Sledeći dan smo skočili do srca Lazarevog kanjona (postoji prečica sa puta).. Skretanje za stenu Slon.kmz Sa "glavnog" puta se dolazi na usku stazu koja prolazi pored stene tkzv "Slon"-a, i ide dalje prema pećinskom sistemu Vernjikica. Imao sam prilike ranijih godina da me ekipa drugara speleologa sprovede kroz deo sistema i to bi unajkraće moglo da se opiše kao Ali-babina dvorana, puna blaga (ali ne onog konvencionalnog na šta svako od nas pomisli), već ukrasa koje nam je priroda pravila milionima godina. Posle provlačenja kroz dosta uske prolaze (barem za mene malo kabastijeg), dođete u veliki prazan prostor gde vam trebaju ozbiljna svetla da bi shvatili gde se nalazite. Zamislite dvoranu zapremine Hale 1. Bg sajma (ne tako pravilnog oblika ili odprilike). Jeste li zamislili?............... Ne, ne, ajd ponovo, stvarno zamislite.. Taj ogroman prostor je ukrašem raznim nakitom (stalagtitima, stalagmitima), a pored glave vam proleću uznemireni slepi miševi. A sad, zamislite par takvih dvorana postavljenih jedna iznad druge........ Ludilo. Koga više interesije evo linka: https://www.google.rs/search?q=vernjikica&biw=1280&bih=859&tbm=isch&tbo=u&source=univ&sa=X&ei=7k46Vcv-PIHmywPFzoAI&ved=0CCcQsAQ Elem, da se vratimo u kanjon, pored stene ide pešačka staza.. koja nema svuda ogradu (u stvari ima je samo na jednom delu od 50 m).. gde prolazite kroz interesantne morfološke oblike. Na nekim mestima ima i stepenica, što nije uvek zgodno za motor, pa pripazite, dole je poprilično duboko... U steni Slon-a ima nekoliko alpinističkih smerova. I svi su moji Staza prolazi kroz travu u podnožju vertikalnog dela stene. Ima li lepog bilja, čak i endemskih vrsta.. : http://www.srbija.travel/priroda/spomenici-prirode/lazarev-kanjon/ Ok, dosta turizma, idemo dalje.. Od Sela Zlot nastavite magistralnim putem pema jugu, i ubrzo se pojavi kupa Rtnja, još uvek pod snegom.. Ali brzo se skrene desno u brdo (vidi trek), malim kanjonom koji te vodi na visoravan.. Od izvora tri putića.. Opet prilika da operete noge (ako treba)... Da bi došli u deo koji je tek napustio sneg ali ne i voda i šta uz nju ide. Tu smo se malo pomučili ali je vredelo. I evo našeg usputnog cilja: Zilotski manastir u sred Homoljske vukojebine.. Manastir je ženski, glavna sestra je izašla pred nas, ponudila i ugostila a ostale su izašle kada su se uverile da nismo antihristi. Manastir je bez struje, skoro su napravili sebi (uz pomoć donacija), tekuću vodu. Dobili bistre vode, čaja i kolača a najvrednije porciju razgovora. To je onaj ozloglašeni manastir koji je prošle godine organizovao kamp za decu gde su iz obučavali da budu teroristi, verovatno ste to čitali u novinama? E pa nije baš tako... Pošto su se izdvojili od SPS-a (Srpske Pravoslavne Crkve), isti su učinili sve da ih satanizuju i odbiju od naroda, pa i sa takvim medijskim tekstovima. Svako ima svoju verziju istine, obično stvari nisu ni crne ni bele. Moje je da poštujem tuđi izbor. Odmoreni nastavismo dalje.. ostaci starih ćumurana. Ex-man: ček bre da piš..., ovaj da slikam. Dan se produžio a mi zabasasmo na dosta raskvašen deo sa preprekama. Koncentracija u full-u, debla i grane preskačeš kratkim dodavanjem gasa i pomeranjem dupeta pozadi.. Sve dok mi koncentracija na trenutak nije opala i završim sa licem u bari. Ustanem, opipam se, osim što boli ruka izgleda sve ok (nosio sledećih 7 dana langetu). Kad posle nekog vremena izađete na "glavni" put, isti vas odvede na Veliku Brezovicu. To je verovatno najveća livada u Srbiji, korišćena u sklopu poligona Pasuljanske livade za vežbe altiljerije VS. Na kraju livade (prema zapadu), stanemo da odmorimo i natankamo mašine I sistemom lepih šumskih puteva do vodopada "Prskalo". Zbog bogate koncentracije kalcijum-karbonata (CaCO3), vodopad sam sebe formira, pa se povremeno i uruši pod sopstvenom težinom.. Vladin DR 350, odlična mašina, samo je vlasnik malo opušten sa opremom... Ajde bre, oladi mi se kavurma... Levo za Resavsku pećinu, desno za Lisine.. Kratak spust prema Lisinama.. I završnim lepim putem do kafane.. Trek preporučujem svima ali je dobro ako se malo osuši, tada bi mogle i veće mašine. Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/

Moj br. je 0698401460 salji sms, kad vozim nečujem..

