Ja sam sišao na Klinjsko jezero (ima par dobrih mesta za kupanje), i sećam se da sam bio srećan što idem nizbrdo jer je bilo par dobro izrovarenih mesta i nisam siguran da bih prošao kontra. Do duše padala je obilna kiša par dana radnije. Na istoku "nema ništa", ali je prelepo za prohodati samim grebenom. Otvori se prostor.

Centralna Srbija / Brus-Kopaonik-Željin-Koznik / oko 95 km Odlična tura preko istočnih padina Kopaonika, Željina i na kraju stare tvrđave Koznik. Spoj prirode i vojnih strateških spomenika kulture (o kojima država baš i ne vodi računa) Ovde nisam video nikakva ograničenja za motorna vozila, pa bi ovaj deo opušteno mogao da se ubaci u srpski TET ako za to ima interesa. Pristup starom gradu Koznik (vidi na: https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Тврђава_Козник ), nije za teže motore, u gornjem delu se i laki motori bore. Država Srbija ga je proglasila spomenikom kulture, čak su i odobrena sredstva za njegovu rekonstrukciju.. Ali su pare verovatno otišle za organizaciju stranačkih mitinga (možda nisam u pravu da ne grešim dušu, ali ovo je totalno zapušteno) Trek na: https://www.enduro-balkan.com/index.php/2026/07/12/centralna-srbija-kopaonik-zeljin/

Izgleda kao dobra zabava! Na koju stranu ste sišli sa Lebršnika?

Kučaj / Kanjon Suvaje-Resavska pećina-krug oko vidikovska Straža-kanjon Resave / oko 100 km. Uobičajena tura, sa skretanjem prema Resavskoj pećini. Pripaziti na put koji se sa Velikog brda spušta prema pećini, dosta je izrovaren. Ostalo je ok za motor i dušu. Svrati, popi, nastavi.. Kučaj.. Na silazu prema Resavi, otvoriš i zatvoriš kapiju, da se stoka ne rastura.. lep dan. Trek na: https://www.enduro-balkan.com/index.php/2026/07/08/kucaj-kanjon-suvaje-resavska-pecina-kanjon-resave/

Trip 5_31_2026 rajac (2).gpxJoš jedna varijatna Rajac-Divčibare (u krug), kroz više potoka. Kreneš sa Rajca, I moraš da staneš, koliko god da se vozio ranije, opet.. Prema Rioru.. Tu je po običaju dosta rasutog terena I naravno Džej.. Tj Maljen Serija gaženja (ponekad više puta istog), potoka Onda zastaneš i ućutiš se neko vreme. Redov Vojin Petković, dao život za Srbiju..

Motor ostavljaš na Prijevoru (sedlo), odatle pešaka. Možda bi Crish Birch mogao na nekom trajalu, ja sigurno ne

TET Bosna, severni krug. Nešto od ovoga sam vozio malim motorom sa zalaženjem u budžake i vrhove koji nisu na TET-u, i to mi se više svidelo. Učesnici: Milan, Kosta i Radoslav

Probao ga malo na prošloj vožnji po bugarskoj, par puta mi se gasio zbog spuštanja ćopave. Nizak je za mene, al to se lako rešava i malo je teži u sporijim deonicama. Sve ostalo je odlično.

Poskok je invazivna vrsta i polako/sigurno potiskuje šarku, koja je postala retko za naći. Kako god obe su zaštićena vrsta i netrebaju se dirati, još manje ugrožavati. Najčešći ujedi zmije su zbog toga što se osećaju ugrožene (lupaš ih štapom, kamenom ili gaziš i trupkaš oko nje..) Inače su korisne jer se hrane glodarima koji su prenosnici gomile bolesti...

Kombinacija Maljen-Peščara u par dana.

Evo i mesec dana ranije sa Musale..

Bravo! I ja bio pre neki dan na Magliču (Crnogorskom). To je u Masivu Žijevo, između Prokletija i Komova. Odlična turno tura! I par dana pre na Rtnju, Kad god je lepo vreme, beži iz kuće!

Izvinjavam se, nije Kupci neko Krupci. Onaj nemac mi krade stvari i slova. Na Šljivovičkom visu je bivša radarska stanica JNA, dok nato demokratija nije naišla ali pogled je odličan a pristupni put zna da bude malo zahtevan. Tu se nemoj dugo zadržavati. Tebi je i teren od Babušnice do vrha Ruj blizu, tu je tek obilje materijala!

Odlična trasa! Ima ih dosta u tvojoj okolini, sa lakšim motorom bi se mogao i zavlačiti. Od sela Sićevo do sela Kupci, pratiš izohipsom stazu koja daje lep pogled na klisuru skoro svo vreme. Zna da bude zaraslo, usko i ponekad strmo ali su pogledi odlični. Sa leve strane klisure od paraglajding uzletišta Višegrad ima nekoliko puteva na istok koji povremeno izađu na samu ivicu klisure. Preko puta je selo Ostrvica (staro selo, ne dole u klisuri), i do tih vidikovaca vodi nekoliko puteva. I gomila puteva oko Trema, preko Mosora sa jedne i druge strane grebena... Bio na Šlivovičkom visu? Naravno sa lakim motorima je sve to izvodljivo čak i za matore ko ja.

Kompanija koja iznajmljuje motore i voze svakodnevno, istovremeno i servisiraju iste. Izgleda prilično kompetentno mišljenje.

Sreća, sreća, radost... Di ćeš bez testere u šumu?! Pa dobro, guraj kad se već navro... I tako prođe odličan dan!

