Odlično! Imaš neki trek log za podeliti? Mislio sam da sačekam pa da ovaj trek pokažem kad mu dođe red, ali pošto smo načeli priču, evo ture od prošle nedelje do Kosmaja preko Straževice, Resnika, Rušnja i Parcana. U povratku uhvatio Kastaljan, Babe, Barajevo (Duboki Potok), i pored pruge nazad na Ripanjski put. Ja nisam imao toliko sreće u početnom delu, pa mi se potrefila kaljuga od Ripnja do Parcana, a vidim da je Oleg slično prošao u tom delu. Prijavljeni trekovi na: http://forum.bjbiker...te/page__st__40 Trek sam uključio kod manastira Rakovica, gde sam od‚ma skrenuo prema Straževici jer mi se činilo da bi u okviru kamenoloma mogao biti dobar poligon za nas mlade Pešačka staza po kojoj se može dosta komotno voziti je odmah pored odseka, pa bi bilo dobro tu biti skoncentrisan.. Staza se u podnožju završnog brda izdvaja desno i preko livade vas vodi do spomenika vojsci koja je poginula na svom radnom mestu od NATO avijacije.. U tu priču sam bio poprilično uključen u to vreme, pa me svaki ovakav spomen dotakne. Sa druge strane ima normalan put, ali naravno da je interesantnije vratiti se istom stazom nazad. Preko Resnika i Rušnja izađete na ibarsku magistralu, ali srećom vrlo brzo skrenete levo za Ripanj i odatle uhvatite splet makadama prema Parcanima. Kada siđete sa asfalta makadam je odličan.. A onda počinje po malo blata.. Pa još malo više.. Na nekim mestima se to pretvori u kaljugu uz duboke kolotrage.. To potraje skoro do ulaza u Parcane. Tu ne vrede previše manevri izbegavanja kolotraga preko okolnih livada, na par mesta sam morao da se vratim na put i oslonim na obrtni momenat moje TeTke.. Srećom pred Parcane se situacija drastično poboljša, verovatno se u tom delu negde uključuje Icatenej-ev trek.. I do manastira Tresije (u podnožju Kosmaja, prelepo mesto), vozite po asfaltu ili dobrom makadamu. Morao sam da se plaknem na česmi, nije pristojno ulaziti u manastir kaljav.. Od manastira čas do vrha Kosmaja.. malo se promuvam okolo i nazad prema manastiru Kasteljan.. U silazu sa Kosmaja, ako malo skrenete sa asfalta, pojavljuje se splet lepih šumskih puteva, vredelo bi to bolje istražiti.. U selu Namenikuće, sa istočne strane Kosmaja, nađete na.. Ušuškan u dnu uvale u gustoj šumi, idealno mesto za skrivanje od turskog zuluma.. Nadam se da će lokalne vlasti naći razlog da lokalitet obnove. Možda zbog svetla ali mesto je nekako... mistično. Odatle u povratku svratio do Kantri Kluba Babe, popio kaficu. i odmah zapalio nazad preko Guberevca prema Barajevu do jezera Duboki Potok tu je već počeo da me hvata mrak, pa sam morao da preskočim planiranu posetu (sve van asfalta), do jezera Bela Reka i jezera na Trešnji. Ostaje za drugi put.. Umesto levo prema centru Barajeva, hvatam put desno koji me pored par raskrsnica vodi dosta lošim makadamom pored same pruge. Na nekim mestima se zapitaš dali si na putu? Tu sam prešao na rezervu, mrak je početo da pritiska pa nije više bilo smisla ni slikati, GPS (mislim.. android imitacija istog), je puko i tu je zabeležio zadnju lokaciju.. Varijante su bile da nastavim ili da se vratim u Barajevo pa ibarskom kući...? Ibarskom.. ma ne... guraj dalje. I tako posle 2 km krljanja izađem na već poznati put prema Ripnju i opet preko Rušnja nazad. Ovo bi trebala biti neka vrsta soft enduro vožnje, u stvari ispalo je dosta onoga što inače ne volim (asfalt i kaljuga), pa predlažem da ipak poradite na nekim lepšim deonicama... Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/

