Istim putem silazim nazad prema dolini i svaki čas nešto zastajkujem i zagledam. Par kilometara pre zlaska na glavnu magistralu Konjic-Boračko jezero, skrećem desno uzbrdo. Ali vrlo brzo put gubi na monotoniji.. i postaje skoro spektakularan! Opet, stanem, gledam, ćutim. Nigde nikoga, put je u relativno lošem stanju što govori da se samo povremeno koristi (verovatno za izvlačenje drvne građe). Prija mi. Vozim po kamenjaru još neko vreme dok se put ne izgubi na maloj kraškoj livadi. Tu je kraj, dalje bi mogao peške, ali nisam to planirao. Opet se vraćam nazad, sad mi je cilj da odem na "glavni" put prema Nevesinjskom polju i proverim onaj sumnjivi putić kojim se pre par dana nisam spustio u dolinu Neretve. Crvić se uvukao i znam da ga neću isterati dok se ne uverim. Glavni put prema Nevesinjskom polju. Skoro nikakvog saobraćaja nema, dete ušlo u igraonicu, odvrneš gas, kamenje pršti iza tebe.. (i da, ponašam se kao da imam 15 godina). Na jednom proširenju, malo pre administrativne granice Federacije - RS, se pojavljuje brdo sa leva i putić koji vodi u tom pravcu. Izgleda kao odličan vidikovac? I da, jeste. Opet, sedim, ćutim, uživam. Vratim se nekoliko kilometara na "glavni" put i malo posle administrativne linije razdvajanja naiđem na putić koji me je kopkao. Ajd, da vidimo dal je to, to? Jeste, vrlo brzo se moje slutnje potvrđuju. Zbog ovoga je zapušten. Ignorišem tablu jer nije na samom putu nego na drvetu sa strane, pa to možda znači da netreba lutati po šumi? (već smo potvrdili koliko godina imam jel?) 100 m dalje još tri table, na samom putu i sa strane. Pa jeeeeeebi ga... Dobro šta ti više treba?, ajd nazad. Crkvica u blizini, na glavnom putu. Raskrsnica za Konjic i Mostar. Nailazi veliko stado ovaca. Stanem da ne uznemirim ovce i pse čuvare. Čobanin (stariji čovek, mojih godina, izborana lica i malih crnih očiju), prilazi i započinje razgovor. Kad vidi tablice, intonacija postaje još ljubaznija. Vidi se da mu je drago. Meni isto, jer davno nisam video stado od par stotina ovaca. Pozdravim se i idem dalje. Dan je daleko odmakao i voleo bih da stignem na Boračko jezero zadana. Bosanski stećci, popularni u ovim krajevima. Boračko jezero. Kelner, recepcionar, ogranizator i čistač mi spremi večeru. Uživancija. Sutra je novi dan. Trek na: https://www.enduro-balkan.com/index.php/2022/12/12/bosna-i-hercegovina-boracko-jezero-borasnica-prenj-tjeme-boracko-jezero/

Extra, bravo!

Jbga, mala je Srbija. Zato je trebamo čuvati. Skupio veliku đubretarsku kesu svačega. Ne razumem te ljude.

