Tako je! Čist banjski turizam.

Iz Kuršumlijske "banje", brzo nalazimo traženu putanju preko brda. Za divno čudo, put je skroz ok, u početku usko asfaltliran a posle usko izrovaren, bez preteranih težina. Relativno brzo izbijamo na magistralni put i njime do Đavolje Varoši. Svratismo u lokalnu kafanu na ručak (namrčilo se ko u dupetu, pa smo se ponadali da će kiša proći dok mi pojedemo pragnje..), A onda hrabri enduraši nastavljaju prema neispitanim daljinama.. Na par mesta smo se orijentacijski zamislili, izbegavanjem puteva sa dubokim blatnjavim kolotrazima ali smo zadržali planiranu putanju. S,obzirom da smo se u par deonica približili granici sa kosovom na 50-100 m, pre sela Sponce smo prošli i srpski policijski kontrolni punkt. Dežurni policajac je bio prilično iznenađen da neko nailazi putem koji ide sa Kosova (na koji smo se uključili pre 100 m), a još više putanjom kojom smo došli, oprezno me skenirajući da kojim slučajem nismo neka vanredna kontrola, i tek posle 10 min priče se setio da traži lične karte za proveru i evidenciju (verovatno sam mogao da tražim izveštaj i raport dok je još bio pod utiskom...). Silaskom u dolinu brzo stigosmo do Lukovske Banje, mestu konačišta za večeras. Sređeni trekovi na: https://www.enduro-balkan.com/

Izvinjavam se, bio malo na vožnji. Svi trekovi na: https://www.enduro-balkan.com/

Brzeće-Medveđa-Lukovska Banja, oko 130 km. Ujutro sam sagledao ono što sam sinoć slutio. Prednja guma mi je bila prilično sažvakana. Lepe pukotine po rubovima su rezultat vožnje po asfaltu do hotela na skoro nikakvom pritisku. Vulkanizer u blizini? Raška? Kupovina nove ili polovne gume? O svačemu smo filozofirali jedno pola sata a onda sam napumpao gumu (srećom unutrašnja nije oštećena), i teramo dalje.. Jedno 10 km vozimo po asfaltu a onda kod mesta Lukovo prelazimo na makadamski pa na šumski put. Put se povremeno pretvara u zapuštenu šumsku stazu sa pešadijskim preprekama, velikim kanalima od bujičnih tragova i bočnim nagibima, tek toliko da bude interesantnije. Ovaj deo ne bih preporučio težim motorima. Da bi na kraju sišli u dvorište Kuršumlijske Banje, nekadašnjeg ponosa banjskog turizma u socijalističko doba... Danas uglavnom u ruševinama. Pošto i zvanično ulazimo u KPZ (kopnena zona bezbednosti), odmah su se pojavili i momci u plavom da provere koji smo i čiji smo. Bili su blago fascinirani putanjom kojom smo došli do njih i odmah su predložili slične (znači blatnjave, strme i zapuštene), za nastavak puta. Za utehu su rekli da su tim putem skoro prošli difenderom i da mi sa "ovakim" motorima nećemo imati problema... Sređeni trekovi na: https://www.enduro-balkan.com/

Naravno. Interesantnije i meni lakše

Dalje nastavljamo preko Golije. Sečemo glavni put koji prati greben prema Jankovom kamenu i zalazimo u splet šumskih lošijih puteva. Preko Raške se penjemo na Kopaonik.. I preko centra hvatamo tehnički put za Pančićev vrh. Tu odmorimo malo pre spusta u "crnu duboku". Plan je da iz dna žice uhvatimo tehnički put koji vodi za Brzeće. U gornjem delu staze (osim pristojne strmine i drenažnih kanala koje treba preskakati), je sve uglavnom u redu ali kako gubimo visinu tako se povećava količina snega i vlage na stazi. Sečemo tehničkim putem prema "crvenoj dubokoj" i tu gazimo smetove. Što više gubimo visinu, to više snega ima na stazi. Ovo neće ići na žalost. Izlazimo na "karaman greben" i silazimo u centar. Odatle hvatamo asfaltni put za Brzeće. Prednja guma mi je istrpela nekoliko lepih udara na stazi i sad mi pristojno žvaće. Kraj dana je i prilično sam umoran pa sam to ostavio da pogledam ujutro. Za sada polako se kotrljam nizbrdo bez volje da nešto popravljam. Smeštamo se u rezervisanom smeštaju. Sat vremena kasnije nam se pridružuje i Ica, on je krenuo danas preko Kraljeva i Stolova... Sređeni trekovi na: https://www.enduro-balkan.com/

Kao što već verovatno znaš, kamera pegla teren i on izgleda prilično "izravnat". U realnosti je malo teže. Većinu deonica voziš bez problema a onda se na nekim dobro oznojiš Ica ti je sve rekao, ture su prelepe i nemoj odustajati!

