Hvala, s obzirom na mogućnosti, temu sa lokalnim enduro vožnjama smo tek otvorili (okruženje da i ne spominjem..), ja ću kad stignem da turim još nekoliko vožnji koje sam sačuvao i koje bi mogle biti interesantne. Dobro je ponekad voziti i malo OFF, nekako mislim pojaviće se neko trapaviji od nas (još nije ali vredi čekati..), pa se možemo smejati jedan-drugom. Arakis molim te, ako imaš volje pomozi da početne strane ovog posta prebacim u normalne (veće) slike, ja sam ti operisan od toga..

Hvala, pitao sam se kako to da izvedem..

Kepojebina 2014

Stara Planina - prašinarenje od jesenas: Opet, slikopis na: http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/104261-srbija-bez-asfalta/page__view__findpost__p__1683069

Karlov snimak od vikenda, ujutro ustanem mrzovoljan, pogledam snimak i smejem se pola sata.. a evo i Karla u napadu: i jedan od ranije.. slikopis na: http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/104261-srbija-bez-asfalta/page__view__findpost__p__1693539

Fruška Gora (na kvarno), oko 100 km. Fruškogorski maraton.kmz Kao osnovu sam uzeo trek fruškogorskog maratona, varijacije za temu su mnogobrojne i poželjne. Većina treka je pod nacionalnim parkom i uzimajući u obzir trenutno raspoloženje medija prema kros/enduro vozačima (s‚obzirom na ponašanje, verovatno opravdano), preporučujem vožnju radnim danima. Mi smo obradili trenutno samo jug, sever će sačekati lepše i suvlje vreme. Malo više o tome vrlo brzo na http://forum.bjbiker...ost__p__1703878

Ovo je odlično (virus putovanja je vrlo zajeban, kada se uvuče u sistem antibiotici ne pomažu)! Bio sam nekoliko puta u Nepalu na planinarenju, na žalost od Indije video samo Deli (a to nije Indija). U julu još uvek udara monsun, pa je bolje ići pre ili kasnije (na jesen je bolja vidljivost ali malo hladnije, na proleće su prijatnije temperature ali ima dosta vlage..). U principu sam zainteresovan za turu tog kalibra (što je babi milo to joj se i snilo..), ali nisam imao razumevanja unutar kruga mojih saboraca. Terati svoj motor ili iznajmiti tamo, je stvar kompromisa i dogovora. Predlažem da Kawazoki kao pokretač teme za neko vreme ugovori sastanak sa potencijalnim kandidatima pa bi tu projekat mogao da dobije kakvu-takvu fomu.