Tako je, ali treba biti normalan i voditi računa posebno ako si alergičan na ubode insekata, onda nema problema. Uglavnom kod ljudi postoji odbojnost i gađenje prema svemu što gmiže a još više prema otrovnicama. U stvari mi smo na njihovoj teritoriji a ne one na našoj i tako se i ponašamo. Ja sam sa gmizavcima u prirodi imao dosta susreta i uglavnom ako ne galamiš i ne uznemiravaš, one te kuliraju. Jednom mi se desilo da sam skoro sat vremena sedeo u jesenjoj travi a da je na nepun metar od mene bila šarka (Vipera berus. jesenje sunce, uživancija, sklupčana u krug, u njenim kamuflažnim bojama), i da se ista uzbunila i šmugnula u žbunje kad je moj partner planinar zagalamio 10 metara od nas. U stvari one se nas boje više, sa razlogom. I da, jedared je moja žena na nekom planinarenju sela na škorpiju. Kad se ustala, drala se 10 minuta bez razloga, škorpija je bila totalno preparirana spremna da je staviš u knjigu.. Rekao bih, dosta surova ali brza smrt.

Super odlično, samo nam je ograničavajući faktor prevoz malih motora (mi imamo 3 mesta na prikolici), a za velike to i nije neki problem.

Preko vrha Ovčara i Zeok-a pa grebenom do Brezovice ili Petnice (ako uslovi dozvole), i nazad, samo da nehvatamo asfalt.

Platiš pivo, dobiješ krug

To bi bilo odlično, samo ne znam koliko ćemo se zadržati na Jelici (planirano za nedelju)..

Ex-man, Karlo i ja idemo u Ovčar Banju za vikend. Malo enduro, malo planinarenja, više piva i kuliranja. Spavamo ili u "Dom"-u u Ovčar Banji ili u planinarskom domu Kablar, kod manastira Nikolje. Ko je zainteresovan, dobrodošao.

Istočna Srbija je čudo. Priroda se baš potrudila a zapostavljena privreda je taj deo naše zemlje "sačuvala" za enduro avanture. Naravno da bi mi više prijalo da turizam i čiste tehnologije cvetaju i narod bolje živi ali znajući našu ekološku svest i gledajući "moćne" državne sisteme kao što su RTB Bor i Majdanpek koji izvlače resurse koji odlaze netragom a ostavljaju jalovinu, devastirane površine i osiromašena sela... mislim se, bolje i ne zaslužujemo. Nekoliko glavnih putnih pravaca sa severa i zapada zalazi u ovu čudesnu teritoriju gde su vukovi, divlje svinje, jeleni i sitnija divljač skoro domaća, lokalne vradžbine ne samo turistički milje već generacijama ukorenjena verovanja a ljudi koji tu žive dobri i gostoljubivi ko "domaći vruć leba". U skladu sa već toliko puta potvrđenom teorijom da što manje imaju, više ti daju (i obrnuto). Kako god, učinkom već pomenutih činioca, za istočnu srbiju vam treba 4wd vozilo ili enduro motor čak i na glavnim magistralnim putevima a kamoli na sporednim ili ne-kategorizovanim (šumskim), puteljcima. Ovog puta smo vezali par trekova koje smo vozili ranije sa dodatkom malih Homoljskih pikantnih začina i detalja u koje sam od ranije želeo da zavirim. Krenuli od Lisina, bajkovitog mesta ušuškanog u senci Beljanice, pratili kanjon reke Resave (gledajući uzbrdo, to je levi kanjon), i kombinacijom boljih i lošijih makadama došli do Lazarevog kanjona i sela Zlot, gde smo noćili. U tom pravcu tura je oko 70 km, prilično relaksirajuća i bez ozbiljnih tehničkih detalja što vam daje dovoljno vremena da upijate sve ono što ste možda u betonskoj džungli zaboravili da postoji. Kanjon reke Resave, put je odličan. Kada izađete iz kanjona, put se račva na više strana, mi idemo na istok. Na par mesta je mesto puta nabujali potok, da se ne opustite previše. Pumpa je trenutno van funkcije, verovatno zbog istakanja goriva Na prevoju gde smo dotakli 900 m visine ima i po nešto snega.. ali potencijalni problemi se pojavljuju tek u šumama dubokog severa. Da smo došli 5 dana ranije, ne bismo prošli. Na platou gde počinje (ili završava, kako za koga), Lazarev kanjon, izdvaja se tkzv "Mikuljski krak" istog, pa reko ajd da pogledamo.. Posledice velikog leda koji je zimus pogodio ove krajeve će nas pratiti svo vreme puta i u nekim slučajevima nas naterati da na kratko menjamo putanje. Ovde je morala da radi testerica.. Glavni krak Lazarevog kanjona se nadzire.. I evo ga, sa jednog od popularnih vidikovca neposredno pre silaska u Zlot. Rešili smo da kanon pogledamo i sa druge (južne), strane gde inače ima znatno manje saobraćaja, i uputili se slabo korišćenim šumskim putem... Opet problem prolaza (al, na muci se poznaju junaci..) do livade gde kanjon postaje uvala i kraško polje. "Ja sam jako stara, čekala bih te i u tvom budućem životu.., al me ubi led.." Dame i gospodo: Lazarev kanjon ! Priroda se budi.. Livada za kuliranje i Ex-man. Nekako su "legli" jedno drugome.. Još jedan polomljeni "kruškarnik". Posle odmora za telo i dušu, vratismo se nazad u Zlot, gde smo noćili u lokalnom Planinarskom domu u selu Beljevina. Gostoljubivi i pristojni momci. Imali smo ceo dom za sebe, pa smo uteralil i ljubimce. Nastaviće se... Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/

