Dogovoreno! Sledeći tereni (posle Tare), su nam verovatno Trem i Sićevačka klisura (tebi poznati), i Goč-Željin-Stolovi-Čemerno. Ako dolaziš na Cross Challenge možemo preciznije. Poz..

Meni je kad izađem iz 4 zida sve lepo, posebno na planini. Problem sa Jelicom je što je to vožnja uglavnom zatvorenih vidika, tako da je ono nekoliko vidikovaca još dragocenije. Za bolje vozače (one malo extremnije), bih preporučio stazu koja od kafane "Dom" u Ovčar Banji vodi prema vrhu Kablara ispod centralne stene i tkzv "Isposnice Sv. Save". Za mene je to još daleko...

http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/104261-srbija-bez-asfalta/page-2#entry1679275 http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/104261-srbija-bez-asfalta/page-3#entry1680149

Par filimića na predhodnu temu: http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/76767-domaci-video-sektor/page-3#entry1740611

Ovčar Banja - Jelica

Jelica se pokazala kao tvrd orah (voćka čudnovata, zamalo zube polomih..), sa više problema nego što smo očekivali. Očigledno da u enduro vožnji brda ne moraju da budu visoka da bi se namučili. Od Ovčar Banje presečete magistralu kod oznake za manastir Preobraženje gde se nismo zadržavali. Posle par krivina isti ostane sa naše desne strane a mi nastavljamo dalje pešačkom stazom. Da bi izašli na plato ispred manastira Sretenje. Uredno, čisto, ispeglano... Na mene je ostavio lep utisak. Odatle uskim asfaltom prema selu Dučalovići i makadamom do vrha Ovčara. U silasku sa Ovčara ponovo sistemom uskih krivudavih puteva prema selu Zeoke i posle njih ulazite na greben Jelice. Isti se pruža smerom severozapad-jugoistok i manje-više nema preteranih orijentacijskih problema. Ono što jeste problem su velike količine granja i stabala preko našeg smera kretanja.. Na nekim mestima je morala da radi motorka. Malo odmorismo, da vidimo gde smo i kuda ćemo.. I dalje u nove radne pobede. Posle par sati borbe sigosmo na vrh Jelice. Karlo istažuje nastavak grebena Jelice.. Manjak entuzijazma je presudio i komisijski donosimo odluku o povratku na poznati teren. U suprotnom smeru sam izmislio novu disciplinu, zove se "Ko će jače da udari glavom u balvan"? Mrtva trka.. U Banju se vratismo lepim makadamom koji silazi prema kampu na stari deo magistrale. Za razliku od npr. Homolja, gde je drvna građa bila zalegla kao posledica naleta leda, ovde su cela stabla bila izčupana iz korena, verovatno silom vetra. Četinari inače imaju relativno plitak koren, pa na trdoj podlozi vetru nije preveliki problem da iste izčupa i baci na livadu ko da su čačkalice. Od koga je, dosta je. U kafanu da nadoknadimo tečnost i kući. Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/