Vršačka brda, planirao sam više al, dobro samo prošo i ovol,ko.. Oko 30 km mešovite na momente zahtevne vožnje. Posle Peščare (onaj veći predhodni trek), sam otišo u Vršac, da ispunim davnašnju želju i malo muvam po Vršačkim brdima. Hteo sam ja to odavno, al sve nekako sam nalazio preča posla ili veća brda. Čak i kad mi se drugar ženio ja sam bio na nekom putiću. Što je mnogo, mnogo je, ovakvu priliku nisam mogao da propustim. U Vršac sam stigao uveče, malo se promuvao po centru.. Stari zanati su još uvek u životu u ovim krajevima.. Neki delovi grada noću prilično impresivno izgledaju. Srećom sam ubeležio lokaciju planinarskog doma kao početnu tačku pa sam isti našao bez problema. U domu neka proslava, glasna muzika. Al nema veze, kad si umoran ne čuješ ništa. Ujutru, naspavan posle doručka sam junački krenuo u nove radne pobede.. U početku (kao i uvek), je dobar makadam, čak mestimično se izađe na nešto što se može nazvati asfaltni put.. al, se brzo skrene sa glavnog puta na sporedni koji prati izohipsu.. koji povremeno postane bajkovit. Na par mesta sam bio sumnjičav dal ću proći s,obzirom na kombinaciju lišća i raskvašene podloge ali mašina se nigde nije zamislila... Staza se pretvori u "single track", i isti vodi do lokalnog vrha ušuškanog u šumi.. Nema precrtanog enduro motora, znači može se.. Vidi se otprilike odakle sam krenuo.. Tu su se pojavili prvi tehnički problemi u vidu detalja gde treba preskočiti po neki balvan. Mi,sim znam ja to da izvedem po nekad, ali po ravnom ili još bolje uz-brdo, ali preskakanje balvana niz-brdo mi nikako ne ide, naročito ako je tu odma krivina.. To nekako savladah, kad naiđe dosta strma planinarska staza koja je na ozbiljnu probu stavila moje tehničke veštine.. dok ne stigoh (sav ponosan i pun sebe), na širi šumski put. Taj put me odvede u dolinu, gde izađoh na asfalt koji vodi prema selu Mesići, i odmah iskoristih priliku da zavrnem ponovo uz brdo. Nije mi se svidelo što sam pregazio par sveže uzoranih njiva (srećom nije bilo seljaka sa vilama u okolini), ali kada sam se zaglavio u šikari, pomislio sam da mi ipak odabrani trek možda i nije najbolje rešenje.. i mudro odlučih da se vratim i izaberem bolju liniju napada. Ali ne lezi vraže, više puta mi se desilo da me brdo pusti u svoja nedra a ne dozvoli da lako izađem.. Prvi detalj me je dočekao u uvali između dve njive u koju sam pametno uvalio motorče.. a drugi 500 m. kasnije kada pojavila i glina kao dodatni faktor koja mi je zapržila čorbu. Pa sam izgubio vremena i energije, taman da mi bude dovoljno vožnje za taj dan.. U povratku svratio do Vršačke kule koja je simbol ovog kraja i poznato izletište i isto veče otišo kući. Moraću prvom prilikom da zatvorim taj krug oko Vršačkih brda čim mi to uslovi dozvole.. Generalno podloga je dobra na brdu a dosta loša u njivama okolo, pa preporučujem da u skladu sa tim i birate putanje vožnje. Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/

E sad, ovo je verovatno tehničko pitanje podešavanja softwera.. Izgleda da je broj postova / odgovora, po strani neprikladan za ovaj tip izveštaja, broj slika je veliki i to ponekad traži duže učitavanje što zna da smori. Ovo je verovatno pitanje za administratora sajta: Može li se u podešavanju namestiti da broj odgovora po strani bude manji? Tako bi dobili brže učitavanje fotografija..