Vožnja od danas. Izgleda da smo preklopili turu u jednom delu.. Od Barajeva do Parcana je kaljuga. U povratku crkao gps pa nije cela tura snimljena... Poz. Bg Kosmaj i okolo.gpx

Ostade mi tema nazavršena, pa da ne gubim nit.. Stara Planina tura: Babin Zub - Topli Do - Krvave Bare - grebenom do jezera i nazad na Topli Do i Babin Zub. Ovaj trek (uz penjanje na Midžor), svakako treba uvrstiti u VRH enduro uživancija u Srbiji. Oko 100 km vožnje, stalno skoncentrisani, sa nekoliko mesta gde se problemi približavaju našim krajnjim vozačkim veštinama (jbga, kakve su takve su), u prelepom ambijentu. Neko ko ima smisao za kompoziciju i fotografiju na ovakvoj turi bi mogao napraviti materijal za Explorer kanal. Od Babinog Zuba krenete putićem za ski stazu, presečete istu i prvo skretanje dole desno je vaše. U gornjem delu puta na nekoliko mesta (u zavisnoti koliko kiše je predhodno bilo), imate dublje kolotrage i kanale za oticanje vode pa tu treba biti skoncentrisan. Kako se put približava Toplom Dolu sve je bolji i opušteniji. Topli do je od nekoliko hiljada duša nekada, spao na 47 (četrdeset sedam). U tom procesu izumiranja Srpskih sela, ovo je jedan od radikalnijih, ili to samo mene pogađa zato što je ovo izuzetan teren. Ali od kako je vojska napustila ovo malo mesto sve je zamrlo. U maloj prodavnici u centru sela (mala zapuštena prostorija, police od tesanih dasaka sa artiklima poređanim kao da smo u 92. godini, založenom forunom u jednom i tri starca u drugom ćošku), atmosfera je malo živnula kad upadoše dva "mlađana" moto vozača u oklopima. Reč po reč, ispade da i ono malo ljudi koje sam poznavao iz ovog sela je umrlo u zadnjih par godina. I oni čekaju svoj red, pa kad bude... Pozdravismo se, u nadi da ćemo iz zateći sledeći put kada navratimo. Dalji put je odličan, barem u početku. Posle jedno 5 km, put se ustrmi a krivine postaju sve oštrije. Iza jedne takve krivine naletesmo na parkiranu ladu nivu sa MUP oznakama. Stanem polu-iznenađen i možda malo agresivnije zapitam: - Momci šta vi radite ovde? - Pa... svoj posao.... odgovara mladi momak u plavoj uniformi neodlučno me skenirajući, pitajući se ko sam. - Meni izgleda kao da ste se uštekali da vam prođe smena, jel? - Ma nije.... nego eto.. Još nekoliko minuta kurtoazne priče gde smo se oboje opustili i nastavismo dalje. Granična policija radni svoj posao ali verovatno jeste štek. Put dalje ide kroz gustu listopadnu šumu, kad iza jedne krivine iskoči parče granitne stene.. a onda mic po mic polado dođete do zone četinara.. i na kraju do prevoja "krvave bare", gde očekujte da nađete nešto krupne stoke na ispaši. Čobana nigde na viduku. Odatle je odličan pogled na Vražiji vrh, Tri čuke i dalje prema Koprenu... Krvave Bare - grebenom prema jezeru: Zbog velikih prolećnih kiša i sumnje da su mostići prema Dojkincima preživeli, sam odustao od varijante nastavka na drugu stranu sedla (tako je otpala i tura do pećine), već rešismo da probamo grebenom prema jezeru dokle se može... I dobili bingo vožnju! Na jednom mestu je put dobrano izrovan sa krupnim blokovima, gde smo se namučili da izađemo na lakši teren.. Ostalo je bilo čisto uživanje.. Ne, ovo nije put, već lokacija odakle se meštani snabdevaju pokrivnim krovnim materijalom.. Vidikovac za sve pare.. i tako grebenom dok isti ne počne da obara prema Zavojskom jezeru.. na brani smo napravili malu piš pauzu, da saberemo utiske, povratimo energiju i vidimo gde dalje.. Slapište sa druge strane brane.. I put koji bi trebao da nas odvede do asfalta prema Toplom Dolu.. Kad tamo, bog te.. nema mosta! Fali most!.kmz Povratak nazad putem preko brane prema Pirotu i Temskoj bi potrajao, dan se polako gasi.. šta raditi.. Bliska inspekcija je potvrdila nekoliko mesta dubine točka sa krupnim zaobljenim kamenjem, ostalo izgleda ok... Jeb ga, gazi.. Preko reke još par stotina metara do asfalta prema Toplom Dolu, odatle opet uzbrdo makadamom u smiraj dana prema Babinom Zubu. Odličan dan. Sutradan smo posle kraće vožnje oko Babinog Zuba se spakovali i polako krenuli kući. Nama je prijalo, preporučujem i vama. Kada budem naučio, postaviću neki video na ovu i još neke spomenute teme. Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/