Ćopava na Voge 300 rally nije dovoljno jaka. Ja sam moju iskrivio u transportu na prikolici. Srećom, brener i stega mogu popraviti stvari.

Pre skoro 30 godina, krenem ja Durmitorski krug biciklom. Tada je naravno još bio makadam i tucanik. Na nekim mestima moraš dobro da zapneš, zadnji točak mulja šoder a na nekim mestima se dobro zamisliš na nizbrdici. Ja sam se uvek (i sada), bojao nizbdice. Preko Štuoca još i nekako do silaza u kanjon Sušice a onda surduk nizbrdo, voziš i vrištiš od sreće. Dok me iza jedne oštre krivine ne sačeka BIK. Većeg bika u životu nisam video. Stoji na putu (koji je širok jedva 3 metra), i mrko me odmerava. Iza mene jaka uzbrdica, levo stena, desno surduk. Nemam gde. Polako siđem sa bicikla, ne pravim nagle pokrete i u stilu nesvrstanih (miroljubiva koegzistencija naroda... ovi stariji se verovatno sećaju), i postavim biciklo između nas. Nije neka zaštita al barem nešto. BIK me mrko odmerava i polako frkće. Ja se vratim jedno 40 metara nazad (da ga ne nerviram), i sednem na kamen pored puta. Nigde nikoga, saobraćaj nula, očekivao sam barem nekog pešaka ali ni to. Tako sam sedeo jedno sat vremena, dok se on nije nakanio i otišao za par krava nizbrdo u potok Sušice. Laknulo mi je kada sam prošao potok i zagrabio uzbrdo prema Trsi. Posle sam isti vozio više puta motorom, ali ovaj ljubazni susret mi je ostao urezan u sećanje

Vozio sam par KTM-ova ranije. Firma je davno uspostavila standarde nabrijanih motora „readi to race“ i to je stalno potencirala. Naravno pod uslovom da se standard održavanja rigorozno poštovao. KTM je ogromne novce ulagao u timove, ciljeve i marketing. A to neko mora da plati. Uostalom voziti motor koji je ne-znam-koliko-puta bio pobednik Dakara nije šala jel? I koliko god da sam se trudio da intervale doržavanja poštujem, nisu me zaobišle gomile gremlina i problema koji su se redovno ili sporadično pojavljivali. To me je izluđivalo. I u kasnijem periodu kada sam ih batalio, na novijim (i čak naj-novijim), modelima su se pojavljivali problemi koji kod kompanije te veličine i tog godišta ne bi smele. Svi o tome povremeno čitamo ili se žalimo. Uporedno sa njima sam imao i par Yamaha. Izdržljive mazge koje su stvorene za sudnji dan, prate, služe i zadovoljno brundaju ispod tebe u blatu toliko dubokom gde točkove i ne vidiš pa čak i kada debelo promašiš intervale održavanja. Istina, ti motori možda nisu stako britki, oštri i laki kao predhodni, ali nisu ni daleko. U istoj klasi razlika je u par kila. Nikada nikakav problem, nikada nikakva frustacija. Čak i moja nežna Beta se pokazala bolja. Odmah sam shvatio da je to za moje potrebe, stil i način vožnje ono što mi treba. Otarasio se predhodnih i uživao u izabranim. Druga stvar je pristup menadžmenta tržištu, tj korisnicima. Tu se KTM po mom mišljenju pokazao kao najgori bezkurpulozni vlasnik pokretnine koju prodaje ili „izdaje“. Mislim, da se neko seti načina izvlačenja para od kupaca na način da ti proda mašinu kojoj se posle 1.500 km softverski isključe različine funkcije? Za to stvarno trebaju jaja. Još više isprovocira stav KTM-a koji se ni jednom rečju, izjavom ili objašnjenjem nije obratio ogorčenim kupcima. A takvih nije malo. Jednostavno ih nije bilo briga. Platio si motor 15k ali ako opet želiš da imaš „ride by wire“ ili neku sličnu funkciju, doplati. Ludilo mozga. Dok je ovaca, biće i džempera. Milionski mesečni prihodi menandžmenta su normalna stvar. Većina primedbi na hardwer i softwer (čak i u garantnom roku), su sa arogancijom odbijane kao neosnovane. Jedan od stubova poverenja je definitivno uništen. A onda su došli finansijski problemi. Trajalo je to neko vreme, medijski članci su bili puni različitih špekulacija i teorija ali nije mirisalo na dobro. Onda su u zadnjem momentu su uskočili Indijci koji su i ranije radili sa KTM-om ali ovog puta kao investitori. Kupili su paket akcija, stabilizovali firmu, dobili status nekoga ko se pita ili odlučuje i vidi vraga? Stvari su počele da se menjaju na bolje. Ovaj gornji opoziv se pre par meseci pojavio u UK, pa sam pomislio da će isti ostati samo na tim „razmaženim“ tržištima, a boraniju ko jebe. Ali izgleda da nije. Još uvek imam odbojnost prema brendu, ali priznajem, pojavljuje se i neko svetlo koje treba uzeti u obzir.

Devojko/ženo, ti si za mene junak. Voziti 1.000 km po nepoznatim putevima je ništa u odnosu na borbu sa srpskom i moldavskom birokratijom! Za to treba srpljenja i nerava. Stvorena si za velike stvari. Da te lepo služi.

Pogrešan motor za Kučaj. Taj teren je više za 390 r

Info od eurosumar-a je da su ga trebali imati pokazno sa prošli sajam, pa nisu. I tako nekoliko puta.

Na pola. Na brzim deonicama briljantan. Na sporim tehničkim neprijatan. Život nije bajka.