Mala promena ritma, vraćamo se u zonu samostalnog planiranja akcija na nepoznatom terenu. Dobro... ne baš nepoznatom, jer na terenu o kome ću sada govoriti sam bio barem 10-tak puta u različitim godišnjim dobima i u različitim uslovima, ali prvi put sa enduro motorom pa da malo dam sebi na značaju.. Stara Planina !! Na ovom forumu ima barem 10-tak različitih postova o vožnjama koje su se na tom terenu organizovale i skoro svi učesnisi su sa dobrim razlogom oduševljeni. To nešto govori, pa ja neću naglašavati lepote tih prostranstava ali treba reći, ko nije bio, mora otići definitivno! Mi smo vozili u danu od Babinog Zuba do vrha Midžora, nazad na Babin zub, do Toplog Dol-a, prema Krvavim Barama, grebenom do jezera i nazad na Babin Zub preko Toplog Dola, taman za jedan pun jesenji dan. Ali koncepsijski to moram da razdvojim jer sam uspon na Midžor, kao trenutno najvišlji vrh Centralne Srbije od 2.169 m, bez obzira što je samo 7-8 km udaljen od Babinog Zuba, tj, asfalta, zaslužuje posebno poglavlje. Ako se tome doda još i vožnja po ski stazama, onda je dan u celosti ispunjen avanturom. Naš cilj je na dohvat ruke... Ljubimci se zagrevaju na jutarnjem suncu.. Ko je bio na skijanju, zna da nije baš neki centar, ali ima zanimacije za nekoliko dana.. Jesen u naletu lepote Put je lep, bez preterano džombi, idealno za enduro motore.. Na par mesta stanete, napravite neku fotku.. Brzo dođete do završne padine, gde kod ostataka nekadašnje letnje karaule zavrnete uz strmu padinu.. I posle jedine problematične lakat krivine, se nađete na vrhu. Bugarska strana je stmija i nešto interesantnija.. Jedared smo (sredinom 80-tih), u januaru mesecu po magli i vetru zalutali na bugarsku stranu planine i proveli noć u tkzv "vučijoj jami" kako bi se sklonili od vetra i hladnoće. Nešto slično mi se ponovilo još par puta na različitim delovima ove planine kasnije, i zato sam na prve znake nadolazeće magle počeo da tražim pokret. Ovog puta bez stvarnog razloga, nebo je vedro, blagi vetar tek toliko da te podseti da si stvarno na planini i da ne gledaš prizore iz Explorera.. Babin Zub, opet se čini da ga rukom možeš dohvatiti.. Karlo: zamišljeni pogled hrabrog istraživača prema novim daljinama... U povratku se možete provozati po nekoliko ski-staza koje nisu preterano strme (plave i eventualno crvene su ok..), i gušterisati se na vrhu Babinog Zub-a.. I jedan Karlov "selfi" u trenucima odmora (samo nam fale ćebad, pa ko one babe na Bodenskom jezeru..) Pre par godina sam jedan deo Stare Planine sa još par drugara prešao u februaru mesecu turno skijama od mesta Senokos (sa strane Dimitrovgrada), prego Srebrne Glave do Midžora u 5 dana. Evo kako to izgleda perom sapatnika.. http://pogledunazad..../blog-post.html Kada bi se ostaci letnjih karaula (koje su na idealnim mestima), nekako stavile u upotrebno stanje, od te ture bi ispao mali Srpski "Hut route" (jedan od najpopularnijih turno trekova u Centralnim Alpima), ovako ostaje da razmišljamo da li bi ista tura mogla da se uradi sa lakim hard ili enduro motorima. Kao ideja za sledeću sezonu nije loše.. Nastaviće se.. Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/

