Kapiram da sve tu blizu fercera kod svih mnogo lakše i bez mnogo uslovljavanja. I njima je u interesu da tu kupe poene. Ali svaka pozitivna reakcija je svakako za pozdraviti. Problem su dalje destinacije koje su za njih mnogo složenije i skuplje. Naravno da će nas odvesti do servisa i platiti to učešće jer im to najlakše i najjeftinije. Problem je kada hoćemo stavku šlep do kuće onda tu mnoge stvari nisu precizne ni jasne.

@Kavke koja je lokacija bila? Srbija, region ili neka dalja? @Darko Mihajlovic isto bitna stvar koja se naknadno sazna da većina njih ne radi ostrva. Znači kada kažu pomoć u celoj Evropi odnosi se samo na delove povezane kopnom.

To je ono što pisah. Udarne i uvodne reči kako na sajtu, reklamama, tako i u živoj komunikaciji "Ništa ne brinite mi smo tu za vas". "Vaše je samo da pozovete i sledite uputstva ostalo je naša briga". Laički čovek pomisli to je tako i sa radošću se odrekne ne malog novca. A ko hoće malo šire da se informiše padnu na prvom pitanju. A onda znate, pa nije to za kvar nego za nezgodu. Za kvar samo za auto. Pa znate nije šlep do kuće nego do 1.000 evra, a nama naši partneri naplaćuju 5e po kilometru. Pa znate vaš kvar i ako je procenjen na 900e je mali po nama i ne možemo da vas vraćamo zbog toga. Pa ako uspeju da se prođu svi njihovi filteri i nivoi odbrane onda na kraju znate vratićemo vozilo. Kada da očekujem, bićete obavešteni. 25 dana kasnije nema vozila, znate u procesu je povratka imamo problem sa partnerima... Ima brdo tih caka koje me odvlače da im platim skoro 100e, po vozilu, svake godine. Kada se one eliminišu shvati se da u osnovi i ne nude puno više, za moto program, od Super paketa (AMSS), koji je 4 puta jeftiniji. Za automobile i ko putuje često možda i može da se diskutuje.

Rade, ali mora da se uzme odvojeno paket i za motor i za auto. Opet u zbiru nije puno, a prednost da jedan ne isključuje drugi, ako se iskoristi. Rade i Evropu u zavisnosti od paketa. Ja imam Super paket za oba vozila. Istraživao sam ponude pre dve godine i u svakoj ima neko ili - ali. Zato se dobro raspitajte i pročitajte svaku stavku pa ih zovite. Poslovno se razumem u te njihove cake. I zvao sam većinu da mi rastumače neke sporne odredbe niko nije bio 100% precizan, pa ni Atlas, samo AMSS. Kod njih je prosto i jednostavno za najveći paket uslov je da 7 dana ne može da se popravi auto tek tada može šlep do kuće. Odmah sam precrtao. Sve se svodi kod svih ostalih da mora prvo u servis, pa ako je skupa popravka može šlep do kuće. Kada brzo. Koliko je to brzo pa zavisi znate? Koliko je ta skupa popravka da mogu da tražim šlep do kuće, pa nema tačan iznos? Znači slobodno sudijsko uverenje pa to zavisi dokazuj na sudu. Pa onda neko nudi šlep do kuće, pa malim slovima do 1000e. Kada pitaš koliko je to km okvirno, znate zavisi. Može da me šlepa 150km u EU, jer se uvek računa u oba smera i kaže došli smo do limita, jer je znate 3e po km, što je vrlo moguće da se desi. AMC imao jedan paket i za auto(Evropa) i za motor (samo Srbija), ali onda saznaš da je za motor samo do 60km. L.M nisam našao nikoga niti razumeo kako bi mi voleli i kako nas gađaju sa prvim informacijama, da stane auto-motor, okreneš telefon i kažeš hoću direktno kući da mi vratite, bez prethodne provere i dođu po vas sutra. Možda je nekoga ukenjalo da je bio tu blizu neko prazan ili u markentiške svrhe, pravilo nije sigurno. Paket gde ću lupam morati da ostavim vozilo negde X dana, dok ga ne vrate u ko zna koliko sigurnim uslovima, naročito motor, mi ne nudi ni blizu sigurnost koju treba da im platim. Šibni ti mene do servisa, a ja ću videti šta dalje i sam ću rešiti i platiti i neću zavisiti od vaših dilova. Za to mi AMSS dovoljan za tu lovu. Nude to što nude, ne puno, ali precizno da znaš šta da očekuješ i šta moraju da ispune.

