne dobijete visinu, a onda nastaje čarolija.. Puteljci.. I patuljci... Karlo u dubokom kolo-tragu pokrivenim lišćem ispituje opasnosti.. Neke obilaziš, a neke se bogami i preskaču.. Kad izađete iz šume "treset", put se unormali.. I tako do mesta sa romantičnim nazivom "Debeli Lug", inače centrom drvne industrije u tom delu Homolja. Postoji čak i ispostava šumarskog fakulteta u čijem smo objektu i prenoćili jer smo procenili da smo dovoljno pukli da taj dan. U toku silaza iz šume treset prema Debelom Lug-u je počeo da nas hvata sumrak (tu sumrak ima posebnu tamnu boju), pa smo požurili i zbog lošeg svetla nemam slika, ali obratite pažnju, taj zadnji deo je dosta zahtevan i na momente strm. Sutradan, odmorni i najedeni, smo probali alternativnu varijantu povratka koja mi se činila izvodljiva (kao na googlu ima neki putić..), ali u praksi to izgleda ovako: pa smo junački ustuknuli i vratili se na magistralni put Debeli Lug - Blagojev Kamen - Kučevo, i iz Kučajne uhvatili trek na jug: gde smo se posle nekog vremena ukrstili sa prednim trekom i istim vratili u Ždrelo. Karlo: ček bre da progunem kupus.. I na kraju zaslužen odmor u toplim izvorima spa centra Ždrelo (ranije je bila kaljuga gde prvo isteraš prasiće pa se onda ti uvališ, a sada je fensi uređeno mesto za gasterbajter-e). Nastaviće se.. Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/

Evo još par Homoljskih trekova, prvi je umerenih težina i obilazi nekoliko jama, tj speleo objekata (ništa se ne sekirajte u neke od njih se bukvalno može ući do nekle motorom), a drugi je zahtevniji i duži, taman toliko da smo procenili da je pametnije prespavati u Debelom Lugu. Ambijent je fanstastičan, mi smo vožili u jesen kada je ispod nas šuštao debeo sloj opalog crvenog lišća a oko nas bogate guste šume. To je meni u par slučajeva prouzrokovalo propadanje u skrivene i lišćem pokrivene duboke kolotrage i pad sa motora ali sam prošao bez posledica. Da stvar bude interesantnija oba pada su bila na istom mestu, samo u suprotnim smerovima. Elem, prva turica polazi od Vitovničkog manastira, do njega se stižete putem Požarevac - Petrovac na Mlavi i na izlazu iz Petrovca skrenete levo uskim putem za Kučevo. Posle nekoliko kilometara odvaja se desno put za selo Melnica i brzo ste na polaznoj tački. Pošto smo bili u stisci sa vremenom, nismo se previše bavili manastirom ali koga zanima interesanto je pročitati: http://www.vitovnica.com/manastir.html Od manastira idete makadamom kanjonom na istok i vrlo brzo ulazite u bajku. Pogledate gore... (foto Karlo) A par pažljivih okica vas gleda od dole.. sorta "DODŽ" (domaća obična džukela), intelektom dominantan nad čistim rasama Hajdučna pećina, sa "glavnog" puta se skerene desno i slabo vidljivim stazom preko livade do pećine. Ništa naročito ali kad smo već tu... Pa vožnjom kroz razglednicu.. Do Pogane pećine... Istaživač Karlo.. do Pogane se skoro može doći motorom, ko je uporniji može i unutra. Unutar pećine na jednom mestu je i malo jezerce iz koga lokalno selo vuče vodu (za piće ili samo kao tehničku?). I dalje do najveće pećine Ceremošnja, koja je na žalost bila zatvorena pa smo se malo promuvali okolo.. parking ispred pećine, ima i kafana.. Stara "homoljska" kuća.. i pali nazad na početnu tačku. Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/

Petak veče iz bg-a, spavanje u pl. domu pod Babinim zub-om. Subota: Midžor i okoliš + malo stazom oko B. zuba Nedelja: topli do prema piljskom, krvave bare, ako može da se prođe prema dojkincima, i nazad u topli do prema B. zub-u (ako ne nazad istim putem), ili od bara grebenom dole prema jezeru ako nije puno mokro.. Nedelja veče, pali kući (neko mora i da radi) Poz.. Kad, gde , kako? Zašto neću ni da pitam.

