Rajac - Gornji Banjani - Brajići - Bogdanica - V. Maljen - Suvobor - Rajac! Oko 70 km. Radost i lepota! Osim ako ne upadnete u termin kada srpski četnici imaju svoj skup na Ravnoj Gori. Onda taj deo obiđete u daleeekom luku. Nemam ništa protiv nijedne političke ili ideološke organizacije (a i da imam ovo nije mesto za to), ali pijane budale koje pucaju iz automatskog oružja u vazduh i pokazuju jedni drugima svoje kame i čakije mi uglavnom idu na.. ganglije! To bi trebalo da bude ponos nekadašnje otadžbinske vojske. Sumnjam da je iko od njih ikada bio u bilo kakvoj borbi. Nisam video ni jednu patrolu u dežurstvu. Ali kilometar dalje... Trek na: www.enduro-balkan.com

Ima granja, po neko slomljeno stablo, nanetog šuta, zemlje od zimskog perioda i dosta tekuće vode. Ali ako ne žuriš, sve je prohodno

Kučajske planine: Lisine - Lazarev kanjon - Beljanica - Lisine / oko 133 km Opet kučajska magija! Sistemom poznatih kučajskih magistrala (kanjon Kločanice-Lazarev kanjon- plato Dubašnice do vrha Beljanice i nazad u Lisine), do dosada nevoženih skrivenih puteljaka, gaženja nekoliko nabujalih potoka i par orijentacijskih dilema.. Legneš na livadu, mirišeš proleće, slušaš tišinu, gledaš u oblake.. Šta više? Prepakuješ mostić kako bi preterao motor preko.. Iskuliraš na vidikovcu Lazarevog kanjona.. i preko vrha Beljanice se vratim u Lisine. Odlična tura, prikladna i za (uz malu pomoć prijatelja), srednje motore. Trek na: https://www.enduro-balkan.com/index.php/2021/05/16/kucajske-planine-lisine-lazarev-zlotski-kanjon-beljanica-lisine/

Znam, vozio više puta u raznim varijantama, i uvek su mi interesantne . Poenta ovih trekova i nije težina ili veća tehnička zahtevnost (ja to inače ne mogu), već uživanje u vožnji i prirodi. A to možemo skoro sa bilo kojim motorom..

Kučaj-Homolje: Žagubica! 55km. Žagubica nekako dođe ko slepo crevo Srbije. Kad uđeš, osim prema Boru ili Majdanpeku, nemaš mnogo izbora. Zbog toga je ostala pošteđena svih blagodeti srbije na vodi, autoputeva, projekata za 25. vek kojim se naša moderna elita diči i pere budžetske pare. Zato volim da dođem u Žagubicu! Mirna, uspavana varoš živi svoj spori život i ne dotiču je previše pozorišta koje se organizuju za ostali "urbani" svet. A onda, Žagubica je smeštena između dva planinska masiva, Kučaja na jugu i Homolja na severu i to mi daje odlične izbore kad sedneš na magare. Kud god da kreneš užitak je zagarantovan. Do sada sam nekako dosta obitavao po Kučajskim vrletima i malo manje po Homoljskim gustim šumama. Ali nisam napravio ni jednu turu koja taj deo Srbije spaja u smeru sever-jug ili obrnuto. Zato što nisam poznavao dovoljno taj deo Žagubičke kotline i smatrao sam da nije dovoljno interesantan. Greška! Kreneš kanjonom "Crne reke", posle nekog vremena skreneš levo.. I vrlo brzo uletiš u splet odličnih šumskih puteva koji te u cik-cak varijantama polako vode na sever prema homoljskom masivu. Po neki put naletiš na potok ili oboreno drvo, ali ništa što se kratkim fizičkim radom ne može rešiti. U gornjem delu uđeš u markirani sistem planinarskih staza. One skoro uvek obećavaju probleme, ali ne i ovaj put. I na kraju uđeš u već poznate Homoljske enduro magistrale. Vratim se prema Žagubici drugim poljskim kamenitim putem taman na ručak u kafanu na izvoru Mlave. Trek na: https://www.enduro-balkan.com/index.php/2021/05/05/homoljske-planine-zagubica/

Beogradski okrug: Sremčica - Rušanj Nema puno mesta za endurisanje u i oko Beograda. Zelene površine u jezgru grada su u različitim modovima zaštićene i tu nismo dobrodošli. Lokalni poznavaoci koriste svoje skrivene kutke za polu-tajno brušenje enduro tehnika. Ovo je možda jedna od alternativa za teren južno od Beograda, onima koji gravitiraju oko Ibarske magistrale. Trek na: https://www.enduro-balkan.com/

Hvala za info, dobro je znati! Ja sam bio zimus na Tremu i bilo je oborenih stabala, ali ovo je baš loše! Na sreću nije svuda tako. Ja sam trenutno u Homoljskim planinama i ovde je situacija normalna. Poz.