Ja kao i većina imam motor i auto i za oba uplaćujem pomoć na putu i ako sam koristio 2 puta za 14 godina i to u lokalu do 10km. Trudim se da vozim i održavam ono što mogu i što mi neće praviti tolike probleme i da se pokvari. Godinama sam plaćao AMSS. Kada mi je trebalo bili su tu. Kada se pojavio Vozzi prešao kod njih jer su u jednom paketu pokrivali i motor i auto i nudili više. Nisam koristio usluge, na kraju ih i častio 8 meseci ugovora. Opet se vratio na AMSS. Atlas sigurno bolji, Tesla isto, ali ja da pokrijem auto i motor treba mi 170+ evra godišnje, a uvek u praksi nije kao na papiru barem za čekanje u najmanju ruku. A za 500-600e ću vratiti auto do kuće, motor i za manje jer ne idem dalje od Grčke i Italije i Austrije i neće mi trebati svake već jednom u X godina. AMSS nudi osnovno da me neko preuzme i primi preko u servisu, da ne ostanem na putu. U slučaju havarije da me vrati kući. Uplatim tokom sajma i pokrijem oba vozila za manje od 40e. Jedini imaju svoj vozni park i neće nestati kao Vozzi i slični. Ja nemam dilemu niti potrebu da plaćam skuplje. Ako budem češće i dalje putovao za to vozilo ću uplatiti skuplje. Za ovo do mora i jednom do Beča i jednom do Italije nema računice.

@Ivan@Ö hvala brate na vožnji i druženju. Inače to je profesionalni gonič trajekta o kome pisah. Da nije bilo njega plivali bi do Brača .

Javlja mi se neki plavi K 1600GT iz NS . A vi ovaj kako"te

Da li ima neko da okači snimak kolone za nas što nemamo mreže, a čujem da tamo kruži. Šta ste se stisli jel ste forumaši ili fenseri

Auuuu obrnuo si igricu. Od pripreme i izbora motora, vožnje, destinacija, putopisa... Školski primer pravog bajkerskog stila i kako se sve može kada se hoće i ima kohones. Na vrhu svega voziti i skoro 5.000km sa prelomom i sam treba ludačka mentalna i fizička snaga . Sada guštam klipove polako. Hvala što si ove bitne tačke kačio cele, ovo je bukvalno kao lektira. Budi ponosan na sebe i želim ti još ovakvih lepih i izazovnih tura

Vozim Tracer 7, a počeo na skuteru pre skoro 20 godina. Sve ima svoje prednosti i mane. Zadržaću se na Traceru. Vrlo zabavan, dovoljno snage, nije puno gabaritan, ne greje i sve u svemu jako skladan i korektan i za grad i za put. Tipa BG gužve Dorćol - Voždovac u špicu mi upali u proseku 2-3 puta ventilator za 20 minuta vožnje i to na 30+ stepeni. Udobnost daleko od dobre, daleko od loše. Sve zavisi sa čime porediš i koliko možeš da trpiš. Ono najbitnije ako godišnje pređeš toliko nije problem u motoru nego u tebi. Prosto nemaš želju za vožnjom. Mogu čoveku da se dese razne situacije da neki kraći period ne može da se vozi, ali onda nema ni tu dilemu. 95% nas može godišnje da izdvoji barem par vikenda za sebe i provozao nekoliko tura po 500+ km, da ne pričam da može da napravi jedan produžen vikend i napravi 1000+ km u turi. Sve ostalo pod izgovorom nemanja vremema šuplja priča. Ne putuje onaj koji ima vremena i love nego onaj ko ima kojones. Prvo to reši sa sobom, pa traži motor.

Svaka čast svima koji su bili naročito onima van BGa. Termin prvi put ovakav i moram da konstatujem da nas je bilo više nego ranijih godina. Koliko pozitivnog smo doneli, toliko smo lepog i odneli u sebi. Hajdučki sastanak Šunjamo se Menadžeri zapratite ove momke Najlepša nagrada

1. vucko23 2. andrej. 3. Vaske4s 4. Vuk 5. Peppermint 6. Toreador 7. Raša3 8. Skittles 9. Stevan90 10. Nensy 11. Sasha Jack 12. deda54 13. Alexa90 14. alexanto 15. DrugCrni 16. bracabgd 17. araS 18. eGoooD 19. Max80