Ex-man, Karlo i ja idemo na Staru Planinu za vikend. Svi koji vole blato i prašinu su dobrodošli..

Evo još jedne (tj. dve), popularne Zlatiborske ture. Manastir Uvac i manastir Dubrava. Prvi deo ture je lep krivudav asvalt, popularan među onim delom nastranih motordžija koji nemaju velike točkove i krampone, sve malo do posle skretanja za Tornik, gde asfalt ustupa mesto makadamu i većina završava tj, okreće nazad a enduro motori nastavljaju.. Oba su lepa, naročito u drugom delu ali mi je Dubrava nekako lepša, sunčanija i za nijansu čistije mesto. Lep krivudav asvalt, sve do ove raskrsnice (skretanje za Tornik sve već prošli).. onda ulazite u lepotu... Put prema manastiru Uvac je na momente malo džombav ali mirnijom vožnjom nema problema.. Manastir Uvac: Srednjovekovni manastir (XII-XIII vek), zadužbina Nemanjića, porušen 1691 godine. Pod ruševinama proveo 300 godina. Obnovljen 1989. godine i od tada ponovo ima bratstvo. Smešten je u kanjonu reke Uvac, 25 kilometara jugozapadno od Zlatibora.... Primetićete da je krovna šindra napravljena od drveta u starom stilu.. Blizu je dno kanjona, malo svetla, malo naroda i dece koje sede sa strane. Mlađi pop se pojavi iz nebuha, odmeri nas onako prljave i skloni se sa strane (valjda da se ne približava antihristima..). Hteo bih da upalim sveće za svoje drugare koji više nisu sa nama, vadim pare i pitam "pomoz bog, jel dole za mrtve"? - A ? - Jel gore za žive a dole za mrtve?, ponavljam pitanje.. - Ma pali de oćeš..., preko ku..a će pop. Vidim da smo mu onako prljavi verovatno na smetnji, verovatno razmišlja dal će morati da ćisti za nama ili smo ga prekinuli u priči sa lokalnom snajkom, palim sveće i ignorišem ga. Izgleda da se nismo uklopili u ova očekivanja. ispod manastira je mala ekonomija, baštica i par polu-napuštenih kuća.. Vratismo se nazad do odvajanja za manastir Dubrava i lepim putem dalje.. Put je uglavnom dobar, ne previše širok sa sitnim šoderom i na momente dobar za driftovanje.. što je Karlo obilato koristio. Manastir Dubrava na vidiku.. malo više o njemu na netu: http://www.vizijadan...om/dubrava.html Nekako je uređeniji, sunčaniji, monahinja koja ide okolo i čisti, dalje bolji utisak od manastira Uvac (ili se meni nije svideo pop..) Popili guaranu, naslušali se tišine i pali nazad.. U povratku na Zlatiborski plato malo odmorili .. i svratili na Tornik, kafana ne radi, nigde nikoga.. probali da vozimo par staza na planinski bicikl, ali je bilo previše raskvašeno za moj ukus.. i tako se vratili nazad.. Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/

Drugi dan smo krenuli sa iste tačke u istom smeru ali posle par km nismo skrenuli levo niz brdo prema naselju već nastavili putem pravo u šumu. Tu smo vozili razne staze i stazice, dosta lutali i grešili ali se proveli za sve pare. Trek je vrlo haotičan i ne bi bio od koristi pa ga ne prilažem. na nekim mestima smo imali valo veće strme,ke sa slepim završetkom u šumi, ali smo na kraju našli jako lepu (meku i ne praviše strmu), kružnu stazu kojom smo izdivljali par puta i samo-zadovoljno otišli na konačište da pričamo lovačke priče. nastaviće se...

