@markommarko bezbednost je širok pojam, ali mi se trudimo da u smeštaju imamo zatvoren parking. Idealno neka garaža, a mirni smo i sa nekim ograđenim dvorištem. Naravno nije uvek lako naći, naročito po nekim niskim cenama, tako da se dešavalo i da nam motori prenoće na trotoaru na nekim turama. Ali ako može da se ubode, a obično može, to nam je prvi kriterijum za smeštaj. E sada zajeb je što većina reklamira da ima parking, a u stvarnosti to je neki javni parking ili komad placa bez ograde ili parking koji samo rampa deli od ulice. Zato uvek pratimo prvo slike i komentare. Ako nema sliku parkinga preskačemo, jer svako ko ima to, a da valja, taj će i slikati jer je to veliki benefit i gostima, a i samom vlasniku.

@Deki Katana hvala drug. Slažem se da je Rumunija dobar izbor i večita inspiracija. Opet ja sam lično neko ko voli tamo da ode, ali povremeno. Ako nešto ponavljam, a to u ovoj fazi života radim hteo ili ne, uvek mi je lepši izbor EX YU. Što se tiče saputnica njihovi dragi će bolje da objasne. Slavicu smo upoznali na ovoj turi, a Bilja je išla više puta sa nama, od toga i na dnevnu turu isto po Rumuniji od 550km. Izgled nekada vara, znam da su junački to izgurale. Da je lako nije svakako, osim prvog dana drugi je bio 450km sa sve TA, treći mi smo imali oko 350, oni 450, tako da nije lako ceo dan biti na motoru, naročito iz pozicije suvozača. Gledam iz ugla moje žene koja voli motor i vožnju, ali prosto nije igrač za dalje ture. Tu do 250km u danu, na više dana bi mogli da guramo. Sve preko toga nema šanse. Opet ima žena koje sede na motoru i po 600+km. Stvar je prosta. Pored benefita koja suvozač ne može toliko da oseti, vožnja motora je čist mazohizam što se tiče komfora, udobnosti, bezbednosti...To mora da se voli, a ne voli svako i tu ne može mnogo da se promeni.

Hvala @N e g r o na snimcima. @SADAN hvala buraz. Biće još lepše kada i ti kreneš sa nama na sledeću turu

@RankoBg87 hvala što si ispratio putopis i nadam se da ćeš krenuti sličnim putem, jer zaista vredi cela ta oblast Karpata i Transilvanije. Mi smo se kao ekipa spontano skupljali vremenom, ali neka pravila su ustaljena, a jedno od glavnih je da nema divljanja. A ima tu raznih motora od 30 do 120ks i svi se nekako uklapamo i vozimo. Uvek kažem na malim grupnim vožnjama bitna je dobra volja, fleksibilnost i razumevanje... Tako da ako su prava ekipa nema razloga da te ne vode. Srećno

I posebno mojoj Frezi, jer nam je igrom sudbine ovo bilo poslednje dalje zajedničko putovanje, pošto je krajem sezone otišla iz porodice. Družili smo se ne toliko dugo, ali kvalitetno, uz mnogo lepih km, bez da me je bilo gde ostavila, namučila, izneverila…Bez da je tražila bilo šta osim osnovnog za život . Jasno je da mi je ostala u srcu, a stigla opet jedna mnogo mlađa Yamaha, kao najava neke nove energije i novih putovanja Znam bolest, ali verovatno većina prepoznaje te simptome HVALA TI

Evo par informacija možda nekome bude od značaja Cena goriva u Rumuniji slična kao kod nas. Vinjeta se ne plaća za motore. Kartice primaju uglavnom svuda, evre skoro nigde. Za smeštaje smo standardno tražili neke jeftinije, opet da ispunjavaju neke elementarne uslove i da imaju bezbedan parking za motore. To zadovoljstvo nas je izašlo 32 evra po osobi za dva noćenja. Restorani su za nijansu jeftiniji nego u većem delu naše zemlje. Vozačka kultura na znatno većem nivou od naše. Sve u svemu za ovakvu turu treba dobra volja, slobodan vikend i nešto novca. Jako malo, a dobije se baš puno. Ako smo nekoga inspirisali za ovakvu turu ispunili smo misiju. Za kraj da se zahvalim svojim drugarima koji su doprineli da ovo bude nezaboravna vožnja uz puno šale, smeha, zezanja…Bez bilo kakve tenzije, svađe, žurbe, rizika… Bilji i Slavici koje su junački izdržale put i trpele razne naše dečačke budalaštine Svima vama koji ste pročitali putopis i proputovali zajedno sa nama.