Još par trekova iz Deliblatske Peščare, pa kome treba.. pescara__20141213_0944.gpx Polazak je iz Devojačkog Bunara, to mesto mi je nekako najmilije, verovatno jer mi prija tišina, nekakva bezbrižnost starosedeoca i vikendaša a ni nekoliko pristojnih kafana koje rade svakodnevno nije na odmet.. Prvi trek prati desnu (jugo-zapadnu), ivicu peščare do asfalta Grebenac-Deliblato, onda preko omladinskog odmarališta uđeš u poznate i nepoznate staze. Peščara je uglavnom ravna sa malim visinskim osilacijama ali se nemojte opuštati, orijentacijski zna da bude zahtevna. Visinsku krivulju remeti uspon na Zagajička Brda i to ne preskačem. Ako se držite "glavnih" puteva, nebi trebali da imate nikakvih problema osim na par mesta gde se pojavljuju kratke kaljave deonice ili možda više peska nego što bi bam prijalo. Ali stranputica ima koliko vam duša ište i tu je avantura zagarantovana.. Drugi trek polazi iz istog mesta ali odmah hvata relativno slabu liniju kroz centar peščare koja vas brzo dovodi u situaciju da se morate potruditi da iskrčite sebi par prolaza kroz gustu šikaru ili neravan teren. Posle par iskušenja isti hvata "regularan" put koji vodi prema Grebencu i (opet ), Zagajičkim Brdima. Devojački Bunar Brzo izađete na desnu ivicu peščare i tu se vozi opuštenim krajolikom.. Na par mesta biraš suvlje prolaze.. Ali je uglavnom dosta opušteno. Podloga je savršena. Taman toliko natopljena da je dovoljno tvrda za laku vožnju a opet joj se kranponi raduju. Do asvalta prema Deliblatu, onda do omladinskog odmarališta i odatle po gasu.. Put je svo vreme lep i širok osim na jednoj deonici od 100 m, gde sam iz nekog razloga nacrtao "sečku" kako bi prekratio livadu, pa sam morao da platim kratkotrajnim provlačenjem "single track" stazom. Zagajička Brda.. Iskuliraš, odmoriš, pojedeš neki sitniš i pali nazad. Vršačka Brda, moja sutrašnja destinacija... U povratku naletim na razgranati bor koji se isprečio preko puta, pa umesto da isti delimično sklonim, pravio sam se pametan i probao da ga prođem sa strane. Čim sam sišao sa utabane staze, zadnji točak tone ko po komandi.. I tako umesto da ubrzam, to mi je uzelo jedno 20 tak minuta cimanja i odkopavanja. Dalje je sve pesma.. Starina drvo.. Uz put ima i par vidikovaca, penjanje na njih je kao zabranjeno ali ako baš nema nikoga (a nema..), šta fali da proširite vidike.. Za mene guarana, za motorče pauza.. Deliblatsku Peščaru nastanjuju oko 900 različitih vrsta biljaka i par stotina vodozemaca, ptica i sisara. Neke od njih su retke i zaštićene vrste, pa imajte to na umu kada vozite ovim krajevima. nastaviće se..

Još jedna Peščara.. 68 km, taman za lep decembarski dan.. pescara na dan__20141220_1005.gpx

Odlčno !! Oćeš da turiš i neki trek log sa prašnjavih deonica?

Pančevac nasipom do Beške - Slankamen - Zemun / zajedno oko 230 km Slankamen - Zemun.kmz Beška.kmz