Sad malo o najpoznatijoj srpskoj kičerici (osim ponekad Kopaonika). Naravno pričamo o Zlatiboru. U kontekstu enduro vožnje nemam nikakvih primedbi, samo hvale, što se ne bi moglo reći za ostale segmente društveno-zabavne ponude kraja. Ali pošto ovde ne pričamo o onome što nam se ne sviđa, ajmo ono što je lepo. Ko nije bio, mora ići, nema druge. Predivne čiste livade, zemljani ili šoder putevi kroz mirne četinarske šume i čisti potoci su ono što karakteriše ove terene sve do Drine na zapadu (o Tari malo kasnije). Istina je da od "zlatnih" borova nije ostalo skoro ništa ali i postojeće vrste su izuzetno lepe. Zlatibor 1.kmz Prvi trek koji ovde pominjem polazi od zapadne periferije samog naselja. Tu vam se otvara lep makadamski put koji ka horizontu vodi prema četinarskim šumama. U oba smera malo više od 50 km, taman da se ne umorite i imate dovoljno vremena za slikanje i zavirivanje u detalje. Malo lokalnih plodova pre extremnih napora naših junaka.. Odatle levo dosta strmom ali kratkom deonicom prema potoku i zaseoku (taj deo potoka malo smrducka, verovatno zbog neregulisane kanalizacije zaseoka), popnete se na brdo prema zaseoku i tu se otvara nekoliko varijanti u zavisnosti da li hoćete da otvarate rampe ili da vozite putevima bez ograničenja. Na nekoliko mesta u predivnom ambijentu sunčanih i visokih livada ima nešto katuna u ne-baš-odličnom stanju, možda je neka od njih i za prodaju? Odatle putem koji je za potrebe exploatacije šuma prema zapadu a onda i na sever prema čuvenom tunelu i lokalnoj magistrali.. Samo što izađete na asfalt kod tunela shvatite da je tu bez-veze i vratite se nazad u početku istim a kasnije različitim varijantama šumskih puteva opet prema naselju Zlatibor. Na jednom na sreću zgodnom mestu je Karlov ljubimac odkazao poslušnost (opet struja), pa smo tu malo čačkali konktakte dok nije proradio. Naravno da sam slasno iskoristio priliku da ukažem na prednosti kurble do mesta konačišta. nastaviće se..

Izvinjavam se, sad sam shvatio da ti nisi iz "one" Palanke na jugu Srbije koja je verovatno bolja za te aktivnosti od obe naše...

Još jedna lepa tura oko Divčibarskog grebena. Bez ozbiljnijih tehničkih težina osim par mesta gde u vreme kiša ima kaljuga, ali prasići to vole.. Istina je da nismo vozili originalni trek, već varijantu na temu koja nam je prijala. Obišli smo krug oko Maljena sa varijantama vožnje uz i niz potok u regionu Bele Kamenice (od Divčibara putem prema Temetnom Polju i posle 10 km asfalta na oštroj krivini srenete levo na šumski put). Liči na Suvoborski teren, tvrd sa puno krupnog škriljca na strmom terenu, koji mogu biti nezgodni za gume naših ljubimaca. Od centra Divčibara preko ski staze, da vi,dimo šta ima... i malo se zagrejemo.. Karlo: Jel, da sam strašan? Ex-man: i ja, i ja... Onda raznolikim terenima, od lepih zemljanih.. Ex-man: samo da vidim da,l je još tu.. do tvrdih "škriljastih" i prilično stmih. Na par mesta smo imali orijentacijiskih problema (tako je to kad ne pratiš trek nego sam nešto izmišljaš..), pa smo morali peške da ispitujemo različite varijante prolaska. i tako otkriješ lepe, netaknute Divčibarske potoke i mala jezerca unutar istih potoka. Da sedneš i odmoriš. onda se vratiš na originalni trek, ispeglaš to za čas i odmoriš malo na lepim mestima. i na kraju posle par nezgodnih strmih deonica se vratismo na Divčibarsku početnu tačku. Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/

Ti živiš u El Dorado zemlji za enduro aktivnosti, o Staroj Planini bih rekao nešto u budućim postovima, ali ako imaš nešto slično da podeliš biće mi drago da čitam ili da vozim ono što preporučuješ... Pozdrav

