Dan 3. / Brza Palanka - Blederija vodopadi - manastir Vratna - Klokočevac - Rudna Glava - Dunav - Brnjica / oko 152 km Treći dan nam je bio onako, za izpis, bez nekih posebnih impresija osim prerasta kod manastira Vratna. Više od 50 km smo vozili asfaltom, pa je i to doprinelo da smo vozni dan završili relativno rano i bez preteranog zamora. Muzej i bibilioteka u starom srpskom stilu. Tu bi trebali biti izloženi arheološki nalazi još iz I. do III. veka, rimskih utvrđenja na ovom podrućju i nakita. Ništa ne radi. Izgleda zapušteno. Jutro u kampu Brza Palanka. Dunav mirno teče, nije ga briga za ljudske probleme i sitne živote, a mi uživamo u jutarnjem suncu i tražimo kafanicu za doručak i kafu. I evo je, na samo 100 m. od našeg kampa. Domaćini su se potrudili oko uređenja bašte.. I EDB ima interesantne načine sanacije kandelabra. Vrlo blizu kafane je spomenik izginulim junacima iz ovog kraja u ratovima od prošlog veka.. Posle doručka i kafice, lepim makadamom na istok ka čuvenim Blederija vodopadima.. Gde nađosmo prvo gomilu đubreta.. A onda i sam vodopad. Mesto bi moglo biti interesantno kada bi meštani malo vodili računa o svom okruženju. Ovako me nije previše dojmilo.. Zamuljen i neuređen pristup, dosta odpadaka... Srpski turizam. Zato je nastavak ture bio kroz prelepe predele sa ponekim seoskim gazdinstvom. Kuće su uglavnom u lošem stanju ali okolina izgleda odlično. U selu Vratna, svratismo do poznatog manastira ili ti u stvari do poznatih prerasta, prirodnih kamenih mostova koje je voda milionima godina dubila, oblikovala po svom ukusu. Taj deo je dobro uređen i uglavnom čist, sa stazama koje vas vode do par osnovnih prerasta. Za ostale morate malo više da pešačite. Manastir Vratna, I obeleženom stazom do prerasta.. A onda je došlo vreme da naši hrabri konjanici krenu na put u nove nepoznate daljine... Imali smo dosta lep i topao dan. To je podrazumevalo i debele slojeve prašine na seoskim i šumskim putevima što zadnjem u koloni nije prijalo. Pored toga, kao šaka debela prašina se pokazala i vrlo klizava, što sam izkusio u jednoj oštrijoj krivini pri malo jačem gasu. Konačno, opet Dunav.. I đerdapskom magistralom do kombija, koji nas je strpljijvo čekao na parkingu u selu Brnjica. Ovim trekom sam zatvorio skoro sve tačke u NP Đerdap koje su me interesovale. Ipak, propustio sam neke delove za koje ovoga puta nismo imali vremena. Razlog da neki drugi put ponovo svratim u ovaj prelepi kraj Srbije. Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/

Super tura ... Mozes i na vrh Zlatara (Golo brdo) a posle kroz Vodenu poljanu .... Bio si bas blizu, par km bi produzio krug ... Ne može se sve odjednom. Razlog da turu u malo drugačijem krugu ponovim u neko vreme..