Divčibare - Valjevske planine: Kaona - Taor - Mali Povlen - Debelo Brdo - Pasna ravan - Radanovci - Kaona / 72 km u oba pravca. Jedna od lepših tura (u stvari ružnih i nema), koje spajaju Divčibarski venac sa Valjevskim planinama. Polazi od mesta Kaona (prevoj između Valjeva i Kosjerića sa dve kafane i jednom česmom), prati greben divčibara u pravcu zapada, prolazi podnožjem nekoliko čuka na koje se neki od visprenijih kolega možda mogu popeti motorom, da bi stigli opet na prevoj Debelo Brdo i odatle po želji možete u neki od valjevskih bisera. Kada bi ovu turu spojili sa linijom Rajac - Suvobor - Ravna Gora - Divčibare (a pre toga nedaj bože sa poljskim putevima koji idu od Aranđelovca, i od Debelog Brda nastavili nekim već spomenutim trekovima prema Drini), tu bi zaglavili više dana u jednom pravcu. Eto ideje za proleće.. Nedelja, lep novembarski dan. Jutarnji mraz ne prija TeTki, buni se pri startovanju kao moja ćerka kad ide pre podne u školu. Mamurna od sinoćne "zvučne probe" muzike u jednom od popularnih Divčibarskih prenoćišta, ostavljena preko noći na parkingu, što nije navikla. Opet sa ženskim svetom jel,te ne ide na silu, pa posle malo ubeđivanja i TeTka je proradila karakterističnim brundavim zvukom. Na prevoju Kaona kafane ujutro ne rane, valjda nemaju za koga. Samo što sam naručio vruć čaj, stiže i Kepo, s kim sam se dogovorio dan ranije. Njemu je to okućnica i lagana vožnja u nedeljno jutro a meni prija neko sa kim ne moram previše razmišljati o orijentaciji. Put je kao u početku svih tura dobar na odličan.. Na nekim mestima bajkovit.. Kuća lokalnog planinarskog društva. Mesto je extra. Zbog pozicije i raznovrsnosti terena odlična lokacija za npr Enduro školu? Bare u senkama su još uvek zaleđene, led krcka pod točkovima.. I lokalni lovački dom je tu. Predpostavljam da je ova "čeka" na vrhu kuće jedan od aduta "sportskog lova" na krvoločne srne i zečeve koji nemilosrdno tamane okolnu floru, pa ih u cilju "biološke ravnoteže" treba preseliti u lokalne lonce i kazane.. U podnožju Malog Povlena (sa njegove severne strane), skrenete levo uz brdo do lokacije kao sa razglednice. Velika sunčana livada sa malom crkvicom i nekoliko objekata par viđenijih Srpskih političara, da se nađe za odmor.. Do šume preko livade, parkiraš motorče i prošetaš se 10 min do vrha Malog Povlena (1.347 m) Sa platoa nastavite dalje pristojnim poljskim putem na zapad.. i vrlo brzo ste na prevoju Debelo Brdo, odakle se spustismo asfaltnim putem do Pašne Ravni gde smo malo odmorili u lokalnoj kafani. Odatle se dobrim putem (u početku uzani asfalt a kasnije dobar makadam), vratili preko Taora u zonu sela Radanovci gde je svako otišo svojim putem kući. Hvala Kepi na druženju, meni je dan bio odličan. Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/