Od Bojaninih Voda do Devojačkog Groba se teško može čak i lakim motorima, a posle do vrha bi se i moglo nekako..., mislim da to prevazilazi moje sposobnosti. Tura do Kosmolca preko Vete i nazad je provereno ok, ako imaš drugarsku pomoć na drumu (stazi), oko uklanjanja stabala, testerisanja grana i sl. Voleo bih da nas malo provedete po okolini u trekovima koji nisu previše zahtevni (mi smo uglavnom matori momci), kada se dogovorimo. Imam jedan trek u planu koji ide od Sićeva izohipsom iznad sićevačkog anfiteatra do Gradišta i Dolca koji je isto za lake motore. Možda uspem pre zime.. Poz.. Hahah druze ti ko da mi citas misli ....upravo smo ovu turu planirali da izvozimo ali nas ovo lose vreme sprecilo.Jaglicje -Bojanine vode je izvodljivo pa Kosmovac pa iz Kosmovca do Crvene reke pa nazad preko Vete opet na Bojanine vode ...sve sam proso sem Jaglicja-Bojanine vode. Sto se tice uspona iz Bojaninih voda ka Tremu zaboravi to....previse je balvana i staza je pesacka tako da je tezak hardcor....inace nije nesavladivo ...popela se dva moja drugara sa kinezima od 150 cccm olaksanim na 70 kg i motornom testerom za uklanjane balvana....al su ngrabusili skroz.

Probacu da je izbunarim ovih dana i poslaću ti na pp.

Svrljiške nemam (a voleo bih..), imam jednu kraću al jebitačnu turicu preko Mosora sa južne strane Trema na severnu. Jgličje - Bojanine vode - Kosmolac pa dole prema Beloj Palanci i nazad na Bojanine vode - Jagličje. Na momente dosta problematično (balvani, blato..), samo za lake motore, ne znam dal se uklapa..

Extra, nema razlike..

Dom iznad Krive Feje je čist, uredan (prsata mlada recepcionarka), sa vrlo pristupačnim cenama smeštaja i ishrane. Odlična pozicija za ture unaokolo + do njega dolazi asfalt... Ako idete gore, ja bi se možda pridružio..

Hvala, stavljam ono što i sam volim da čitam. Imaš li neki trek iz tvog kraja (ili bilo šta što ti je interesantno u Srbiji), koji bi podelio? Poz..