Treći dan: Sve nam je dala Dunavska magistrala Ujutru pesma za Acu nedelja i svi ste tu . Drugi Aca i pored 600km koje je juče imao i junački odvozao da bi bio sa nama, počašćen je simfonijom hrkanja iz svih uglova. Kaže lakše mu bilo da vozi nego spava sa nama . Odlazimo do marketa da se snabdemo za poslednji dan i koje pivce za kuću i slatkiše za decu. Doručak i gas. Idemo u pravcu Turnu Severina. Nije ta Severina na koju mislite znam vas . Osim dva omanja brda gde ima lepih krivina ostalo sve ravna tepsija kroz dosta naseljenih mesta. Ono što sam primetio i što bi naši "stručnjaci" mogli da se ugledaju od Rumuna je da je kroz sela na putu ograničenje 70. Kroz veća sela isto, baš u samom centru je 50, ali ne u dužini većoj od 200-300m. A na kao kod nas bruka i sramota. Prilazimo Severinu i pored neke klasične komunističke rekao bih Termoelektrane, koja je stara, ali bolesno velika i moćna, hvatamo obilaznicu i ljubimo Dunav. Valjda sam ubo koja je reka . Ostavili smo sipanje na samoj granici, ali mojom greškom to nije bilo pametno. Bio sam ubeđen da sam tu sipao na prošlim turama, ali ili sam ja blajznuo ili je pumpa nestala. Moramo nazad opet nekih 10km do prve sledeće. Ne puštaju nas Rumunke tako lako . Inače kada smo kod goriva za nijansu je jeftinije nego kod nas i bolje. Nije samo moje zapažanje nego svih nas po evidentno manjoj potrošnji od nekih minimum pola litre na 100km. I ako će razni stučnjaci na TVu reći da nije tako, ako koza laže rog ne laže. Dolazimo na hodroelektranu i prelaz Đerdap. Više puta prelazio ovde nikada nije bilo velike gužve, danas jeste. Koristimo blagodeti motora i to uspešno rešavamo. Prelazimo elektranu uvek moćan osećaj i za mene najlepši prelaz. Kod nas ista slika, ali rekoh kod nas smo. Tu već idemo direkt u kućicu i po dogovoru sa policajcem jedan predaje za sve. Nikada sa našima nisam imao problem, osim jednog kretena na Jabuci. Uvek su nas ispoštovali što bi rekli. Srbijo, Srbijo suzu sam pustio… Mislim nisam suzu, ali jesam baricu. Čeka nas Dunavska magistrala. Vozili smo i Jadransku ovog leta, ali što se tiče celog paketa nema lepše deonice za vožnju, sada od kako je sređena. Ne samo kod nas nego na Balkanu. Nema naselja, nema kamera, nema gužve, asfalt pista, tuneli, brze krivine, sve uz reku i kanjon… Ma sve naj… Može gas, traži gas i ide gaaassss. Kratka pauza na vidikovcu, zaista spektakularnom. U Milanovcu duža pauza u kafiću. Ovde se zbog poslovnih obaveza rastajemo sa Čikom, a ja sastajem sa pivom. Zbog problema sa zubom morao sam par dana da pijem lekove što su ovi ne soji iskoristili da mi prave zazubice i pritiskaju svako veče . Nisam se dao, ali došlo i mojih 5 minuta. Daj dva mala ne smem više, a rado bih. Legla mi kao bebi mleko iz dojke . Verovatno ste primetili da mi je stomak veći nego pre 3 dana . Dobro se jelo Nastavljamo dalje u gasu i uživamo ovu poslednju deonicu. Prolazimo grandioznu Tvrđavu Golubac, pogled puca na Dunavsku pučinu i tu se rastajemo od njega, ali i od parova, jer će oni za Mladenovac, preko Ćuprije i obilaska prijatelja. Sada ulazimo u vulkansko grotlo, upeklo dobrih 36 stepeni u opremi i ravnici to je pakao. Uživanje u minusu. Pre Požarevca pauza i tu saznajemo da se obilaznica radi. Idemo daljim, ali kvalitetnim putem kroz sela, obilazimo grad i izbijamo na naš pravac. Pre auto puta poslednja pauza. Tu se rastajemo sa Acom on će preko Smedereva put Pančeva. Muki i ja ćemo jednu pauzu i piće za fajront. Bukvalno na ovoj vrelini i ovakvom terenu ne mogu da vozim duže od 45min bez pauze. Taman toliko nam je i ostalo do kuća izlazimo na auto put, dajemo gas i nakon 1000 ukupno pređenih kilometara spuštamo zavesu na ovo putovanje. Do sledeće sezone i novih tura i avantura, pozdrav i hvala od ekipe „Vikend bajkera“ . Zdravo bili i vidimo se na drumu