Ovčar - Kablar - Jelica Ovčar Banja je oduvek bilo dobro mesto za provod. Kao klinac, pre vojske i studija sam dolazio sa društvom šinobusom iz Kruševca (to i dalje smatram mojim gradom), truckajuči se na relaciji Vr. Banja - Kraljevo - Čačak - Ovčar Banja, po nekad bez para za kartu i hranu, nadmudrujuči se sa kondukterom (što na par vagona nije bilo lako). Bili smo mladi i ništa nije teško, svako odelo dobro stoji, svaka rana manje boli... Danas se toga sećam sa setom, duboko nespreman da sebe stavim u sličnu poziciju. Konformizam nam je uzeo najveće adute koji bi mogli da omoguće avanturu, makar ona bila u komšiluku. Ja u Ovčar Banju navratim po nekad, ne toliko da se penjem po poznatim stenama, koliko da se vidim sa poznatim ljudima i popričam po koju. Ovog puta smo napravili kombinaciju nekih aktivnosti koje su nam dovoljno konforne da budemo opušteni, a opet nekima od nas nove, da im srce zaigra. Za početak dana smo Karla provukli kroz lakšu popularnu alpinističku smer, za Ex-mana i mene tek tolko da vidimo da smo živi a za Karla da omiriše ukus nove avanture. "Živ sam, živ!!" "Ništa se ne sekiraj, sve će tebi čika Ex-man da objasni..." Put na Kablar seče glavnu magistralu i lepim prašnjavim makadamom dobija na visini.. Staza je dobro obeležena, ne mo,ž promašiti.. Osim ako možeš ? Par ovakvih deonica... I brzo, eto nas na vrhu. Meandri Morave. Pozicije ostalih vrhova i brda u odnosu na tačku gde se nalazimo.. Na vrhu smo se našli sa Hakalom iz Čačka.. koji nas je spustio na drugu stranu, samo njemu poznatim stazama i puteljcima.. Popili pivo, popričali.. (hvala Hakala !) Današnju vožnju završili ispred Planinarskog doma "Kablar", gde smo i noćili.. Ima tu još mesa za dobre vozače (samo nisu tu..) Nastaviće se.. Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/

Ja sam ostao bez "teškog" motora, pa bih molio organizatore da me prebace u "C" klasu. Moram li ponovo da popunjavam prijavu i dajem podatke?

Kupujem štitnik hladnjaka za wr400f, plastični ili alumininijumski. Može i samo desni.

Kablar, Ovčar i Jelica... Banja - Kablar vrh.kmz Banja - Ovčar - Jelica.kmz

Bio davno ali još pamtim detalje. Meni je za 45 dana u Peru-u trebalo 2.000 US (od toga 1.250 za avio kartu Bg- Rim-Aruba-Lima i obratno, peške, ranac na leđa). Peru nije skup, posebno ako ne spavaš u sega mega hotelima i hraniš se tamo gde i narod. Ako ima šeme da prebaciš i vratiš svoj motor za pristojne pare, mislim da je to bolja kombinacija od kupovine. Limu izbegavajte koliko možete, kriminal i pljačka gringosa su osnov preživljavanja u starom delu grada a novi deo (ko da si u Cirihu), je dosta skup. Totalno druga priča je u provinciji. Preporučujem Huaraz i okolinu. Obala uz Tihi okean nije posebno interesantna (džada, kontrolni punktovi i pesak..), ali Cordillera Blanca je doživljaj. Iz Arikipe za Puno voziš kroz pustinju (mesečev pejzaž ali ima i visokih vrhova okolo pa nije monotono), preko 4,000 m. visine i to traje poprilično. Puno je na obali Titikake pa tu onda imaš i klasičnog turizma (ploveća jezera, hranjenje kondora itd..). Kusko je pun turista pa su i cene veće, za Maccu Piccu preporučujem da ne idete železnicom do kraja (klasična turistička tura), već siđete ranije pa uhvatite Inca Trail. Tu vam treba 3-4 dana sa svom opremom na leđima, ali je stvarno doživljaj. Vecinu treka mogu da pređu i lakši motori (ako nisu uveli zabranu jer spada pod nac park..). Argentina. Istok i centralni deo su monotoni, prostranstva su ogromna. Preporučujem da idete na zapad prema Mendozi, tu je konfiguracija terena mnogo interesantnija (i zahtevnija). Priđite Akonkagvi koliko god možete motorima, teren je suv i peskovit, ima dosta vetra. Ja sam tamo imao problema sa respriratornim sistemom (plućni edem), pa mi nije ostalo u najlepšoj uspomeni, ali okolina je spektakularna. Srećno.

Zajeban brdski turizam, posebno u ovim godinama. Akcija gotova, više na "Srbija bez asfalta". Može lock.