Mala promena ritma, vraćamo se u zonu samostalnog planiranja akcija na nepoznatom terenu. Dobro... ne baš nepoznatom, jer na terenu o kome ću sada govoriti sam bio barem 10-tak puta u različitim godišnjim dobima i u različitim uslovima, ali prvi put sa enduro motorom pa da malo dam sebi na značaju.. Stara Planina !! Na ovom forumu ima barem 10-tak različitih postova o vožnjama koje su se na tom terenu organizovale i skoro svi učesnisi su sa dobrim razlogom oduševljeni. To nešto govori, pa ja neću naglašavati lepote tih prostranstava ali treba reći, ko nije bio, mora otići definitivno! Mi smo vozili u danu od Babinog Zuba do vrha Midžora, nazad na Babin zub, do Toplog Dol-a, prema Krvavim Barama, grebenom do jezera i nazad na Babin Zub preko Toplog Dola, taman za jedan pun jesenji dan. Ali koncepsijski to moram da razdvojim jer sam uspon na Midžor, kao trenutno najvišlji vrh Centralne Srbije od 2.169 m, bez obzira što je samo 7-8 km udaljen od Babinog Zuba, tj, asfalta, zaslužuje posebno poglavlje. Ako se tome doda još i vožnja po ski stazama, onda je dan u celosti ispunjen avanturom. Naš cilj je na dohvat ruke... Ljubimci se zagrevaju na jutarnjem suncu.. Ko je bio na skijanju, zna da nije baš neki centar, ali ima zanimacije za nekoliko dana.. Jesen u naletu lepote Put je lep, bez preterano džombi, idealno za enduro motore.. Na par mesta stanete, napravite neku fotku.. Brzo dođete do završne padine, gde kod ostataka nekadašnje letnje karaule zavrnete uz strmu padinu.. I posle jedine problematične lakat krivine, se nađete na vrhu. Bugarska strana je stmija i nešto interesantnija.. Jedared smo (sredinom 80-tih), u januaru mesecu po magli i vetru zalutali na bugarsku stranu planine i proveli noć u tkzv "vučijoj jami" kako bi se sklonili od vetra i hladnoće. Nešto slično mi se ponovilo još par puta na različitim delovima ove planine kasnije, i zato sam na prve znake nadolazeće magle počeo da tražim pokret. Ovog puta bez stvarnog razloga, nebo je vedro, blagi vetar tek toliko da te podseti da si stvarno na planini i da ne gledaš prizore iz Explorera.. Babin Zub, opet se čini da ga rukom možeš dohvatiti.. Karlo: zamišljeni pogled hrabrog istraživača prema novim daljinama... U povratku se možete provozati po nekoliko ski-staza koje nisu preterano strme (plave i eventualno crvene su ok..), i gušterisati se na vrhu Babinog Zub-a.. I jedan Karlov "selfi" u trenucima odmora (samo nam fale ćebad, pa ko one babe na Bodenskom jezeru..) Pre par godina sam jedan deo Stare Planine sa još par drugara prešao u februaru mesecu turno skijama od mesta Senokos (sa strane Dimitrovgrada), prego Srebrne Glave do Midžora u 5 dana. Evo kako to izgleda perom sapatnika.. http://pogledunazad..../blog-post.html Kada bi se ostaci letnjih karaula (koje su na idealnim mestima), nekako stavile u upotrebno stanje, od te ture bi ispao mali Srpski "Hut route" (jedan od najpopularnijih turno trekova u Centralnim Alpima), ovako ostaje da razmišljamo da li bi ista tura mogla da se uradi sa lakim hard ili enduro motorima. Kao ideja za sledeću sezonu nije loše.. Nastaviće se.. Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/