Teorijski da. U praksi često imaš druge faktore koji deluju na umanjenje komfora (vlada, vetar, zamor organizma..), pa preporučujem malo jaču vreću ili spremiti deo odeće sa kojim ćeš da pojačaš oblačenje unutar vreće ako te zadesi neka hladnija kišna noć.

Od nekoliko noći pod šatorima, samo jedna je bila na "visini", oko 2.000m, i to sa namerom da pobegnemo od vrućina koje su vladale u dolinama. Ja sam nosio perjanu vreću koju inače nosim na planinarenje u višljim brdima ali je bila nepotrebno topla pa sam se uglavnom samo pokrivao. Ova turu preporučujem u maju mesecu kada su temperature niže a po brdima možda nađete i nešto malo snega koji mogu dodati turi na zanimljivosti. Pozdrav.

Ima i motorisanja u tom delu. O penjanju u stenama Borskog Stol-a, ne bih jer ti to potrajalo dugačko. Kako god, jedno od retkih magičnih mesta koje pored preteće industrijalizacije kraja (čitaj gutanja zemlje, jalovine, devastiranih površina..), od strane borskog rudnika, i dalje nekako opstaju. https://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/104261-srbija-bez-asfalta/&do=findComment&comment=2099584 ili https://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/104261-srbija-bez-asfalta/&do=findComment&comment=1693539

https://images.app.goo.gl/oy5yPXYW8exy1FKw8

O Staroj ima dosta trekova po forumima, samo treba odabrati šta vam najviše odgovara. Na primer samo na BJB: https://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/104261-srbija-bez-asfalta/&do=findComment&comment=2435582 onda: https://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/104261-srbija-bez-asfalta/&do=findComment&comment=2437628 nešto malo starije: https://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/104261-srbija-bez-asfalta/&do=findComment&comment=1683069 ili jednostavno ideš na: https://www.enduro-balkan.com/ i ukucaš pojam za pretragu.

Deliblatska peščara: Omladinsko naselje Čardak - zlatni standard u pesku - zagajička Brda - Stara Palanka (kafa), - Čardak / 85 km U zadnje vreme se omladinsko naselje Čardak pokazalo kao odlična početna i krajnja destinacija za vožnju u samom srcu Peščare. Prijatan ambijent, veliki parking, blizina svih igrališta u pesku za koje smo zainteresovani. Ovaj trek ima dobru kombinaciju predhodnih linija: uzeti najbolje detalje peščanih dina, začiniti dremkom na Zagaljičkim brdima i kafom u Staroj Palanci, preko toga preliti melanholijom lepog jesenjeg dana. Ne mo,ž biti loše. Protiv-požarci su sveže preorani i prilično suvi, pa zadnji točak igra svoje igre. Ali opet, sve je to deo veličanstvene peščare. Vodite računa o zaštićenim zonama, ne ostavljajte đubre za sobom i ne uznemiravajte životinje. To je najmanje što možemo Trek na: https://www.enduro-balkan.com/index.php/2020/10/13/vojvodina-deliblatska-pescara-cardak-zlatni-standard-zagaljicka-brda-cardak/

Guraj, trekovi su i zamišljeni da svi uživamo!

antir3ality ktm exc 450, Hasky te 250, yamaha wr 400 kingdrom I naši motori su prilično teški (osim možda te 250), za ovu turu. Najbolje sa što lakšim cvajama. Deo treka od Babinog Zuba do Midžora, nije zahtevan (osim možda par krivina pre samog vrha), naročito ako si u društvu, ali u svakom slučaju je bolje imati što lakši motor. Ostalo je bolje raditi kad si uvežban, samouveren i u dobrom društvu. Uostalom ova tura se vozi povremeno samo momci ili nisu na ovom forumu ili nisu zainteresovani iz nekog razloga da o tome pišu.