Sledeći dan smo skočili do srca Lazarevog kanjona (postoji prečica sa puta).. Skretanje za stenu Slon.kmz Sa "glavnog" puta se dolazi na usku stazu koja prolazi pored stene tkzv "Slon"-a, i ide dalje prema pećinskom sistemu Vernjikica. Imao sam prilike ranijih godina da me ekipa drugara speleologa sprovede kroz deo sistema i to bi unajkraće moglo da se opiše kao Ali-babina dvorana, puna blaga (ali ne onog konvencionalnog na šta svako od nas pomisli), već ukrasa koje nam je priroda pravila milionima godina. Posle provlačenja kroz dosta uske prolaze (barem za mene malo kabastijeg), dođete u veliki prazan prostor gde vam trebaju ozbiljna svetla da bi shvatili gde se nalazite. Zamislite dvoranu zapremine Hale 1. Bg sajma (ne tako pravilnog oblika ili odprilike). Jeste li zamislili?............... Ne, ne, ajd ponovo, stvarno zamislite.. Taj ogroman prostor je ukrašem raznim nakitom (stalagtitima, stalagmitima), a pored glave vam proleću uznemireni slepi miševi. A sad, zamislite par takvih dvorana postavljenih jedna iznad druge........ Ludilo. Koga više interesije evo linka: https://www.google.rs/search?q=vernjikica&biw=1280&bih=859&tbm=isch&tbo=u&source=univ&sa=X&ei=7k46Vcv-PIHmywPFzoAI&ved=0CCcQsAQ Elem, da se vratimo u kanjon, pored stene ide pešačka staza.. koja nema svuda ogradu (u stvari ima je samo na jednom delu od 50 m).. gde prolazite kroz interesantne morfološke oblike. Na nekim mestima ima i stepenica, što nije uvek zgodno za motor, pa pripazite, dole je poprilično duboko... U steni Slon-a ima nekoliko alpinističkih smerova. I svi su moji Staza prolazi kroz travu u podnožju vertikalnog dela stene. Ima li lepog bilja, čak i endemskih vrsta.. : http://www.srbija.travel/priroda/spomenici-prirode/lazarev-kanjon/ Ok, dosta turizma, idemo dalje.. Od Sela Zlot nastavite magistralnim putem pema jugu, i ubrzo se pojavi kupa Rtnja, još uvek pod snegom.. Ali brzo se skrene desno u brdo (vidi trek), malim kanjonom koji te vodi na visoravan.. Od izvora tri putića.. Opet prilika da operete noge (ako treba)... Da bi došli u deo koji je tek napustio sneg ali ne i voda i šta uz nju ide. Tu smo se malo pomučili ali je vredelo. I evo našeg usputnog cilja: Zilotski manastir u sred Homoljske vukojebine.. Manastir je ženski, glavna sestra je izašla pred nas, ponudila i ugostila a ostale su izašle kada su se uverile da nismo antihristi. Manastir je bez struje, skoro su napravili sebi (uz pomoć donacija), tekuću vodu. Dobili bistre vode, čaja i kolača a najvrednije porciju razgovora. To je onaj ozloglašeni manastir koji je prošle godine organizovao kamp za decu gde su iz obučavali da budu teroristi, verovatno ste to čitali u novinama? E pa nije baš tako... Pošto su se izdvojili od SPS-a (Srpske Pravoslavne Crkve), isti su učinili sve da ih satanizuju i odbiju od naroda, pa i sa takvim medijskim tekstovima. Svako ima svoju verziju istine, obično stvari nisu ni crne ni bele. Moje je da poštujem tuđi izbor. Odmoreni nastavismo dalje.. ostaci starih ćumurana. Ex-man: ček bre da piš..., ovaj da slikam. Dan se produžio a mi zabasasmo na dosta raskvašen deo sa preprekama. Koncentracija u full-u, debla i grane preskačeš kratkim dodavanjem gasa i pomeranjem dupeta pozadi.. Sve dok mi koncentracija na trenutak nije opala i završim sa licem u bari. Ustanem, opipam se, osim što boli ruka izgleda sve ok (nosio sledećih 7 dana langetu). Kad posle nekog vremena izađete na "glavni" put, isti vas odvede na Veliku Brezovicu. To je verovatno najveća livada u Srbiji, korišćena u sklopu poligona Pasuljanske livade za vežbe altiljerije VS. Na kraju livade (prema zapadu), stanemo da odmorimo i natankamo mašine I sistemom lepih šumskih puteva do vodopada "Prskalo". Zbog bogate koncentracije kalcijum-karbonata (CaCO3), vodopad sam sebe formira, pa se povremeno i uruši pod sopstvenom težinom.. Vladin DR 350, odlična mašina, samo je vlasnik malo opušten sa opremom... Ajde bre, oladi mi se kavurma... Levo za Resavsku pećinu, desno za Lisine.. Kratak spust prema Lisinama.. I završnim lepim putem do kafane.. Trek preporučujem svima ali je dobro ako se malo osuši, tada bi mogle i veće mašine. Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/