Drugi "vođeni" trek je bio ovog muljavog leta na Divčibarskim padinama, domaćinski organizovan od Kepe. Ta dešavanja se po kuloarima nazivaju "Kepojebine", pa da ne bih narušavao teško stican vokalni brend, trekove (koje sam probao sam da rekonstruišam), sam tako i nazvao. Kepojebina 1.kmz Kepojebina 2.kmz Kepojebina 3.kmz Kepojebina 4.kmz Nisam siguran da sam putanju pravilno rekonstruisao, Kepa će me ispraviti ako ima grešaka. Na Vajatu "Gostoljublje": http://www.gostoljub...php/kako-do-nas / se okupila družina sa raznim motorima, nadajući se da će organizator da ima obzira (jer‚bo i on tera mečku..), ali vreme i teren nisu bili naklonjeni težim motorima. Ipak na kraju uz malo pomoći na drumu je sve dobro ispalo. Jutrarnja kišica i maglica.. tu su i teže mašine.. puš / piš, pauza, tek tolko da se prebrojimo. onda i nekoliko kaljavih detalja.. vreme obećava.. i teren takođe.. Razgovor odprilike teče ovako: - Bre, zajebano, de dovede ove ljude..? - Eeeeee, mora malo đinge - đange... i uz malo gur-gur tehnike svi se nađosmo na suvom. Posle smo procesuirani do strateške lokacije u selu Radanovci kod spomenika Žikice Jovanović Španca, gde nas je konačno i sunce ogrejalo.. I udarili po već spremljenom roštilju.. i nazad u Vajat.. gde je Karlo pokazivao svoje mladalačke veštine kamuflirajući motorče na livadi.. i dugo u noć pričali lovačke priče. Hvala Kepi na organizaciji i požrtvovanju a vlasnicima Vajata na odličnom smeštaju.

Proveli se za sve pare. Utisci uskoro na: http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/104261-srbija-bez-asfalta/page__st__40

Polazimo sutra oko 16h.

Oko 270 km, siri prasnjavi putevi, ima i nezgodnih detalja povremeno. Dobro je imati krampone, ali veliki tocak prodje 90%..

Najveći broj ljudi koji se bave nekim aktivnostima, bi volelo da ih sama organizacija događaja ne smara previše, tj bilo bi idealno da se samo pojave na nekom zadatom mestu (po mogućstvu što bliže mestu boravka), i stave mozak na OFF. U većini slučajeva od njih je dovoljno. Ko će sad da se bavi planiranjem puta, smeštajom, ishranom na terenu, snabdevanjem, potrebnom opremom, treningom, prevozom, varijantama za uzmak, povredama, neplaniranim (a opet na neki način ukalkulisanim), događajima koja mogu da nas zadese na sličnim malim ili velikim putešestvijama? Nemam ja vremena za to, radije sedim kući. U tom smislu ljudi koji imaju energije da se bave organizacijom put počinju mnogo ranije, jače ga doživljavaju i put duže traje. Zato oni često pamte sitne detalje i čak i kada te boje izblede u sećanjima ostalih učesnika, intenzivnije doživljavaju većinu lepog i ružnog i s‚obzirom da su uložili ogromno vreme, energiju (a skoro uvek i svoje novce), osetljiviji na prozivke onih koji se organizacijom ne bave. I na ovom forumu se povremeno pojavljuju likovi koji vole da ospore nečiji trud, tražeći propuste čak i tamo gde ih nema. Na sreću, nema ih puno i nailaze na odgovarajuću reakciju svih koji su ikada učestvovali u nekoj organizaciji. Elem, par sledećih trekova bih stavio pod "VOĐEN SAM", sa svim blagodetima isključenog mozga i unapred rešenih problema na terenu. Prvi je uz ogromne napore sa dosta angažovanih ljudi napravio Koma, organizacijom akcije XCROS CHALLENGE 2014, koja će nadam se smoći snage da postane stalna akcija. Pošto je meni sam trek interesantan i kao mogućnost vožnje van potrebnih dozvola za nacionalni park (barem njen najveći deo), ovde ga uz par slika prilažem. Put za Rtanj.kmz Muljovito planinsko jutro, ko da nije leto.. 1. specijal za teškaše i super teškaše.. Trek se sastojao od par blatnjavih deonica kroz šumu i lepih čistih terena koji su uglavnom pratili izohipsu po postojećim prašnjavim putevima. 2 specijala su poslužila da bi se istakli najbolji. Laki motori su vozili svoje staze koje su bile znatno teže, u nekim delovima pravi hard ednuro i trebala bi vam dozvola N.P, pa ih i ne prilažem. Vrh sedežnice Pančić do koga vodi lep put sa južne strane. I nešto zaostalih rekvizita na Gobelji od NATO avijacije, čisto da nas podsete na demokratske principe koje donose zemljama trećeg sveta. više o akciji na: http://forum.bjbiker...challenge-2014/

