A u stvari, najbolji izbor je na: www.stazeibogaze.info

Kada mi nestanu ideje (ili sam lenj), ja gledam na http://freebiking.org Tu ima svašta, pa ponešto i za nas. Sa terenskim gumama, dobar deo tih biciklističkih trekova bi mogao pređeš sa tvojim motorom.

Kanjon Komarnice - Duži - sedlo - Žabljak (oko 50 km + 30 km do nazad u Komarnicu) Još jedan sličan trek, samo do sela Duži (kod groblja), skrenete na sever i preko sistema vrtača poljskim (manje-više vidljivim), putevima ponovo izbijete na asfalt Durmitorskog kruga. Odatle u Žabljak na pićence i nazad magistralom prema Šavniku i dolini Komarnica. Malo planinarenja dolinom Komarnice, čisto da se podsetim.. Kamp se probudio.. magare je spremno.. Istim putem do sela Duži, odatle na sever u brda. Crna Gora je stvarno čudo, na tako malom prostoru toliko vukojebina. Asfaltom nazad u dolinu Nastaviće se.

Ubi vrućina, al nekako se izborismo. Izveštaj na starom mestu, Može lock.

Kao i svi luzeri, ovih dana sam uglavnom na poslu. Na sreću vikendom nekako uspem da pobegnem iz vrelog, stresnog i prljavog grada. Ipak mi se čini da ću sredinom avgusta imati slobodnu nedelju, pa će je verovatno provesti u Prokletijama (malo sa Crnogorske, više sa Albanske strane). Tura iz naslova nije nova, mislim da je više članova ovog foruma prošlo istu pa bih hteo da uhvatim nešto od enduro mirisa dok nisu sve asfaltirali po planinama. Ako ima zainteresovanih, biće mi drago da se družimo. Potreban je enduro motor (sve klase ulaze u obzir), kamp oprema i entuzijazam.

Hvala na pozivu, el odgovara subota veče, ako nas ne ubije vrućina i teren.?

Ex-man, Karlo i ja idemo da prašinarimo po Čemernu ovog vikenda. Spavamo verovatno u Mataruškoj Banji. Ko je zainteresovan, dobrodošao.

Kamp Razvršje, iz Žabljaka par km prema skijalištu Savin kuk i desno. Prvi kamp (ADAC), levo šatori 2 eu, kamp kućice (čista posteljina sve ok..), sa dva kreveta 5-6 eu po osobi. Wirelles, čista kupatila, topla voda..