Tek sad videh post.. jeb,ga Sve pohvale organizatorima, uključiću se (nadam se), sledeći put.

Drago mi je da vam se sviđa. Kad mi prezdravi ruka za koji dan (posledica munjevite reakcije mog zmijskog tela u panterskih pokreta u jednom blatnjavom detalju..), staviću detaljniji opis ture jer ona to sigurno zaslužuje.

Beljanica (Lisine) - Zlot (Lazarev kanjon) - Mikuljski kamen - Velika Brezovica - Lisine

Beljanica (Lisine) - Zlot (Lazarev kanjon), - Mikuljski kamen - Velika Brezovica - Lisine Za sada samo trek i par slika a kada budem mogao da kuckam po tastaturi (još boli ruka od pada), i malo duži opis ture. Kako god, vožnja je ZA SVE PARE! Beljanica, Zlot.gpx

Jeb,ga do dan pred put nismo znali kad ko radi / ne radi. Nadam se da si i ti dobro prošao. Akcija gotova. Trek na "trekovi / logovi", detaljniji opis na "Srbija bez asfalta".. Može lock.

Ex-man, ja (a možda i "vozač"), sutra vozimo od Lisina prema Lazerevom kanjonu. Spavamo u pl. domu u Beljevini i u nedelju preko Malinika i Mikuljskog kamena nazad na Lisine. Oko 170 km, sve off. Veći točak, krupnija šara ali ništa preteško, mogu i motori srednjih težina. Ako ima zainteresovanih, dobro došli.

Hvala ali Podgorica leti nije neka uživancija (zato i bežim iz Beograda). Ali plaćam pivo u nekima od gore pomenutih vukojebina, mnogo je prijatnije.

Prošao kroz Momče prvi dan ( https://docs.google.com/file/d/0B1r0o_PBjAb6VXJ3bWQyS1AwTlk/edit?pli=1), lepo ušuškano mesto. Ja sam letos dole na sličnim terenima (Moračke planine, Kapetanovo jezero, kanjon Mrtvice, kanjon Cijevne, Gusinje...), i malo Albanije (Teth i Valbona..). Dobrodošao...

Imaš još neki info, gde, kakva staza, organizacija ..(spavanje, hrana itd..)?

Peščara juče, malo preko 100 km lepog terena.. karlo: ja ću burek i dva piva.. Kuliranje.. Pešćara se budi... free image hosting

Alp, Jel znaš koliko si km prešao sa C-04 za te dve godine? Ja sam je montirao relativno skoro pre nekih 600km i prilično sam zadovoljan gumom ali jedino još ostaje da vidim koliko će izdržati ovim tempom. Po cajgeru kolko se sećam oko 3.500 km, što više na off-u, duže traje, šoder i kamenjar joj isto nisu problem, ali asfalt je uništava.

Ja teram C-04 (izgleda isto, mozda drugaciji sastav?), skoro dve godine, malo asfalta, dosta off/a, trenutno je na 50% i u blatu je jos uvek ok.

Slovenacki, mladji, odlicno odrzavan ali dosta skup. Planirao sam za posle sezone 2015, ali videcemo...