Drugi "vođeni" trek je bio ovog muljavog leta na Divčibarskim padinama, domaćinski organizovan od Kepe. Ta dešavanja se po kuloarima nazivaju "Kepojebine", pa da ne bih narušavao teško stican vokalni brend, trekove (koje sam probao sam da rekonstruišam), sam tako i nazvao. Kepojebina 1.kmz Kepojebina 2.kmz Kepojebina 3.kmz Kepojebina 4.kmz Nisam siguran da sam putanju pravilno rekonstruisao, Kepa će me ispraviti ako ima grešaka. Na Vajatu "Gostoljublje": http://www.gostoljub...php/kako-do-nas / se okupila družina sa raznim motorima, nadajući se da će organizator da ima obzira (jer‚bo i on tera mečku..), ali vreme i teren nisu bili naklonjeni težim motorima. Ipak na kraju uz malo pomoći na drumu je sve dobro ispalo. Jutrarnja kišica i maglica.. tu su i teže mašine.. puš / piš, pauza, tek tolko da se prebrojimo. onda i nekoliko kaljavih detalja.. vreme obećava.. i teren takođe.. Razgovor odprilike teče ovako: - Bre, zajebano, de dovede ove ljude..? - Eeeeee, mora malo đinge - đange... i uz malo gur-gur tehnike svi se nađosmo na suvom. Posle smo procesuirani do strateške lokacije u selu Radanovci kod spomenika Žikice Jovanović Španca, gde nas je konačno i sunce ogrejalo.. I udarili po već spremljenom roštilju.. i nazad u Vajat.. gde je Karlo pokazivao svoje mladalačke veštine kamuflirajući motorče na livadi.. i dugo u noć pričali lovačke priče. Hvala Kepi na organizaciji i požrtvovanju a vlasnicima Vajata na odličnom smeštaju.

Proveli se za sve pare. Utisci uskoro na: http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/104261-srbija-bez-asfalta/page__st__40

Polazimo sutra oko 16h.

Oko 270 km, siri prasnjavi putevi, ima i nezgodnih detalja povremeno. Dobro je imati krampone, ali veliki tocak prodje 90%..

Najveći broj ljudi koji se bave nekim aktivnostima, bi volelo da ih sama organizacija događaja ne smara previše, tj bilo bi idealno da se samo pojave na nekom zadatom mestu (po mogućstvu što bliže mestu boravka), i stave mozak na OFF. U većini slučajeva od njih je dovoljno. Ko će sad da se bavi planiranjem puta, smeštajom, ishranom na terenu, snabdevanjem, potrebnom opremom, treningom, prevozom, varijantama za uzmak, povredama, neplaniranim (a opet na neki način ukalkulisanim), događajima koja mogu da nas zadese na sličnim malim ili velikim putešestvijama? Nemam ja vremena za to, radije sedim kući. U tom smislu ljudi koji imaju energije da se bave organizacijom put počinju mnogo ranije, jače ga doživljavaju i put duže traje. Zato oni često pamte sitne detalje i čak i kada te boje izblede u sećanjima ostalih učesnika, intenzivnije doživljavaju većinu lepog i ružnog i s‚obzirom da su uložili ogromno vreme, energiju (a skoro uvek i svoje novce), osetljiviji na prozivke onih koji se organizacijom ne bave. I na ovom forumu se povremeno pojavljuju likovi koji vole da ospore nečiji trud, tražeći propuste čak i tamo gde ih nema. Na sreću, nema ih puno i nailaze na odgovarajuću reakciju svih koji su ikada učestvovali u nekoj organizaciji. Elem, par sledećih trekova bih stavio pod "VOĐEN SAM", sa svim blagodetima isključenog mozga i unapred rešenih problema na terenu. Prvi je uz ogromne napore sa dosta angažovanih ljudi napravio Koma, organizacijom akcije XCROS CHALLENGE 2014, koja će nadam se smoći snage da postane stalna akcija. Pošto je meni sam trek interesantan i kao mogućnost vožnje van potrebnih dozvola za nacionalni park (barem njen najveći deo), ovde ga uz par slika prilažem. Put za Rtanj.kmz Muljovito planinsko jutro, ko da nije leto.. 1. specijal za teškaše i super teškaše.. Trek se sastojao od par blatnjavih deonica kroz šumu i lepih čistih terena koji su uglavnom pratili izohipsu po postojećim prašnjavim putevima. 2 specijala su poslužila da bi se istakli najbolji. Laki motori su vozili svoje staze koje su bile znatno teže, u nekim delovima pravi hard ednuro i trebala bi vam dozvola N.P, pa ih i ne prilažem. Vrh sedežnice Pančić do koga vodi lep put sa južne strane. I nešto zaostalih rekvizita na Gobelji od NATO avijacije, čisto da nas podsete na demokratske principe koje donose zemljama trećeg sveta. više o akciji na: http://forum.bjbiker...challenge-2014/