Kanjon Komarnice (Durmitorski masiv), - Duži - Boričje - Plužine - Sedlo - Grabovica - Komarnica, oko 110 km. Kanjon Komarnice je malo dislociran od glavnih turističkih puteva koji gravitiraju od i ka Durmitoru, pa nije toliko poznata turistička lokacija, po mom mišljenju nezasluženo. Da bi tamo stigli imate dve varijante: - Putem Žabljak - Trsa, gde sa durmitorskog sedla (cca 1.900 m), siđete levo u uvalu koja se zove "Dobri do", ranije poznata po velikim stadima ovaca koja su se tu gajila, sada na žalost samo nekoliko katuna i poneki letnji kamp. Odatle planinarskom stazom (možda bi neko od hard-enduro sekcije tu zabilistao..), prema selu Komarnica oko par sati hoda. - Putem Žabljak - Šavnik (ili obrnuto), i nekoliko km pre Šavnika imate odvajanje za Komarnicu. Najveći broj motorizovanih posetilaca bira ovaj način pristupa. Ja sam se pridružio prijateljima na godišnjem alpinističkom kampu, ali ove godine više da pijem pivo, podjebavam i vozikam se okolo nego da se penjem po zahtevnim stenama do 700 m visine. To je uglavnom rezultat prestanka aktivnog treninga uzrokovan povredama i skorašnje operacije kolena (a možda čak mojim godinama, viškom kilograma i padom morala..). Ali me to nije sprečilo da uživam u drugim aktivnostima, pa vam prenosim deo za koji verujem da ćete biti zainteresovani. Zadnja kuća u dolini prema Boljskim Gredana, naš mali kamp. I naš čuvar. Pošto bi ovo trebalo da bude opuštena tura, nisam žurio. Naspavaš se lepo, popiješ prvu kafu, popričaš sa poznatim i nepoznatim ljudima, doručkuješ, popiješ drugu kafu, razvlačiš se malo... I konačno kreneš. Prema ulazu u dolinu. Na mostu kanjona Nevidio, praktično na samom ulazu u kanjon. Ja sam par puta prošao isti sa raznim društvom u vreme kada nisu postojala nikakva ograničenja, takse, dozvole, ograde i provere. Pošto se lokalna vlast dosetila, sada sva pomenuta zadovoljstva imate u samom pristupu kanjona, što me je od istog odbilo, iako sam razmišljao da jedan dan izdvojim za tu blagodet. Uskim asfaltnim putem za selo Duži.. U ovom delu puta savetujem oprez, jer iza krivine lako iskoči besni golf 2 bez tablica koje lokalci teraju sredinom uskog puta ne mareći previše da li ima nekoga iz suprotnog pravca.. Selo Duži, i sa druge strane kanjona Nevidio (koji se kasnije nastavlja u akomulaciju Pive), planina Vojnik. Tu asfalt prestaje i počinje užitak. A onda počinje da se naslućuje i kanjon Pive.. Na par mesta još malo asfalta.. Do sela Borijčje (10 kuća u uvali), i dalje uskim putem prema Plužinama.. Na samom pristupu glavnom putu, poznati tro-kraki tunel. Teren je naravno prelep, još kad bi se đubre redovnije odnosilo.. U Plužinama odmorio, ručao u lokalnoj kafani i krenuo nazad klasičnim Durmitorskim krugom (već viđeno na: http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/103919-crna-gora-bez-asfalta/#entry1662549 ) Asfaltni put vodi levo na sedlo, ja sam se odlučio na varijantu kroz dolinu Grabovice.. To je manje put a više staza koja ide višljim terenom paralerno sa dolinom Komarnice, ali za enduro motor nebi trebalo da bude problem.. Mada sam se na par mesta dobro zamislio i malo peške pregledao teren kako ne bih sebe doveo u glupu situaciju da se u kamp vratim bez motora.. Na nekoliko deonica, gde je voda nanela šoder i izlokala "put", isti se pretvori u instiktivnu putanju.. I bingo !, evo prolaza.., pomeriš bodljikavu žicu i uđeš nekome u livadu (nije uvek pametno, ali ovuda je jedini put u dolinu). Onda još malo cinculiranja po stazi - potoku niz brdo.. Dok konačno (sav ponosan na sebe ), ne izbih na pravi šumski put... Koji me kroz par (od goveda usranih), kaljuga dovede i do prvih kuća, gde se odmorih i napih vode. Tu se posle nekog vremena uključite na kratko na novi put Žabljak - Šavnik, i ubrzo ste opet u dolini Komarnice.. Pošćensko jezero, tu se plakneš u vrućim danima. I opet nazad, umoran i samo-zadovoljan u kamp, kako bi i ja mogao da pričam lovačke priče pored večernje vatre. Nastaviće se.. komarnica__20150712_1018.gpx

Evo malo prašinarenja iz dela ovogodišnje Crnogorske sezone..

Vratio, nije bilo loše , Naškrabaću večeras nešto na http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/103919-crna-gora-bez-asfalta/page-2

