Lakši motor, jače gume i Crna Gora je Eldorado.. http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/103919-crna-gora-bez-asfalta/

Ja preporučujem Vracu. Mali gradić, lep, jeftini restorani i dobra hrana pored nacionalnog parka. Ako se kroz kanjon popneš na plato prema sijalištu, temperatura se promeni za 10 st, a ima i par turističkih pećina za videti. Meni je Zagorka i dalje ok.

Kosmaj - Rudnik Ove zime sezona nije ni prestajala samo je malo usporila, ali smo se uglavnom ograničili na lokalne vožnje u kontrolisanim uslovima, kao npr Deliblatska peščara i okolina. Pošto sam više sličnih već stavio na ovaj forum, evo jedne koja je praktično nastavak predhodne.. Ova tura nije u potpunosti "bez asfalta", ali s‚obzirom da je suša sa akcijama ovog tipa (zima je jel,te pa se više pije kuvana rakija i kiseo kupus a manje vozi..), ipak da je stavim na net, možda nekome bude interesantna. Sastoji se iz dva dela, prvi ide od Kosmaja do Bukulje i od Bukulje do Rudnika. U oba pravca (sa manjim lutanjima po lokalnim zaseocima), oko 150 km ili taman zimski dan. Ja se u drugom delu priče nisam proslavio pa ći isti morati da ponovim kada mi to vremenski uslovi budu dozvolili. Kosmaj, Rudnik.kmz Turu do Kosmaja smo već spominjali u http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/104261-srbija-bez-asfalta/page-4#entry1686964 pa da se ne ponavljamo, počeću tamo gde sam stao. Nisam kod sebe imao "pravi" GPS nego sam se poslužio običnim za auto. Taj je odličan kada vozite po putevima gde automobili obično idu, ali kada skrenete u kukuruz više nije od pomoći jer šumske puteve jednostavno ne vidi. Priložene trekove sam se manje više (par lutanja gde vas lep šumski put skoro uvek dovede u nečije dvorište), držao pa sam i ovde dao čistu verziju a ne onu kojom sam se kretao, jer je ova druga malo konfuznija. Od Kosmaja, krenete južnim padinama prema Aranđelovcu, malo asfaltom, malo šoderom.. U Aranđelovcu u ovo doba godine nema bog-zna-šta za videti, pa sam produžio do vrha Bukulje. Lovački dom na vrhu .. terasa od kafane (koja ne radi i manji kafić koji radi..). I lepim šumskim putem nastavio dalje.. preko Bukuljskog do Garaškog jezera.. i dalje (na žalost asfaltnim), lepim krivudavim putem bez skoro ikakvog saobraćaja pored Ostrovice.. malo snega, više blata.. na mestu gde bih trebao da ostavim motor i nastavim peške, napravih pauzu... i lenjo procenio da mi enduro čizme nistu prikladne za hodanje po strmim mahovinastim stenama do vrha Ostrovice.. i junački produžio do mesta Rudnik (kao nema veze barem ću stići za dana da izađem na vrh planine i spustim se sa druge strane prema manastiru Blagoveštenje i dalje prema Vraćevšnici.. Uz put prođoh pored nove crkve Sv. Georgija. Na lepom mestu ali nekako deluje.. novo (verovatno zato što i jeste nova, a takve pomodne me baš i ne zanimaju..). I šumskim putem prema vrhu Rudnika. Mic po mic, eto i malo snega.. pa još malo.. Čekaj bre.. dokle će ovako.. I na žalost shvatih da sam ne-dorasao zadatku. Tetka se buni, migolji, otima, ja stiskam ona se uvija ko zmija.. dok ne videh da je posao zaludan i da na vrh Rudnika (a kamoli preko njega do pomenutih manastira), neću stići osim peške. Na putu nema nikoga, ali mi se motor nije ostavljao "na izvolte", pa sam od vrha i daljeg napredovanja preko brda odustao (bolje taktički uzmak nego neslavan poraz..). Okrenuh nazad i čim se izađe na osunčanu stranu sve je opet ok. Mesto Rudnik i Ostrovica u daljini. Površinski kop.. "A sad ti je sve ok, jel?, staviću ti ja novi opanci pa ćeš da vidiš..."! Džabe pretim, put pod noge nazad, pored starih i novih kraj-putaša.. i opet već poznatim puteljcima prema Kosmaju.. Nastaviće se..