Predveče sam iskoristio priliku (kad se hrana malo slegla..), da prošetam do visećeg mosta i proverim prohodnost za naše motore. Do mosta i preko mosta bez problema. Ali 200 m, iza se staza gubi u šiblju. Znači ništa od te varijante. Ujutru je magla u kampu. Doručak kod lokalne domaćice i peglaj dalje. Brzo prođosmo Sjenicu i uzjahasmo Goliju. Lepa planina. Sređeni trekovi na: https://www.enduro-balkan.com/

Iza manastira gazimo reku Uvac i strmim neodržavanim putem izlazimo na prevoj. Pauza. Odatle pratimo greben na jugo-istok. Preko Radonjskog jezera (odmor i ručak), i Seništa sečemo magistralu i penjemo se na greben prema Jasenovu gde nam se otvara pogled na Zlatarsko jezero Za nagradu dobijamo nekoliko interesantnih izrovarenih deonica kroz šumu. Srećom, put se posle nekog vremena unormali. I za čas smo na Uvcu. Zbunjen sam gomilom naroda, šta je bre ovo? Pogledam datum na telefonu: 01. maj 2018. Jbga, kad nešto radim u prirodi izgubim osećaj za vreme (bolje reći ne interesuje me..), pa sam napravio grešku i došao po najvećoj gužvi Planirao sam da prođem stazom koja vodi pored kanjona prema visećem mostu i kampu, ali zbog gomile naroda od toga neće biti ništa.. Ta staza je diskutabilna inače jer prelazi preko privatne zemlje ali ako to uradiš brzo i ne privlačiš pažnju... Razočaran sednem da odmorim. Tu mi se uvali lokalni ker, da mu se isplačem na ramenu.. I nazad za Peđom, glavnim makadamskim putem prema kampu Uvac. Tamo se smestimo.. I odmah sednemo da nadoknadimo izgubljeni holesterol.. I tečnosti. Sređeni trekovi na: https://www.enduro-balkan.com/

Oko doma se povremeno čuje blejanje ovaca i mukanje krava. Retki zli jezici bi rekli da sam verovatno kriv za disproporciju krupnih i sitnih domaćih dlakavih / pernatih živuljki, ali to su samo oni koji ljubomorišu za računarom.. Stvarni problem na ovom prelepom mestu (pored teheranske muzike, kajli, crnih džipova, napućenih starleta, đubreta iza kuća i prodavnica, divlje gradnje, zabetoniranih borova...), je poremećeni odnos vlasnika lokalnih imanja i korisnika modernih terenskih sredstava u vidu quadova ili kros motora. I u ranijim obilascima su me lokalni vlasnici (ograđenih), imanja molili i upozoravali da im ne ulazim na livadu i kopam svojim kramponima po istoj, jer im pravim štetu. Džabe im ja objašnjavam da "ja nisam od onih koji to rade", i da nemaju razloga da se boje. Svi koji se voze okolo na sličnim mašinama su stavljeni u istu kategoriju u njihovim očima i tu je netrpeljivost došla blizu kritične tačke. Najveća sranja prave turisti koji unajme quadove (za 50 eu po satu, čuo sam..), i voze okolo po tuđim livadama bez bilo kakvog pardona ili obzira. Kao, pošto smo platili, sad možemo da radimo šta oćemo.. Dok se to nekom lokalnom zakonskom regulativom ne reši (ili dok seljaci ne uzmu vile u ruke..), obratite pažnju da ne ispadnete kolateralna šteta. Pozdravljamo se sa domaćinom Acom (dom vodi vrlo pedantno, pasionirani biciklista, često organizuje i mnb trke), i idemo dalje šumskim putem prema skijalištu Tornik pa onda manastiru Uvac, ušuškanom u dnu kanjona. Prolazimo pored nekadašnjeg rudnika, sada u zapuštenom stanju.. I strmim putem silazimo do dna kanjona. https://sr.wikipedia.org/sr/Манастир_Увац Sređeni trekovi na: https://www.enduro-balkan.com/

Za trenutak da putešestvije prekinem snimkom sa ture Rajac-Divčibare-Rajac od pre par vikenda. Nastavak španske serije od ponedeljka ..