Beograd i nije neka lokacija enduro aktivnosti (u stvari Bg je katastrofa za većinu stvari kojima se bavim, al sam premator da svoj život tako radikalno menjam). Ako ne računamo okolne njive, koprivnjake i nasipe, nema bog-zna-šta interesantno. Zato je Glinara tolko popularna. Ali Beograd ima nekoliko velikih reka u svojoj okolini, koje u svojim nedrima čuva nekoliko zaštićenih zona sa bogatim biodivezitetom (Obedska bara, Carska bara..), kao i par nacionalnih parkova (Fruška Gora, Nac park Đerdap..), o kome smo u enduro kontekstu već ranije nešto škabuckali. Naučnici kažu da godišnje nestane između 10.000 i 100.000 !!! , biljnih i životinjskih vrsta na zemlji i to je ubrzanje koje u nauci ima naziv "6. talas izumiranja", nastao uglavnom kao posledica ljuske aktivnosti (vidi: https://en.wikipedia.org/wiki/Background_extinction_rate ). Dosta nas će reći: Pa šta?, mi ne utičemo na to voljno i nije nas briga, za mog života se neće mnogo promeniti... Tačno. Uglavnom nas nije briga kako će naše okruženje izgledati za par stotina ili hiljada godina, kakvi smo pre ćemo se međusobno pobiti a usput i sve oko nas. Ipak u našoj okolini postoji jedan čaroban biljno-životinjski svet koga naselja guraju ali ipak nekako opstaje. On nije toliko atraktivan kao enduro vožnja po planinama ali je tu. Tamiš do Carske Bare (i još malo okolo). Obedska bara.gpx Kreneš od Pančevačkog mosta nasipom na istok.. (već viđeno kad idemo prema Deliblatskoj Peščari), i pre nego što uđeš u Pančevo, nastaviš nasipom uz Tamiš na sever. Preskočiš stari put za Pančevo, na ovom delu nasipa ima i exploatacije šljunka pa niste jedini koji praše.. Posle par kilometara ste na mirnjem terenu, nasip u sredini, voda i ptice levo i desno. Kad preskočite Sefkedin, nasip zaraste a broj uplašenih srndaća koji preskaču put drastično poraste. Čaplje, navikle na tišinu isto dobiju uzbunu.. Između Čente i Starog Slankamena pređete kanal (ustava), piše "zabranjeno" i stoji rampa, ali ljubazni "ustavo-pazitelj" vam digne rampu i uputi dalje.. Tu je i veliki privatni salaš sa malim privatnim zoo vrtom.. Suncokreti u cvatu. Dalji nasip prema Titelu je pažen i mažen, tu voziš malo brže.. U Carskoj Bari odmoriš (ili ne..), i zamisao mi je bila da idem okolo tkzv "traktorskom barom", .. Ali ne lezi vraže... ceo taj deo močvarnog terena je otet Tamišu sistemom odvodnih kanala kako bi se napravila što veća površina poljoprivrednog zemljišta. Samo lokalni znalac terena je kadar proći sistem mostića i kanala nazad na nasip, što ja nisam... Pa sam posle par sati tumaranja u operaciji tipa "misija" (izviđačko-diverzanske aktivnosti na nepoznatom terenu), utučen vrelim suncem i jednim dizanjem motora iz šikare, odustao. Taktički uzmak po gps dolaznoj putanji i nazad u kafanu na zasluženu rehabilitaciju. Od Bg-a do Carske Bare oko 140 km uglavnom po nasipu, osim kod Perleza gde vas uvati par km asfalta. U nekim danima dokolice, nije loše da razmislite o ovoj i sličnim turama jer teren nije zahtevan (kad je suvo), a ko ima smisla za fotografiju može da nahvata lepih slika. Ne, ovo nije moj crtež lokalne patke (patkos carskobaros), već crtež ptice do-do, jedne od onih izumrlih vrsta sa početka teksta.

Misliš razlika između TTR-a i 640 adv? Tetka je mirnija, jednostavnija (vazdušno hlađenje), ima niže težište i lakše se vozi u malim obrtajima (ja sam imao zadnji 51), Adv je jači, agresivniji ima veću autonomiju, traži da se prži što te povremeno dovede u nezgodnu situaciju. Oba su ok, stvar navike.

Fala, fala.. Leto stiže, biće toga...

Ja se juče prošeto par sati po Miljakovcu i Avali. Čudno je da ove dve tačke ne možeš spojiti bez asfalta (zaraslo u korov, blatnjavo i puno đubreta), pa sam otišo linijom manjeg odpora.. Novi ljubimac na Avali. Ima nešto upotrebljivih pešačkih staza na padinama Avale, ali izbor nije bog-zna-šta. Ova bi bila odlična da nije betonirana (staza uska, mali anšlang, a krivine oštre), al šta je tu je, za par sati dosta..

Ja sam od 10-11 jula u regionu Durmitora (konkretno kanjon Komarnice), tu mi je baza na cca 3 dana a odatle radim ture okolo koje sam ucrtao. Posle idem na Kapetanovo jezero... i kanjon Mrtvice. Tu ću u gore-doliranju izgubiti nekoliko dana (ili ću se ja izgubiti, što dođe na isto),.. I ako ostane dana idem u Prokletije.., to je tek priča za sebe.. Sve enduro putevi, puteljci i staze pogodno od srednjih do lakših motora. Sa mnom za sada verovatno i Ex-man. Ko je zainteresovan, dobrodošao!