Moj br. je 0698401460 salji sms, kad vozim nečujem..

Tako je, ali treba biti normalan i voditi računa posebno ako si alergičan na ubode insekata, onda nema problema. Uglavnom kod ljudi postoji odbojnost i gađenje prema svemu što gmiže a još više prema otrovnicama. U stvari mi smo na njihovoj teritoriji a ne one na našoj i tako se i ponašamo. Ja sam sa gmizavcima u prirodi imao dosta susreta i uglavnom ako ne galamiš i ne uznemiravaš, one te kuliraju. Jednom mi se desilo da sam skoro sat vremena sedeo u jesenjoj travi a da je na nepun metar od mene bila šarka (Vipera berus. jesenje sunce, uživancija, sklupčana u krug, u njenim kamuflažnim bojama), i da se ista uzbunila i šmugnula u žbunje kad je moj partner planinar zagalamio 10 metara od nas. U stvari one se nas boje više, sa razlogom. I da, jedared je moja žena na nekom planinarenju sela na škorpiju. Kad se ustala, drala se 10 minuta bez razloga, škorpija je bila totalno preparirana spremna da je staviš u knjigu.. Rekao bih, dosta surova ali brza smrt.

Super odlično, samo nam je ograničavajući faktor prevoz malih motora (mi imamo 3 mesta na prikolici), a za velike to i nije neki problem.

Preko vrha Ovčara i Zeok-a pa grebenom do Brezovice ili Petnice (ako uslovi dozvole), i nazad, samo da nehvatamo asfalt.

Platiš pivo, dobiješ krug

To bi bilo odlično, samo ne znam koliko ćemo se zadržati na Jelici (planirano za nedelju)..

Ex-man, Karlo i ja idemo u Ovčar Banju za vikend. Malo enduro, malo planinarenja, više piva i kuliranja. Spavamo ili u "Dom"-u u Ovčar Banji ili u planinarskom domu Kablar, kod manastira Nikolje. Ko je zainteresovan, dobrodošao.