Drugi dan: od Banata do Karpata Pošto smo mi solisti dobili ogroman apartman, sa dve spavaće sobe, a golupčići su bili u klasičnim sobama, dogovor je da doručkujemo svi kod nas. Tu ćemo sačekati i Acu poslednjeg člana ekipe koji kreće iz Pančeva. To iziskuje malo kasniji polazak, ali i obimniji doručak. Stavili smo sve što smo poneli od kuća, Crni je to dodatno obogatio sa kulenom i čajnom iz njegove kućne radinosti . Uglavnom ovi kofeinci su popili više kafe ujutru nego što ja popijem vode za ceo dan. Eto ga i Aca stiže u nekom trenutku i sada možemo da krećemo. Pre toga kratak pit stop pošto je Aci obično labav, ali je sada pretegao, mislim lanac . Klasika pakovanje, kačenje i svi smo na startnom pravcu uz odlazak na tankovanje. E kukam na semafore u BG, ali taj koji je radio u Temišvaru sinhronizaciju treba ga obesiti na Trgu po njegovom izboru. Svaki jebeni nas je uhvatio. Već je blizu i 11h, zvezda upekla, nekako se izvukosmo iz grada posle dobrih 30+ minuta kuvanja. Izlazimo na autoput i posle nekih 70-80km nas radovi bacaju na magistralu. E tu se na završetku autoputa stvorila kilometarska kolona, razmaka između traka skoro da nema i tu biramo opciju da idemo po liniji prve i delom zaustavne trake i prođosmo vrlo elegantno i bez posledica. Sada i prve krivine za danas, put vodi preko brda, ali je prilično opterećen, pa i ne obilazmo. Nakon nekih 30km opet izlazimo na autoput i kod grada Deve se isključujemo za zamak. Tu nas navigacija zezne i odvede 20+km daljim putem, ali stigosmo gde treba. I baš treba. Zamak fascinantan i veličinom i lepotom. Bio sam u mnogim zapadnim, ušuškanih daleko od neprijatelja, ali za razliku od tih ovde nema rajskih vrtova, pokradenih eksponata iz kolonija, već su se ovde vodile ozbiljne borbe, pa su to bili poslednji bastioni odbrane. Krije neku mističnost i grandioznost. Ekipa u punom sastavu Do zamka vodi jedan ulaz i jedan jedini most. Sada je potrebno 9 evra da ga pređete, a ranije hiljade i hiljade mrtvih vojnika. I ovaj se vezuje i za čuvenog Vlad Cepeš ili Grofa Drakulu, koji je navodno ovde bio utamničen 7 godina i pogubljen. Postoje razne verzije i mitovi o ovom dvorcu, verovatno su delom i postale komercijalne fikcije, ali je svakako bitan i grandiozan. Spominje se da je tu neko vreme bio i Sibinjanin Janko i još mnogi poznati vladari. Izgleda da su se pravile dobre žurke ovde . Nemamo vremena da ga obiđemo iznutra, ali imamo vremena da se divimo još neko vreme njegovoj lepoti. Nastavljamo dalje i sada dolazimo do glavne tačke i interesovanja za ovaj put. Ulazimo u Sebeš na tankovanje i pauzu. Barem ono što smo videli grad ne zaslužuje veću pažnju od toga. I žurka može da počne. Kreće carstvo krivina, čuvena Transalpina. Legendarni put 67c. Meni je ovo popravni. Bio sam pre 8-9 godina, ali tada bilo lošije vreme, duplo slabiji motor, ja sam, bez većeg vozačkog iskustva… Jasno je da mi nije legla skroz i da sam se malo mučio. To kažem kao opomena mlađim kolegama po stažu koji su skoro ušli u bajkerske vode sve u svoje vreme. Transalpina ipak nije mačiji kašalj, treba biti oprezan i dobro proceniti svoje mogućnosti. Naravno nije ni drama tako da se brzo steknu i uslovi da se napadne, zato treba imati malo strpljenja i dati malo fore nekim pitomijim putevima. Uglavnom sada su svi uslovi ispunjeni da krene rumba i samba po krivina. A ima ih iiiihhh ajjjj. Uglavnom