Prebačeno na: http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/104261-srbija-bez-asfalta/

Karlo, Ex-man i ja planiramo Goliju kao mesto za provod ovog vikenda, s obzirom da je od sledeće srede najavljen sneg. Trekovi: verovatno Jankov kamen - man Pridvorica / od smesta spavanja (Odvračenica), do Radonočela / Sušica - Medjurečje itd... Svi su dobrodošli, na vožnji ili pivu.

To je magičan trougao za nestanak vremena i prostora, gde sam ostao dužan sam sebi par zahtevnijih trekova, pa u nekoj bliskoj budućnosti moram da ispravim stvar.. Hvala, sad vidim gde smo pogresili. Inace, pravo gubljenje nam je bilo u delu koji je ispod Majdanpeka, u trouglu Golubac-Majdanpek-Donji Milanovac...

Kao i dobar deo ostale muške populacije, ni ja nisam brijljantan u pamćenju detalja, tako da se ponekad zbunim i nisam siguran da su događaji u nekoj vožnji išli baš tim redom. Pamtim uglavnom traumatične događaje (koje u ovoj vrsti aktivnosti i nema previše jer sam dovoljno mator i izbegavam uslove da se isti stvore), pa su mi delovi pamćenja koja su ostala podeljena na pre i posle "onoga". Partneri sa kojima uglavnom vozim su od još manje koristi jer ih orijentacijski detalji interesuju koliko i lanjski sneg, eventualno da podsete gde je bila dobra klopa i koja je konobarica imala veće si.. , ovaj, lepše oči. U tom smislu ove pričice bi bile idealne kada bi stavili kao post odmah posle vožnje dok su sećanja još sasvim sveža ali onda bi zapostavio one od ranije koje smatram dovoljno lepim da se stave na ovaj forum, pa neka to ide nekim redosledom sa zakašnjenjem. Elem evo još jednog treka sa Tare koji snažno preporučujem. Od Zaovinskog jezera krenete asfaltnim putem koje prati jezero na severo-zapad sve do mosta kod mesta Kruščica, gde pređete na dobar makadam i tu liniju pratite kroz predivne četinare sve do Predovog Krsta. Odatle nastavite globalno na severo-zapad (put krivuda ali se nemojte dati zbuniti), sve do zaseoka "Knezovi", gde se put završava ispred kapije privatnog imanja. Tu svojom posetom obradujete domaćina (domaća rakija i malo priče se podrazumeva), koji posetioce retko viđaju. Zamolite ga da vas odvede na vidikovac (par stotina metara preko livade, to bi mogla biti skoro najzapadnija tačka Srbije), gde je odličan pogled na kanjon Drine, a ako imate sreće da ste tu u po-podnevnim satima kada sunce pravi mistične senke, imaćete lepe slike za vaš desktop računar. Kada ti ovakav jutarni pogled na jezero.. zameni "ovo"?, šta reći, slika sama sve kazuje.. Na mostu gde se srećom rastajete sa asfaltom puca još par lepih kadrova na rukavac Zaovina. odatle lepim makadamom kroz četinare.. Do Predovog Krsta, gde popijete još jednu kaficu u Pl. domu (ili još jedan aspirin kad vidite opet ovog lika..) , i dalje na