Prodato. Možemo to i sutra da završimo. 0698401460 Poz..

Odlično, bravo. Sviđa mi se misija.

Neke su malo starije i nisu dobro očišćene pre skeniranja sa dija-pozitiva.. Cordillera Blanca - Artesonraju, gledano sa severa.. pre 20 godina Visinski logor ispod Alpamayo-a, gledano prema Huascaran-ima.. Loce i Everest, isto davno.. Silaz sa nekog brda u blizini.. Pamirski trakt (ne tako davno ) Borski Stol (od pre neki dan..)

Homoljske planine: Borski Stol, Rudna glava, kružna tura pored Velikog Krš-a Evo lepe prašinarske ture unutar 70 km, ali vam se na trenutke čini duža jer u najvećem njenom delu treba voziti skoncentrisano. Ipak, osim prvih nekoliko kilometara, ovaj trek ne spada u teške i većina enduro motora sa pristojnim gumama ovde fino prolazi. Prati neizraziti greben od visoravni Borskog Stola prema severu, njime vozite do Rudne Glave i obratno prvim sledećim grebenom u istom rangu težina. Imali smo sreće sa vremenom pa skoro (osim par kratkih deonica), da nismo imali vlažnog terena. Druga karakteristika je da smo vozili u dva godišnja doba (barem po vegetaciji oko nas), jer u dolini je i dalje od velikih letnjih kiša sve bilo zeleno a par stotima metara višlje jesen obilato širi svoje boje. Više mi se svideo jesenji dekor, ja inače ne volim leto previše, to me uvek asocira na vrućinu i trudim se da bežim u planine gde nekako lakše dišem i bolje se osećam. Rekoh da je predhodne večeri stigao i Vlada (na forumu "Vozač"), sa svojom putnom mašinom. Na žalost te gume nisu odgovarale terenu (malo je probao..), ali je ipak napravio sebi interesantnu turu po okolini. Pošto smo isti dan planirali povratak kućama, na turu smo krenuli ranije.. Jesen u naletu.. Kreneš po laganom makadamu.. "Dokle više to slikanje, smori me živog"... Onda se situacija malo zaoštri (da ne kažem zablatnjavi tj, na nekim mestima "zapeskari"), ali na kraju te kratke deonice, izađosmo na lep vidikovac prema Velikom Krš-u. Tradicionalna seoska kuća, opet na žalost pusta.. Pravo ili levo? Sa grebena prema Rudnoj Glavi, se spustite u korito začuđujuće čiste rečice.. Pošto skoro izađete na asfalt, iskoristite priliku da u selu Miloševa Kula sipate gorivo (pumpa radi i nedeljom !), i popijete pićence u lokalnoj kafani.. Ex-man: "Daj još jedno, kad već ne vozim".. I opet nazad u prašinu. Kako ne bi zalutali po okolnim vinogradima koristili smo i narodnu "Kartu pitaj, seljaka čitaj.." Karlo: "Ček da se setim šta sam ono teo... U stvari, možda nisam teo ništa..... Ma daj onu ljutu da probamo..." Greben Velikog Krša (opet). Ćumurana, ovo se ne viđa često.. Da bi u vreme ručka (taman), opet bili na početnoj tački.. I opet... kad se mora, nije teško Nije red da nam ljubimci putuju kaljavi.. U Boru sam iskoristio priliku da Karla upoznamo (Ex-man je već video), sa lokalnim gradskim atrakcijama.. u vidu ogromnog kratera površinskog kopa (koji se sada zatrpava jalovinom), na par stotina metara od centra grada Bora.. "Vidiš Karlo, ovo je rupa. I to ne bilo kakva, nego prava rupetina, pa ako uz to izađeš onda stvarno možeš reći da si se izčupao iz bule.." Što je stvaro čudo, čovečijim ruku stvoreno.. Kada bi gradske vlasti imale sluha da da ovde organizuju neku "lomo-ruko-nogo-vratnu" žurku.. mislim da bi brzo postala svetski poznata, a i bilo bi posla za proizvođače rezervnih delova.. I tako,, odosmo kući. Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/

Zainteresovan.. oko hoćeš da vidiš manastire i da se zadržiš 10 min na svakom jezeru... 200 km je mnogo za decembarski dan.. možeš posle da se upišeš sa tom temom, dosta ljudi to interesuje.