srednje brze i duboke. Asfalt nije nov, ali sasvim korektnog stanja. Može lepo da se ide, ima dosta motora. Ali nema kurčenja, treba imati kočnicu. Dokaz za to je da smo videli jednu MT07 u jarku, neposredno pre nego što smo ušli u krivinu. Srećom kolega je OK i ima i društvo koje će mu pomoći oko izvlačenja motora. Zahvalio se na ponudi za pomoć. Teramo dalje, onda otkačeni BMW 5, stoji opet kao opomena i to sve u tih par sati koliko smo proveli tu. Spletom savršenih krivina dolazimo i do jezera Oasa i mislim da ovde svi staju koji idi na TA. I treba, zaista je lepo, a ima se i šta kupiti, pojesti i popiti… E odavde barem za mene kreće uspon i prava žurka . Kao i obična najavljenu kišu smo uplašili zvucima naših motora i nekim pozitivnim vibracijama. Najveća nagrada na ovakvom putu i na ovim visinama je lepo vreme. Nešto je pre 18h. Kada smo gledali u Sebešu pre 2 sata na kamerama i fotkama gore je bilo krcato. Jbg subota je na to smo i računali. Ali ispostaviće se da se gužva razišla i da je dobro što smo kasnili u odnosu na planirano. Kreće rolerkoster i sjajni predeli. Obišao sam ih dosta, ali jedina TA ima te delove gde se bukvalno iz serpentine ide u serpentinu bez pravaca i to pod jakim nagibom. Zmija, ala grande. Stižemo i na prvi vrh i tu ćemo pauzu. Sa vrelih 33 stepena kod zamka, stigli smo na prijatnih 19 gore. Vrh vrhova Jači i bitniji deo ekipe. Ove amatere smo sklonili sa strane da ne kvare kadar Uživamo u pogledu i predelu. To uživanje dodatno pojača osećanje ponosa koje svako od nas ima kada dođe motorom na ovakav teren. Posle nekih pola sata idemo dalje na druge vrhove. Tu nismo stajali već samo uživali u vožnji. Prolazimo i mesto Ranca i kreće spust polako sa istim onim zmijama. Ono što smo primetili da postoje table obaveštenja da je put otvoren samo 07-21h. To nas je i malo ubrzalo sa pauzama. Ne znam kako to funkcioniše i šta se dešava posle 21h, nismo hteli da se zajebavamo, ali čisto ko ide na ovamo neka i o tome povede računa. Sve što je lepo ima kraj, pa i TA. Posle malo jače od 4h čistog uživanja, sa pauzama, prođosmo tih čuvenih 145km putem 67C. Ulazimo u malo i lepo mestašce Novaci i od tada se nema više šta lepo videti osim po kog lava na kapiji . Prolazimo dosta vlaških manjih mesta i sela i sa prvim mrakom ulazimo u centar te regije Targu Jiu. Inače za smeštaj smo koristili Booking i bilo mi čudno da smo par dana pred put jedva našli smeštaj ovde, a grad nije mali. Lošiji i mrvicu skuplji nego u Temišvaru, ali motori su na sigurnom, ostalo je manje važno. Posle tačno 450km došlo je vreme da se skine štroka i protegnu noge. Ovog puta mnogo manje nego juče. Blizu smo u centru, a i nema se šta puno videti. Par lepih građevina, lep park, nov stadion i to je to. Ali ima se šta pojesti. I lepo videti od ženskog pola. Nažalost cenim da one nisu tako gledale na nas . Da li je Vlaška magija, šta je, nismo saznali, ostavljam vama da dođete i procenite. Sedamo u ozbiljno sređen lokal i za razliku od juče klopa je vrhunska, usluga takođe, a i cene malo niže. Opet kate, mačevanje i po koje piće Ostaje da nam verujete jer je sve nestalo pre nego što je i spušteno na sto. I konobar se usrao da će i on da strada koliko smo bili gladni pa je bacao tanjire i ovale iz daljine kao frizbi Aca je i dalje sa nama, ovo veče je prošlo glatko bez sarme i palenti, tako da se nadamo da ga i sutra vidimo .