Sve slike: Milan Popović

Boračko jezero - Borašnica - Prenj - Tjeme - Boračko jezero / oko 108 km Sa Nevesinjskog polja Google navigacija me vodi putem za Krupac i dolinu Neretve. Međutim na samom skretanju (postoji mala raskrsnica), mi se pali nekoliko alarma. Put je uzak i zapušten, izgleda da ga dugo nije niko koristio. Povučen današnjim iskustvom, vraćam se par puta okolo i alternativnim putem nastavljam dalje. Od Dramiševa (lokalno seoce), neva više asfalta, biraš makadam ili šumske puteve. Već je sumrak, svež makadamski put sa gomilom rupa je očigledno glavni komunikacioni pravac između Nevesinjskog polja i doline Neretve, tj prema Konjicu. Na pojedinim mestima je uzan i prilično strm. Kamp na Boračkom jezeru. Skoro da nikoga nema. Čak i recepcionar (koji je istovremeno i kuvar, kelner, čistač, organizator...), se pojavljuje sa zakašnjenjem. To me je u startu naljutilo (po principu ovako se poso neradi..), ali sam vrlo brzo shvatio filozofiju. To je stara narodna: "ne mogu oni mene toliko malo da plate, koliko ja mogu malo da radim". Izgleda da ta pojava nije karakteristična samo za Srbiju. Dobijam svoj mali drveni bungalov. U 6 M2 imam sve što mi treba: dušek na podu sa (nadam se), čistom posteljinom, nekoliko kukica za stvari i utičnicu za struju. Odmah se prebacujem hipi mod i... uživam. Jutro. Može li bolje od ovoga? Recepcionar, kuvar, čistač i organizator mi napravi obilat doručak i domaću kafu. Skoro da mi se ne ide odavde! Ipak se nekako nateram. Današnji cilj mi je Borašnica (1.870 m), lokalni prenjski vrh sa koga bi trebalo da se vidi dobar deo doline i okolna brda. prvih 15 kilometara je uzak i vijugavi asfalt. Srenem levo prema planinama. Ubrzo asvalt zameni makadam pa šumski put. Put vrlo brzo postane grub, baš po volji. Od Boračkog jezera do vrha Borašnice ima svega 20-tak kilometara ali je put takav da svako malo slikaš i bleneš. Na vrhu su ostaci nekadašnje JNA postaje, danas u ruševinama. Tekovine zadnjeg građanskog rata. Pogled prema ostalim vrhovima Prenja i dolini Neretve je izuzetan. Nisam pogrešio. Pogled na dolinu i Boračko jezero Sedim i uživam neko vreme. Na horizontu se mulja neka naoblaka koja miriše na letnju grmljavinu. Nije pametno biti na najisturenijoj tački u tim uslovima. lenjo se spuštam u dolinu. Plan mi je da nekim alternativnim šumskim putem uđem dublje u nedra Prenja, planinskog masiva koga sam davno pre više od 30 godina naučio da respektujem. Nastaviće se..

Nevesinjsko Polje, planina Velež - oko 50 km. Alpinistički odsek Beograd-a je letos organizovao letnji tabor alpinista na lokaciji severne strane planine Velež (1.969 m), pa sam i ja iskoristio priliku da vidim poznate ljude, malo se bavim adrenalinskim aktivnostima i možda malo provozam po kraju u kome do sada nisam bio. Nevesinjsko polje je kraška formacija u području opštine Nevesinje (zato se tako i zove jel.. ), Republika Srpska. Na jugozapadu je Mostar a na severu dolina Neretve. Baza je bila na malom jezercetu poznatom i kao "Srce Veleža". Na žalost, vreme nije bilo najbolje i par dana je padala uporna kiša. Zbog toga smo birali lakše linije kretanja kroz severnu stenu Veleža. Ali nas je na vrhu dočekalo sunce (barem jedno par sati...) Sutradan su alpinisti otišli a ja sam ostao da malo istražim region. Putevi su uglavnom dobri i tvrdi. Ali kada sam na nekoliko mesta probao da se probijem prema vrhu Brasina, naišao sam na prepreke u vidu iskopanih kanala ili naguranih balvana i zemlje. Verovatno sam iste uz malo muke mogao kroz okolnu šumu da zaobiđem, ali sam iz nekog razloga odustao. Kasnije u razgovoru sa lokalnim stanovništvom sam informisan da je deo tih puteva još uvek miniran Zato i prepreke. Nevesinjsko Polje.. Još sam se malo muvao po lokalnim brdima.. Putevima kakve sam samo mogao poželeti.. Ali sam vrlo brzo zbog nastupajućeg nevremena (opet!), se vratio u dolinu. Te večeri sam sa Nevesinjskog polja prešao na Boračko jezero. Ali to je već druga priča.. Trek na: https://www.enduro-balkan.com/index.php/2022/12/11/bosna-i-hercegovina-nevesinjsko-polje-velez/