TeTki je svejedno.., vozač je tu ograničavajući faktor..

Masiv Divčibara: selo Brežđe - greben Divčibara - Gojna Gora - greben Divčibara - Brežđe / 65 km čiste egzotike Novembar 2014 je bio sasvim pristojan za enduro uslove u brdima. Jutarnji minusi se na tehničkom terenu praktično i ne osete i samo na pravcima treba držati umerenu brzinu kretanja zbog loše zaštite vetra koju imam. Ako je vreme sunčano (što je ovog novembra bilo često), ovi tereni su mi više prijali od nekih letnjih. Mašine se u prohladnim uslovima ne žale, nema pregrevanja u "čupavim" detaljima i sve ide glatko.. Nekoliko dana pre, sam pustio najavu za ovu turu ali nije bilo nekog odziva (čak su me i stalni saborci izkulirali), ali sam našo svež trag u blatu ispred sebe i ispalo da je taj teren dosta popularan tj, da je tog dana pre mene tu prošlo barem dvojica enduraša (Night Riderr i Pasha). Karakteristika ture je da dvaput sečete greben Divčibara (sa severa na jug i obratno), i na tim uzlazno-silaznim detaljima ćete naći najveće probleme koji su lako rešivi ako pažljivije birate putanju. Na uzlaznom delu (od severa prema grebenu Divčibara), ima i dosta raskvašenog terena pa u kombinaciji sa strminom i po nekim balvanom, može biti zahtevno. Na silaznom delu (sa grebena Divčibara prema Brežđu), je teren dosta tvrd pa i na strmijim deonicama nije problem ako ne žurite previše. Ostalo je čist hedonizam. Brežđe, centar sela. Iz centra vozite na sever po lepom makadamu.. koji posle nekog vremena počne da dobija na ozbiljnosti (na moju radost), Na jednom raskršću sam mahinalno produžio jačim putem sa pogrešne strane potoka, ali me je GPS brzo upozorio.. nazad u potok i na pravu stranu brda. a onda se teren "ustrmi".. (opteretiš zadnju, šoder pršti pozadi, tebi lepo..) i tako dobiješ na visini, gde počinju i neke druge muke kao npr blato i granje.. Na nekim mestima se malo zbunim ali se brzo vratim na bolju putanju. Puteljak se jasno vidi, samo je malo džombav i ima pešadijskih prepreka.. Na izlasku iz težina prođete pored simpatične kućice (šumarsko-lovačko-švalerska?). I odatle vozite izohipslom skoro bez nekih težina.. Do izlaska na Divčibarski greben, ili bolje da kažem plato, jer je gore dosta ravno. Tu se namirišeš prostora i naslušaš tišine i polako na jug putem kakvim se TeTka najviše raduje.. Ex.. kad bi svi putevi bili ovakvi, poželiš da se isti prostire u nedogled.. Otvoreni prostor, blagi vetar, dobra vidljivost.. ma idi. U selu Gojna Gora uhvatiš i malo asfalta, kupiš sokić u lokalnoj prodavnici, popričaš sa mladom prodavačicom.. Posle nekoliko km skrenem levo u brdo i praktično isti teren (ali ne i putanja), koji me vodi ponovo prema grebenu Divčibara.. Taj deo gde ponovo sečem greben Divčibara je vrlo blizu Ravnoj Gori i postoji nekolilko puteva / putića koji vode u različitim pravcima, pa obratite pažnju.. Preko potoka (opet), Na put koji sam već prošao, prema Brežđu.. Taman za jedan lep novembarski dan. Nastaviće se.. Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/