severo-zapad, pokošene livade, kućice ko za Ivicu i Maricu.. u deo terena gde se sluti prema kanjonu Drine. Tu su trenutno dva kanjona koja sam imao prilike proći, koliko-toliko aktuelna za sportski kanjoning, kanjon Brusnice i Selski Potok. Kanjon Brusnice je relativno lako proći, tj ima svega par abzajla (u zavisnosti od količine vode u njemu), ostalo se pažljivo hoda i odpenjava. Na dnu kanjona je malo peščano ostvrce gde možete sačekati čamac da vas vrati do brane u B. Bašti. Tih 24 km vožnje čamcem su lepi sami po sebi i bez impresija samog kanjona. Zajedno su kompletan doživljaj. Opet moram preporučiti oprez jer se na vlažnim i mahovinom prekrivenim stenama lako oklizneš (što se jedared meni desilo, bolela su me rebra 2 meseca posle toga), a to nije dobro mesto za povrede. Prolazak kanjonom u zavisnosti od vaših veština i prikladne opreme može trajati nekoliko sati ili par dana. Selski Potok je totalno druga, uglavnom tehnička priča, bez preteranih orijentacijskih problema. 800 m. vertikalne razlike koju skoro u kompletu prelazite u abzajlima (spuštanje po užetu), ako imate sreće po koji put i kroz vodopade čija temperatura ne prelazi 10 st. Stene su na nekim mestima razmaknute svega par metara i voda koja se skuplja u tim "uskim grlima" zna da bude silovita. Završetak kanjona nije kao u Brusnici na ostrvcetu već užetom silazite direktno u Drinu, što opet znači da mora dole da vas čeka čamac, u protivnom imate šansu da plivate preko 20 km.. Do sada je registrovano samo par prolaska kroz taj kanjon. Ukoliko se odlučite za neku od ovih avantura, obavezno se javite rendžerskoj službi u nacionalnom parku, da vam daju informacije o trenutnom stanju padavina i lokalnog terena. Ako vam preporuče da to ne radite, poslušajte ih, poznaju teren i imali su više akcija spašavanja iz Brusnice do sada. Zaseok "Knezovi", poslednja kuća po neka puhara.. i još jedan spektakularan vidik. U povratku svratite do "Bilješke stene", još jedan vidikovac, ovog puta na kanjon prema severo-istoku. Tara, Bilješka stena.kmz gde je i poznata kućica koja je poslužila kao scenografija za poznati domaći filim "Ptice koje umiru pevajući", ili tako nešto.. Ex-man: ček bre da i ja nešto uslikam, kad me pitaju unuci gde sam bio.. U nastavku treka, umesto da se kroz kanjon Dervente spustite na Perućičko jezero (i odatle opet asfaltnim putem vratite na Mitrovac), preporučujem prečicu koja iz Dervente vodi na vidikovac Banjska Stena, neće te se pokajati.. Tara, Banjska stena.kmz i odatle na Mitrovac na Tari i prema smeštaju. Ako vam se zavrtelo u glavi od bezbrojnih vidikovaca i utisaka, trebate znati da je to mali broj impresija koje Tara može da vam pruži, ali za početak da vas zainteresujem.. Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/