B i H je svarno raj za enduro vožnju. Prelepi tereni, dobra hrana i prijatni ljudi. Međutim, ako ne pokrenemo "širu društvenu zajednicu" a prvenstveno promenimo sebe u glavama, nema nam spasa. Brzo će reagovati lokalci (planinari, šumari, zemljovlasnici...), što će na kraju dovesti do zabrana vožnje u najlepšim i naj-atraktivnijim krajevima. Ne pričam samo o Bosni već o celom našem okruženju. Čuvajte prirodu, ne bacajte đubre, poštujte lokalce.

Deliblatska Peščara, oko 70 km. I opet poseta lepotici. Ovog puta se ogrnula setom i melanholijom, ušuškana u novembarsku maglu. Kad je nešto lepo, lepo je u svim uslovima. Vodite računa o prirodi, ne ostavljajte đubre i čuvajte životinje.

Ranije sam većim motorima i putovao do lokacija koje su me interesovale. To se nije pokazalo kao produktivno, zbog veličine i težine motora koji nisu odgovarali stazama, puteljcima i vrhovima na koje sam hteo izaći. Već dugo vremena "motorče" pakujem i vozim u lokalu ture koje me interesuju. Prednosti: ne trošim resurse na asfaltu, motor je lagan i mogu sa njim na većinu lokacija gde većim nemogu (ili nisam sposoban), napadam teže terene... Mane: u linijskom enduru nije za duga putovanja, češći su intervali održavanja itd. Poz.

Pančevo-Peščara-Pančevo / oko 160 km. I naravno da nebude sve tako lepo i bajkovito, pobrinula se privreda i građani Kovina. Deponija na samoj obali Dunava! Stoka! A mi imamo čaki i ministarstvo (namerno malo slovo), za ekologiju?

U vreme kada je vožen ovaj trek, oko 15-20% . Što više ideš na jug, to je manje asfalta.

Kraljevačke planine, Goč - oko 88 km. I opet prelepi pogledi, zujanje pčela i mirisi biljaka koje podsećaju na bosiljak. Kraljevčani su srećni ljudi. Trek na: https://www.enduro-balkan.com/index.php/2022/11/03/kraljevacke-planine-goc/

Bravo momci, svaka čast! Ovaj entuzijazam i briga za svoje okruženje je svetla vest u moru depresivnih. Hvala vam na tome.

I ja cekam. I polako gubim strpljenje.

Ispravljeno

Kraljevačke planine / Goč - Stolovi 1.356m. / oko 65 km. Vruć letnji dan. Nadao sam se da je na vrhovima Kraljevačkih planina nešto hladnije. Verovatno i jeste bilo, ali se meni činilo prilično toplo. Stolovi (za razliku od Goča i Željina), je prilično kamenito brdo. Svi putevi i staze koje su usečene u padinu su od oštrih granitnih (nedozrelih), škriljaca. To znači povećana mogućnost oštećenja gume, pa onda i nema divljanja. Ja sam se ipak uzkurčio da siđem sa druge strane Stolova, planinarskom stazom prema Kraljevu, iz nekog meni samo znanog razloga sam mislio da je to za enduro motor ok. Ispalo je da nije, pa sam se pokunjen povukao na vreme prema jačem putu (da nebih slavno silazio peške niz planinu i tražio nekoga ko ćemi pomoći da izčupam motor iz jarka...). Drugi put uz neko jače društvo, šanse će mi biti veće. Sa vrha Stolova se spustio uskom planinarskom stazom prema Kraljevu. Posle nekog vremena ta staza postade strmi džombast teren prikladan više za Džarvis momke nego za mene. Jedva se izvukoh sporednim putem nazad. Trek na: Kraljevačke planine - Stolovi 1.356 mnv. - Enduro Balkan WWW.ENDURO-BALKAN.COM https://youtu.be/bG5d8SsZwuY

U pravu si, ovo nije tema već opis rehabilitacije. Ja sam prošao par ciklusa ovoga što ti sada prolaziš (različitite operacije, povrede patologija..), ali na oporavak moraš, jel tako? Znači čekamo da završiš medicinski deo pa prelazimo na rehabilitaciju duše?