@Ivanhoe mudro zboriš. Pobrkao sam Tisu i Tamiš po kome je dobio ime i koji je prolazio prošli put kada sam bio. Sada ostao samo Begej, jbg globalno zagrevanje. Ispravljeno zbog mlađih naraštaja da ne zabodu keca povučeni geografijom ovog putopisa. Hvala na ispravci

Prvi dan - Mali Beč tj Temišvar Već prvi vikend koji smo planirali početkom avgusta vreme nas je ubolo. Tačnije nije baš najavljuju baš to popodne kada ćemo biti na TA, slabu kišu, ali bez nekih pljuskova i nepogoda. Dovoljno prohodno da se krene, nismo od šećera. Petak je,odlazim na posao, ali dupe i misli već na putu. Srećom danas ću izaći ranije, jer vožnja ne sme da trpi zbog posla . Ostatak ekipe isto, osim kraka iz Mladenovca, oni su već krenuli put Bele Crkve kod rodbine, pa ćemo se naći na granici. Sve je već spakovano, još da se istuširam i gas. Krećemo ekipa iz BGa i dosadnim putem pored Pančeva i okolnih mesta izbijamo na Vršac, a ubrzo i na granicu. Hajdučki sastanak Red je i da vam predstavim malo izmenjen bend. Prvi sa desna na levo: - Crni na forumu Negro i lepša mu polovina Bilja – BMW F800ST - Novi članovi grupe, ali dobili su ugovor za stalno Aca i Slavica – Yamaha GTS 1000 - Čiko – Honda NC750X (od milošte zvana Buba) - Moja malenskost – Fazer FZ6S - Muki na svetoj kravi. I mi GS1200 za trku imamo - Aca na stršljenu – Honda Hornet. On će nam se sutra pridružiti kada dobije slobodno od tašte . Od granice put ništa više zabavan ili manje dosadan sve u svemu sranje, ali eto nas posle par sati u Temišvaru. Nalazimo lako rezervisani smeštaj, ubacujemo motore u dvorište i sebe u kupatila i idemo pravac u šetnju. Smeštaj je bio blizu Železničke stanice, pa tako po uputstvima izlazimo na uređeno šetalište uz Begej i prateći reku idemo ka centru dobrih 2,5km. Reka je baš uska, šetalište ništa spec, ali bolje i tako nego kroz betonske ulice. Više puta sam bio u Temišvaru, ali sve nešto na trkača, po par sati. Ovo je prvi put da noćim i da mogu lepo da ga upoznam. I zaista se ima šta videti. Grad nije mnogo velik, ali sam centar je veličine i mnogih milionskih gradova. Tri lepa Trga se nadovezuju jedni na druge, što samu pešačku zonu čini velikom i lepom. Ima se tu šta videti, raznih lepih građevina…Mi naravno posećujemo one najmilije Srpsku Crkvu i Rumunsku Pravoslavnu. Uživamo u lepom vremenu i lepom gradu, ali se već polako pali rezerva. Odlazimo u jedan restoran u centru, centra i naravno uvek glup izbor u svakom smislu. Prvo onako već umorni i gladni čekali smo klopu preko sat vremena, naravno mogla je da bude i dosta ukusnija, ali može da prođe. Drugo jezička barijera koja je kulminirala da Slavica umesto tradicionalnih rumunskih ćevapa koje je trebao njen dragi da joj poruči, dobija sarme sa palentom . Da ste joj videli facu samo. Od tog momenta nismo Acu ispuštali iz vida kako u šetnji tako i u vožnji, tako da je Slavici ostalo jedina opcija da ga ubije na spavanju, što sam bio siguran da će se i desiti . Obavismo i to i sada se treba vratiti do smeštaja, što je bio ozbiljan napor. Na kraju sabrasmo blizu 10km šetnje i dobrano iza ponoći smo stigli u smeštaj. Rumunske kladionice su dale kvotu od 1,1 da Aca neće dočekati jutro . Čiko je zbog poslovnih obaveza ostao u sobi i već se uspavao što će ga skupo koštati. Dok se jednom ne smrkne drugom ne svane . Predator i žrtva