Dan 2. Majdanpek - Topolnica - Miroč - Podvrška - Brza Palanka / oko 107 km Nastavljamo dalje bajkovitim puteljcima kroz listopadne šume. Biramo linije kretanja koje su više grebenima a manje dolinama, što zbog vidika, što zbog bržeg kretanja preko suvljeg terena. Pošto nema ništa idealno, sad se pojavljuje prašina, ali našim junacima to ne smeta.. Preko sela Topolnica se popesmo na susedno brdo.. i dalje grebenom do varošice Miroč. Malo odmorismo na klupi u centru sela, povratismo energiju i vozi dalje. Jesen stiže sejo mila.. Miroč. Odmorište kod napuštene kućice, verovatno od Srbija šuma.. Malo više o ovom terenu da ne prepričavam: https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9C%D0%B8%D1%80%D0%BE%D1%87 Zaseok Planinici, osnovna škola.. I lokalni đilkoš lepotan, zauzeo pozu za slikanje.. Lokalna turistička organizacija je dobila nešto para da sredi i promoviše alternativne turističke aktivnosti u kraju, pa ajd da vidimo kako to izgleda.. Put do pećine je u početku dobro markiran, ali posle nekog vremena isti nestaje u šumi a znakova nigde.. Za pare koje su dobili, dobro da je bar nešto urađeno.. Nazad na glavni put. Opet prema Dunavu, ovog puta na jug. Putevi oko Podvrške čuke. I današnji cilj, kamp u Brzoj Palanci. Spavanje u bungalovima (500 din po osobi, tuširanje uključeno u cenu), stisnuto ali za jednu noć skroz korektno. Čak smo i za motore dobili posebnu zaključanu prostoriju. Laku noć. Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/

Na žalost izuzetno retko i samim tim za veliko poštovanje..

Đerdapska tura. Dugo sam planirao ovu vožnju. Ostali su mi neki dugovi od pre par godina (vidi: http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/104261-srbija-bez-asfalta/#entry1667602 ), i to je ostalo da me žulja kao konja mrva starog hleba pod sedlom. Drugi razlog je što se taj prostor jednostavno ne može shvatiti (kao i većina drugih), samo gledajući kartu i buljeći u male plave i crvene linije koje crtaš na G.E. Duboke, mračne, mestimično teško prohodne i vlažne šume našeg najvećeg nacionalnog parka su mi izgledale kao avantura koju nikako ne treba preskočiti. Samo je pitanje da li sam za njih dorastao? Tako sam satirao sve raspoložive tekstove sa ovom tematikom. A njih nema puno. Što više čitam, sve sam gluplji, i osim spoznaje da tamo nije pametno ići sam (kao i uvek uostalom), ostalo je kombinacija u skali od „super-odlično“ do „sačuvaj bože“. Nadao sam se prvom a spremao za drugo. Pravilnim izborom vremena i prilagođavanjem situaciji na terenu smo uzeli ono lepo i prohodno. Tura vijuga između Đerdapa i platoa na jugu, provlačeći se spletom šumskih puteva i makadama uglavnom u pristojnom stanju, stalno se vraćajući u okrilje velike reke. Ja sam predhodnih godina prošao neke delove ove ture a u prošlom životu sam bio na nekoliko karakterističnih tačaka koje su me interesovale (uglavnom gde god je bilo nekih stena), tako da sam u glavi već imao kostur. Trebalo je samo tačke spojiti u logičnu liniju. Tim se nekako lako formirao: Icatenej, Lord_Obvilion i ja. Par pripremnih sastanaka je pomoglo da se kolko-tolko upoznamo i predstavim turu. Nismo vozili ranije zajedno ali pošto su oni relativno uigran par, nadao sam da ćemo se prilagoditi jedni drugome. U zadnjem momentu su Icatenej-a zavrnuli na poslu, tako da smo na turu otišli nas dvojica sa lakim motorima. Ukupno oko 360 km, od toga 50-60 km po asfaltu. Dan 1: Brnjica (kamp Toma), - Dubočka pećina – Lepenski Vir – Boljetin – Rajkova Pećina (ali skoro..), oko 100 km Desetak km od Golupca, sa leve strane puta je malo peščano polu-ostrvo. Sa asfalta Đerdapske magistrale vas opominje znak "Kamp Toma" i upućuje na mali, neugledan makadam prema reci. Kamp je u toku leta prilično posećen ali sezona je završena i kamp je prazan. Gazdarica (broj dobijete u kafani "Toma" par km ranije ili na web strani), kaže da su imali gužvu prošlog vikenda, da od kućica još ništa nije sređeno, eventualno možemo spavati u šatorima. Inače kamp je za ovu godinu zatvoren. Nema veze, uzećemo šta možemo. Umesto razvlačenja šatora, ušli smo u prvi bungalov koji je bio u relativno pristojnom stanju, uvukli se u vreće i zakuntali. U toku noći me je par puta budilo grebanje pacova po tavanu i grebanje našeg psa čuvara po vratima i tremu. Naš noćni čuvar. Kombi kojim smo dovezli motore smo ostavili na parkingu pored kafane "Toma", par km ranije na magistrali. Kelnerica kaže da je bezbedno. Ok. Ujutro se prepakovali, platili noćenje po 300 din (za šator, pošto su bungalovi bili nesređeni), i pali.... Sve do prilaza Dubočkoj pećini nismo imali skoro nikakvih problema, onda smo morali malo da se skoncentrišemo po uskoj i strmoj stazi koja vodi prema pećini.. http://www.tokucevo.org/dubocka-pecina/ Na desnom zidu pećine (gledano prema izlazu), je i serija sportsko-penjačkih smerova prilične težine, zgodno za zimski period jer je unutra temperatura konstantno oko 08 st.c. Malo lokalnih vlaških vradžbina na pristupu pećini.. U nastavku su putevi u rasponu od odličnih.. do malo lošijih, ali bez nekih problema.. Ponovo se vraćamo reci: Lepenski Vir Kanjon Boljetinske reke, desna pritoka Dunava.. Na uređenom parkingu je gužva. Nekoliko automobila i autobus pun Slovenačkih turista. Nismo išli do samog arheološkog nalazišta (tj postavke), nekako nas gužva nije dojmila.. Ali smo na čistom i pokošenom travnjaku seli na klupicu da ručamo. Keruša žicari. Mirno čeka, čita psiho profil potencijalnih donatora za jučerašnju gibanicu. Zna da neće ostati gladna. U nastavku vozite preko sela Boljetin u šumu.. Ćumurane. Karakteristične su uglavnom za istočnu Srbiju. Jedan deo šumskog puta koji sam planirao je u korovu i neprohodan zbog klizišta, pa smo skrenuli na kraću asfaltnu deonicu i ponovo se uključili na planiranu liniju.. Na 1 km od današnjeg cilja (Rajkova pećina kod Majdanpeka), smo napravili grešku i zagrizli putem za koji se videlo da nas neće lako pustiti. Taktički uzmak ili neslavan poraz? Ma de bre?!, malo kaškanja po blatu i evo nas opet na dobrom putu.. Kamp smo postavili na lepom i skrovitom mestu blizu glavne džade. Noć je mirna i topla. Laku noć.. Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/