Stara Planina: Babin Zub - Midžor - Vražija Glava - Krvave Bare - Ponor - Dojkinci / oko 67 km. Stara Planina je verovatno najbolje što u enduro srbiji možete naći. Vožnja grebenima na 2.000 metara, fantastični vidikovci koje viđate samo na Explorer ili National Geografic kanalu, guste četinarske šume, obilje potoka i vodopada a onda i prikladne težine koje začine ovu vrstu vožnje, sigurno je iskustvo koje se dugo pamti. Ovaj trek počinje od skijališta Babin Zub, prati graničarsku stazu preko Midžora i Vražije glave, silazi na sedlo Krvave Bare, ponovo se penje na greben prema Koprenu i Ponoru i na kraju silazi u mirnu i bezbednu dolinu prema Dojkincima. U delu staze koja od Midžora prilazi Vražijoj glavi ima nešto pristojnih tehničkih težina i stepenastog terena (zato ovaj trek ima jaku težinsku ocenu). Ostali deo staze je uglavnom psihološki naporan jer traži apsolutnu koncentraciju ali ne i tehnički. Od impresija tog dana će vam oči svetleti još dugo, dok vas iscrpljene ne uhvati dubok san. Uz grebene Vrtiboga, zavojskog jezera i šumske puteve prema Babinom Zubu, sigurno čini jedan od kremova enduro ugođaja u Srbiji. Midžor (2.169m) Prema jugu.. Zamišljeni pogledi hrabrih istraživača prema novim horizontima.. A onda malo treniranje psihe.. (foto: Igor Nedeljković) Pa još malo.. (foto: Igor Nedeljković) (foto: Igor Nedeljković) Ali se sve može uz malu pomoć prijatelja.. (foto: Igor Nedeljković) Na nekim mestima je malo strmije.. (foto: Igor Nedeljković) Što kaže jedan moj poznanik: "jeste strmo, ali je zato usko!" (foto: Igor Nedeljković) Silaz sa Vražije glave na sedlo Krvave bare. Bilo bi lakše možda da nema nagorelih zašiljenih kočića.. (foto: Igor Nedeljković) Na sledećem grebenu je malo džombastiji uspon prema Koprenu. Ali pogledi vrede truda! (foto: Igor Nedeljković) Posle toga je sve poezija. Odlična tura! Trek na: https://www.enduro-balkan.com/index.php/2020/10/05/istocna-srbija-stara-planina-babin-zub-midzor-vrazija-glava-krvave-bare-ponor-dojkinci/

Vidikovci Malog i Velikog Štrbca, Đerdapski nacionalni park / 61 km. Trek na: https://www.enduro-balkan.com/index.php/2020/09/21/istocna-srbija-djerdap-miroc-kladovo-vidikovci-malog-i-velikog-strbca-miroc/

Istočna Srbija / Đerdapski nacionalni park: Miroč-Golubinje-miročki plato-vidikovac Tekija-Kladovo Oko 85 km Miročki plato i ceo deo krajnjeg severo-istoka Srbije koji pripada Đerdapskom nacionalnom parku je krajnje interesantan za istraživanje. Glavna putna magistrala u delu od Milanovca prema Miroču je asfaltirana ali je zbog uskog i krivudavog puta koji prolazi uglavnom kroz listopadnu šumu, vrlo interesantan. Ubrzo posle mesta Miroč pređete na makadam i nadalje prema severo-istoku više nema asfalta. Ako uhvatite neke od poljskih puteva koje vode do velike reke i nazad, imaćete i nešto tehničkih detalja, kako vas mirišljave livade i vidici na reku nebi uspavali. Planirali smo spavanje u Tekiji, ali smo na kraju izabrali Kladovo (i nismo se pokajali). Miročki plato. Veliko kraško polje gde se opušteno sakrije ceo garnizon švedske više medicinske škole. Pa kako da se mi ne izgubimo? Jedan od redkih vidikovaca u ovom delu Miroča. Smeštaj u Kladovu. Lad i ladno pivo, dobra kombinacija. Trek na: https://www.enduro-balkan.com/index.php/2020/09/21/istocna-srbija-djerdap-miroc-miroc-golubinje-mirocki-plato-vidikovac-tekija-kladovo/

U ovom kraju dominira jagnjetina. Pivo nosiš sam

Kučaj: Beljanica - beljanički plato na sever do Suv-og Dol-a i nazad u dolinu Resave za Lisine - 64 km Najveći broj off-road bajkera se zadržava na glavnim "magistralama" oko vrha Beljanica. To su uglavnom tvrdi, široki makadamski putevi koji osim u slučajevima većih padavina, vozačima ne postavljaju veće tehničke probleme. Ali u okolini postoji i ceo splet šumskih puteva koji uglavnom služe za izvlačenje drvne građe ili za vezu sa zaseocima južno od Žagubice i Suvog Dola. Tu se već može naći i nešto ozbiljnijeg tehničkog terena a ako imate "sreće" da je podloga mokra, možda se i dobro oznojite. U rana jutra, sa beljaničkog platoa se vidi dobar deo Srbije. U pozadini kontura Rtnja. Logorska vatra, kobasice i pivo.. Lovačkim pričama nikad kraja.. Kraška polja. Trek na: https://www.enduro-balkan.com/index.php/2020/09/15/kucaj-beljanica-busovata-suvi-do-beljanickim-plato-om-na-sever-busovata-kanjon-resave-lisine/

Kučaj: Lisine - Sladaja - Beljanica - kanjon Crne Reke - prerast Samar - Straža - Beljanica Trek na: www.enduro-balkan.com

Kučaj: Lisine – kanjon Kločanice – Nekudovska reka – Prskalo – Vakaluci – vidikovac Vrtačelje – kanjon Resave – Lisine Trek na: www.enduro-balkan.com