Ja ovih dana merkam jedan 640 adv, pa ću pustiti u prodaju: Yamaha TT600R, 1999 godište, kurbla zamenjeni lanac i lančanici pre oko 1,000 km, (15/51, dajem i njegov zadnji lančanik u ok stanju), redovno održavan (ulje u motoru i viljuškama, svećica), nove prednje i zadnje pločice, nov prednji disk još nemontiran, čekam da se ovaj još malo potroši, zadnji skroz ok, guma zadnja Mitas C-04 na 50% (čeka spremna zamena E-09 dakar nova) guma prednja Mitas C-15 na 80% enduro štitnici za ruke (neznam marku, ogulilo se..) februar 2014 urađeni: Karike, Gumice ventila, Dihtung glave motora, Lamela (Zare kod plavog mosta) juni 2014: zadnji veći servis motora, sređivanje CDI-a, sređivanje federa kurble (Igor XT) Uz njega dajem novu plastiku prednjeg točka i njegove rezervne delove i alat koji idu sa njim gde i on (nove ručice kvačila i kocnice, ključeve, imbuse, sajla za kvačilo itd..), Sebine nosače bisaga. Kod mene nije imao lak život, ali je korektno održavan. Prednosti: tvrđi od sličnih, npr XT-a, što je bolje u off-u, lakši (nema anlaser i akomulator), suspenzija odlična, obrtni momenat fenomenalan, motor pouzdan i trajan. Mane: visok (što na teškom terenu zna u nekim slučajevima da bude nezgodno), kurbla, koja nije problem kad navikneš, mali rezervoar od 10 lit, što ti daje autonomiju od cca 150 km, zaštita od vetra nikakva (na tehničkom terenu godi, ali na otvorenom zna da bude dosta brz) Cena je 1.600 eu. link za upoznavanje: http://www.motorcyclespecs.co.za/model/yamaha/yamaha_tt600r%2097.htm Njegov pređašnji život možeš videti na: http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/103919-crna-gora-bez-asfalta/ i na: http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/104261-srbija-bez-asfalta/

Pošto sam junački pobegao iz snega, evo malo suprotnosti (znači suvo, sunčano i opušteno), o delu Deliblatske Peščare koji sam do sada spominjao u jednom postu bez detalja. Radi se o delu koji je oslonjen na Dunav, tj od sela Dubovac do kanala DTD i Bačke Palanke. Posle Palanke je granica sa Rumunijom i možda varijanta da skelom idete do Rama preko puta i nastavite prema Golupcu ili Đerdapskom Nacionalnom Parku. Već spominjano u: http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/104261-srbija-bez-asfalta/#entry1667578 Na terenu koji sada spominjem dominira pesak (mo‚š misliti), ali ima po malo blata i šumskih čarolija, tako da se ne iznenadite. Po mom mišljenju najlepši deo Peščare. Izdvojio bih dve lokacije za igre bez granica. Prva je gore pomenuta Peščara uz dunav a druga je pored magistralnog puta Kovin - Dubovac - Bela Crkva. Tu je teren valovit sa mnogobrojnim mogućnostima da uživate u tehničkim detaljima ili da precenite vaše mogućnosti. Pošto je taj deo Peščare relativno mali (uz obalu je cca 12 km), ne stavljam trek već na slici imate markirane zone, pa vozite po volji, varijante su razne. Odmah posle Dubovca, pratite makadam koji ide pored reke (u ovom slučaju to su prirodna jezera nastala meandriranjem ili plavljenjem priobalnog pojasa Dunava..), i tu poćinje terenska vožnja. Ptice cvrkuću, pecaroši su zauzeli rovovske pozicije.. Konjići ržu... Držite se obale kolko je to moguće, u blizini je i šumski put koji opslužuje taj deo lovišta (kroz ogradu se prođe opušteno). Ko bi reko da sam juče bio u snegu? I tako sve do kanala DTD i nekadašnjeg "filmskog sela" (od koga su ostale samo urušene kulise i poljske kućice koje sada koristi nekoliko romskih porodica..). Odlaganje otpada i briga za okolinu izgleda nisu prioriteti trenutnih korisnika okolne zemlje. Vratite se nazad sličnim putem. Evo i par slika sa terena iz okoline naselja Šumarak, nismo mogli da odolimo. Slično je kao Glinara samo veće i čistije. Dan prijatan, trava suva i meka. Ko bi odoleo?

Od Ravne Gore prema jugu imaš lep makadamski grebenski put za Koštuniće. Posle toga ima više varijanti (npr, Orlovo gnezdo - Tometino polje - Kosjerić), ali jeste malo zaobilazno.. Asfalt dobijaš posle Tometino Polja i na momente oko Družetića.