Prebačeno na: http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/104261-srbija-bez-asfalta/

Karlo, Ex-man i ja planiramo Goliju kao mesto za provod ovog vikenda, s obzirom da je od sledeće srede najavljen sneg. Trekovi: verovatno Jankov kamen - man Pridvorica / od smesta spavanja (Odvračenica), do Radonočela / Sušica - Medjurečje itd... Svi su dobrodošli, na vožnji ili pivu.

To je magičan trougao za nestanak vremena i prostora, gde sam ostao dužan sam sebi par zahtevnijih trekova, pa u nekoj bliskoj budućnosti moram da ispravim stvar.. Hvala, sad vidim gde smo pogresili. Inace, pravo gubljenje nam je bilo u delu koji je ispod Majdanpeka, u trouglu Golubac-Majdanpek-Donji Milanovac...

Kao i dobar deo ostale muške populacije, ni ja nisam brijljantan u pamćenju detalja, tako da se ponekad zbunim i nisam siguran da su događaji u nekoj vožnji išli baš tim redom. Pamtim uglavnom traumatične događaje (koje u ovoj vrsti aktivnosti i nema previše jer sam dovoljno mator i izbegavam uslove da se isti stvore), pa su mi delovi pamćenja koja su ostala podeljena na pre i posle "onoga". Partneri sa kojima uglavnom vozim su od još manje koristi jer ih orijentacijski detalji interesuju koliko i lanjski sneg, eventualno da podsete gde je bila dobra klopa i koja je konobarica imala veće si.. , ovaj, lepše oči. U tom smislu ove pričice bi bile idealne kada bi stavili kao post odmah posle vožnje dok su sećanja još sasvim sveža ali onda bi zapostavio one od ranije koje smatram dovoljno lepim da se stave na ovaj forum, pa neka to ide nekim redosledom sa zakašnjenjem. Elem evo još jednog treka sa Tare koji snažno preporučujem. Od Zaovinskog jezera krenete asfaltnim putem koje prati jezero na severo-zapad sve do mosta kod mesta Kruščica, gde pređete na dobar makadam i tu liniju pratite kroz predivne četinare sve do Predovog Krsta. Odatle nastavite globalno na severo-zapad (put krivuda ali se nemojte dati zbuniti), sve do zaseoka "Knezovi", gde se put završava ispred kapije privatnog imanja. Tu svojom posetom obradujete domaćina (domaća rakija i malo priče se podrazumeva), koji posetioce retko viđaju. Zamolite ga da vas odvede na vidikovac (par stotina metara preko livade, to bi mogla biti skoro najzapadnija tačka Srbije), gde je odličan pogled na kanjon Drine, a ako imate sreće da ste tu u po-podnevnim satima kada sunce pravi mistične senke, imaćete lepe slike za vaš desktop računar. Kada ti ovakav jutarni pogled na jezero.. zameni "ovo"?, šta reći, slika sama sve kazuje.. Na mostu gde se srećom rastajete sa asfaltom puca još par lepih kadrova na rukavac Zaovina. odatle lepim makadamom kroz četinare.. Do Predovog Krsta, gde popijete još jednu kaficu u Pl. domu (ili još jedan aspirin kad vidite opet ovog lika..) , i dalje na severo-zapad, pokošene livade, kućice ko za Ivicu i