Drugar je pravio prošle godine turu motorom ceo septembar. Malo Turska, malo Bugarska i najviše dana Pridnjestrovlje. Nikakvih problema nije imao što se tiče granica. Čak je jednom morao opet da uđe u Moldaviju i da se vrati da bi podigao novac jer kartica ne funkcioniše u Pridnjestrovlju. Ljudi su u startu malo zatvoreni, ali posle srdačni, osećao se bezbedno, planira opet da ide. Jedina zamerka su putevi, ne svi ali ima užas deonica. Kaže da i to nije problem već tamo gde ima radova na nekim mestima je skinut asfalt po 20+cm, a za prelaz nisu čuli. Pošto je išao čoperom u tim situacijama je morao da izvodi gimnastiku, a par puta ni to nije upalilo pa je morao da se vraća i menja rutu. Ne očekuj da su granice kao na Balkanu ili spoljne u EU i to ne samo zbog nas, nego je prosto tako, ali uz malo ljubaznosti i strpljenja nećeš imati nikakvih problema.

Lepa reklama .

Dobro je, samo nastavi biti na pravom mestu uz prave ljude

Kolega da li si platio reklamu na Areni Sport. Čini mi se da te videh juče u udarnom terminu

@demo0007 hvala što si ispratio i želim ti da što pre osetiš čari Jadrana na dva točka, jer stvarno je druga dimenzija.

Aktuelno, kilometraža skoro 1.000km u plusu rano počela sezona . Vozi se bez greške.

Hvala Mišo. Drago mi je kada se svidi i starom drumskom vuku i šmekeru Znao sam da si moj čovek koji prati modu i ne robuje stereotipima. Ko nije vozio u šorcu i čizmama taj nije ni vozio motor . (P.S. Deco koja čitate čike se šale) Mnogo lepo. Sada si i ti mene dirnuo sa ovim detaljem i što si bio . Inače, pored onih što sam znao, kroz godine upoznao sam još neke ljude koji su tamo imali nešto ili barem išli redovno na letovanje. Očigledno ima nešto što privlači i ako je mesto malo i ima i lepših. I sada kada smo bili, na moje izneneđenje, javilo nam se više naših ljudi, a bilo je i prilično naših tablica.

Hvala @Vjeko. Želim ti i da ostvariš cilj i siguran sam da ćeš uspeti. Bitna je volja, a par slobodnih dana i malo para se slože u nekom trenutku. A sama vožnja uz more je posebna gde god da se krene. Hvala @milanares . Ove godine u planu Bože zdravlja Turska, Grčka i Bugarska. Opet malo mix mora i istorije

@SADAN hvala brate. U sledećoj turi nadam se zajedno . To je poslednji bajkerski modni krik od prošlog leta. E sada to što ne zna svako da prepozna to je druga priča

Hvala kolege na izdvojenom vremenu i lepim rečima . Baš ovde sam pročitao mnogo lepih putopisa, ukrao i ideje za neke vožnje pa se trudim da vratim koliko mogu, da opišem po neku dalju turu koju odvezem. Inače nikada ne idem na put sa idejom da pravim materijal, već da čistim dušu. Sve što nastane od fotografija je spontano, bez cilja, tamo gde mi se svidi i mogu da stanem. Zato ima i nekih rupa, jer nisam od onih koji će da staju često zarad kadra. Kada ima materijala rado pretočim u putopis, kada nema biće na nekoj drugoj vožnji. Hvala i tebi Dragane što si ispratio i ovaj putopis. A kažu da ljudi žive sve dok ih se sećaš. To je bio i jedan od razloga ture da osvežim sećanje na neka draga mesta, davne lepe trenutke i na neki način, u našem bajkerskom stilu, zahvalim ljudima koji nisu više sa nama. Naravno začinjena i novim sećanjima, mestima, lepim druženjem i vožnjom. Zato i završih da na kraju sa sobom i u sebi nosimo samo sećanja, emocije i obraz.