Ide, ide,.. samo što nije.. Evo ga: http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/104261-srbija-bez-asfalta/page-13#entry1905850 A evo i priloga:

Izvinjavam se, dodat ispod slike treka.

Bučije. Okolina Prijepolja, tromeđa Srbije, Crne Gore i Republike Srpske / oko 75 km Ovaj trek počinje sa prevoja Jabuka, poznavaocima istorije poznat kao rodno mesto Boška Buhe, a ostalima kao tački na putu Prijepolje - Pljevlja. Vrlo interesantan teren sa stanovišta enduro aktivnosti ali i alpinisti, speleolozi, mnbajkeri sigurno ne bi zažalili. Trećina ove ture je na žalost po asfaltu, ali je isti loš, iskrpljen i u rupama, pa vam i za njega treba enduro motor. Ali da krenemo redom. Jutro u Sopotnici je sunčano, magla je još uvek u dolini. Pravo vreme za slikanje. Do prevoja Jabuka ima oko 20 km. Na prevoju Jabuka ima par kafana, lepo mesto za jutarnju kaficu ili doručak. Odatle vodi uzak i pristojan asfaltni put. Negde kod sela Gornje Babine pređete na makadam. Ušuškani zaseok, kao iz filma.. I mestimično strmim putem se spustite u kanjon Bučije.. Meštani rečicu zovu Sutjeska, pa je i ovo u stvari kanjon Sutjeske, ali nemojte se zbuniti, to nije isti kanjon Sutjeske kroz koji prolazite kada vozite preko Tjentišta.. Alpi? Ne, Srbija. Tim putem se spustite u selo Sastavci. To je u stvari selo u Bosni (polu-ostrvo BiH teritorije u Srbiji), pa pošto nemam zeleni karton, nisam nastavljao dalje, već sam odmah skrenuo desno uz brdo nazad prema Prijepolju.. Zemlja endura.. I opet na jug prema Jabuci. Teren svakako preporučujem. Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/