Rajac - Divčibare (Kraljeve bare) i nazad Jedna od najlepših tura u kraju, sigurno bih je stavio u prvih 5 od svega što sam vozio po Srbiji do sada. Krenete od Planinarskog doma na Rajcu, preko vrha istog i onda sistemom prašnjavih puteva manje-više prateći greben preko Suvobora i Ravne Gore vozite do Divčibara. Izgleda da nešto više od 60 km u oba smera nije cifra ali ostavite dovoljno vremena jer ćete svaki čas vaditi foto-aparat ili samo zastajati i blenuti u krajolik. Na Suvoboru obavezno pravite pauzu a kome je interesantno može i da napravi malo zahtevniju hard enduro turu okolo po dosta tvrdom terenu. Putokaz, da znamo u kom pravcu prema Ravnoj Gori.. reko, bolje da smo je okrenuli prema nebu, kako bi se potvrdila priča o nebeskom narodu.. Do Ravne Gore možete stići zemljanim ili asfaltnim putem u zavistnosti da li ste nekoliko kilometara ranije skrenuli u pravom (ili pogrešnom), smeru. Na volji vam biranje jer teren to dopušta. Od spomen krsta na Ravnoj Gori se ne morate vraćati do raskrsnice makadam puteva (200 m. nizbrdo), već nastavite grebenom, pogled je znatno lepši i teren je malo zahtevniji. Na nekim deonicama ćete imati dosta strm tvrd teren sa krupnim kamenjem (uzbrdo i nizbrdo), a negde ćete gaziti i potok, ali ništa što se uz drugarsku pomoć ne može rešiti. Zato mi je ova raznolika tura jedna od omiljenih. Ova deonica je u raznim varijantama vožena i od strane iskusnijih bajkera sa ovog foruma na težim motorima, tako da ne bi trebalo da se ustručavate preterano. Kada sam je vozio prvi put. na nekim deonicama sam spuštao ugašen motor u brzini na kvačilu (na tom nivou vožnje padovi su se podrazumevali). Na moju sreću, stvari su se vremenom malo promenile pa sada ni meni ova tura nije problematična, naprotiv... Još malo slika sa iste ture, samo malo zelenije.. http://forum.bjbiker...sav-sam-znojav/ Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/

Fali ti neki nosač za bisage pozadi.. i na put.

Još jedan lep trek u Valjevskim planinama, ovog puta Jablanik, Medvednik i okolina. Već viđeno na ovom forumu, al pošto je lepo, da ponovimo. Za razliku od predhodnog ovaj je teži za ocenu-dve. Sve zajedno nešto ispod 70 km na momente dosta zahtevnog terena. Kreće se opet sa prevoja Debelo Brdo prema Torničkoj Bobiji, ali se posle par kilometara skreće desno prema Jablaniku.. Lepim putem do vrha.. nedaleko od vrha i pored izvora: mala kuća 3 sa 3, moj dragane ja i ti... Posle manje-više vidljivim putem po grebenu prema Medveniku.. Do odličnog makadama ispod Medvednika.. Gde smo uz malu pomoć šumara našli putić, koji na momente ulazi u "hard", i vodi na vrh i iz pomoć trt-mrt varjanti na zadnjem točku, izašli na vrh. Istim putem dole, pa prema Pl. Domu Medvednik, ali pre njega skrenuli levo na grebesnku kružnu turu oko Suvodanja na skoro istu tačku.. po delimično kaljavom terenu. i malo džombastim varijantama.. Onda dole prema manastiru Pustinja. Tu smo očekivali lep put bez nekih problema, al ne lezi vraže.. Puta malo ima a više nema, kao posledice ovogodišnjih kiša i klizišta.. Terasmo tako neko vreme, a onda naiđosmo da deo koji kaže "Dalje nećeš moći!!", pa pošto nam se nije guralo... se alternativnom varijantom vratili na greben, uhvatili izohipsu oko Jablanika (zarasla u korov do grudi), i vratili se na Debelo Brdo. Zadnih nekoliko fotki je slikano mobilnim telefonom (što se vidi). Mogućnosti Valjevskih planina su ogromne, predpostvaljam da samo u tom regionu se može napraviti "enduro vodić" od barem 50-tak trekova raznih težina. Za sada tolko, u narednim tekstovima bih spomenuo još nekoliko lepih u blizini. Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/