Vazdušara, nema vodenu pumpu, rashladnu tečnost, prosta za održavanje. Ulje ako menjaš baš sve do daske, 3 lit, bez filtera 2,5 do 2,7 lit. Filter ulja (nije skup), i ulje po proizvođaču na 10.000 km, ja menjao znatno češće. U šumi ga ohladi po nekada da ti ne skuva ulje. Gledaj da vruć ne padne na tebe. Enduro ili kros čizme obavezno zbog kurble i grejanja ispod kolena. Ostala oprema se podrazumeva. Alu blok, ne zapinji, koristi moment ključ ma šta ti "majstori koji imaju osećaj", pričali. Od periferija koje se lome u enduro vožnji (ručice, migavci...), sve na e-baju od 10 eu. TT600R_Manual.pdf

Ona ima automatski de-kompresor, sajla za isti je sa desne strane motora. Prvo proveri da li ista ima kakav problem (meh oštećenja, podmazana itd), a onda vidi na kom je "zubu", na kraju sajle, ima dve pozicije koje možeš da menjaš po potrebi tj, "umekšavanja" kurble. Sekvanca paljenja na kurblu: spusti kurblu par puta do kraja, drugi put (po neki put u 3-ćem), putu ona ostane na pola sa "mekim završetkom". Onda je vratiš gore do kraja i kresneš. To je sve. U početku (kao i sve ostalo), je malo nezgodno, dobiješ upalu desnog gluteus maximus-a, ali vremenom ti se motorika popravi i sve ide ok. Ako je kurbla tvrda, proveri aut. de-kompresor. Ne skači po kurbli.

Vozio je skoro 2 godine. Imaš na: http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/63062-yamaha-ttr-tte-tt-belgarda/ dosta korisnog. Sekvencu paljenja neko mora da ti pokaže, to je najbolji način, sve ostalo je trošenje energije. A možeš da naučiš i preko yutube-ta (kao ja), to je duži način. Kada je normalno uštelovan i nema mehaničkih problema, pali na prvu. Gledaj da ti pri procesu paljenja svi el potrošaći budu isključeni (far, migavci itd..), jer ćeš da kurblaš do sutra.

Željin 1.758 m. Karlo: Vidim ja nešto me bode, kad ono obrva... Skloni to Karlo, poplašićeš decu.. Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/

Planine oko Kraljeva: Stolovi 1,378 m. Na Goč stigosmo taman u sumrak. Tu je nekada cvetao soc-realizam, objekti datiraju uglavnom iz srećnijih vremena. Sada je to prepušteno tržišnoj privredi koja često zna biti surova. Skoro da nikoga nema. Skijaški dom u koga smo se uzdali za smeštaj je u mraku. Ništa ne radi osim dečijeg odmarališta, velikog objekta hotelskog tipa sa nekoliko pripadajućih dodatnih objekata i bungalova. U telefonskom razgovoru predhodnog dana mi rekoše da su puni dece i da će imati mesta tek za neki dan. Pa i mi smo nečija deca..., ok, smestiće nas u izdvojenom bungalovu apartmanskog tipa. Cene u restoranu su ko na jugu Srbije, trava okolo na kratko pokošena, kupatila uredna, žene u uniformama rade svoj posao.., Čekaj bre!! Kome vi pripadate? Na budžetu opštine Kraljevo?, pa da, sad je jasno, ipak duh socijalizma nije umro u potpunosti. Prija.. Kućice koje ne pripadaju odmaralištu se ne održavaju, pa kvare opšti dojam.. Stoletne bukve su svuda okolo, moćno izgledaju. Ujutro nismo poranili, razvlačili smo se po kafani ko za plažu.. Konačno se dohvatismo šodera.. na grebenu Stolova, zaseoci ne cvetaju.. ali zato koprive su u punom naletu, nema čovek gde ni da se.., tj, slika.. Raspoloženje popravlja odličan vidik.. Dr_kolew u elementu.. Cilj je skoro na dohvat ruke.. Karlo na jutarnjem suncu, plava kosa, plave oči, jel da sam neodoljiv? Ovde je bilo i problema sa trakcijom, ali junaci se nekako probiše. I konačno na vrhu. Tu nas sačekaše i domaćini, malo se družili, mahali repovima i glavama, frktali po koju, i ćao, vidimo se... U povratku sišli drugim putem, relativno rano se vratili u odmaralište pa smo iskoristili priliku i provozali malo lokalnim šumskim stazama (bez slika). Izuzetno ! Nastaviće se... Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/

Karlo, dr_kolew i ja prašismo malo po Kraljevačkim planinama. Mogućnosti su prerasla očekivanja. Više o tome na Srbija bez asfalta... Može lock.

Ovog vikenda smo na Goču, Stolovima i Čemernu. Dobrodošli.

Ima još jedno mesto iz Bg-a za Goč u petak po-podne..