Nakon jako lepe ture po Jadranu i Trebinju u junu, opisanoj ovde, crv je opet i brzo počeo da radi. Poznato a? Nema druge idemo opet, dobra ekipa se ne menja što kažu u sportu. Ali se menja destinacija, ovaj put ćemo malo na Istok, u dragu nam Rumuniju i na Karpate. Šta, gde, kako, a najbitnije koliko rešavamo u hodu? Ono što sam znao kada sam prvi put bio tamo, a posle i na Dolomitima, tu se mora biti fleksibilan sa polaskom, zbog vremena i visina. Da se bije toliki put da se vidi kiša i magla nema svrhe, barem za mene. To postaje malo i problem za organizaciju, jer odmor čuvamo uglavnom za porodice. Varijanta produženog vikenda traži barem jedan slobodan dan više, što većini nije problem, ali je problem nekima da se najavi dan ili dva ranije. Ništa da se ne bi natezali i stresirali ili vozili po 500+ km dnevno, kao prvi put kada sam išao, rešavamo da ne forsiramo i malo ugodimo sebi i da spakujemo sve to u vikend varijantu. To je mnogo lakše za sve, a i ako zakaže vreme, pomeramo za sledeći i to je dobitna kombinacija. Izbacujemo Transfagarašan, a ubacujemo Temišvar i zamak Korvin, poznat i kao Hunjadi, da bi kilometraža bila optimalna. Ekipa kao i na prošloj daljoj vožnji, kao i verovatno kod svih, počinje da se osipa, ali osnova je ista. Ništa šaljemo igrače sa klupe na zagrevanje pa ćemo videti ko će u igru. Opet drugar javlja da hoće njegov prijatelj i lepša polovina mu sa nama, ja ubacujem još jednog drugara i zatvaramo spisak putnika. Dosta je, ne volim ni kada je grupa baš prevelika. Opet 6 motora, ovog puta pojačani sa dve dame. To je to vreme je da se krene .

Obojica su stigli do bivaka i mehaničari su imali celu noć da to srede, a Sainz je baš izjavio da se to relativno lako rešava i da su tražili dozvolu za popravku. Verovatno će biti dosta prašine oko toga. Sada mi ostaje da i u toj kategoriji navijam za bajkere Price i Sunderland . Za njih mi tek čudno da nijedna ekipa nije htela u svojim redovima vozače koji su po dva puta osvajali Dakar.

I Sainz i Loeb izbačeni zbog oštećenja zaštitnog kaveza. Dve od par najvećih zvezda su ispale, posebno mi žao Loeba baš nema sreće da pobedi. Posebno čudi što im nije dozvoljena popravka i nastavak trke. U konkurenciji motora sve momčine, teško mi da izdvojim bilo koga, osim da bih želeo da pobedi neko ko do sada nije. Naravno uvek mi je heroj i miljenik Svitko, ali jasno da on ne može na prvo mesto protiv fabričkih timova, ali u uslovima koje vozi i rezultatima koje postiže, svakako jedan od najboljih vozača, ako ne i najbolji. Zna li neko zašto nema Barede velikog cara i malera i Peterhansela koji je najveće ime Dakara? Za Peterhansela kažu da vozi motor na Africa eco race, ali samo 2 etape, verovatno u cilju promocije, ništa mi tu nije jasno? Za Baredu nisam ništa našao?

Ako ste da se organizujemo za neku kratku pred ponoćnu vožnju po centru, uz kolektivno paljenje badnjaka ispred neke svetinje, možemo. @Sharky - Alex negde očekivano nema interesovanja u ovako kratkom roku i ovom prilikom, a da se nas 2-3 nalazimo po gradu nema svrhe. Hvala na želji i vidimo se drugom prilikom.