Nećemo poneti posao, pare i stanove sa sobom, već samo sećanja i lepe trenutke, a toga najviše ima na putovanjima. Putujte sa porodicama što više, putujte sa drugarima što više, vozite motore i uživajte što više... Svaka čast Alpima i Dolomitima prelepi su, ali tolika koncentracija lepota na velikom prostoru gde bukvalno ima svega od mora, planina, dolina, reka, jezera, šuma gde skoro nema praznih km ima samo na Balkanu. I to shvatimo tek na putu kada vidimo te lepote i koliko stranih kolega posećuje naše krajeve, sa pravom. Ne mora ni daleko ni dugo da bi se uživalo. Ako smo nekoga inspirisali za vožnju biće nam drago. Hvala mojim drugarima na lepoj vožnji, druženju, šali, smehu, gasu… Posebno hvala Ivanovim roditeljima i tazbini koji su nas ugostili kao kraljeve na konaku i olakšali putovanje. Hvala svima onima koji su nam prišli na putu podelili čašicu razgovora i poslali pozitivnu enrgiju Hvala svima vama koji ste izdvojili vreme i proputovali zajedno sa nama Vidimo se na drumu

Četvrti dan: Brač - Blidinje - Neretva - Sava & Dunav Jutro je svanulo i valja se dokopati kopna što pre jer nas čeka golem put danas. Ali tom logikom ide i većina putnika na ostrvu. Još sinoć smo pikirali neki trajekt u 7.45h. Srećom ustali na vreme disciplinovano se spakovali i nešto posle 7h napustili ovo divno mesto. I nakon dvadesetak km lepe vožnje stižemo u luku, a tamo žurka. Sada smo na suprotnoj strani i obišli celo ostrvo. Mislio sam da toliko automobila nema na celom ostrvu, a ne na jednom trajektu. Srećom za motore posebna traka i za 5 min smo na brodu mnogo većem od prošlog. Pakuju kola i na galerije, ali opet mislim i da nije bilo mesta za sve. Penjemo se opet na gornju palubu. Pozdravljam se sa Bračem, ali idemo ka još jednom bitnom mestu. I pevušim jednu poznatu navijačku pesmu u celom regionu. Postoje dve varijante, svako ima svoju, pa ćemo zajedno zajedno proći univerzalni deo u moto verziji cilj je isti. „Tri bajkera su Pevala celu noć, Čekaj me, čekaj Splite, Čekaj me ja ću doć“ I evo me 34 godine kasnije u ovom gradu. Tu smo dolazili vozom iz BGa, kada smo išli na Brač. Sada valja voziti u cugu do kuće i to motor što poslednji put kada sam bio kao klinac u ovom gradu nisam mogao ni da sanjam. Ali pre svega malo provozati i kroz grad, onako panoramski pa šta vidimo vidimo. Grad ima neki šmek, što zbog lokacije, što zbog izgleda, a što i zbog Hajduka. Usput od već iza Dubrovnika pa sve do ovde svuda se vide grafiti Hajduka. I ono što mi se sviđa nije to šablon pa ispisana svaka zgrada, bandera, stubić. Ovde u svakom mestu postoji veliki grafit koji je jedan za celo mesto i svi staju u isti. I svako mesto ima drugačiju poruku, ali sve oslikavaju ogromnu ljubav prema klubu. Naravno da ne mogu da ih volim zbog nekih njihovih stavova i mržnje, ali zaista za poštovanje ta vernost u navijačkom smislu. I veličina kluba koji je kroz istoriju postao možda i najveći simbol Dalmacije. Stajemo i na pumpu, prilaze nam dva različita lokalca. Pitaju, raspituju se, pričamo kao da se znamo dugo. Poželeše srećan put. I zaista gde god smo stali na ovom i ranijim putevima nigde nismo osetili ne neprijatnost, nego ni naznaku iste. Nismo je ni nudili, ni tražili, kažu kako zračiš tako se i vraća. Daleko od toga da smo krili odakle smo, skrivali tablice ili menjali govor. Kome se sviđa super, kome ne njegov problem, ako neko hoće problem i to može, ali kažem zaista su ljudi bili ljubazni, pre svega željni da razmene koju, loklani bajkeri da nam se jave itd…. Napuštamo ovaj simpa grad. Menja se i pesma i krajolik zbogom more, zbogom more odoh u planine. Kreće blag, ali