Peščara (nikad dosta), oko 100 km.. pescara__20141213_0944.gpx Vršačka brda (u pokušaju, biće bolje drugi put), oko 35 km. vrsacka brda__20141214_1015.gpx

Prodato. Možemo to i sutra da završimo. 0698401460 Poz..

Odlično, bravo. Sviđa mi se misija.

Neke su malo starije i nisu dobro očišćene pre skeniranja sa dija-pozitiva.. Cordillera Blanca - Artesonraju, gledano sa severa.. pre 20 godina Visinski logor ispod Alpamayo-a, gledano prema Huascaran-ima.. Loce i Everest, isto davno.. Silaz sa nekog brda u blizini.. Pamirski trakt (ne tako davno ) Borski Stol (od pre neki dan..)

Homoljske planine: Borski Stol, Rudna glava, kružna tura pored Velikog Krš-a Evo lepe prašinarske ture unutar 70 km, ali vam se na trenutke čini duža jer u najvećem njenom delu treba voziti skoncentrisano. Ipak, osim prvih nekoliko kilometara, ovaj trek ne spada u teške i većina enduro motora sa pristojnim gumama ovde fino prolazi. Prati neizraziti greben od visoravni Borskog Stola prema severu, njime vozite do Rudne Glave i obratno prvim sledećim grebenom u istom rangu težina. Imali smo sreće sa vremenom pa skoro (osim par kratkih deonica), da nismo imali vlažnog terena. Druga karakteristika je da smo vozili u dva godišnja doba (barem po vegetaciji oko nas), jer u dolini je i dalje od velikih letnjih kiša sve bilo zeleno a par stotima metara višlje jesen obilato širi svoje boje. Više mi se svideo jesenji dekor, ja inače ne volim leto previše, to me uvek asocira na vrućinu i trudim se da bežim u planine gde nekako lakše dišem i bolje se osećam. Rekoh da je predhodne večeri stigao i Vlada (na forumu "Vozač"), sa svojom putnom mašinom. Na žalost te gume nisu odgovarale terenu (malo je probao..), ali je ipak napravio sebi interesantnu turu po okolini. Pošto smo isti dan planirali povratak kućama, na turu smo krenuli ranije.. Jesen u naletu.. Kreneš po laganom makadamu.. "Dokle više to slikanje, smori me živog"... Onda se situacija malo zaoštri (da ne kažem zablatnjavi tj, na nekim mestima "zapeskari"), ali na kraju te kratke deonice, izađosmo na lep vidikovac prema Velikom Krš-u. Tradicionalna seoska kuća, opet na žalost pusta.. Pravo ili levo? Sa grebena prema Rudnoj Glavi, se spustite u korito začuđujuće čiste rečice.. Pošto skoro izađete na asfalt, iskoristite priliku da u selu Miloševa Kula sipate gorivo (pumpa radi i nedeljom !), i popijete pićence u lokalnoj kafani.. Ex-man: "Daj još jedno, kad već ne vozim".. I opet nazad u prašinu. Kako ne bi zalutali po okolnim vinogradima koristili smo i narodnu "Kartu pitaj, seljaka čitaj.." Karlo: "Ček da se setim šta sam ono teo... U stvari, možda nisam teo ništa..... Ma daj onu ljutu da probamo..." Greben Velikog Krša (opet). Ćumurana, ovo se ne viđa često.. Da bi u vreme ručka (taman), opet bili na početnoj tački.. I opet... kad se mora, nije teško Nije red da nam ljubimci putuju kaljavi.. U Boru sam iskoristio priliku da Karla upoznamo (Ex-man je već video), sa lokalnim gradskim atrakcijama.. u vidu ogromnog kratera površinskog kopa (koji se sada zatrpava jalovinom), na par stotina metara od centra grada Bora.. "Vidiš Karlo, ovo je rupa. I to ne bilo kakva, nego prava rupetina, pa ako uz to izađeš onda stvarno možeš reći da si se izčupao iz bule.." Što je stvaro čudo, čovečijim ruku stvoreno.. Kada bi gradske vlasti imale sluha da da ovde organizuju neku "lomo-ruko-nogo-vratnu" žurku.. mislim da bi brzo postala svetski poznata, a i bilo bi posla za proizvođače rezervnih delova.. I tako,, odosmo kući. Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/