Homoljske planine / Borski Stol, Deli Jovan, Veliki Kršššš.. Deli jovan kružna tura.kmz B. Stol prema selu Luka.kmz Borski Stol mesto za hedonizam.kmz B.stol rudna glava kruzna tura.kmz Opširnije u: http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/104261-srbija-bez-asfalta/page__st__60

Homoljske planine - Borski Stol, Deli Jovan, Veliki Krš... Postoje mesta koja su vam iz nekih razloga posebno draga. Razlozi mogu biti ambijent, aktivnosti, društvo, događaji ili kombinacija istih. Po neki put ta mesta ne moraju biti veličanstvena niti naročito lepa, ali kao i sa devojkom, postoji neka hemija koja vas obuzme uvek kada je planirate ili joj se približite. Borski Stol je za mene jedno od tih mesta. Verovatno najlepše u Homoljskim planinama, kako zbog ambijenta, tako i zbog aktivnosti (adrenalin i kuliranje je uvek dobra kombinacija), koje tamo praktikujem. Zašto sam tu redovan gost zadnjih 35 godina... Borski Stol, mesto za hedonizam.kmz Do samog doma je u zadnje vreme dosta nezgodno prići običnim vozilom, čak i terenci ove godine imaju problema. Ozbiljne kiše su izrovale zadnjih par km makadama ostavivši za sobom duboke kanale (ne kolotrage, kanale..), gde je oticala voda i ostavila dosta krupnih blokova preko kojih morate preći. I ranijih godina se to dešavalo ali se i popravljalo, ove godine su lokalni putari ili zakazali ili jednostavno iskulirali.. Zato je dobra varijanta ostaviti vozilo (ako dolazite običnim autom), na kraju asfalta pored kuće bivšeg domara Dobrija (ima odličan homoljski sir na prodaju, preporučujem..), i odatle doći do doma peške oko 30 min, ili enduro motorom koga ste možda doterali prikolicom.. Mi smo se odlučili za hevi varijantu tj, natovari na vozilo koje će sigurno proći sve probleme koje put nanese.. Ex-man ispred doma na Borskom Stolu, razmišlja o lepim trenucima koje je ovde proveo (dok je još bio mlad u ranim 60-setim..) Ulazni kadar za priču i Ivici i Marici.. Jutarnji kadar Borskog Stola. Mogu li ovi drešovi gore? Verovatno mogu, pitanje je da li mogu vlasnici? Od doma se vratite par stotina metara nazad putem odakle ste došli i prvo dobro skretanje desno na istok je vaše.. Prema suncu.. Stena Malog Stola.. .pogled prema dolini i Deli Jovanu, našem današnjem cilju. Borski Stol sa severa, biće po podne bolje svetlo. Kada siđete u dolinu tu makadam postane odličan, vozite još malo, presečete asfalt i udarite u susedno brdo.. Planinarski dom, gde noćimo je iza desnog sedla. Put nema preteranih teškoća.. osim na par mesta gde je voda uradila svoje.. Ex-man meri širinu kanala: "ma šta bre.. samo jači gas i naglo kvačilo..." (foto Karlo) i posle nekog vremena izađete na "asfalt" koji