konstantan uspon. Put dobar može fino da se tera. Stižemo i do grane, a tamo desetak Engleza na motorima malo nas usporavaju. Ulazimo u BiH. Lampice za doručak su se sve popalile odavno, čekamo prvu valjanu gastronomsku ponudu. Usput nema puno mesta i to što ima jako malih. Neka prodavnica i da pekara, restoran ni na vidiku. Prolazimo i Buško jezero. Jako veliko i lepo da sam još pod utiscima mora pomislio da smo zašli u neku veću uvalu. Stižemo i u Tomislavgrad i tu na pumpi točimo gorivo i varamo lampice sa nekim čipsom i koka kolom. Sipali u sebe taman da preživimo narednih sat vremena. I da ispraznimo šta imamo od ranije. I ulazim u WC i vidim telefon nečiji i to dobar, čeka me iznad kotlića. Uzimam dok neko nije prisvojio, sa ciljem da proverim da nije naš ili da ga ostavim na kasi. Sale u šoku nije ni provalio da ga nema, a bio je 20 min pre mene. Duguje i dalje pljeskavicu i pivo, ali ne tamo gde on hoće nego gde ja kažem. Nastavljamo sada prelepim putem ka Blidinju. Široka zaravan okolo planinski vrhovi krivine i gas. I tako nekih 30+km. Nalik našem Pešteru. Milina za vožnju. Dolazimo i do jezera koje je ušuškano u lepom ambijentu, prolazimo i ski stazu, prva pomisao šta će im to ovde. E onda i poslednje kratko penjanje i sa druge strane piramide puca ludački pogled. Sva ova vožnja dobrim i širokim putevima nam je dala lažnu sliku. Jbt pa mi smo u oblacima. Sada kreće spust, koji traje i traje i traje jbt. Put na spustu ka Neretvi loš. Šteta bio bi ovo vrhunski paket. Dosta ulegnuća, zakrpa, uskih krivina, nije drama, ali uživanja bez. Srećom nije dugo nekih 20+km i izlazimo u Jablanicu. Startujemo prve pandure, obrnuli smo uloge. Preporuče nam gde da jedemo, a njima je to u opisu posla. I oko podneva parkiramo ispred restorana. Ustali smo malo posle 6, tek sada doručkujemo. Tačnije spremamo se za masakr. Daj kilo janjetine, ja ću i pet ćevapa preko, da ispoštujem oblast, a i da ostavim ovim ljubiteljima više zalogaja. Dobro nam je prolazno vreme, a i ne žurimo nigde spavamo kućama. Ostajemo ovde preko sat vremena. Kad jaganjci utihnu Cepamo dalje, hteli smo da svratimo i do Sarajeva i preko Romanije nazad, ali umor stiže polako, a i dan je kraći. Prolazimo ipak samo pored i preko Vogošće ulazimo u brdsko planinski deo. A tamo neki radovi, kamioni, gužva, kuvanje, sve u svemu sranje. Ali prođe i to, put krivuda i kako smo skrenuli ka Zvorniku može i da se diše. Tu jedna smešna scena vidimo pandura koji bukvalno čuči iza bankine i sa malog stativa puca iz radara srećom u suprotnom smeru. Majstore pa ovde niko ne vozi po ograničenju, nema potrebe da se skrivaš kao hijena i arčiš tetive . Ulazimo u Republiku Srpsku, put i dalje uglavnom dobar, sa dosta penjanja i spuštanja sve u svemu lepo za vožnju. I stižemo blizu Drine. Poslednje tankanje jeftinim Bosanskim gorivom i eto nas preko ćuprije u Srbiji. Osim malo puta uz Drinu ostalo ništa za pomenuti, osim da je ova brza magistrala i posle autoput, spas za ovaj gusto naseljen kraj, a i za nas. Na naplatnoj posle Šapca se pozdravljamo sa Saletom. Sve što je lepo ima kraj, ali vuče i na nove ture i avanture On će kući u NS, a mi cepamo dalje i tačno sa prvim minutima mraka stižemo u najlepši smeštaj svojim kućama. Nakon 1.600km od kojih je plafon oko 200 bilo praznih sve ostalo ne zna se šta je lepše uživanje na max. Nakon 3 dana i 3 sata preko na karte, završavamo ovo putavanje fizički polupani, psihički i emotivno napunjeni u fulu. Obišla se i videla rodbina, slavili smo rođendan, prisustvovali familijarnom skupu, upoznali neke nove ljude, videli nove predele i putovali kroz vreme u moje detinjstvo.