Nisam vozio al mi izgleda "taman". Možda je malo teži nego što bih voleo. Meni kritike izgledaju više nego dobre. http://adventure-motorcyclingh.com/2012/02/19/yamaha-tenere-5000-mile-report/ http://www.dualsportafrica.com/XT660Ztenere.htm http://www.visordown.com/reviews/motorcycles/adventure/yamaha-xt660z-tenere-2008---present/2631.html

Peščara od pre par vikenda..

25.12.2014. Poz..

Sad malo o drugoj (čini mi se glavnoj), karakteristici Fruške Gore. BLATO !! Kao i većina prašinara u početku, od njega sam bežao kao đavo od krsta. Znate onaj osaćaj kada vam motor pliva u dve dimenzije (levo-desno a onda naprasno propadne do pola točka i tako jovo-nanovo...), i to oba točka svaki za sebe. Kao da ne pripadaju istoj mašini nego su drugari krenuli u švaleraciju, pa ko gde završi. Obično su tu i duboki kolotrazi, pa se nađeš u situaciji gde očajnički pokušavaš da izađeš iz istog, ali jedan od točkova tvrdoglavo odbija da posluša naređenje koliko god se mrštio, naprezo i nervrirao..., i završiš zadihan poprečno u odnosu na pravac kretanja i glupim izrazom koji znači "Pomagaj!! ".. Vremenom sam shvatio da bezobrazluk (neko bi reko samouverenost, odlučnost, veština, hrabrost, jaja...), ima svoju univerzalnu primenu kod balkanskih naroda pa i šire. Znači kad ti doku... cinculiranje, pomeriš dupe malo pozadi i "daš mu ga" po gasu. To najčešće daje odlične rezultate, osim kada se u jednačinu uključi još po neka nepoznata (npr, koso postavljeno deblo koje se ne vidi, rupa pod vodom veličine zadnje traktorske gume i sl..), kada bezobrazni ovnovi predvodnici uglavnom dobiju po pi... ovaj ćušku, a svi ostali razlog za urnebesni smeh. Ako je detalj kojim slučajem i uslikan kamerom, eto veselja za sva vremena. Posle takvih događaja se balkanski mentalitet malo smiri, da ne kažem kultiviše. Lepo kaže narod "batina je iz raja izašla..." Kao i obično, taj deo staze nije obećavao ništa posebno.. A onda je počelo. U početku stidljivo.. a onda kako stvarno i jeste... znači blatnjavo, ljigavo i vrrrrlo nesigurno. Ali neće nas zajebati tamo neka kaljuga, ipak smo mi prekaljeni borci (nekada smo bili mladi i glupi a danas više nismo mladi.. ), pa smo opet ubacili tehnike koje su mi poznate iz nekih drugih aktivnosti. Na primer formiranje podloge za prelazak detalja.. Ili izvlačenja / navlačenja motora jednostavnim sistemom koturača silama do 2 : 1... Koje su se pokazale prilično efikasne za težine motora koje mi teramo.. I tako.. igrala se deca u blatu, i zadovoljna otišla kući.

Na grebenu između Rajca i Divčibara, nešto posle Suvobora..

Jednom godišnje sam zimi u Malta tal-u na slapovima i okolo na turno skijanju, ali ovo je kao video igrice na spidu. Verovatno bi mi trebalo mesec dana tim redom. Odlično!!

Ako neko nije bio... Prašinarski putevi po Tari, očima hobi vozača.. http://forum.bjbiker...ost__p__1679275 i http://forum.bjbiker...ost__p__1680149