vodi prema repetitorima na Deli Jovan.. To je nekada bio dobar put, sreća pa nama ne smeta.. foto Karlo U silazku sa Deli Jovana smo uhvatili izohipsu sa njegove istočne strane kroz gustu šumu gde je nekada bio pristojan šumski put. Put još uvek postoji ali je pun vode, trulog materijala i svakojakog rastinja pa je putovanje potrajalo. U jednom momentu sa 10 km/h naletih na koso postavljeno deblo sakriveno ispod gustog sloja paprati i trave. Motor odleti na jednu, ja na drugu stranu... 1 : 0, ok, vreme je za odmor.. U nastavku smo imali još par gubljenja po gustim homoljskim šumama (ne bojte se, nije prikazano na treku), pa smo se tu zabavili neko vreme, ali sve ide u rok službe. Sistem šumskih puteva uglavnom prati greben jug - sever, sa stalnim skretanjima odakle se izvlači drvna građa. Ako vidite putić skorašnjeg datuma (skori zemljani radovi mehanizacije), koji u početku izgleda ok, znajte da se isti završava 500 m. niže u potoku gde ste u blatu do kolena.. Spuštajući se sa glavnog grebena prema Crnajki, na jednom mestu sam zastao zbog nečega. Tu je bio mali kolotrag od traktorske gume (dobar znak, znači da se koristi..), iz neznanih razloga spustih desnu nogu na obod kolotraga pokriven gustom travom. Greška !!, trava je duboka a oslonca za nogu nema, tu je padina pod 60 st.... Nađoh se okrenut naglavačke, ušuškan u gustu paprat, na ivici puta motor na "klackalici" lego na desno i pritiska čizmu.. Potrajalo je neko vreme dok sam uspeo da isčupam nogu ispod motora, oklizao u kanal i tek onda uspeo da stanem na noge i nekako se popeo na put. Tad su se pojavili Karlo i Ex-man i pomogli oko dizanja motora. 2 : 0 Što se mene tiče bonus za taj dan je ispunjen Mesto pada, mogao bih i gnezdo ovde da namestim.. Ček da popravim frizuru, upala mi paprat u uši... (foto Karlo) Posle još malo blatarenja, sišli u selo Crnajka, gde smo omorili malo, popili kaficu, sok (kako već stariji ljudi vole).. Čim siđete u dolinu, putevi se unormale i dobijete na brzini.. I opet istim putem od sela Luka prema sedlu gde je dom na B. Stolu..., sada je bolje svetlo. Strašni konjanik bez mane i straha... (foto Karlo) Deli Jovan je sada iza nas.. Borski Stol ispred nas U domu nas je dočekala pita krompiruša i još kakve đakonije na koje smo zdušno navalili, nije red da se baci.. (foto Karlo) Kujna i naš domar Boki koji se baš potrudio oko nas... Te večeri se pojavio i Vlada (na forumu poznat kao "Vozač"), sa svojom putnom mašinom i (na žalost), putnim gumama koje na ovom terenu skoro da nisu imale nikakvu šansu, ali je barem upoznao kraj i podelio sa nama impresije.. Nastaviće se... Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/