Na glavni put pema Mokroj Gori silazim preko tunela i šumarske kuće Šargan. Tu nailazim na tablu koja reklamira "Via Dinarica" trail. To me obraduje, za projekat sam čuo pre nekoliko godina. Pokrenuli su ga Slovenci i Hrvati sa ciljem da se napravi pešačka staza koja vezuje planinske masive od Slovenije preko Velebita do Albanije. https://trail.viadinarica.com/en/ Znači da je lokalna vlast prepoznala značaj ovog vida eko turizma, i uključila se u projekat? Fantastično! Iako nisam planirao tom rutom, odmah motor okrećem na tu stazu. U početku je to šumski put koji je raskrčen od balvana, granja i krupnijih blokova.. Malo kasnije se pojave prve prepreke u viu oborenih drveća ili razvaljenih blokova od lokalnih padavina.. Pa ipak, pošto su znakovi i dalje tu, sve je ok. Na nekim mestima kao da je radio ratrak za spremanje neke takmičarske ski staze? Ovde treba uhvatiti dobar zalet.. Dok konačno ne izbih na lokalni vrh bez naznaka ili nastavka bilo kakve dalje staze... Osim par lovačkih čeka. Izgleda po starom srpskom običaju da je i projekat iskorišćen da bi lokalno lovačko udruženje lakše došlo do svojih pozicija za "sportski lov". Muvam se malo po kraju... Sve opcije koje kroz šumu silaze u lokalne potoke mi se nisu svidele. I razočaran se vraćam na glavni put prema Mokroj Gori. Zbog potrošene kilometraže moram da dopunim gorivo. U Moroj Gori nema pumpe?? Nazad istim putem na Kremnu, pa opet nazad trekom koji sam predhodno ucrtao prema Zlatiboru. Miriše na kišu. Malo pre mesta Zlatibor siđem na asfalt i svratim u kafanu pored puta da popravim krvnu sliku. I ubrzo sam u planinarskom domu na nekoliko kilometara od mesta. Tu me čeka Lord_oblivion, turu sutra nastavljamo zajedno. Kafica, pivo, opet kafica, prijatna muzika i atnosfera suprotna od zlatiborske seljane u centru mesta. Čista posteljina i topla voda. Šta čoveku više treba? Sređeni trekovi na: https://www.enduro-balkan.com/

Prema: Zlatibor-Uvac-Golija-Kop-Đavolja varoš-Sirjanska banja-Vranje. Pa onda: Besna kobila-Vlasinsko jezero-Vrtop-Ruj-Vidlič-Dojkinci-Ponor-Krvave bare-grebenom do zavoj jezera-Zaskovci-babin zub-midžor-aldina reka-repušnica-tupižnica-rtanj-obradove stolice-grza-vel brezovica-zlotski kanjon-borsko jezero-borski stol-đerdapski nac park - golubac-ram Od Vranja još 7-8 dana vožnje.

Tara - Zlatibor, oko 155 km (tamo, vamo, naokolo...) Pošto rano ležem, rano se i budim tako da u 06h sedim ispred šatora i pijem jutarnju kafu (3 u 1). Planirana tura za danas je da obiđem nekoliko vidikovaca koje poznajem od ranije i polako se dislociram na Zlatibor. Predov Krst, planinarski dom i gomila rusa (i ruskinja), na kuliranju. Popijem još jednu kafu (da se razbudim skroz..), i nastavim dalje šumskim putevima prema Jagoštici. Međutim posle nekoliko pokušaja kroz zarasle šumske puteljke slavno odustajem i vraćam se na glavni makadam. Belješka stena: Banjska stena: I preko Mitrovca prema Mokroj Gori. Sređeni trekovi na: https://www.enduro-balkan.com/

Površinska skroz ok, dublje nisam zalazio..

U Kremni sipam gorivo i okrećem prema putu za Taru. Na raskrsnici je uparkirano nekoliko prljavih ATV qvadova. Vozači i saputnici su zamazani blatom i široko nasmejani. Mašu mi u prolazu. Skoro odmah po skretanju silazim sa asfalta na zemljani put trekom koji sam ranije ucrtao. Posle par km se isti "udžombi" sa velikim kanalima od kiše, pa sa opet ušao u tehnički mod. Srećom, nije potrajalo dugo da dođem do pristojnog šumskog puta. Sat vremena kasnije sam na Zavojskom jezeru. Na velikoj lilvadi odmah pored puta smo ranije par puta pravili odličan kamp (kotlić, gulaš, vatra, zezanje...), ali sada je tu ograđeno polje solarnih ploča! Do mraka ima oko pola sata, vreme je da nađem smeštaj i bilo bi mi žao da moram da propustim hotel od 1000 zvezdica. Vrtim se neko vreme okolo i primetim da sa strane prema jezeru ima parče ograđenog dela sa malim kućerkom gde bi bilo zgodno za šator. Jbga, ako je privatni posed, ništa od toga. Bliža inspekcija terena mi govori da je to državna zemlja (vodoprivreda ili slično), ograđeno da imaju pogled na jezero i da im niko ne parkira. Pošto sam ja redovni poreski platilac, proglasio sam se ovlašćenim da isto parče zemlje uzurpiram za noćas. Do jezera je 5 min pešaka, taman da se plaknem od prašine i znoja. Sređeni trekovi na: https://www.enduro-balkan.com/