Treći dan: Krstarenje Jadranom – Budva-Brač Po jutru osećam da će ovaj dan biti posebno bitan i emotivan za mene. Zato se i rano budim, mozak kreće da radi i pre nego što treba. Srećom i sale je od vina legao na vreme, a Ivan nije ni spavao od komaraca. Uglavnom već pre 7h smo svi budni. Trudimo se da budemo što tiši i ne remetimo mir i što pre se spakujemo. Nešto iza pola 8 palimo motore i krećemo duž Jadrana. Brzo ulazimo u radove koji traju godinama i za koje smo znali. Srećom problemi još spavaju, nema ni gužve preterane, ali opet se ide sporo. Dovoljno je da se pojavi kamion ili bus i da naprave svatove. A ima ih i ovako rano. Ima i off i malo blata, uglavnom ne mogu ni da zamislim kako to izgleda dva sata kasnije. Bez muke, ali uz malo izgubljenog vremena prilazimo Tivtu. Navigacija nas vodi na trajekt. Sestro jel si vozila motor nekada? Nisam A nisi. Onda ćuti. Ti ćeš da mi kažeš da preskočim Boku. Samo nas gledaj i tako šetaj neke strance Skrećemo za tunel i Kotor i pauzu kod starog grada. Bili smo više puta, uvek impresivan. Sada nemamo vremena jer nam je bitan jedan drugi trajekt. Onaj veći i mnogo dalji. Kreće iz Makarske u 13:45H, a sledeći je u 17h i taj nam menja planove i skraćuje uživanje i vožnju po Braču. Nastavljamo dalje ne dugo. Perast i gospa od Škrpjela i Sveti Đorđe. Greota proći, a znate i da svako stajanje vuče skidanje, pa navlačenje opreme, kratku spiku, a vreme ide. Mnogo malo, daje puno. Nastavljamo uz more i zaliv i uživamo u pogledu i vožnji. Gužvi nema i kada se stvore lako ih rešavamo. U Zelenici stajemo na doručak i kafu. U lokalnom kafiću par stolova, pa ih delimo sa lokalcima, uz spiku. Ne puštaju nas lako. Prolazimo Herceg Novi i penjemo se na granu. Gužva nije velika, ali nije ni da je baš čisto. Rešavamo to relativno brzo i komforno. Sada smo u HR i pravimo prvi presek. Prolazno vreme nije dobro, ali nije ni strašno. Dobro delo nas kolje jer treba i ostaviti lekove u Dubrovniku, što znači ulazak u grad. Ko je bio tamo, zna koliko to traje. Pošto je Ivan na adventure i nema problem sa gorivom dogovor je da se on sam spusti, a nas dvojica da za to vreme sipamo gorivo i uštedimo malo vremena. Kako prilazimo Dubrovniku gužve se povećavaju. Stajemo na vidikovac, jer kako samo proći. 10 minuta ćao, ali puno lepih i upijenih kadrova. Stajemo na prvu pumpu nekih 10km od Dubrovnika. Tankamo i čekamo Ivana koji se nekako probio kroz gužvu. Ali smo probili i sve rokove. Sada je 11:45h i imamo još 150km uz more. Mape kažu da stižemo u 14.15h u Makarsku, pola sata posle trajekta. A treba i uzeti karte, ukrcati se…Da li probati ili odustati na vreme. MA nema odustajanja. Dogovor je da palimo race mod, pa kad stignemo. Ako uspemo super, ako ne šta je tu je. I zaista od kada sam se olupao pre 8 godina uvek vozim sa rezervom. Malom, ali postoji. Vreme je da dam sebi malo oduška. Narednih 150km speed test osim u okviru naselja. Slagao bih kada bi rekao da nisam uživao, a put stvoren za to. Ivan ima najjači motor i dobro to koristi on će ići mimo nas, ako stigne da uzme karte. Bićemo na vezi. Nema stajanja, nema slikanja, nema pišanja samo gas. Jel smo bajkeri ili kineski turisti Srećom vozili smo pola ove deonice pre dve godine na putu za skupu Trebinju, tako da znamo put. Mora gas, srećom i može gas i ide gasssss. Smenjuju se lepe uvale, mala mesta, ulazimo i na Pelješac koji je presečen odličnim putem, prolazimo tunele i grandiozan most. Dolazimo i do ušća Neretve i bajkovitog mesta nalik maloj Veneciji. Zaista lepo, a gledajući ranije po netu, a sada i uživo može ovde fino da se obiđu rukavci. Cepamo dalje i dolazimo do čuvenog kampa u Zaostrogu. Sam kamp se ničime ne odvaja od drugih na ovoj obali kojih ima dosta i sređeni su, ali ovaj je poseban. Spomenut u pesmi Pišonja i Žuga, dovoljno da ga izdvoji na posebno mesto. Čudo