Valjevske planine: Debelo Brdo - Tornička Bobija i okolina. Jeste glupo ponavljati, ovaj tekst je već stavljen na: http://forum.bjbiker...8-29-juni-2014/ , ali ću ga ipak ponoviti ovde da bi ušao u neku celinu (bio na gomili), ovih prašinarenja po Srbiji. Početak je na prevoju Debelo Brdo odatle dobrim makadamskim putem prema Torničkoj Bobiji koju smo zaobišli sa jugo-zapada.. i malo grubljim putem izbili na plato kod kamenoloma odatle malo lošijim putem koji prati izohipsu sa severo-istočne strane i kod šumarske kuće izbili na "via-normale" put prema vrhu Kućica lokalne radio stanice na vrhu Torničke Bobije odmorili malo i nazad dalje prema selu Gornje Košlje.. gde smo silazu prema kanjonu Trešnjica naišli na odron nastao od predhodnih velikih kiša, i koliko god bilo čudno, nismo mogli čak ni da preguramo motore preko, toliko je blato bilo žitko da smo jedva noge izvlačili iz istog, tako smo napravili "taktički uzmak" (starije generacije se sećaju izrečice "bolje taktički uzmak nego neslavan poraz", ih Magnum-Bunker serijala) vratili se nazad do sedla Debelo Brdo, i otišli u isti kanjon sa južne strane, Na nekim mestima puca vidik prema Drini.. gde smo nekom srećom (imajući u vidu naše orijentacijske sposobnosti), uspeli drugim putem da izađemo na selo Gornje Košlje, i dalje opet na prevoj Debelo Brdo. Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/

Vlasinsko jezero - Besna Kobila - Pl. dom Kriva Feja - Vlasinsko Jezero Deo južne Srbije oko planina Besna Kobila, Dukat, Kukavica (iliti kome je lakše područje Bosilegrad, Crna Trava, Leskovac, Surdulica..), svakom endurašu mora biti stavljeno pod "obavezno". Tereni i mogućnosti su takve da vas oba ostavljaju bez daha. Za sada evo jednog bisera: Od Vlasninskog jezera do Besne Kobile i nazad, cca oko 130 km lepe ne previše zahtevne vožnje i izuzetnih terena. Sama vožnja oko Vlasinskog jezera će vam biti vrlo interesantna, posebno njen istočni deo. Jezero je na 1.200 m, tako da nemojte očekivati vruće noći i bog-zna-koliko toplu vodu ni u najljuće leto. Meštani okolnih mesta u letnjem periodu tu traže spas od velikih vrućina u vrlo lepom ambijentu. Malo im zavidim na tome, šteta što je na 300 km od moje kuće. Elem, spavanje na jezeru je čist užitak, kamp nije baš blistav, ali je džaba pa im se oprašta. Od jezera vozite na jug nekoliko km asfaltnim putem i kod mesta "Promaja", uhvatite neke od makadam puteva koji vodi prema Besnoj Kobili. Put je dobar i širok u početku pa tu niko ne bi trebao imati problema, kasnije se malo sužava i na momente "udžombavi", ali ništa ozbiljno. Karlo i Ex-man su rešili da skoknu do obližnjeg vrha... a ja sam ostao da kuliram na livadi.. blizu vršnog grebena Besne Kobile dolazite na raskrsnicu tkzv "Ruski put", sa interesantnim spomenikom.. I još boljom pričom iz tog vremena (kao da čitaš detalje iz eseja "Rat i mir") odatle možete putem po desnoj izohipsi u podnožje vrha B. Kobila ili travnatim grebenom pravo gore. Naravno da smo odabrali drugu varijantu.. na vrhu, preko puta repetitora... odatle nekoliko km prema selu Kriva Feja, gde je nekadašnji Planinarski dom a sada odličan (renoviran, sređen sa kaminom, odličnom poslugom, čistim sobama, prsatom recepcionarkom...), objekat sa skromnim cenama. Za svaku preporuku. Do istog se može stići i iz pravca Vranja putem preko Krive Feje. Ispred doma par kerova u ljubavnom problemu.. Tu je i mala ski-žica koja je u stvari odličan teren za enduro trening. Ex-man: kaka bre vožnja, ja ću malo ovde da uživam.. Sledeći dan smo trebali svi da se vratimo sličnim putem dole, ali Karlo nije imao mira pa je čačkao svoju mašinu dok je nije potpuno onesposobio za vožnju (struja naravno), pa smo tu imali nešto posla. Na kraju smo ga u domu i ostavili sa ciljem da se po njega vratimo sledeći dan preko Krive Feje, ali je uspeo posle nekog vremena da motor upali i stigao nas kod Vlasinskog Jezera.. Na spomenutoj raskrsnici uhvatili Ruski put, i sišli prema jugo-istoku na sela Gornja pa na Donju Ljubatu a onda preko Gornjih Lisina do veštačkog jezera Lisina i dalje na Vlasinsko jezero. Taj deo treka nije prikazan jerbo sam isti negde izgubio. Srbija... Srbija bre... i opet nazad na Vlasinsko Jezero.. Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/