Maricu.. u deo terena gde se sluti prema kanjonu Drine. Tu su trenutno dva kanjona koja sam imao prilike proći, koliko-toliko aktuelna za sportski kanjoning, kanjon Brusnice i Selski Potok. Kanjon Brusnice je relativno lako proći, tj ima svega par abzajla (u zavisnosti od količine vode u njemu), ostalo se pažljivo hoda i odpenjava. Na dnu kanjona je malo peščano ostvrce gde možete sačekati čamac da vas vrati do brane u B. Bašti. Tih 24 km vožnje čamcem su lepi sami po sebi i bez impresija samog kanjona. Zajedno su kompletan doživljaj. Opet moram preporučiti oprez jer se na vlažnim i mahovinom prekrivenim stenama lako oklizneš (što se jedared meni desilo, bolela su me rebra 2 meseca posle toga), a to nije dobro mesto za povrede. Prolazak kanjonom u zavisnosti od vaših veština i prikladne opreme može trajati nekoliko sati ili par dana. Selski Potok je totalno druga, uglavnom tehnička priča, bez preteranih orijentacijskih problema. 800 m. vertikalne razlike koju skoro u kompletu prelazite u abzajlima (spuštanje po užetu), ako imate sreće po koji put i kroz vodopade čija temperatura ne prelazi 10 st. Stene su na nekim mestima razmaknute svega par metara i voda koja se skuplja u tim "uskim grlima" zna da bude silovita. Završetak kanjona nije kao u Brusnici na ostrvcetu već užetom silazite direktno u Drinu, što opet znači da mora dole da vas čeka čamac, u protivnom imate šansu da plivate preko 20 km.. Do sada je registrovano samo par prolaska kroz taj kanjon. Ukoliko se odlučite za neku od ovih avantura, obavezno se javite rendžerskoj službi u nacionalnom parku, da vam daju informacije o trenutnom stanju padavina i lokalnog terena. Ako vam preporuče da to ne radite, poslušajte ih, poznaju teren i imali su više akcija spašavanja iz Brusnice do sada. Zaseok "Knezovi", poslednja kuća po neka puhara.. i još jedan spektakularan vidik. U povratku svratite do "Bilješke stene", još jedan vidikovac, ovog puta na kanjon prema severo-istoku. Tara, Bilješka stena.kmz gde je i poznata kućica koja je poslužila kao scenografija za poznati domaći filim "Ptice koje umiru pevajući", ili tako nešto.. Ex-man: ček bre da i ja nešto uslikam, kad me pitaju unuci gde sam bio.. U nastavku treka, umesto da se kroz kanjon Dervente spustite na Perućičko jezero (i odatle opet asfaltnim putem vratite na Mitrovac), preporučujem prečicu koja iz Dervente vodi na vidikovac Banjska Stena, neće te se pokajati.. Tara, Banjska stena.kmz i odatle na Mitrovac na Tari i prema smeštaju. Ako vam se zavrtelo u glavi od bezbrojnih vidikovaca i utisaka, trebate znati da je to mali broj impresija koje Tara može da vam pruži, ali za početak da vas zainteresujem.. Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/

Ti si naš heroj ulice, gledaj da se vratite kući celi ti i motor, ima on još da drnda makadame...

