Vozim ga zadnjih 5 godina. 2006 ili 7 godište, uvezao iz Slovenije. Praktično mi je sporedni motor jer uglavnom vozim šumu. Ako ga korektno održavaš, neće te nikada izdati. Težak u odnosu na novije motore te klase, visoko težište (posebno sa punim rezervoarom), trese, zveči ko da si seo na kantu sa ekserima... Ali ima neku svoju magiju koja te ne pušta. Igleda dobro za sve pare, suspenzija je neverovatna, autonomija (ako ne divljam ispod 5 l), je ogromna, obrtni momenat..., stvari za poneti.. Ipak, ako bi sada razmišljao o kupovini, pod uslovom da ti je enduro osnovna zanimacija, težište bi mi bilo na motor od 450 do 690 cc..

Par puta prošao turno skijama od Virka (i od Njegovuđe), prema Gornjem Lipovu, pa prošao i pored ovog jezera. Zimi je još lepše (i zaleđeno). Inače ima više manjih jezera. Svet za sebe, posebno zimi. Treba 2-3 dana da se Sinjajevina pređe peške zimi, nema ljudi, smeštaja, tople vode, wirellesa... Očistiš mozak.

Beljanica

Šta da se radi kad je sneg i zima, pa uz to još i potraje? Prosto! Enduro planinari u akciji!

Na forumu ima dosta tekstova koji obrađuju i vožnju van asfalta. Ako smatrate da bi to moglo da interesuje čitaoce, mogu se probrati (po mišljenju urednika), najbolji tekstovi i uz saglasnost autora, objaviti. Verujem da tu ima mesa.

Bravo, odlično izgleda! Ima li čitalačke klijantele i za off road tekstove?

Ovo je većina mojih registrovanih trekova po Peščari. Neki su duplirani (i tri-plirani..), a neki moraju u GE da se kliknu posebno da bi se otvorili. Možda fali još par komada ali za sada to je to. Peščara.kml

Ko je junak dana?

Bravo Ico! Stajem u red za reparaciju. Poverenje se ne može dovoljno platiti.

Homoljske planine. Ždrelo-šuma treset-Debeli lug-Neresnica-Ceremošnja-ždrelo / oko 120 km Još jedna vožnja po mističnom Homolju. Tamne šume, duboko suvo lišće, splet brdsko-šumskih puteva i odlično društvo je upotpunilo događaj. Toliko da smo preskočili večernje kupanje u toploj banji Ždrelo sa omatorelim gaster-bajterkama Smeštaj. Pristojno i pristupačno. Ima i malo bazenče ispred za one koji nisu zimogrožljivi. Šuma Treset. Vilenjaci i homoljske vradžbine u jednom. Jedno od prebrojavanja.. Dosipanje goriva.. Vraćanje u Ždrelo taman u mrak (svetla uveliko rade), zadovoljni i prilično umorni. Dan 2: Manastir Vitovnica-Hajdučka pećina-Pogana pećina-Miljuća pećina (dva otvora),-Osanica-Ravnište-Manstir Vitovnica / oko 90 km. Varijanta poznate ture po homoljskim pećinama, malo produžena i modifikovana prema zahtevima grupe. Hajdučka pećina Ispred Miljuća pećine. Iz Miljuća pećine voda izvire (Komnenska reka), dok u Hajdučku i Poganu pećinu voda uvire. Tamne homoljske vrleti. Gremlini i zli patuljci čekaju da se izgubite a dobre homoljske šumske vile vas vraćaju na poznate staze.. Enduraši u naletu. Još malo istraživanja i traženja prolaza kroz potoke i ćuvike i povratak u Vitanovicu taman na vreme.. I nazad kući, umorni i zadovoljni. Svi trekovi na: https://www.enduro-balkan.com/

Šta mislite? Da li bih ja to mogla? Da vozim neki kros po stazama i bogazama naše lepe Srbije i moje Crne Gore. Da dosegnem do svih onih skrivenih bisera prirode do kojih nema puta, ili ima šumskih, zemljanih ili ovakvih...Da se popnem na vrhove, iznad oblaka, odakle pogled puca na koju god stranu se okreneš, da vidim jezera koja nalazim samo na karti, stare mostove i reke, da sretnem ljude još poneke one retke koji su ostali da žive daleko od civilizacije... Mislite li da bih mogla? Bolje nisi mogla opisati, to je ono što nas pokreće. A i ti si spremna Zadnjih meseci je vreme uglavnom bilo dobro i mi smo dosta vozili. Ako si zainteresovana, na nekoj od sledećih (ne-zahtevnih), vožnji bi se mogla pridružiti? Našli bi neko motorče za tebe.