Od Beljaničkih trekova koji startuju sa Lisina, ne znam odakle bih počeo. Izbor je veliki od jednostavnih lepih makadama (kružne ture kanjonima lokalnih reka), pa do hard enduro vožnji po lokalnim strmim potocima kojih ima u izobilju. Kako god preporučio bi nekoliko lakših tura za početak kako bi shvatili i upoznali kraj, a kada se opustite, želja sa težim terenima dolazi sama. Ne bih preporučio teže terene posle jačih kiša, što za kružnju vožnju kanjonima nije problem jer je teren dosta tvrd. Opet, najveći izbor i opis je na biciklističkom treku: http://www.stazeibog...aj-i-beljanica/ , i mogu reći da sam u većini uživao više dok sam vozio motor nego biciklo ranije. Do Lisina se iz pravca auto puta najlakše stiže preko Svilajnca i Žabara pravcem prema Despotovcu i Strmostenu. Kad naiđete na raskrsnicu prema Resavskoj pećini, idete levo, i brzo ste u Lisinama. Moja preporuka su: Vinatovača - Klencuš - Valkaluci - Mikulj ili Lisine - Kločanica - Valkaluci - Nekudovo - Požerak, ali nećete pogrešiti i sa drugim izborom. Gledajte u opisu tehničku ocenu koja su data za vožnju brdskog bicikla. Sve do 5 je nešto gde ne bi trebali da imate problema, a preko 7 znači da se na nekim mestima pored ostalih težina, bicikle i nose, pa ne preporučujem u početnoj enduro fazi, osim ako sebe smatrate majstorom hard endura. Krave začuđeno gledaju čudne spodobe na još čudnijim bučnim čudnovatim šklopocijama... po sitnoj kiši. Ex-man, u trenucima oporavka od stresnih susreta sa rogatim stvorenjima, u narodu poznatijim kao krave. Ako se vraćate kući preko Žagubice i Petrovca, svatite do manastira Gornjak (u još lepšoj Gornjačkoj Klisuri) Ako ste kojim nesrećnim slučajem nešto povredili, tu je lokalni majstor da ispravi stvari... Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/ nastaviće se..