Zainteresovan.. oko hoćeš da vidiš manastire i da se zadržiš 10 min na svakom jezeru... 200 km je mnogo za decembarski dan.. možeš posle da se upišeš sa tom temom, dosta ljudi to interesuje.

Homoljske planine / Borski Stol, Deli Jovan, Veliki Kršššš.. Deli jovan kružna tura.kmz B. Stol prema selu Luka.kmz Borski Stol mesto za hedonizam.kmz B.stol rudna glava kruzna tura.kmz Opširnije u: http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/104261-srbija-bez-asfalta/page__st__60

Homoljske planine - Borski Stol, Deli Jovan, Veliki Krš... Postoje mesta koja su vam iz nekih razloga posebno draga. Razlozi mogu biti ambijent, aktivnosti, društvo, događaji ili kombinacija istih. Po neki put ta mesta ne moraju biti veličanstvena niti naročito lepa, ali kao i sa devojkom, postoji neka hemija koja vas obuzme uvek kada je planirate ili joj se približite. Borski Stol je za mene jedno od tih mesta. Verovatno najlepše u Homoljskim planinama, kako zbog ambijenta, tako i zbog aktivnosti (adrenalin i kuliranje je uvek dobra kombinacija), koje tamo praktikujem. Zašto sam tu redovan gost zadnjih 35 godina... Borski Stol, mesto za hedonizam.kmz Do samog doma je u zadnje vreme dosta nezgodno prići običnim vozilom, čak i terenci ove godine imaju problema. Ozbiljne kiše su izrovale zadnjih par km makadama ostavivši za sobom duboke kanale (ne kolotrage, kanale..), gde je oticala voda i ostavila dosta krupnih blokova preko kojih morate preći. I ranijih godina se to dešavalo ali se i popravljalo, ove godine su lokalni putari ili zakazali ili jednostavno iskulirali.. Zato je dobra varijanta ostaviti vozilo (ako dolazite običnim autom), na kraju asfalta pored kuće bivšeg domara Dobrija (ima odličan homoljski sir na prodaju, preporučujem..), i odatle doći do doma peške oko 30 min, ili enduro motorom koga ste možda doterali prikolicom.. Mi smo se odlučili za hevi varijantu tj, natovari na vozilo koje će sigurno proći sve probleme koje put nanese.. Ex-man ispred doma na Borskom Stolu, razmišlja o lepim trenucima koje je ovde proveo (dok je još bio mlad u ranim 60-setim..) Ulazni kadar za priču i Ivici i Marici.. Jutarnji kadar Borskog Stola. Mogu li ovi drešovi gore? Verovatno mogu, pitanje je da li mogu vlasnici? Od doma se vratite par stotina metara nazad putem odakle ste došli i prvo dobro skretanje desno na istok je vaše.. Prema suncu.. Stena Malog Stola.. .pogled prema dolini i Deli Jovanu, našem današnjem cilju. Borski Stol sa severa, biće po podne bolje svetlo. Kada siđete u dolinu tu makadam postane odličan, vozite još malo, presečete asfalt i udarite u susedno brdo.. Planinarski dom, gde noćimo je iza desnog sedla. Put nema preteranih teškoća.. osim na par mesta gde je voda uradila svoje.. Ex-man meri širinu kanala: "ma šta bre.. samo jači gas i naglo kvačilo..." (foto Karlo) i posle nekog vremena izađete na "asfalt" koji vodi prema repetitorima na Deli Jovan.. To je nekada bio dobar put, sreća pa nama ne smeta.. foto Karlo U silazku sa Deli Jovana smo uhvatili izohipsu sa njegove istočne strane kroz gustu šumu gde je nekada bio pristojan šumski put. Put još uvek postoji ali je pun vode, trulog materijala i svakojakog rastinja pa je putovanje potrajalo. U jednom momentu sa 10 km/h naletih na koso postavljeno deblo sakriveno ispod gustog sloja paprati i trave. Motor odleti na jednu, ja na drugu stranu... 1 : 0, ok, vreme je za odmor.. U nastavku smo imali još par gubljenja po gustim homoljskim šumama (ne bojte se, nije prikazano na treku), pa smo se tu zabavili neko vreme, ali sve ide u rok službe. Sistem šumskih puteva uglavnom prati greben jug - sever, sa stalnim skretanjima odakle se izvlači drvna građa. Ako vidite putić skorašnjeg datuma (skori zemljani radovi mehanizacije), koji u početku izgleda ok, znajte da se isti završava 500 m. niže u potoku gde ste u blatu do kolena.. Spuštajući se sa glavnog grebena prema Crnajki, na jednom mestu sam zastao zbog nečega. Tu je bio mali kolotrag od traktorske gume (dobar znak, znači da se koristi..), iz neznanih razloga spustih desnu nogu na obod kolotraga pokriven gustom travom. Greška !!, trava je duboka a oslonca za nogu nema, tu je padina pod 60 st.... Nađoh se okrenut naglavačke, ušuškan u gustu paprat, na ivici puta motor na "klackalici" lego na desno i pritiska čizmu.. Potrajalo je neko vreme dok sam uspeo da isčupam nogu ispod motora, oklizao u kanal i tek onda uspeo da stanem na noge i nekako se popeo na put. Tad su se pojavili Karlo i Ex-man i pomogli oko dizanja motora. 2 : 0 Što se mene tiče bonus za taj dan je ispunjen Mesto pada, mogao bih i gnezdo ovde da namestim.. Ček da popravim frizuru, upala mi paprat u uši... (foto Karlo) Posle još malo blatarenja, sišli u selo Crnajka, gde smo omorili malo, popili kaficu, sok (kako već stariji ljudi vole).. Čim siđete u dolinu, putevi se unormale i dobijete na brzini.. I opet istim putem od sela Luka prema sedlu gde je dom na B. Stolu..., sada je bolje svetlo. Strašni konjanik bez mane i straha... (foto Karlo) Deli Jovan je sada iza nas.. Borski Stol ispred nas U domu nas je dočekala pita krompiruša i još kakve đakonije na koje smo zdušno navalili, nije red da se baci.. (foto Karlo) Kujna i naš domar Boki koji se baš potrudio oko nas... Te večeri se pojavio i Vlada (na forumu poznat kao "Vozač"), sa svojom putnom mašinom i (na žalost), putnim gumama koje na ovom terenu skoro da nisu imale nikakvu šansu, ali je barem upoznao kraj i podelio sa nama impresije.. Nastaviće se... Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/