Valjevske planine: Rajac - Veliki Maljen - Rajac / oko 75 km. Trek na: https://www.enduro-balkan.com/index.php/2022/09/10/valjevske-planine-rajac-veliki-maljen-rajac/

Mislim da godine nemaju veze, sve je u glavi. Obaveze, stres, besparica, hronična ne-aktivnost i apatija je ono što nas ubija, čak i mnogo mlađe od nas. A nije svaki enduro, hard-enduro, tako da... Nema izgovora

Kučajske planine: Lisine - Beljanica - Lazarev kanjon - vidikovac Kovej - Malinik - Velika Brezovica - Lisine / oko 177 km Večita lepota i inspiracija. Vetar, mirisi planine i zvukovi tišine. Trek na: https://www.enduro-balkan.com/index.php/2022/08/08/kucaj-lisine-beljanica-l-kanjon-v-brezovica-lisine/

Trem je na 0,30 levo od sedla Pasarelo. Desno je nastavak tog grebena, zaboravio sam kako se zove taj deo južno od sela Kosmolac. Poz.

Bela Palanka - Prevoj Pasarela - Šljivovički vis - Bela Palanka / oko 70 km. Još jedan trek u okolini Niša (bolje rečeno južno od Bele Palanke), koji zasljužuje pažnju. Delimično smo ovde već vozili u liniji Gadžin Han-Mosor-Kosmovac-Bela Palanka pa nazad preko sela Semče nazad za Gadžin Han (Ex-man i Karlo). Bilo je rano proleće i dosta snega u planini pa nismo izašli na prevoj Pasarela. To sam morao da popravim. Trek na pojedinim mestima zahteva koncentraciju zbog krupnog i delimično strmog terena ali najveći deo puta je relaksiran i opuštajući. Šlag na tortu je izlazak na vrh Šljivovički vis, gde još uvek stoji bombardovani objekat Vojske Srbije iz vremena NATO kampanje dok su nam objašnjavali principe demokratije. Nije loše za podsetiti se. Po silazku sa Šljivovičkog Visa, vratio se lokalnim asfaltnim putem za Belu Balanku. Trek na: https://www.enduro-balkan.com/index.php/2022/07/27/juzna-srbija-suva-planina-sljivovicki-vis/

Sa druge strane puta u brdu je civilno-vojni radio-relejni stub i poletalište za paraglajderiste. Mislim da je čak bilo i evropsko prvenstvo pre 10-tak godina. Trek je zbog delimično zaraslig puteljaka i bujičnih voda mestimično zahtevniji ali ništa što se sa povećanom pažnjom ne može rešiti. Trek na: Južna Srbija-Niš-Svrljiške planine-Prekonoga - Enduro Balkan WWW.ENDURO-BALKAN.COM Pogled na jug prema Mosoru, Sokolovom kamenu i Tremu Pogled prema zapadu Zarasli puteljci traže koncentraciju Još jedan vidikovac Kontrolna tačka za

Evo jednog kratkog ali mestimično grubog treka u okolini Niša na par lokalnih vidikovaca. Vredi sa sve pare! Oko 20 km Trek na: Južna Srbija-Niške planine-Pleš-Ostrovica - Enduro Balkan WWW.ENDURO-BALKAN.COM Lovačka čeka iznad sela Ostrovica. Na rubu Sićevačka klisura Pogled prema: Mosor, Sokolov Kamen i Trem Putuje puteljak Zaslužena obnova energije posle celih