Malo prašinarenja po Đerdapskom Nacionalnom Parku..

Nidzo,nisam bio ali ako je tolka lepota...obavezno posecujem...de reci kako se do nj stize...kakav je put,jel asvalt ili makadam (nisam bas off road opremljen[emoji16] )...kao i sta ima i ima li sta u blizini...za odmoriti se,ili iskafenisati ili pojesti...ili sta god...doblizi malo ?? Послато са LG-E460 Pa ako ides na Zabljak u Mojkovac se ide prema Sinjajevini i jedno 30km mozes doci preko nje na Zabljak a vidjeti tu cudesnu ljepotu i prostranstvo,crkve,i par jezera...put je makadam to jedino pravi problem za tebe...drugo nema se gdje popiti kafa i slicno...samo gas a napravicu i rutu preko Sinjajevine pa eto moze neko nekad da pozeli da i to obidje...prelijepo je...a najljepse jezero tu je Zabojsko jezero vec sam fotke objavio... Evo ture od Žabljaka prema Zabojskom jezeru.. http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/103919-crna-gora-bez-asfalta/#entry1662994

Izgleda dobra tura, odlične fotke. Daj trek.

Nekad nazad, nekad napred, zavisi koliko si tvrdoglav. Nismo imali previše problema, uostalom to i jesu čari endura..

Sopotnica i okolina, oko 110 km. http://www.klubputnika.org/servis/odredista/jugozapadna/3515-sopotnica Jugozapadna Srbija i deo koji se naslanja na Crnu Goru je jedan od očuvanijih bisera koje nam je majka priroda ostavila u amanet na postepeno uništavanje i degradaciju. Brdsko-planinsko područje bogato rekama i rečicama, kanjonima, kraškim poljima, jamama, pećinama, gustim šumama i prelepim visoravnima. Biljni i životinjski svet je možeš zamisliti kakav.. Obilje srednjovekovnih manastira daje tom kraju posebnu mistiku. Ja sam proveo par dana u kraju i evo delova koji će vas verovatno interesovati: Planinarski dom u Sopotnici je na cca 1.000 m visine, nisam se na vreme najavio, dom je pun. Srećom nosim šator i to se pokazalo kao dobar potez. Noć je vedra i neobično topla. Tabla ispred doma me upoznaje sa domaćim živuljkama.. Na 50 od doma je i simpatična lokalna crkvica.. Slapovi Sopotnice su jako blizu.. U okolnim šumama ih ima još sličnih, ako ste voljni da pešačite. Dalji teren je kao stvoren za hajduke. Motor uživa na ovoj podlozi.. Pri vrhu spazih srnu koja je greškom ušla u ograđeni posed i traži izlaz.. Nisam prilazio kako je ne bih previše uplašio dok se nije snašla.. Kod vrha Jadovnik.. Pogled ka Sjenici prema istoku.. Tu sam izašao na kraću asvaltnu deonicu, ali sam brže-bolje ponovo skrenuo na šoder kod mesta Aljinovići.. I spustio u manastir Mileševo. Nisam ljubitelj velikih komercijalnih manastira, a i malo sam kaljav.. Tako da nisam ulazio. U produžetku je kanjon Mileševke, tu sam par puta dolazio zimi jer se na par mesta formiraju zaleđeni vodopadi.. Neko vreme se vozi trasom velikog soc-realističkog projekta stare Jugoslavije koji nije zaživeo (ali je dosta toga napravljeno), gde su za potrebe filma "Lepa sela lepo gore", snimane neke karakteristične scene.. Savina isposnica.. http://jadovnikmarathon.com/atrakcije.html - "Idem kući kume.. dosta je bilo.." Ispod manastira se može puteljkom na drugu stranu.. do tvrđave Hisaržik.. https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%88%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%86 I dalje nazad prema Sopotnici.. Taman kad sam pomislio da stižem, kad me onako već umornog sačeka jedna zahtevnija deonica.. Pa čovek od silnog napora ogladni.. Ručak na lepom mestu. Šućur isped doma. Nastaviće se.. Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/