koliko sitne stvari mogu nešto da lansiraju visoko. Slušaj sada ovo: Zabranjeno pušenje - Balada o Pišonji i Žugi - Pozdrav iz zemlje Safari Šta su radili i jebavali nemam pojma, mi prođosmo samo, a možda smo mogli da okušamo sreću . Ovaj deo je malo gušće naseljen sve lepim malim mestima, a celim putem se provlači borova šuma i onaj miris Pinno Silvestre. Milina jedna. Bližimo se Makarskoj biće foto finiš izgleda. Vozili smo muški, baš muški i nadoknadili dosta vremena. Da li dovoljno saznaćemo za 20km. Ulazimo i u gužvu pred Makarskom, ali nema predaje. U punom gasu stižemo u luku u 14:35h, 40 min pre navigacije i 10 min posle Ivana koji je već uzeo karte. Trajekt već ukrcan, ulazimo lagano taman pred podizanje rampe. Brod sreće kreće. Vodi na neka udaljena i lepa mesta ovog puta i draga. Prvi put motorom na brodu, pa uz par pitanja ulazimo u spiku sa mornarima prijatnu i ne tako kratku. Penjemo se na gornju palubu. Dok ostatak ekipe bira smešetaj ja biram pogled. Prvo Makarska koja nam je bliža, pa posle Brač kome se bližimo. Vetar, talasi, more, galebovi, plus sedim i imam naslon. Ovaj specijal bez pauze je uzeo danak. Ostao bih ceo dan, ali posle sat vremena brodska sirena se čuje. Kraj žurke. Izlazimo i gazimo prve kilometre na Braču. Osećaj za mene nesvakidašnji. Zbog složenosti predela glavna magistrala vodi po sred ostrva, pa se ubrzo i odvajamo za Bol. Vožnja do Bola baš kao što ime kaže. Spušta se sa fine visine 1000+m i u spletu krivina, serpentina i lepog asfalta ulazim u detinjstvo. Jedan manji deo, ovde nas je komšija sa Alfom 33 u to vreme svetim gralom povremeno dovodio na kupanje. Biramo plažu onu najlepšu. Zlatni rat. Ne samo da je ovde najlepša, nego u par na celom Jadranu i top 10 u Evropi, na nekim sajtovima i bez ove 0. Plaža je u obliku rta, trougla i stranice su široke sa onim najlepšim peskom i sitnim šljunkom, a po sredini u istom obliku gusta borova šuma. Što bi rekli nema dalje. Biramo neki restoran u šumskom delu i uživamo u prizoru , a posle i u klopi. Cene sasvim korektne ručak za nas trojicu uz piće i bakšiš 70e. Mana sve drugo se plaća osim vazduha. WC, tuševi, pumpanje lopti, dušeka, voda, parking i za motore, ma sve…Blejimo lepo, ali vreme ide i dan je sada malo kraći, a čeka me ono još bitnije. Istim putem mora nazad do magistrale i sada se nakon nekog vremena odvajamo ka Mil(i)ni. Opet sa brda ateriramo ka moru. Prolazimo par manjih mesta idiličnih. Kamene kućice, katedrala, mir i tišina. Ima nekih 20 slika koje čuvam u dečačkoj memoriji odavde. Jedna su ta manja mesta gde se u par krivina autobus jedva provlači. Bukvalno retrovizorom kači prozor na kući. E sada vozim tim za mene čudesnim krivinama. Ulazimo u Milnu i spletom ultra uskih i ultra strmih ulica, na jednoj zamalo da se preturim, dolazimo do smeštaja na fantastičnoj poziciji. Pogled sa terase E ovde se već vraćam u detinjstvo u punom sjaju. Skidamo okove i idemo u naselje gde smo imali plac u uvali Osibova, na 3km od ovog divnog mesta. Prvi pogled mesto se nije promenilo sve ostalo jeste. More čamaca, glisera, jahti, katamarana, postao je mirna luka za njih i izvor turizma. Ne one napucane kao u Budvi ili Portu, ove za prave ljubitelje mora sa nešto dubljim džepom. Cela riva je zatvorena i prilagođena njima. Pa gospodo nismo ni mi šugavi. I ako je zabranjeno po savetu par lokalaca motor idu ljudi, pa ćemo i mi kroz rivu. Oprezno da ne smetamo, a i da bi zaobišli one strmine. I sada se izdiže put koji vodi tamo gde treba. Ali i on je zatvoren vremenom i propao. Moramo okolo nekim novim koji vodi naravno do lux hotela koji nije bio tu. I sada ulazimo u borovu šumu, placeve oivičene kamenom, jedan od njih je bio naš. Moram ovde da presečem i vratim vas u 1985-1991 god. Vežite se možda će malo potrajati i biti turbulencija. Stigli smo otvorite oči