Lisine-V Brezovica-Prerasti-Straža-Beljanica-Lisine / oko 150 km. Biće ovo priča sa što manje reči. Slike govore same. Duga tura u najlepšem jesenjem ambijentu. Da je više takvih. Svi trekovi na: https://www.enduro-balkan.com/

Beograd-skela Ivanovo-nasip-peščara-kroz njive do Pančeva-Beograd / oko 205 km. Čeka se prevoz preko reke.. Dunavski rukavci, raj za ribolovce. Seljaci u Srbiji spaljuju na jesen svoje njive kako bi ih "očistili". Na nekoj TV emisiji sam čuo obrazloženje da se posle spaljivanja lakše ore i troši manje goriva... To što se uništava ceo jedan mikro-kosmos i ugrožava gomila (inače zakonom zaštićene), flore i faune izgleda nikoga nije briga. Pa ni državu. Treba nas devastirati do nivoa ameba! Spaljena zemlja na Zagaljičkim brdima. U njivama između Peščare i Dolova je nikla šuma vetro-generatora. Nadam se da će lokalna komuna imati od toga neke koristi. U Beograd se vratili taman u mrak. Svi trekovi na: https://www.enduro-balkan.com/

Još jedna opuštena oktobarska vožnja u lokalu tj, neposrednoj blizini Beograda. Ovog puta nas je Vlada ("Vozač"), sproveo kroz njemu poznate šorove, stazice i šumarke podnožja Avale. Većina nas misli da su misteriozni i skriveni dragulji tamo negde daleko. Nije uvek tako. Na primer stara železnička pruga pored koje su nemci napravili bunker kako bi branili svoju ratnu infrastrukturu... Al im nije mnogo pomoglo jer su ih Tihi i Prle provalilli i sve je otišlo u ku..., tj znate već gde

U septembru smo Ica, Seve i ja, još jedared obišli Kučajske planine i ponovo iskoristili priliku da se popnemo na Rtanj. Smestili se u selu Sisevac, hotel, termalni izvori, otvoreni i zatvoreni bazen... Po vrlo pristupačnim cenama. Provozali krug po Kučaju (negde sam zaturio trek, ali pošto je ovo Icina tura, neka on stavi koju sličicu i trek..), i vratili sa uveče na zasluženo kupanje Sledeći dan smo krenuli od kafane Balašević na magistralnom putu prema Paraćin-Zaječar. Ica je pronašao sjajan prolaz ka Rtnju od magistrale prema jezeru Vrmdža, i posle poznatim makadamima na južne padine Rtnja. Odmor pred glavni uspon.. Kulirali na vrhu, razvlačili se i uživali.... i vratili se na magistralu po debelom mraku. Malo žive slike:

Ujutro posle brzog doručka (dečija radost, uključena u cenu smeštaja), vozimo neko vreme pored Dunava i u mesu Eselnita skrećemo na sever u guste Karpatske šume. Put je dobar i ravan makadam. Osim na par mesta 100 do 200 m, prolaska kroz jedan potok, gde smo morali da razradimo opcije i bolje se skoncentrišemo (nije snimljeno). Na pola puta izbijamo na deo Rumunskog TET-a koji sam poznavao od prošle godine. Pred veče smo na granici sa Srbijom. Klopa u kafani u Beloj Crkvi i paljba kući. Odličan vikend!

Rumunski vikend, oko 380 km. Izašli na prelazu Bela Crkva i odmah skrenuli desno prema Neri i Dunavu. Neko vreme voziš sporednim putem uz Dunav, onda kod mesta Moldova skreneš na levo u brda Put je uglavnom širi makadam, tako da mogu i veći motori.. Kod mesta Liubcova ponovo izađeš na đerdapsku magistralu ali vrlo brzo (kod Berzasca), ponovo skreneš levo u brdo i tim putem "presečeš" rumunski deo magistrale koji ide prema jugu. Taj put izlazi pored statue Decebala (https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Децебал), na magistralu i manastir Marconia. Prijatan smeštaj smo našli u mestašću Dubova. Uslužni domaćin, čisto i jeftino. Na žalost pansion nema usluge večere, ali zato par stotina metara dalje.. Za prvi dan, oko 205 km prijatne vožnje.

Pre par nedelja sam se Peđom malo vozio po Karpatima. To je uglavnom relaksirana vožnja po šumskim putevima i makadamima sa par orijentacionih problema. Ali da se osvrnem na moju neslavnu predhodnu turu koju je Kepo organizovao na julu a ja se priključio kao "mali od palube". Trajao sam (po video materijalu), odprilike 6 minuta A evo i zašto: Srećom, momci su se posle nekog vremena vratili po mene, i uz pomoć traktora izvukli motor nazad na put. Bolna noć u Banji Herkulani (distorzija skočnog zgloba), mi je jasno rekla da od dalje ture za mene nema ništa, pa sam se naredni dan pozdravio i podvijena repa vratio u Srbiju. Tako da su sledeće ture pored čistog uživanja i delimično lečenje kompleksa..