Ti si naš heroj ulice, gledaj da se vratite kući celi ti i motor, ima on još da drnda makadame...

Ploce-Veliki_Strbac-Mali_prilaz.gpx Miroc-dva_kruga_bike.gpx U prilogu, nadam se da će pomoći. Deo puta od Miročkog platoa prema Malom Štrbcu je dosta zarastao sa puno malih putića gde moraš pažljivo birati, verovatno ste tu zabasali. Sa tog putića se skreće stazom prema vidikovcu na Malom štrbcu, istom stazom se vratiš nazad na "glavni" put (samo laki motori do 100 m. pred vidikovac), i nastaviš prema kući koja pripada nacionalnom parku ili Srbija šume. Od te kuće do vidikovca na Velikom Štrbcu je 5 min motorom, ali objasniće ti bolje šumari. Šumari malo kenjkaju što se ne najavljujete, ali kad vide da niste šumokradice, lovokradice, stalagtiti-kradice itd, brzo se smire. Pozdrav. Milanovac-Miroc-Tekija.gpx

Operacija uspela, pacijent još živ. Impresije uskoro na http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/104261-srbija-bez-asfalta/ Može lock.

Samo bolje gume, lepo vreme (izbegavaj kaljuge), i no problemo http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/104261-srbija-bez-asfalta/page__st__20

Evo par trekova umerenih težina sa još jedne lepotice zapadne Srbije. TARA! Ova planina svakako zaslužuje posebno mesto u ovoj priči (istorijski, po lepoti, osećaja moći koju ostavlja, enduro mogućnostima..), pa bih se tu malo zadržao taman toliko da vas ne smorim. Mene za Taru vezuju razne uspomene iz srećnih i nesrećnih vremena moderne Srpske istorije i ma kakve bile okolnosti i razlozi boravka, uvek sam morao da se divim i respektujem ovu planinu. Pre nekoliko godina (posle duže pauze), sam je ponovo posetio sa grupom drugara biciklista, postavili šatore na livadi / platou kod zaovinske brane i u par dana izvozali nekoliko gore pomenutih trekova i proveli se za sve pare. Računajući naravno i gulaš u kazančetu. Ovog puta smo se smestili u privatnom smeštaju u okolini jezera Zaovine. Za 6 do 10 eu, dobijete lep i čist apartmanski smeštaj. Priču započinjemo jednim kraćim trekom od 50-tak km, izgleda kratko ali pošto svake čas staješ, slikaš ili razmišljaš o varijantama prolaska, dan brzo prođe. Jedna od raskrsnica... I nova dilema: ko uđe kajaće se, ko ne uđe kajaće se.. Ovo bi mogla da bude i slika na nekom desktop-u.. Krčenje puta.. Ex-man na jednom od vidikovaca: "Samo vas gledam i mislim dokle ćete"... (Ispod je B. Bašta) I kada od Kaluđerskih bara prođete kanjon Rače (ostane sa vaše desne strane), bilo bi dobro da svratite na Sokoline, tu je pogled na kanjon Rače odličan. Tara, Sokoline.kmz Sa "glavnog" puta morate skrenuti stazom u četinarsku šumu (mogu i motori), nekih par stotina metara na jugo-istok, gde izbijate na ovakav vidikovac.. Kroz kanjon Rače sam prolazio par puta, bez preteranih težina, lepo iskustvo. Na dnu kanjona par km pre nego što naiđete na manastir Rača, postoji stenoviti skok u kome su postavljene fundirane šipke kao gazišta kako bi se moglo popeti / sići. Postoji priča koja kaže da su pred-ratni kraljevi pitomci kao deo završnog testa imali zadatak da prođu kroz ovaj kanjon, kako bi dobili titulu oficira vojske kraljevine Srbije. Poprilično sam sklon da poverujem u to, sobzirom da su i neke druge naše jedinice u skorijim vremenima, se vodile tom tradicijom kao delom specifične obuke. Ponovo kroz šumu prema naselju Sekulići, pored nove zadužbine jednog medijski poznatog Srbina.. U smiraj dana prema smeštaju. Nastaviće se.. Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/

Na kraju asfalta (malo posle skretanja sa glavnog puta), je kuća bivšeg domara Dobri-ja. Tu ima i proširenje gde se mogu ostaviti auti (i prikolice), kako se ne bi lupali a izaći gore motorom je uživanje. Ako neko kojim slučajem dolazi i omrkne, neka se javi na moj br. 0698401460 kako bi mu pošli u susret da ne bi zalutao..

Zadnjih par km je dosta džombavo, nije za niske aute, ja sam pažljivijom vožnjom ranije izlazio Jugom, ali ne bih preporučio ništa niže od Golfa II... Kramponke?, dobro je imati jer na livadama oko doma ima i blata, možda par prelaska potoka, ali u načelu je teren okolo dosta tvrd, pa se verovatno može proći i sa plićom šarom. Kako i koliko rizičan? Kolika je ta deonica?

zarko1983 Planirao sam muvanje oko Velikog i Malog Krša, Deli Jovan-a, i naravno samog Stol-a, ne više od 60 do 70 km dnevno. Jesen je posebno lepa u tom kraju, ko da si u razglednici. Ako poznaješ teren dođi, ako ne, kaži gde ti odgovara da te neko sačeka. B@ne Ja se neko vreme kolebam da li da uzmem motor ko tvoj, pa bi bilo dobro da nam se pridružiš (kad možeš), i malo te proispitam za detalje.. Vozac Relacija Bg- Pa- Bor - Veliki Krivelj do skretanja za B. Stol ima oko 260 km iliti 3.5-4 h (moje), vožnje. Možeš smanjiti kilometražu ako ideš preko Žagubice i Jasikova, ali vremenski traje duže..

Polazak u petak po podne (ima da se gusla do tamo), povratak u nedelju veče. Na žalost sva tri mesta za transport motora su puna, ali te možemo sačekati negde tamo u lokalu ako odlučiš da dođeš motorom. Teren je takav da nećeš zažaliti.