Vreme možda najveće idile u novijoj istoriji. A sve što je lepo kratko traje. Neko je ovde došao prvi iz kruga prijatelja i zabo sidro. Onda su dolazili ljudi u goste slušali priče i poželeli da i oni uzmu komad tada kamene zemlje u sred ničega. Tako i mi, prve godine u gostima, već sledeće u šatoru na našem malom placu.I tako godinama. Naravno gradnja je podrazumevala šta se stigne dok smo tamo. Svako je nekome pomagao, pa tako su i nama. I taman kada je urađeno prizemlje i prva ploča i kada smo trebali sledećeg leta da spavamo prvi put u nedovršenoj kući sve nestaje. To leto nije nikada došlo, a mi se nikada više nismo vratili, evo do sada. U međuvremenu sredinom devedesetih sve to je prodato za trećinu vrednosti i sidro je zauvek podignuto. Nisam ni pokušavao da nađem plac. Otac nas je relativno skoro napustio, to je negde i pojačalo moju želju da se vratim. Ostali iz porodice znaju koliko u ja u krugu od 50m. Nije dovoljno, a ni bitno. Tu je sigurno sada nešto dorađeno, ne bih ni povezao. Nije više ni to to. Došlo je doba nekog lux turizma, pa i ova mala kamena oaza polako izumire. Spuštamo se na parče uvale od 15-20m sa prilazom moru. Tu sam naučio da plivam, zavoleo more i hlad i miris borovine. Nema ni kupača otišli su na bolja mesta ove uvale, većinom samo mali ribarski čamci i barke. Gledam u šumu gde je moj otac dok smo se mi brčkali spremao specijalizaciju za ORL. Vadim neku sliku iz kardio memorije i vraćam ga u šumu da ga oživim barem na kratko. E dobro sada je još lepše, sve je tu kao nekada. Vraćamo se u realnost i septembar 2025. godine. I mi smo se promenili. Zamenili i interesovanja i mesta i način kako da ih sprovedemo. Pomešana su mi osećanja, ali nema mnogo tuge. Uglavnom ponosa zbog svega što smo ovde prošli, što sam se vratio, izvukao neke nove slike, a stare stavio u bolju rezoluciju memorije i ovo će uvek biti komad neke moje sreće. 34 godine kasnije Ali nije da bih ovde provodio često leta, jer ima mnogo boljih i lepših mesta za to. Nismo se čak ni okupali i ako smo krenuli. Pozdravljam se i raširenog srca i pluća se spuštamo u Milnu. Zanemarite moj stil . Rekoh ne treba mi ništa, pa barem patike da sam poneo, a ne da se noću šetam po Budvi kao da sam krenuo na Dakar, a na plažu da idem u šorcu i čizmama. Ne mogu baš u papučama da vozim, a i nisu Fils . Tamo činimo dobro delo i glumimo parking servis. Zaustavlja nas žena, pita da li znamo vozače skutera koji su stali na njeno mesto ispred ambulante. Mesto ima i trougao barijeru oni se provukli pored i otišli. Rešavamo to vrlo lako jer su prdavci od 50 kubika i pomeramo ih za dva metra. Žena se zahvaljuje ispostavlja se da je naša sunarodnica, a živi i radi tamo i lekar je. Završili smo sve ostalo je da zaronimo i u ovaj deo jadrana. Nalazimo plažu po uputstvima meštana. Teško se to može nazvati plažom, ali da im ne rušimo rejting. Istini za volju šetalište je lepo i ima par lepih kafića restorana. Pretplatili smo se na noćna kupanja. Tačnije uđemo po danu, a izađemo po mraku. Tih 20 min dok se menja pozadina, menja se i naša energija. Čudo kako more izvuče sav umor i rehabilituje u kratkom roku. Odlazimo sada po pivo i na bazen i đakuzi. Nismo fenseri, ali ovde na ostvu je smeštaj za nijansu skuplji, opet ništa drama. Kada već plaćamo daj još mrvicu preko (čitaj 7e po osobi više od najjeftinijeg smeštaja u mestu) da imamo sve i naravno da vredi. Nedeljom i ovde ništa ne radi od radnji, a i ta koja radi na foru dere kožu sa leđa. Ali daj piva pili smo i skuplje. Cirkamo i gledamo na rivu i mesto. Javlja se dilema da li se spustiti u kafić. Ali kažu nam komšije da se već oko 23 prazni i mesto tone u san. Tako smo i mi. Ja sam se trudio da do poslednje sekunde budem na terasi i gledam u razglednicu mog detinjstva. Nešto iza ponoći završavam ovaj za mene moćan dan i vožnju .