Sad je ovaj puto-sliko-pis bolje rešen sa fotkama. Hvala administratoru..

Debelo Brdo - Tornička Bobija (severozapadno sedlo), Rimski most (nije pravi ali liči, pa je verovatno zato tako i nazvan), Tornik - Gornje Košlje (gornji most Trešnjice) - Pašna Ravan Još jedan od bisera Valjevskih planina u kombinaciji sa već viđenim a opet različito.. Vozimo poznatim putem prema Torničkoj Bobiji, na sedlu zateknemo gomilu planinarki (i po nekog planinara..), kako odmaraju na jesenjem suncu pred završni uspon (nije šala, planina je to..). Kad su nas videle onako lepe i vitke (mlade i plave..), na moćnim mašinama u oklopima ko iz ratova zvezda, sve su htele da se slikaju sa nama i sednu na motor. Baš sam se pitao gde je taj efekat u organizovanim BJB skupovima? Mislim da bi organizatori morali da više povedu računa o tom važnom segmentu lečenja muškog samopouzdanja... Elem, tu se Ex-man malo zabavio u slikanju i davanju saveta mladim (ispod 40), planinarkama o životnim mudrostima i prednostima starijih muškaraca (koje li su, ne znam..), pa smo izgubili neko vreme, ali neka ga. Odatle neuglednom stazicom prema dolini na drugu stranu sedla, koja se malo kasnije pretvori u putić sa raznovrsnim terenskim iskušenjima, ali ništa značajno.. Na jednom mestu u zapuštenom vinogradu ispred nas iskoči nekoliko srna sa lanetom... Ukočih se, foto aparat nemam, tu mi je samo glupi telefon i dok se ja snađoh one u par elegantnih skokova zamakoše u žbunjak. Tu je bio i mali vidikovac pa smo napravili pauzu.. Tradicionalna srpska kuća, na žalost ognjišta se gase.. Dalje dolinom do rečice Ljuboviđa i kroz mali živopisni kanjončić.. Prešli vodu par puta pa Ex-man ispituje opasnosti.. Po markaciji vidim da je ovo planiran kao MTB trek.. odlično! i kroz dolinu do današnjeg cilja Rimski most.. pa i nije baš Rimski.., al je lep. http://sr.wikipedia....%B8%D1%92%D0%B5 Pored mosta je i vodenica, izgleda kao da ponekada i radi.. A i po neki vinograd, nemaju baš bog-zna-šta sunca ali izgledaju lepo.. Posle par km, izađete na asvalt magistralnog puta Ljubovija - Osečina, ali srećom par km kasnije skrenete levo prema Torniku opet asfaltnim krivudavim putem bez saobraćaja nazad do Tornika. Od Tornika putem prema već poznatoj kruški na raskršću.. i uz par pauza još mali izlet do gonjeg mosta na Trešnjici.. Na mostu Trešnjice sam shvatio da sam u tih par pauza koje smo napravili ostavio u travi ranac koji sam nosio na leđima, i brže-bolje se vratili gore na plato kako bi isti našli. Ali pošto smo napravili više pauza gde sam ranac skidao, morao sam da se šetam od tačke do tačke rekostruišući uz pomoć GPS-a naše kretanje. (možda je zato završni trak-log malo konfuzan). Tako nešto dumam na livadi kad čujem poznati zvuk dva cilindra. Bog te, ide Afrika i još jedan motor.. Istina, putem odozgo se pojavljuju Busman i Libero sa lepšim polovinama, bili u kanjonu (donji most), Trešnjice i uživaju.. Popričamo po koju i dogovorimo se za viđenje kasnije. Od moje potrage za rancom nema ništa, već sam video kako se neki lokalac obradovao (što me je začudilo jer to u ovim krajevima nije uobičajeno), krenem nazad kad evo i Ex-mana, nosi dva ranca na leđima , kaže našo ga tamo gde sam ga i ostavio... Šta reći.. Ostalo je još malo svetla taman za vožnji do Pašne Ravni i pakovanje motora. Tamo su nas sačekali Busman i Libero, izmenismo utiske, Libero probao male motore, samo još da ubedi i ženu da su mu isti neophodni.. , i odosmo kućama.. Nastaviće se.. Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/