Fruška Gora (na kvarno) Malo brdo ali zajebano. Pored lepih šumskih puteva i staza u gornjem delu glavnog grebena koji su uglavnom suvi i lagani za vožnju, N.P. Fruška Gora obiluje malim ili većim vodotokovima koji prave specifične i ponekada ozbiljne prepreke, velikom količinom oborene građe, lišća, blata i svakojakog organskog materijala koji namuče i najbolje enduraše. Pošto mi to nismo, neki od tih puteljaka su za nas bili neprolazni, ali smo uživali u onome što je bilo suvo i snalazili se "survival" tehnikama gde smo imali problema. Druga karakteristika terena je da većina staza koje su za nas interesantne spadaju pod nacionalni park i samim tim vožnja motornih vozila (računajući i motore), nije dozvoljena van asfaltnih puteva. To bi se možda u nekom normalnom režimu moglo i tolerisati ali jedan deo kolega sa kros mašinama nema previše respekta prema pešacima i ekološkim principima bitisanja u prirodi, pa je i reakcija javnosti a onda i nadležnih službi (srbija šume, rendžeri, saobraćajna policija...), prilično naelektrisana prema ovoj vrsti aktivnosti. Da bi izbegli konfrontaciju sa unutrašnjim organima (a poznato je da mozak ne spada u iste), mi smo vožnje organizovali radnim danima i zabačenijim stazama gde ne postoji skoro nikakva fluktuacija pešaka. Zato je ova akcija i dobila apostrof "na kvarno". Kao kostur akcije smo uzeli trek velikog Fruškogorskog maratona (cca 100 tinak km..), koji smo sa malim modifikacijama uglavnom pratili pa vam isti i prilažem. Naravno varijacije na temu su ponekad neophodne i prave se direktno na terenu (ako trenutno nije prohodna staza kojom se krećete, možda jeste ona paralerna 100 m. levo ili desno?). S obzirom da smo vozili u decembru, obradili smo južni deo. Sever je bio u lošijem (blatnjavijem), stanju pa smo isti ostavili za proleće.. Zbog "posebnih tehnika snalaženja u prirodi", i činjenice da za dobra dva decembarska dana nismo uspeli da pređemo više od 60 km, ovaj deo posta ću podeliti na dva dela sa različitim specifičnostima. Krenuli smo od Inđije preko Krušedol sela do manastira Grgeteg kao naša polazna tačka. O manastirima ovde neću puno pričati jer mislim da zaslužuju poseban post i nekako se ne uklapaju u ovaj "sportski" milje (kao mi smo neki sportisti ). Staviću po neku sličicu i link pa koga interesuje.. Pristup Fruškoj gori sa juga. Manastir Krušedol.. http://sr.wikipedia....%B4%D0%BE%D0%BB Manastir Grgeteg.. http://sr.wikipedia....%82%D0%B5%D0%B3 Kroz dvorište manastira (polako i bez turiranja), šumskim putem uzbrdo Ko nije raspoložen da čita, slike sve govore.. do glavnog grebena Fruške Gore i asfalta, vrlo blizu Čot-a i bombardovanog TV tornja Odatle nizbrdo na jug (i tako više puta u toku ove ture..), do male isposnice koja dalje vodi do manastira Staro Hopovo. Manastir Staro Hopovo, trenutno u rekonstrukciji: http://sr.wikipedia....%BE%D0%B2%D0%BE Osnivač je Đurađ Branković, i ima asketsku dušu, bez megalomanskih namera samo prosta vera.. Staza odatle vodi uz brdo pored manastira Novo Hopovo, gde se nismo zadržavali (mali manastiri su mi nekako miliji), a naleteli smo i na prve probleme.. Na nekim mestima ste na relativno uskoj stazi pod nagibom. Guraj junače, guraj... Pa, vuci junače, vuci... Ops.. Na par mesta smo se zamislili, jarak je širok i dovoljno dubok da ga ne možemo preskočiti (zbog rastresite podloge zadnja guma nema dovoljan odraz..), zato smo pribegli klasičnim 4WD off road tehnikama, gde smo gomilu jačih grana vezali i napravili mostić.. Evo kako to izgleda izbliza.. I gas preko, oslonac na zadnju. Materijala okolo ima kolko oćeš, bitno je da ti prednja ne upadne između.. I tako više puta, negde može i bez mostića.. Uhvatiš zalet.. a motor odradi ostalo. Kasnije smo opet izašli na lep šumski put.. koji nas je odveo do kafane, gde smo završili današnji mukotrpni radni dan (od koga je, dosta je..) Nastaviće se.. Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/

Odlično, hvala...

Hvala, s obzirom na mogućnosti, temu sa lokalnim enduro vožnjama smo tek otvorili (okruženje da i ne spominjem..), ja ću kad stignem da turim još nekoliko vožnji koje sam sačuvao i koje bi mogle biti interesantne. Dobro je ponekad voziti i malo OFF, nekako mislim pojaviće se neko trapaviji od nas (još nije ali vredi čekati..), pa se možemo smejati jedan-drugom. Arakis molim te, ako imaš volje pomozi da početne strane ovog posta prebacim u normalne (veće) slike, ja sam ti operisan od toga..

Hvala, pitao sam se kako to da izvedem..