Šta je tu je, dobru volju smo imali i uložili trud da je ispratimo. Ja sam slučajno saznao kada sam i pisao. Deca znaju šta rade, deca su pametnija od nas Bogu hvala. Na nama je da ih slušamo, pratimo i podržavamo u svakom smislu.

Čuo sam se sa bratanicom većina fakulteta ne radi zbog praznika, njen isto. Treba proveriti ko može da li negde ima studenata, da ne bude moša.

Svako pravo i iskreno davanje podrazumeva i neko odricanje. Nema nas puno, ali opet dovoljno, da podržimo našu decu i nikoga drugog, što sam i prepoznao kao cilj vožnje. U tom smislu i sa tim ciljem je ovo pravi termin.

Prošli put kasno videh, sada sam pratio i uspeo da se organizujem i ako mi motor nije baš pri ruci. Vodim još jednog vanforumskog bajkera . 1. Sale 2. Seve 3. Stefan 4. Vuk 5. Duck 6. Miša 7. Bobi krofna 8. Saxi 9. milosducati 10. Jelena 11. Marijo 12. Sara 13. Sharky 14. miloshmi 15. milosn 16. matori351 17. Sveti Atila 18. Light on Throttle 19. Гоша 20. skundra 21. yogibear 22. Max80 23. Čiko

Možda na grublji način, ali kapiram suštinu. Prosto mnoge stvari su pomodarstvo i u moto svetu. Za Uskrs kada idemo u Sremčicu ne skupi se ni deseti deo ljudi koji idu pred NG. Isti cilj, ista deca, praznik mnogo veći. Kada smo išli na Kosovo bude nas par sa foruma, zato svaki treći u Trebinju. Jbg tako je kako je.

Ja se nisam dobro izrazio nego nekako prihvatio žargon koji se koristi. Ovo nisu klasična svetla za maglu, već više kao obična dodatna svetla i imaju beli snop.

Da malo oživim temu, a i zamolim za informaciju. Menjao sam skoro motor i bliži mi se registracija za mesec dana. Imam svašta nešto od opreme, ali koliko znam to prolazi, roll bar, nosač kofera, slajderi...Ono što ne znam da li mogu da prođem sa maglenkama koje su nakačene na roll baru? Pale se na prekidač, dakle ne moraju da svetle na tehničkom, samo je pitanje da li mogu fizički da budu prisutne ili moram svakako da skidam i pored toga?

Tura o kojoj maštam Sicilija + Tunis. Pošto zbog male dece nije realno da vozim u narednih par godina nisam detaljno razrađivao, ali jesam solidno analizirao. Dobra stvar je što za motor ne treba karnet, loša stvar je što od prošle godine mora viza. Košta 75 evra, od papira treba klasika rezervacija smeštaja i karata, 2 slike i popunjavanje formulara. Ono što nije klasika čeka se 15-20 dana. Za motor ti treba sigurno zeleni karton i mislim prevod saobraćajne na francuski jezik, ovo će već neko bolje znati. Trajekt iz Italije u sezoni ide 2 puta nedeljno. Obavezno ranije rezervisati, sada svakako mora i zbog vize. Kašnjenja nisu retka, jako retko može i da se desi da se odloži polazak tipa neki kvar na brodu ili loši vremenski uslovi, tako da ne treba knapirati odmor u dan. Imaš i putopise bilo je par kolega, pa će ti sigurno značiti. Za Alžir ne znam ništa, niti znam da je bilo ko sa foruma išao tamo motorom u skorije vreme.

Lave, kapiram ili se barem nadam da nisi imao lošu nameru, ali malo šire gledanje na stvari i malo poštovanja nije na odmet. Kačiš ovde reklamu i slike ljudi koji su mnoge Srbe zavili u crno, na čisto svoju ruku, kršeći sva međunarodna prava. Budi svestan da 99% foruma neće priviriti ovde i nemoj da nas zajebavaš.

Imaju dobru ponudu i za nijansu niže cene od konkurencije. Ali zato u slučaju zamene, oštećenja, reklamacije, garancije jako neposlovni i bezobrazni, idu na kartu tuži me, a znaju da većina neće da se bakće za 50 evra. Što se mene tiče ne bih uzeo od njih ni džabe da mi daju.