Biće mi drago, kada budeš spreman, javi se, stalno se nešto mulja.. Poz..

Juče, subota... bog te, odjedared popularna tura..

1 - Brežđe - Greben Divčibara - Bogdanica - Mršelji - Gojna gora - greben Divčibara - Brežđe Pre izlaska na greben Divčibara na momente zahtevno, ostalo extra! bbrezdje__20141122_1039.gpx 2 - Kaona - Taor - Mali Povlen - Debelo Brdo - Pašna ravan - Radanovci - Kaona Bez problema (uz Kepinu pomoć), odlična tura, vredelo bi spojiti je sa Rajac - Divčibare i to bi tek bilo nešto.. kaona__20141123_0946.gpx

Sve po planu uspešno izvedeno, na potezu Brežđe greben Divčibara sam ispred sebe našo na svež trag enduro gume 130 - 140 drugi dan mi je Kepo pomogao da se ne gubim... Utisci i impresije u "ASrbija bez asfalta"... kad stigne na red.

Valjevske planine: Debelo brdo - Markovište - Drina - kanjon Trešnjice - Gornje Košlje - Pašna ravan Opet me drugari ispališe, za neke druge aktivnosti je hladnjikavo a najavljeno je vedro vreme... Ma ko ga j... idem da vozim. Kao što sam radnije spomenuo, splet prašnjavih puteva u Valjevskim planinama je ogroman i ovo što sam do sada predstavio je mali deo. U nastavku ovog posta ću priložiti još nekoliko interesantnih trekova koje bih u tom kraju preporučio. U ovom izletu se kreće sa Pašne Ravni (10 kuća, 2. kafane, 1. benz, stanica i 1. prodavnica..), i obrađuje teren sa obe strane puta Debelo Brdo - Bajina Bašta. Sa Pašne Ravni se popnete gore do prevoja Debelo Brdo (ili se vratite nazad, zavisi odakle ste krenuli), i tu skrenete desno na put gde je markacija staze pa Povlen. Tu se vozi po dobrom makadamu neko vreme, i u podnožju Povlena imate izdvajanje sa glavnog puta, ko želi na vrh. Malo sam se nećkao, kalkulisao sa vremenom i na kraju ipak nastavio glavnim putem kako sam zacrtao. Predeli su interesantni i to sam obilato slikao, posle jedno sat vremena vožnje primetim da mi foto aparat prijavljuje nešto na displeju. Stavim naočare (jebi ga, staračka dioptrija..), kad ono piše u slobodnom prevodu "budalo nisi stavio karticu!!!" Od te tačke sam ostao na slikama sa telefona (što se i vidi) Interesantna morfologija terena.. Stenovite formacije kod sela Zarožje, tu dobijete i malo uskog asfalta.. Crkva u Zarožju Iz Zarožja pratite liniju koja vas izvede na glavni put B. Bašta - Valjevo, i tu su markentinški pokušaji Srpskog Vampirskog Turizma (u potencijalnom daljem tekstu SVT), ako mogu rumuni sa Drakulom, što ne bi i mi? Par kilometra uzbrdo i skrenete levo na lep makadam prema Gvozdcu Umesto da nastavite izohipsom, spustite se skoro do Drine.. Raskrsnica 5 puteva Da bi na kraju izašli na drinsku magistralu, ali samo posle par stotina metara skrenete gore desno uz brdo. Srpska sela su sve napuštenija na žalost.. i opet izbili na region kanjona Trešnjice gde je prirodni rezervat i hranilište beloglavih supova. Učinilo mi se da par velikih ptica leti iznad kanjona, i tako blenući u nebo zamalo da sletih s puta, nekako zaustavim i motor položim na stranu. Vreme je za odmor.. Meni jabuka, gps-u malo dodatne energije.. Naravno kad čekam da se pojave, njih nema nigde.. Posle malog odmora, napred preko sela Trutinac u kanjon Trešnjice (volim da se vraćam na to mesto).. kroz lepu šumu koga ovo treba da uplaši? Donji most u kanjonu Trešnjica.. i razrovanim putem gore u selo Gornje Košlje. posle par km, skrenete levo prema gornjem mostu na trešnjici.. i tu opet napravite pauzu (mirno i tiho mesto).. U tom delu Trešnjica nema vode, pojavljuje se tek dole.. Odatle putem prema Pašnoj Ravni, gde se trek završava. Ovaj trek je prilagođen skoro svakoj klasi enduro motora, u prevodu za uživanje.. nastaviće se.. Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/

Oko 70 - 80 po danu, ako se negde ne zajebem (što nije tako retko )

Imam još par trekova u zoni Divčibare - Valjevske planine koje bih hteo da apsolviram, pa sam mislio da to uradim ovaj vikend. Je,s da je jutarnja oko nula, je,s da može biti i blata ali vatam šta mogu. Prvi trek je od sela Brežđe pa preko grebena Divčibara (sa severa na jug), preko Bogdanice do Mršelja, i nazad opet preko Divčibara (ali ne istim putem) Drugi je od Kaone do Debelog brda prateći greben Divčibara i nazad pašna Ravan - Markovište - Kaona (različiti putevi) Spavam na Divčibarama posle prvog dana, bajk teram pik-ap-om, jedem usput šta stignem i oblačim se toplo. Imam trenutno dva mesta na kamiončetu, ko je zainteresovan nek se javi. Preporučujem lakše motore, terenske gume i full opremu.

Toplo: povučeš sauh, spuštiš do kraja, ponovo spuštiš do pola (mek završetak), i kresneš Hladno: 1. paljenje isto samo ponoviš više puta puta Ako padne, zbog karburatora sačekaš par minuta da se gorivo vrati i upališ normalno Ako ostane bez goriva u vožnji (nisi na vreme upaio rezevru i ugasi se), onda moraš da sačekaš malo duže, džabe kurblanje.