Kepojebina 2014

Stara Planina - prašinarenje od jesenas: Opet, slikopis na: http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/104261-srbija-bez-asfalta/page__view__findpost__p__1683069

Karlov snimak od vikenda, ujutro ustanem mrzovoljan, pogledam snimak i smejem se pola sata.. a evo i Karla u napadu: i jedan od ranije.. slikopis na: http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/104261-srbija-bez-asfalta/page__view__findpost__p__1693539

Fruška Gora (na kvarno), oko 100 km. Fruškogorski maraton.kmz Kao osnovu sam uzeo trek fruškogorskog maratona, varijacije za temu su mnogobrojne i poželjne. Većina treka je pod nacionalnim parkom i uzimajući u obzir trenutno raspoloženje medija prema kros/enduro vozačima (s‚obzirom na ponašanje, verovatno opravdano), preporučujem vožnju radnim danima. Mi smo obradili trenutno samo jug, sever će sačekati lepše i suvlje vreme. Malo više o tome vrlo brzo na http://forum.bjbiker...ost__p__1703878

Ovo je odlično (virus putovanja je vrlo zajeban, kada se uvuče u sistem antibiotici ne pomažu)! Bio sam nekoliko puta u Nepalu na planinarenju, na žalost od Indije video samo Deli (a to nije Indija). U julu još uvek udara monsun, pa je bolje ići pre ili kasnije (na jesen je bolja vidljivost ali malo hladnije, na proleće su prijatnije temperature ali ima dosta vlage..). U principu sam zainteresovan za turu tog kalibra (što je babi milo to joj se i snilo..), ali nisam imao razumevanja unutar kruga mojih saboraca. Terati svoj motor ili iznajmiti tamo, je stvar kompromisa i dogovora. Predlažem da Kawazoki kao pokretač teme za neko vreme ugovori sastanak sa potencijalnim kandidatima pa bi tu projekat mogao da dobije kakvu-takvu fomu.

Vršačka brda, planirao sam više al, dobro samo prošo i ovol,ko.. Oko 30 km mešovite na momente zahtevne vožnje. Posle Peščare (onaj veći predhodni trek), sam otišo u Vršac, da ispunim davnašnju želju i malo muvam po Vršačkim brdima. Hteo sam ja to odavno, al sve nekako sam nalazio preča posla ili veća brda. Čak i kad mi se drugar ženio ja sam bio na nekom putiću. Što je mnogo, mnogo je, ovakvu priliku nisam mogao da propustim. U Vršac sam stigao uveče, malo se promuvao po centru.. Stari zanati su još uvek u životu u ovim krajevima.. Neki delovi grada noću prilično impresivno izgledaju. Srećom sam ubeležio lokaciju planinarskog doma kao početnu tačku pa sam isti našao bez problema. U domu neka proslava, glasna muzika. Al nema veze, kad si umoran ne čuješ ništa. Ujutru, naspavan posle doručka sam junački krenuo u nove radne pobede.. U početku (kao i uvek), je dobar makadam, čak mestimično se izađe na nešto što se može nazvati asfaltni put.. al, se brzo skrene sa glavnog puta na sporedni koji prati izohipsu.. koji povremeno postane bajkovit. Na par mesta sam bio sumnjičav dal ću proći s,obzirom na kombinaciju lišća i raskvašene podloge ali mašina se nigde nije zamislila... Staza se pretvori u "single track", i isti vodi do lokalnog vrha ušuškanog u šumi.. Nema precrtanog enduro motora, znači može se.. Vidi se otprilike odakle sam krenuo.. Tu su se pojavili prvi tehnički problemi u vidu detalja gde treba preskočiti po neki balvan. Mi,sim znam ja to da izvedem po nekad, ali po ravnom ili još bolje uz-brdo, ali preskakanje balvana niz-brdo mi nikako ne ide, naročito ako je tu odma krivina.. To nekako savladah, kad naiđe dosta strma planinarska staza koja je na ozbiljnu probu stavila moje tehničke veštine.. dok ne stigoh (sav ponosan i pun sebe), na širi šumski put. Taj put me odvede u dolinu, gde izađoh na asfalt koji vodi prema selu Mesići, i odmah iskoristih priliku da zavrnem ponovo uz brdo. Nije mi se svidelo što sam pregazio par sveže uzoranih njiva (srećom nije bilo seljaka sa vilama u okolini), ali kada sam se zaglavio u šikari, pomislio sam da mi ipak odabrani trek možda i nije najbolje rešenje.. i mudro odlučih da se vratim i izaberem bolju liniju napada. Ali ne lezi vraže, više puta mi se desilo da me brdo pusti u svoja nedra a ne dozvoli da lako izađem.. Prvi detalj me je dočekao u uvali između dve njive u koju sam pametno uvalio motorče.. a drugi 500 m. kasnije kada pojavila i glina kao dodatni faktor koja mi je zapržila čorbu. Pa sam izgubio vremena i energije, taman da mi bude dovoljno vožnje za taj dan.. U povratku svratio do Vršačke kule koja je simbol ovog kraja i poznato izletište i isto veče otišo kući. Moraću prvom prilikom da zatvorim taj krug oko Vršačkih brda čim mi to uslovi dozvole.. Generalno podloga je dobra na brdu a dosta loša u njivama okolo, pa preporučujem da u skladu sa tim i birate putanje vožnje. Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/