Ex-man, Karlo i ja idemo da prašinarimo u po Homolju za vikend. Spavanje u pl. domu na Borskom Stolu: Borski Stol.kml Svi su dobro došli.

Još jedan Homoljski biser, ali malo ozbiljnijih težina. Krenete od sela Ždrelo (Bg - Požarevac - Petrovac na Mlavi - Ždrelo), postoji jedno magično mesto na kraju sela, u okviru terena bivše kasarne a sada je tu dom izviđača. Ravna livada sa četinarskom šumom ispred montažnog objekta. Možete doći bilo kojim vozilom (i naravno motorom), postaviti šator između četinara ili spavati u domu uz dogovor sa domacicom. Evo tačne lokacije: Ždrelo, mesto za šator.kmz U slici.. Od doma krenete trekom na istok iza montažnog objekta preko kraške livade prema šumi, tu obratite pažnju na par paralernih varijanti kako se ne bi zagubili ali manje-više sve vode u isti obrasli kanjončic... dok malo ne dobijete visinu, a onda nastaje čarolija.. Puteljci.. I patuljci... Karlo u dubokom kolo-tragu pokrivenim lišćem ispituje opasnosti.. Neke obilaziš, a neke se bogami i preskaču.. Kad izađete iz šume "treset", put se unormali.. I tako do mesta sa romantičnim nazivom "Debeli Lug", inače centrom drvne industrije u tom delu Homolja. Postoji čak i ispostava šumarskog fakulteta u čijem smo objektu i prenoćili jer smo procenili da smo dovoljno pukli da taj dan. U toku silaza iz šume treset prema Debelom Lug-u je počeo da nas hvata sumrak (tu sumrak ima posebnu tamnu boju), pa smo požurili i zbog lošeg svetla nemam slika, ali obratite pažnju, taj zadnji deo je dosta zahtevan i na momente strm. Sutradan, odmorni i najedeni, smo probali alternativnu varijantu povratka koja mi se činila izvodljiva (kao na googlu ima neki putić..), ali u praksi to izgleda ovako: pa smo junački ustuknuli i vratili se na magistralni put Debeli Lug - Blagojev Kamen - Kučevo, i iz Kučajne uhvatili trek na jug: gde smo se posle nekog vremena ukrstili sa prednim trekom i istim vratili u Ždrelo. Karlo: ček bre da progunem kupus.. I na kraju zaslužen odmor u toplim izvorima spa centra Ždrelo (ranije je bila kaljuga gde prvo isteraš prasiće pa se onda ti uvališ, a sada je fensi uređeno mesto za gasterbajter-e). Nastaviće se.. Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/

Evo još par Homoljskih trekova, prvi je umerenih težina i obilazi nekoliko jama, tj speleo objekata (ništa se ne sekirajte u neke od njih se bukvalno može ući do nekle motorom), a drugi je zahtevniji i duži, taman toliko da smo procenili da je pametnije prespavati u Debelom Lugu. Ambijent je fanstastičan, mi smo vožili u jesen kada je ispod nas šuštao debeo sloj opalog crvenog lišća a oko nas bogate guste šume. To je meni u par slučajeva prouzrokovalo propadanje u skrivene i lišćem pokrivene duboke kolotrage i pad sa motora ali sam prošao bez posledica. Da stvar bude interesantnija oba pada su bila na istom mestu, samo u suprotnim smerovima. Elem, prva turica polazi od Vitovničkog manastira, do njega se stižete putem Požarevac - Petrovac na Mlavi i na izlazu iz Petrovca skrenete levo uskim putem za Kučevo. Posle nekoliko kilometara odvaja se desno put za selo Melnica i brzo ste na polaznoj tački. Pošto smo bili u stisci sa vremenom, nismo se previše bavili manastirom ali koga zanima interesanto je pročitati: http://www.vitovnica.com/manastir.html Od manastira idete makadamom kanjonom na istok i vrlo brzo ulazite u bajku. Pogledate gore... (foto Karlo) A par pažljivih okica vas gleda od dole.. sorta "DODŽ" (domaća obična džukela), intelektom dominantan nad čistim rasama Hajdučna pećina, sa "glavnog" puta se skerene desno i slabo vidljivim stazom preko livade do pećine. Ništa naročito ali kad smo već tu... Pa vožnjom kroz razglednicu.. Do Pogane pećine... Istaživač Karlo.. do Pogane se skoro može doći motorom, ko je uporniji može i unutra. Unutar pećine na jednom mestu je i malo jezerce iz koga lokalno selo vuče vodu (za piće ili samo kao tehničku?). I dalje do najveće pećine Ceremošnja, koja je na žalost bila zatvorena pa smo se malo promuvali okolo.. parking ispred pećine, ima i kafana.. Stara "homoljska" kuća.. i pali nazad na početnu tačku. Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/