Odvraćenica - Manastir Kovilje i obratno Ex man i Karlo su odlučili da se danas igraju na livadi, meni se nešto nisu preskakali balvani (ostaviću za Miljakovačku šumu), već sam hteo još malo da se promuvam okolo. Hladna su jutra na Goliji.. Krenuo sam putem kao za Jankov Kamen.. i na ivici šume se odvaja levo prema dolini lep prašnjavi put. U dnu doline je zaseok Sušica, gde se uključujete na asfaltni put prema Sjenici. Par km po asfaltu a onda desno blago uz brdo.. na par mesta mora preko šanca.. ali mi je put baš legao.. ima i malo vlažnijih deonica. Teram tako i uživam.. kad ono prestane makadam i počinje asfalt. Gledam razočarano okolo, vidim to je put prema Međurečju, ali malo ranije levo sam video makadam odvajanje za manastir Kovlje.. Asfalt ili makadam ? nema dileme.. Manastir je ženski , stari deo sa isposnicom je urezan u stenu, pa je na njega nadograđen "noviji" deo. Mlada monahinja (ispod 30 god), izađe, ljubazno pozdravi, uvede u stari deo i objasni istorijat. Posle me stavi na drvenu klupu i na rustičan sto ispred donese slatka peciva i hladnu izvorsku vodu. Obradovao me je neposredni i otvoreni pristup, nekako različit od našiv velikih "komercijalnih" manastira u centralnoj Srbiji. Jednostavno, obradovala se što je neko došao, makar i slučajno. Više o manastiru: http://sh.wikipedia....anastir_Kovilje Pozdravim se i nastavim dalje putem niz reku. Nadao sam se da neću morati da se vraćam istim putem.. u početku je put dosta jak. Ali put vremenom postaje sve slabiji, pa sam morao da potražim savet.. Vidim na livadi malu zgurenu figuru kako se gega sa psom marke DODŽ (Domaća Obična Džukela), koji trči okolo.. Stanem i zapitam: - Pomoz bog, može li ovuda za Dugu Poljanu? Čiča oko 70 god, 160 cm, max 50 kg, na glavi nosi srpsku šajkaču, gore masan sako, dole čakšire i gumeni opanci, krivonog sa drvenim štapom, preplanulog suvonjavog lica sa jakim borama i oštrim črnim očima.. Malo zažmiri na jedno oko i pita: - "Čiji si ti mali?" (pas laje na mene) - Nisam ja iz kraja čiča, u prolazu, bio do manastira... - "Pa gde sam u ovoj šumi?" - Sam.. (pas i dalje laje..) - "Ne m‚oš ovim putem tamo, nego v‚iš onaj potok dole (pokazuje kvrgavim prstom niz dolinu), tu preko i gore putem na Ćerimane... El si čuo za Čerimane?? - Naravno, odgovaram samouvereno (ko da je reko Raška ili Kruševac), a u stvari nemam pojma.. - "E tako, preko ove livade, pazi ima žice da ne pobegne stoka (pas laje), okrene se prema psu: Mrrš bre!!, pas podvijena repa ode u visoku travu... - Fala čiča, prijatno, - "Zbogom".. I stvarno preko livade (dobro je reko za žicu, ne bi je video), pa putićem u potok, preko potoka.. i na drugu stranu uzbrdo.. gde brzo izađoh na širi put. I naravno Ćerimani Može li se levo preko ovog brda preseći do Odvraćenice? izgleda kao da može, ali sa gorivom sa slab, da li da probam... Ipak ne, ziheraški idem istim putem nazad. Do doline gde je asfalt i opet putem uzbrdo do glavnog puta prema Odvraćenici.. I skoro na zadnjoj uzbrdici pod punim gasom (iživajući u prštanju šodera iza mene), motor počne da se guši.. Šta je sad, dok sam se setio da ga prebacim na rezervu, već se ugasio... E jebi ga, sad je ispraznio, pa dok mu dođe iz rezerve (koju sam glupo čekao da uključim), pa dok ja "nakurblam"... a ostalo je svega par km,... Zovi pomoć na putu, brže je a čekaju me na ručku.. Evo Exmen-a sa prikladnim vozilom, natovarismo dreša i odosmo na ručak.. Lep dan i ukupno 109 km odlične vožnje. Preporučujem ! Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/