Istočna Srbija je čudo. Priroda se baš potrudila a zapostavljena privreda je taj deo naše zemlje "sačuvala" za enduro avanture. Naravno da bi mi više prijalo da turizam i čiste tehnologije cvetaju i narod bolje živi ali znajući našu ekološku svest i gledajući "moćne" državne sisteme kao što su RTB Bor i Majdanpek koji izvlače resurse koji odlaze netragom a ostavljaju jalovinu, devastirane površine i osiromašena sela... mislim se, bolje i ne zaslužujemo. Nekoliko glavnih putnih pravaca sa severa i zapada zalazi u ovu čudesnu teritoriju gde su vukovi, divlje svinje, jeleni i sitnija divljač skoro domaća, lokalne vradžbine ne samo turistički milje već generacijama ukorenjena verovanja a ljudi koji tu žive dobri i gostoljubivi ko "domaći vruć leba". U skladu sa već toliko puta potvrđenom teorijom da što manje imaju, više ti daju (i obrnuto). Kako god, učinkom već pomenutih činioca, za istočnu srbiju vam treba 4wd vozilo ili enduro motor čak i na glavnim magistralnim putevima a kamoli na sporednim ili ne-kategorizovanim (šumskim), puteljcima. Ovog puta smo vezali par trekova koje smo vozili ranije sa dodatkom malih Homoljskih pikantnih začina i detalja u koje sam od ranije želeo da zavirim. Krenuli od Lisina, bajkovitog mesta ušuškanog u senci Beljanice, pratili kanjon reke Resave (gledajući uzbrdo, to je levi kanjon), i kombinacijom boljih i lošijih makadama došli do Lazarevog kanjona i sela Zlot, gde smo noćili. U tom pravcu tura je oko 70 km, prilično relaksirajuća i bez ozbiljnih tehničkih detalja što vam daje dovoljno vremena da upijate sve ono što ste možda u betonskoj džungli zaboravili da postoji. Kanjon reke Resave, put je odličan. Kada izađete iz kanjona, put se račva na više strana, mi idemo na istok. Na par mesta je mesto puta nabujali potok, da se ne opustite previše. Pumpa je trenutno van funkcije, verovatno zbog istakanja goriva Na prevoju gde smo dotakli 900 m visine ima i po nešto snega.. ali potencijalni problemi se pojavljuju tek u šumama dubokog severa. Da smo došli 5 dana ranije, ne bismo prošli. Na platou gde počinje (ili završava, kako za koga), Lazarev kanjon, izdvaja se tkzv "Mikuljski krak" istog, pa reko ajd da pogledamo.. Posledice velikog leda koji je zimus pogodio ove krajeve će nas pratiti svo vreme puta i u nekim slučajevima nas naterati da na kratko menjamo putanje. Ovde je morala da radi testerica.. Glavni krak Lazarevog kanjona se nadzire.. I evo ga, sa jednog od popularnih vidikovca neposredno pre silaska u Zlot. Rešili smo da kanon pogledamo i sa druge (južne), strane gde inače ima znatno manje saobraćaja, i uputili se slabo korišćenim šumskim putem... Opet problem prolaza (al, na muci se poznaju junaci..) do livade gde kanjon postaje uvala i kraško polje. "Ja sam jako stara, čekala bih te i u tvom budućem životu.., al me ubi led.." Dame i gospodo: Lazarev kanjon ! Priroda se budi.. Livada za kuliranje i Ex-man. Nekako su "legli" jedno drugome.. Još jedan polomljeni "kruškarnik". Posle odmora za telo i dušu, vratismo se nazad u Zlot, gde smo noćili u lokalnom Planinarskom domu u selu Beljevina. Gostoljubivi i pristojni momci. Imali smo ceo dom za sebe, pa smo uteralil i ljubimce. Nastaviće se... Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/

Tek sad videh post.. jeb,ga Sve pohvale organizatorima, uključiću se (nadam se), sledeći put.

Drago mi je da vam se sviđa. Kad mi prezdravi ruka za koji dan (posledica munjevite reakcije mog zmijskog tela u panterskih pokreta u jednom blatnjavom detalju..), staviću detaljniji opis ture jer ona to sigurno zaslužuje.

Beljanica (Lisine) - Zlot (Lazarev kanjon) - Mikuljski kamen - Velika Brezovica - Lisine

Beljanica (Lisine) - Zlot (Lazarev kanjon), - Mikuljski kamen - Velika Brezovica - Lisine Za sada samo trek i par slika a kada budem mogao da kuckam po tastaturi (još boli ruka od pada), i malo duži opis ture. Kako god, vožnja je ZA SVE PARE! Beljanica, Zlot.gpx