Bili, proveli se, vratili.. Mada.. Primetili smo stanoviti nedostatak kapitalnih infrastrukturalnih objekata tipa: tržnih centara, trafika sa slatkišima i slanišima, Mc donalds restorana i sličnih, hotela sa spa i jakuzi servisom kao i klasični manjak wifi servisa.. Izveštaj (kad stigne na red), na uobičajenom mestu.

Kučaj, krug oko (i na), Beljanice, 75 km. Odlična tura, mogu i veći motori. Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/

U četvrtak veče, Icatenej, Lord oblivion i ja idemo u N. P. Đerdap. 340 km terena, kamp varijanta (sve svoje sobom nosi), 3 dana. Najavili su lepo vreme, imamo nameru da se lepo provedemo..

Juhor (brdo iznad Jagodine), oko 70 km. Juhor (774 mnv, planinski greben koji se prostire okvirno sever-jug, malo južno od Jagodine), mi je početni deo Šumadijskog trip-tiha (pored Gledičkih planina i Crnog Vrha), i moram da počnem sa njim. Odmah da kažem da nisam posebno oduševljen ovim brdom, najviše iz razloga što sam se stalno borio za vidike i vozio kroz gustu listopadnu šumu, pa je nekako teško i shvatiti ceo ambijent. Ali pošto sam centralnu Srbiju u ovom postu nekako zapostavio, čitalac bi pomislio da u Šumadiji i nema dobrih lokacija za enduro zaljubljenike, što nije istina. Moj doživljaj je verovatno dopunjen jako raskvašenim terenom (posledica obilne kiše od predhodne noći), ali pošto se nisam previše obazirao na to, dobio sam šta sam i zaslužio. Malo po izlasku iz Jagodine sam zažalio što nemam lakši motor.. I taj put se (srećom), posle nekog vremena unormali.. Ali ne za dugo.. Pa mi se učinila privlačnija varijanta da brdo napadnem sa druge (zapadne), strane. Kao mislim, možda tamo nema toliko blata... (ma važi..) Mitasi protestvuju.. Pogled prema Jagodini.. Sa druge strane sam napao šumskim putem iz mesta Dragoševac, i to mi je u početku izgledalo prilično korektno.. Jedan od redkih vidikovaca pri vrhu grebena.. Velika Morava na vidiku.. I onda napred (ili u ovom slučaju nazad), prema severu.. Na nekim mestima ima i malih pešadijsko-diverzantskih prepreka.. I grebenom nizbrdo prema Jagodini, što logično opet me dovodi do kaljuga koje sam izbegao sa te strane.. Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/ Evo kako to izgleda u živom snimku.

Vozim ga zadnjh par godina, 2006 godište. Nezgodno: - Visok, nije za kratkonoge, - traži redovno i korektno održavanje, - vibrira, ispadaju plombe, - traži da se prži, u malim obrtajima u blatu nema dovoljan obrtni momenat (u poređenju sa mojim predhodnim..), pa je korisno zameniti odnos lančanika ako ti je terenska vožnja primarna, - nije za duži asfalt - napred dupli disk, ko nije naviko lako pobode i blokira prednji.. - servisni interval menjanja ulja je relativno kratak, na 5.000 km / ili na godinu - cena kad ga kupuješ.. Zgodno: - Suspenzija je vrhunska - napred dupli disk, koči ludački (ko navikne) - Rezervoar - autonomija ! - Izgled - kvalitet delova i izrade - težina (za tu klasu) - cena kad ga prodaješ..