GOLIJA.. "Голија је планина у југозападној Србији, западно од Рашке, чији је највиши врх Јанков Камен (1.833 m). Налази се 40 km југозападно од Ивањице и 32 km северно од Новог Пазара." Iliti u prevodu to vam je ono brdo u koje gledate (ako gledate), dok se sa Kopa spuštate prema Jošaničkoj Banji i Raškoj. I to je sve što sam ja znao o toj planini. Malo proguglam, nađem na ovom forumu da su vožnje dole uobičajena stvar, ali niko ih ne organizjuje kad meni odgovara, je,b ga.. A onda nakanim saborce da ipak skočimo do tamo i odvozamo neki krug. Kad ono ne da je za krug, nego je da vrtiš nedeljama krugove, a da se ne vratiš istim putem. Stvarno količina prašnjavih puteva je impresivna a ako Goliju kojim slučajem vežete sa Pešterom, onda može i neki objekat da se najmi, kako bi bilo jeftinije.. Stvarno takvi tereni su idealni za otvaranje neke "Enduro škole" ili slične institucije koja bi mogla da zaživi na ovim prostorima, ali da ne načinjem opet temu o kojoj smo već pričali, evo i malo sliko-pisa.. Beograd - Raška - Odvraćenica. Tako je odprilike tekao naš put, i gde su mladi tu je i priča a kad je priča vreme brzo prođe i u selo Odvraćenica stigosmo kasnije uveče, gazda kafane nas je sačekao (jedini gosti te večeri), i odmah na spavanje.. Ex man u dubokoj meditaciji.. Ujutro je svanuo lep i sunčan dan.. Osmotrismo okolo, naš smeštaj nije baš reprezentativan spolja, ali je ok iznutra.. I posle lepog domaćeg doručka odmah u sedlo. Tura za taj dan je bila na sever, od hotela do manastira Pridvorica i nazad drugim putem, cca 90 km oba treka. Prema Jankovom Kamenu je lep i širok put, prvo par km asfalta pa onda makadam.. Pogled prema Kosovu i Metohiji (bio bi red i tamo nešto da organizjujemo).. Jankov Kamen i repetitor u magli.. a odatle u pravu vožnju po prašnjavim srpskim drumovima.. na nekim mestima malo džombavijim.. U prelepom jesenjem ruhu.. Zamišljeni Karlo.. ček, jel su mu ovo gaće ili kapa?? Crkvica u selu Gradac Odatle dolinom do Devića, gde izađete na prilično uništen asfalt i još 10-tak km do manastira Pridvorica.. odatle do sela Radočelo, gde je i istoimeni hotel, kafica, sokić.. I nazad drugim prašnjavim putem.... ali nešto ne štima.. GPS ne radi... Karlo tvoj?.. "Jok, i moj je mrtav", Ex-man ? "kakav GPS? šta vi hoćete od mene?, još i to da učim pod stare dane..??" Ostavismo Gargamela da baje i odprilike udarimo u brdo, posle par km, naiđosmo da sestru srpkinju koja nas vrati nazad na pravi put.. I konačno kad izađosmo na vrh brda, sve je proradilo.. Dosta čudno, kao da smo upali u neku tačku gde moderni GPS signali ne navraćaju.. Negde kod Rudnog sretosmo na putu par mlađih enduraša iz Raške i produžismo zajedno do Odvraćenice, popismo pivo.. Skroz ok momci. nastaviće se.. Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/

Par trekova sa Golije.. Hotel, radocelo.kmz Hotel, jankov kamen man pridvorica.kmz Odvraćenica, man Kovilj i nazad.kmz opisi i slike na starom mestu

Još jedan lep trek iz Valjevskih planina. Sličan kao predhodni al nije isti. Debelo brdo, prevoj Bobija, Rimski most, Tornik, gornji most Trešnjice, Debelo Brdo, oko 90 km. rinski most__20141109_0953.gpx Više o tome na "Srbija bez asfalta" (kad stigne na red ).

Još jedan prelep trek iz Valjevskih planina. Obuhvata deo terena levo i desno od puta prema Bajinoj Bašti i preko kanjona Trešnjice i sela Gornje Košlje (preko gornjeg mosta Trešnjice), opet nazad na Pašnu Ravan. pasna ravan__20141106_1103.gpx Opis i impresije uskoro u "Srbija bez asfalata"

GPS je crkao na 91., a ukupno od Straževice do Straževice je oko 110 km, taman za 1 celodnevni dan.. Pod uslovom da se ne zadržavaš previše u kafanama i manastirima. Sa malim korekcijama, (npr, izbaciti deo kaljuge iz ovog posta a ubaciti deo do Parcana iz Icatenej-ovog ili Olegovog pa dodati deo do Aranđelovca), mislim da bi ovo moglo da bude vrlo lepo i za "mekše" motore.

Malo više o turi na: http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/104261-srbija-bez-asfalta/page__st__60__gopid__1686964#entry1686964