Ploce-Veliki_Strbac-Mali_prilaz.gpx Miroc-dva_kruga_bike.gpx U prilogu, nadam se da će pomoći. Deo puta od Miročkog platoa prema Malom Štrbcu je dosta zarastao sa puno malih putića gde moraš pažljivo birati, verovatno ste tu zabasali. Sa tog putića se skreće stazom prema vidikovcu na Malom štrbcu, istom stazom se vratiš nazad na "glavni" put (samo laki motori do 100 m. pred vidikovac), i nastaviš prema kući koja pripada nacionalnom parku ili Srbija šume. Od te kuće do vidikovca na Velikom Štrbcu je 5 min motorom, ali objasniće ti bolje šumari. Šumari malo kenjkaju što se ne najavljujete, ali kad vide da niste šumokradice, lovokradice, stalagtiti-kradice itd, brzo se smire. Pozdrav. Milanovac-Miroc-Tekija.gpx

Operacija uspela, pacijent još živ. Impresije uskoro na http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/104261-srbija-bez-asfalta/ Može lock.

Samo bolje gume, lepo vreme (izbegavaj kaljuge), i no problemo http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/104261-srbija-bez-asfalta/page__st__20

Evo par trekova umerenih težina sa još jedne lepotice zapadne Srbije. TARA! Ova planina svakako zaslužuje posebno mesto u ovoj priči (istorijski, po lepoti, osećaja moći koju ostavlja, enduro mogućnostima..), pa bih se tu malo zadržao taman toliko da vas ne smorim. Mene za Taru vezuju razne uspomene iz srećnih i nesrećnih vremena moderne Srpske istorije i ma kakve bile okolnosti i razlozi boravka, uvek sam morao da se divim i respektujem ovu planinu. Pre nekoliko godina (posle duže pauze), sam je ponovo posetio sa grupom drugara biciklista, postavili šatore na livadi / platou kod zaovinske brane i u par dana izvozali nekoliko gore pomenutih trekova i proveli se za sve pare. Računajući naravno i gulaš u kazančetu. Ovog puta smo se smestili u privatnom smeštaju u okolini jezera Zaovine. Za 6 do 10 eu, dobijete lep i čist apartmanski smeštaj. Priču započinjemo jednim kraćim trekom od 50-tak km, izgleda kratko ali pošto svake čas staješ, slikaš ili razmišljaš o varijantama prolaska, dan brzo prođe. Jedna od raskrsnica... I nova dilema: ko uđe kajaće se, ko ne uđe kajaće se.. Ovo bi mogla da bude i slika na nekom desktop-u.. Krčenje puta.. Ex-man na jednom od vidikovaca: "Samo vas gledam i mislim dokle ćete"... (Ispod je B. Bašta) I kada od Kaluđerskih bara prođete kanjon Rače (ostane sa vaše desne strane), bilo bi dobro da svratite na Sokoline, tu je pogled na kanjon Rače odličan. Tara, Sokoline.kmz Sa "glavnog" puta morate skrenuti stazom u četinarsku šumu (mogu i motori), nekih par stotina metara na jugo-istok, gde izbijate na ovakav vidikovac.. Kroz kanjon Rače sam prolazio par puta, bez preteranih težina, lepo iskustvo. Na dnu kanjona par km pre nego što naiđete na manastir Rača, postoji stenoviti skok u kome su postavljene fundirane šipke kao gazišta kako bi se moglo popeti / sići. Postoji priča koja kaže da su pred-ratni kraljevi pitomci kao deo završnog testa imali zadatak da prođu kroz ovaj kanjon, kako bi dobili titulu oficira vojske kraljevine Srbije. Poprilično sam sklon da poverujem u to, sobzirom da su i neke druge naše jedinice u skorijim vremenima, se vodile tom tradicijom kao delom specifične obuke. Ponovo kroz šumu prema naselju Sekulići, pored nove zadužbine jednog medijski poznatog Srbina.. U smiraj dana prema smeštaju. Nastaviće se.. Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/

Na kraju asfalta (malo posle skretanja sa glavnog puta), je kuća bivšeg domara Dobri-ja. Tu ima i proširenje gde se mogu ostaviti auti (i prikolice), kako se ne bi lupali a izaći gore motorom je uživanje. Ako neko kojim slučajem dolazi i omrkne, neka se javi na moj br. 0698401460 kako bi mu pošli u susret da ne bi zalutao..