Petak veče iz bg-a, spavanje u pl. domu pod Babinim zub-om. Subota: Midžor i okoliš + malo stazom oko B. zuba Nedelja: topli do prema piljskom, krvave bare, ako može da se prođe prema dojkincima, i nazad u topli do prema B. zub-u (ako ne nazad istim putem), ili od bara grebenom dole prema jezeru ako nije puno mokro.. Nedelja veče, pali kući (neko mora i da radi) Poz.. Kad, gde , kako? Zašto neću ni da pitam.

Ex-man, Karlo i ja idemo na Staru Planinu za vikend. Svi koji vole blato i prašinu su dobrodošli..

Evo još jedne (tj. dve), popularne Zlatiborske ture. Manastir Uvac i manastir Dubrava. Prvi deo ture je lep krivudav asvalt, popularan među onim delom nastranih motordžija koji nemaju velike točkove i krampone, sve malo do posle skretanja za Tornik, gde asfalt ustupa mesto makadamu i većina završava tj, okreće nazad a enduro motori nastavljaju.. Oba su lepa, naročito u drugom delu ali mi je Dubrava nekako lepša, sunčanija i za nijansu čistije mesto. Lep krivudav asvalt, sve do ove raskrsnice (skretanje za Tornik sve već prošli).. onda ulazite u lepotu... Put prema manastiru Uvac je na momente malo džombav ali mirnijom vožnjom nema problema.. Manastir Uvac: Srednjovekovni manastir (XII-XIII vek), zadužbina Nemanjića, porušen 1691 godine. Pod ruševinama proveo 300 godina. Obnovljen 1989. godine i od tada ponovo ima bratstvo. Smešten je u kanjonu reke Uvac, 25 kilometara jugozapadno od Zlatibora.... Primetićete da je krovna šindra napravljena od drveta u starom stilu.. Blizu je dno kanjona, malo svetla, malo naroda i dece koje sede sa strane. Mlađi pop se pojavi iz nebuha, odmeri nas onako prljave i skloni se sa strane (valjda da se ne približava antihristima..). Hteo bih da upalim sveće za svoje drugare koji više nisu sa nama, vadim pare i pitam "pomoz bog, jel dole za mrtve"? - A ? - Jel gore za žive a dole za mrtve?, ponavljam pitanje.. - Ma pali de oćeš..., preko ku..a će pop. Vidim da smo mu onako prljavi verovatno na smetnji, verovatno razmišlja dal će morati da ćisti za nama ili smo ga prekinuli u priči sa lokalnom snajkom, palim sveće i ignorišem ga. Izgleda da se nismo uklopili u ova očekivanja. ispod manastira je mala ekonomija, baštica i par polu-napuštenih kuća.. Vratismo se nazad do odvajanja za manastir Dubrava i lepim putem dalje.. Put je uglavnom dobar, ne previše širok sa sitnim šoderom i na momente dobar za driftovanje.. što je Karlo obilato koristio. Manastir Dubrava na vidiku.. malo više o njemu na netu: http://www.vizijadan...om/dubrava.html Nekako je uređeniji, sunčaniji, monahinja koja ide okolo i čisti, dalje bolji utisak od manastira Uvac (ili se meni nije svideo pop..) Popili guaranu, naslušali se tišine i pali nazad.. U povratku na Zlatiborski plato malo odmorili .. i svratili na Tornik, kafana ne radi, nigde nikoga.. probali da vozimo par staza na planinski bicikl, ali je bilo previše raskvašeno za moj ukus.. i tako se vratili nazad.. Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/