Hvala, Taj deo Rumunije (i još po neki grebenom Karpata na severo-istok..), merkam dosta dugo ali nikako ne privolim svoje sapatnike za tu turu. Ako bi neko organizovao nešto slično (samo da nema puno asfalta), rado bi se priključio. Ovako, moram da budem strpljiv..

Lisine, Vitanovača, Ras Vakaluci, Bape, Uviralo/Prskalo, Vakaluci, Velika Brezovica, Mikulj, Krnja Jela, Votanovača, Lisine. oko 115 km. Još jedna varijanta Kučajskih klasika, opuštena za skoro sve vrste enduro motora, da se nebih ponavljao, samo par slika.. Uviralo, trenutno bez vode tj, voda uvire malo ranije pa je ovaj jamski kompleks neatraktivan.. Tu je obično nadolazeća voda prilično silovita u proleće. Prskalo.. Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/

Deo snimka, biće uskoro, nadam se.

Juče se vratili iz Kučaja, a opet ljubomoran

Što bolja priprema, to manje problema na terenu. Tako je svuda pa i u ovom hobiju. Buljim u male plave linije i vremenom shvatiš gde je tvoja granica. Isto tako "operativna fleksibilnost" se podrazumeva, pa je dobro imati i varijantu "B" za neke deonice. Takođe, neka osnovna oprema (testerica i sl..), i tvrdoglavost se uglavnom ispati. Osim kad ne, tad obično najebem

Zlatibor, Semegnjevo, Tara, Kršanje (malo do jezera Zaovine), Mokra gora, Zlatibor - oko 100 km. Kad kažem Zlatibor, odmah pomislilm na kič, gužvu, dranje turista, besne automobile i momci sa kajlama, lokalne i Bg sponzoruše, miris pljeskavica, đubre iza kuća, narodnjaci po kafanama i prodavci smeštaja koji te saleću na svakoj raskrsnici (kojih srećom ima samo par komada). E, pa ne mora da znači.. Malo okolo samog sela (jer to selendra i jeste), ima mirnih i prijatnih mesta do kojih komercijalno ludilo još nije stiglo, cvrkut ptica i blejanje ovaca te bude ujutro, preko dana sediš na verandi gde pogled puca kilometrima a uveče piješ pivo, igraš bilijar i slušaš "svoju" muziku. Takvo mesto je "Ljubin Dom" Rustična i prijatna atnosfera, ljubazni domaćin, dobra rakija, jeftin i čist smeštaj, lep vidik.. https://sr-rs.facebook.com/Planinski-dom-Ljubin-Dom-Zlatibor-157480754313755/ Montažni most na rečici Obudovice (pre uliva u Rzav), I stari most, nije baš za upotrebu.. Nekoliko kafana na lokaciji "Zlatiborska Jezera". Mesta su ok, kafane rade, turista nema bog-zna-šta, ali mi nije jasno gde su tu jezera? Kupališta su u stvari par veštački stvorenih jezerceca, sa dubinom otprilike do kolena.. Iza toga konačno makadam i lepota.. Sa brda se spustio pored same granice sa R.S., i dalje prema kanjonu Rzava.. Kroz kanjon Rzava se ne može proći motorom (u stvari možda neki junaci i mogu, a ja nisam taj..), pa se vratih malo nazad i šumskim putevima uz brdo. Na momente su dosta strmi, pa je zalet poželjan. Zaovinsko jezero na vidiku, vreme je za povratak. Na par mesta malo problema u vidu pešadijskih prepreka.. koje sam rešio jednostavnim ravnanjem podloge kako bi točak prošao bez previše truckanja.. I pali dalje.. Malo pre Mokre Gore izađeš na asfalt, ali srećom ne traje dugo. I nazad lepim šoder putem prema Zlatiboru. Do već spomenutog Ljubinog doma, gde me je sačekao ručak od ljubazne domaćice. Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/