Da. Tipično srpsko biračko telo.

Jbga, zečevi su brži.

Na prevoju Kaona se častim laganim ručkom. Mačka od domaćice me skenira: "Ostavi nešto, nemoj da si stipsa!" Posle pauze u ladu stare bukve, nastavljam dalje. Sa Kosjerićkog izletišta "Grad" se spuštam na drugu stranu doline prema Kadinjači. Ko je propustio časove istorije NOB-a, može da se podseti: https://sh.wikipedia.org/wiki/Bitka_na_Kadinjači Od Kadinjače do aerodroma Ponikve je blizu. Tu i dalje čvrsto stoje postulati NATO demokratije. Ja nastavljam dalje prema Kremni. Sređeni trekovi na: https://www.enduro-balkan.com/

Lakši deo posla je gotov, sad se treba spustiti na drugu stranu brda! Ceo ovaj deo mi je po malo sumnjiv, ali pošto sam već ucrtao, aj,d da probam. Livada je jako strma, srećom bez većih neravnina. Zadnji točak stalno proklizava, samo ponekad pustim da ispravim motor, srećom prednji se dobro ponaša. Na dnu livade vidim nakrivljeni kućerak, dvorište i ogradu od taraba. Kad se približim, iz kuće se pojavi mala zgurena firuga starice. Jedva nekako zaustavih motor (i svojim mladim, gipkim i mišićavim telom ), siđoh i započeh razgovor. - Pomoz bog bako, može li se proći kroz dvorište? Marama, male crne prodorne oči, gomila bora i starinski džemper.. Ne mogu da procenim tačno ali oko 20 godina starija od mene. - Može sine, samo zatvori kapiju zbog stoke.. - Kuda za dolinu? - Putem desno dole ili levo za Drenovce. I kuda bi ti? - Ja bih dole (nisam siguran u to što pričam,..) Pozdravljam se i obaram motor niz put. Par kilometara dalje nailazim na gomilu isečenih balvana. 100 m, izbrdo strči figura domaćina na ivici imanja: - Može li se dole ovim putem?! (vičem, nije blizu..) - Može do potoka, onda levo gore na livadu..... (glas se gubi u vetru)... al nemoj uz potok taj deo ne ide nigde.. Dobro, niz potok, prva levo gore, na livadu pa u bolji život (ponavljam u sebi ko školarac). Nekako se nizbrdo probijam kroz gomilu balvana, put je izrovaren od kiša i jasno mi je da se ne koristi. Pali mi se i drugi alarm, ali nastavljam po uputstvu. Preko potoka i još strmije gore na drugo brdo.. Do livade gde se svaka staza završava. Vrteh se malo okolo i opet vratim nazad. Sad treba proći one balvane uz-brdo, što je teži zadatak. Probah da ih junački pregazim ali zadnji točak ih zarotira i skliznu u kanal. Već sam izmoren od predhodnog junačenja, skinuh sve sa sebe da dođem do vazduha, popih ono malo vode što mi je ostalo i razmatram opcije. Cimanjem motora sam uspeo da ga skoro vratim na ravniji teren ali se ćopava nabola u mekanu zemlju ko kolac. Ni makac! Ostavih sve tako i idem gore do šaljivdžije koji me je poslao u potok. U dvorištu čovek popravlja TAM-ića. Isti nema točkove (na panjevima), pa je jasno da se čisto zanima da ubije vreme. Ima neki stari traktor ali snjim samo kad je suvo putem odakle sam ja stigao. Dole može samo do livade (rekoh ti ja.. ali ti možda možeš sa tim motorom..?) Ne kaže džabe moj poznanik Jone: "Kartu pitaj, seljaka čitaj!" Zajedno nekako izvukosmo motor na "put". Zove se Dragan iz porodice Đurića, radio nekada kao mehaničar u Energoprojektu, sad u penziji živi na očevom imanju. Deca završila fakultete i slabo ga obilaze.. Pozdravih se i nazad gore pored bakine kuće na drugu stranu planine. Okolo prema Radanovcima i Kosjerićkom kraju.. Nastaviće se.. Sređeni trekovi na: https://www.enduro-balkan.com/

Štekuj staze, doći ću ja opet!