Dosta "enduraša" posećuje samo neke delove Srbije koji su im posebno dragi ili zgodni iz drugih razloga (imaju vikendicu, rođake, prijatelje ili sl). Kako sam shvatio iz razgovora sa iskusnijima, region Beljanice posebno južni deo oko Lisina je dosta posećen. U tom kontekstu evo jednog laganog treka za enduro od Žagubice do vrha Beljanice (da ne bežimo previše od lokacije predhodnog teksta). Trek je relativno kratak, svega cca 25-6 km u jednom pravcu pa je prikladan i za sporije vozače ili one koje vole da puno slikaju u kratkom danu. Najlepše mesto u Žagubici je vrelo Mlave, prijatno, relativno čisto ima restoran sa pristojnim cenama i dobrom hranom, kome treba i ok smeštaj. Odatle krenete na jug putem pored lokalnog groblja koji brzo dobija na visini i prelazi u dobar makadam. Usput se upoznate sa društveno-socijalnim statusom viđenijih Žagubičana.. Odmah iza groblja je lokalna deponija smeća, pa tu ubrzate malo i brzo stižete na teren gde se možete opustiti. Širok i lep makadam sa zelenim livadama okolo. Uz put prolazite pored malog vodopada (zvani Buk), i na žalost napuštenog planinarskog doma. Odatle put se ustrmi pa ste brzo na Beljaničkom platou. Do vrha Beljanice još vrlo malo .. Ali ne preporučujem dugo zadržavanje na istom, pažljiviji (ili ratni veterani), posmatrači će primetiti nekoliko karakterističnih tragova udara NATO avijacije u neposrednoj blizini. Tu je za vreme bombardovanja bila smeštena jedno ili više samohodnih radarskih vozila VS (vidi se i njena pozicija), pa se to očigledno nekom iz Brisela nije svidelo. S obzirom na iskustva sa drugih sličnih lokacija, tu će se još duuugo očitavati povišene vrednosti svega što utiče blagorodno na ljudski fiziološki sistem. Sa vrha se možete istim putem vratiti u Žagubicu ili posle par km u povratku skrenuti levo i solidnim makadamom stići u region sala Sladaja a vrlo brzo i na Lisine (omiljeno izletište južno od Beljanice). Onim extremnijim mogu preporučiti silaz preko tkzv "Raškove livade", to je kraći ali tehnički znatno zahtevniji silaz na Lisine. Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/ Žagubica - Beljanica.kmz

Turi ga na dijetu, i stavi nešto jače pozadi, ima da ide de oćeš.. jbg, uslo blato pod kozu pa reko da i njega naviknem, mnogo se beli. stizu mu sledece nedelje nove ,,cipele,, za planinarenje pa ce biti bolje.

Gde si kupio ovako pljosnat, koliko ima lit?

Jone ima ogromnu bazu podataka takvih biciklističkih tura, kad - tad će ona izaći u javnost, a dobar deo može da se koristi za enduro. U medju-vremenu nije loše da nešto i sami napravimo. Šumari iz nacionalnog parka (par puta sam bio u kući kod Velikog Štrbca), obično malo kenjkaju ako niste najavljeni ali se brzo smire kad vide da ste normalni (đubre, vatra, branje bilja, krađa stalagtita po pećinama itd..), a najviše nekontrolisana seča šuma je ono što ih brine.

RTANJSKI KRUG / Grza - Velika Brezovica - Selo Rtanj - Vrmdža - Klačevica - Grza Svakako jedna od najlepših tura u Rtanjskom reonu. Pored toga što obrađuje terene koji dodiruju Beljaničku zonu (o tome više kasnije), vodi vas kroz jedne od najlepših područja između Pasuljanskih livada i Malinika (opisanog u predhodnom tekstu), i pravi krug južno oko Rtnja ponovo na istu tačku. Kome je puno 130 - 140 km u danu, može da spava u Grzi u Planinarskom donu, Hotelu Balašević (na samoj magistrali kod skretanja prema selu Rtanj), u nekom od privatnog smeštaja, preporučujemo: http://freebiking.or...rivatan-smestaj ), cena u avgustu 2013. je bila 800 din po osobi. Za one sa lakim motorima koji traže više adrenalina, mogu probati i sam uspon na Rtanj sa južne strane. Staza je uska ali je zato strma Krenuli smo iz Grze lepim putem koji posle par km prelazi u makadam Vozili prelepim terenima gde smo svega na par mesta sreli šumare (ili šumokradice). Ko nije obavezno bih preporučio prelazak preko Velike Brezovice (kilometarska ravna livada gde po nekada vežbaju artiljeriske jedinice VS), ali bez bojazni, ako ima neke bojeve aktivnosti, "dnevna straža" će vas na vreme upozoriti. Odatle se vratite na jug, kroz par slabo naseljenih sela, presečete magistralu (par km asfalta) i priđete Rtnju sa jugo-istoka. Privatan smeštaj u selu Ilino, kod ljubazne domaćice Ljubimci odmaraju u dvorištu a i ostale domaće životinje Sutradan ste vrlo brzo ispod južnih strana Rtnja "šta misliš da ga ispeglamo na brzaka?" a kad razum preovlada, nastaviš ništa manje atraktivnim, dosta visokim terenom na severo-zapad gde par sati kasnije (sa jednom orijentacijskom greškom koja nas je koštala 10-tak km lutanja oko sela Vrmdža), stignete do atraktivnog tumela Samajac. Par kolimetara dugačak, star, izrovan i ne-osvetljen. Pre drugog sv. rata tu je bila trasa ćire koja je izvlačila ugalj iz dubina planine, vlasništvo srpskog industrijalca Đorđa Vajferta inače nemačkog porekla (više o njemu: http://opusteno.rs/b...ert-t14924.html ), Pre ulaza u tunel se dobro odmorite, proverite svetla (ko ima), udahnete i uđete u tamni vilajet. Šine su davno sklonjene, podloga je neravna uglavnom od komada prosutog uglja koji upija svu svetlost koliko god je sipate okolo. Imate utisak da se svetlost gubi u svemirskoj crnoj rupi. Dodatnu atnosferu pravi velika vlaga od vode koja se sliva sa zidova tunela i pravi lokve po vozačkoj polozi. Taj tunel inače koriste manji kamioni koji izvlače drvnu građu iz šume i prave ozbiljne kolotrage. Kao prvi u koloni (kao imam svetlo pa bolje da idem napred), sam naleteo na jedan od takvih sa bočnim nagibom i u potpunoj tami završio preko motora u kaljuzi. Sve je ispalo ok, pošto smo vozili sporo ali sam bio kaljav od uglja čak i po kagici. Odatle još nekoliko kilometara do magistrale i brzo smo bili opet u Grzi. Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/