E sad, ovo je verovatno tehničko pitanje podešavanja softwera.. Izgleda da je broj postova / odgovora, po strani neprikladan za ovaj tip izveštaja, broj slika je veliki i to ponekad traži duže učitavanje što zna da smori. Ovo je verovatno pitanje za administratora sajta: Može li se u podešavanju namestiti da broj odgovora po strani bude manji? Tako bi dobili brže učitavanje fotografija..

Još par trekova iz Deliblatske Peščare, pa kome treba.. pescara__20141213_0944.gpx Polazak je iz Devojačkog Bunara, to mesto mi je nekako najmilije, verovatno jer mi prija tišina, nekakva bezbrižnost starosedeoca i vikendaša a ni nekoliko pristojnih kafana koje rade svakodnevno nije na odmet.. Prvi trek prati desnu (jugo-zapadnu), ivicu peščare do asfalta Grebenac-Deliblato, onda preko omladinskog odmarališta uđeš u poznate i nepoznate staze. Peščara je uglavnom ravna sa malim visinskim osilacijama ali se nemojte opuštati, orijentacijski zna da bude zahtevna. Visinsku krivulju remeti uspon na Zagajička Brda i to ne preskačem. Ako se držite "glavnih" puteva, nebi trebali da imate nikakvih problema osim na par mesta gde se pojavljuju kratke kaljave deonice ili možda više peska nego što bi bam prijalo. Ali stranputica ima koliko vam duša ište i tu je avantura zagarantovana.. Drugi trek polazi iz istog mesta ali odmah hvata relativno slabu liniju kroz centar peščare koja vas brzo dovodi u situaciju da se morate potruditi da iskrčite sebi par prolaza kroz gustu šikaru ili neravan teren. Posle par iskušenja isti hvata "regularan" put koji vodi prema Grebencu i (opet ), Zagajičkim Brdima. Devojački Bunar Brzo izađete na desnu ivicu peščare i tu se vozi opuštenim krajolikom.. Na par mesta biraš suvlje prolaze.. Ali je uglavnom dosta opušteno. Podloga je savršena. Taman toliko natopljena da je dovoljno tvrda za laku vožnju a opet joj se kranponi raduju. Do asvalta prema Deliblatu, onda do omladinskog odmarališta i odatle po gasu.. Put je svo vreme lep i širok osim na jednoj deonici od 100 m, gde sam iz nekog razloga nacrtao "sečku" kako bi prekratio livadu, pa sam morao da platim kratkotrajnim provlačenjem "single track" stazom. Zagajička Brda.. Iskuliraš, odmoriš, pojedeš neki sitniš i pali nazad. Vršačka Brda, moja sutrašnja destinacija... U povratku naletim na razgranati bor koji se isprečio preko puta, pa umesto da isti delimično sklonim, pravio sam se pametan i probao da ga prođem sa strane. Čim sam sišao sa utabane staze, zadnji točak tone ko po komandi.. I tako umesto da ubrzam, to mi je uzelo jedno 20 tak minuta cimanja i odkopavanja. Dalje je sve pesma.. Starina drvo.. Uz put ima i par vidikovaca, penjanje na njih je kao zabranjeno ali ako baš nema nikoga (a nema..), šta fali da proširite vidike.. Za mene guarana, za motorče pauza.. Deliblatsku Peščaru nastanjuju oko 900 različitih vrsta biljaka i par stotina vodozemaca, ptica i sisara. Neke od njih su retke i zaštićene vrste, pa imajte to na umu kada vozite ovim krajevima. nastaviće se..

Još jedna Peščara.. 68 km, taman za lep decembarski dan.. pescara na dan__20141220_1005.gpx

Odlčno !! Oćeš da turiš i neki trek log sa prašnjavih deonica?