Kanjon Gradac - Tara (Zaovinsko jezero), oko 130 km. Rano legao i zaspao ko beba. Ujutru me budi huk vode, reka je blago nadošla od jučerašnje kiše. Brojni pecaroši (mušičari), su isto poranili nadajući se lakom ulovu. U ovakvim rekama ima pastrmki. Lenjo se pakujem, upijajući što više zvuke kanjona i čekajući da mi se šator barem delimično osuši od jutarnje vlage. Staza vodi kroz kanjon i prilagođena je pešacima (pecaroši, planinari, izletnici...), a ne motorima.. pa na par mesta nailazim na probleme u vidu stepenastih terena i balvana položenih preko staze. Ali sve je ok, ni ja ne žurim i skoro sa uživanjem polako rešavam svaki pojedinačni. Bilo bi lakše da sam u društvu. Opet sam se morao skoncentrisati i oznojiti da bih se probio iz kanjona prema zaseocima na brdu. Teren gore je znatno lakši za vožnju. U jednom delu me ucrtani trek sa puta vodi preko jedva vidljive staze koja prolazi kroz izgleda privatni posed? Ipak liči da je tu put koji koriste i lokalni meštani kako bi došli do svojih livada na brdu... i prolazim prema vrhu. I na vrhu brda (lokalni naziv "Plandište), odličan pogled, rizik se isplatio.. Srbija.. Sređeni trekovi na: https://www.enduro-balkan.com/

I tako makadamima, preko Krupnja, par manastira i valjevskih planina se polako približavam kanjonu reke Gradac, gde sam planirao spavanje. Ali prvo da prođem preko nove brane Rovni. Tu se velika prašina digla oko ekološkog uticaja ove brane na životnu sredinu a još veća oko izmeštanja / potapanja lokalnog manastira Gračanica. Struja je potrebna ali me više raduje da se narod konačno probudio, pa čak i kad se ne pita, da barem galami. Upornost se uglavnom isplati. Iza brane nastavljam zaraslim puteljkom koji prati izohipsu kroz šumu. Vidi se da davno nije korišćena. Manastir Ćelije: https://sr.wikipedia.org/sr/Манастир_Ћелије Smeštam se na peskovitoj plaži na obali reke Gradac. Blizu je etno restoran, pa pivo pre spavanja dobro dođe.. Sređeni trekovi na: https://www.enduro-balkan.com/

U nastavku uživam u tradicionalnim srpskim pejzažima.. U nastavku je izgledalo ko u dupetu.. Renovirani "rimski" most ra rečici Ljuboviđi. I stvarno, kiša me hvata u krivudavoj dolini Ljuboviđe, gde smo prošle nedelje vozili u društvu. Srećom na oblak je i kratki pljusak me samo ošamario i otišao svojim putem. Nastaviće se..

Šabac-Cer-Valjevske planine (kanjon Gradac). Oko 160 km Imao sam već duže na pameti turu gde bih spojio tačke koje su za mene bitne sa stanovišta enduro vožnje, brdskog bicikla ili planinarenja, ali nekako sam iste tretirao izdvojeno (što s,obzirom da potencijale svake od njih i definitivno zaslužuju), pa ih u glavi nisam video kao celinu. Ipak, Srbija je mala zemlja sa mnogo prirodnih lepota koje bih i ovog puta hteo da prezentujem bez neke prepotentnosti, jer kao što znamo naša zemlja ima i mnogo mana o kojima se mnogo više priča, pa je verovatno u redu i da pričamo o lepim stvarima. Krenuo sam iz Šapca, poljskim putevima prema Ceru, sa željom da popijem kafu i rasanim se u planinarskom domu. medjutim, posle nekog vremena, idilični poljski putevi su se pretvorili u izrovarene šumske, pa sam se neplanirano dobro oznojio dok nisam izbio na glavni put grebena Cera. U domu popio kafu (sada već potpuno budan od džombi i dubokih kolotraga kojima sam prošao), i nastavio dalje prema Valjevskim planinama. Uz put svratio do spomenika Cerskoj bitci u Tekerišu. Takva mesta me uvek nekako dodirnu. Ko ne zna o čemu se radi može videti na; https://sr.wikipedia.org/sr/Церска_битка Dok ja peglam dalje.. Sređeni trekovi na: https://www.enduro-balkan.com/