ZLOT - DUBAŠNICA - STRAŽA / severno od Zlotskog (Lazarevog), kanjona Još jedna tura umerenih težina. Podloga je uglavnom tvrda pa i ako je predhodnih dana bilo kiše, nije razlog da odustanete. Cela istočna Srbija je vrlo atraktivna za enduro vožnju i stvarno je šteta (a možda i nije, ja inače ne volim gužvu), što nas nema više na ovakvim uživanjima. Karakteristika ove ture su guste šume, lepi proplanci i par skektakularnih pogleda na Zlotski kanjon. Da nebi previše drvio stavljam link: http://www.stazeibog...basnica-straza/ , koji je jedan od izvora mojih inspiracija sada za enduro a ranije za bajk ture. Tu ima dosta podataka i lepih opisa a ja ću dodati par slika kao dokumenat našeg uživanja. Krene se od Lazareve pećine (inače to je sistem pećina koji se računa kao najveći u Srbiji, i dalje se radi na ispitivanju novih kanala). Možete spavati (kao mi), u šatoru a može i u motelu pored ribnjaka (dobra klopa i pristojan smeštaj), ali treba proveriti da li isti radi. Lep viseći mostić vodi do restorana.. Prvih par kolimetara vozite asfaltnim (skoro praznim), putem a kasnije prelazite na dobar makadam.. I ako pratite uputstva, možete preko lepe livade.. doći do par remek dela prirode, par prerasta koje je voda milionima godina pravila, dobro sakriveni u šumi.. ponovo nazad na livadu gde smo ostavili ljubimce na ispaši i opet lepim i tvrdim makadamima nazad prema polaznoj tački. Tu sam na jednom lepom mestu imao peh (pukla sajla kvačila), naravno pošao bez rezerve, ali smo nekako nabudžili staru izlistanu, vratio se na polaznu tačku i isto veče uz pomoć poznanika iz Bora, nađoh bajkera i radionicu gde mi je problem brzo rešen (da iskoristim priliku i zahvalim čoveku). A kad smo već u Boru da pokažem Exman-u potencijale istočne Srbije za enduro ili hard enduro trakmičenja.. Ovo je rupa skoro u centru Bora.. Ersberg bi za ovo bio malo dete. Exman: ček da ga dignem na rame.. Dan drugi: KRUG OKO VELIKOG I MALOG MALINIKA (cca 60 km), Vrh Malinika.. i opet se vratismo na početnu tačku. Kao što priliči, malo se okrepismo. I pali kući. Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/ nastaviće se.