Minuti su bili potrebni da se nakon Knjaževca već nađem na sjajnom putu #221 i da se uhvatim u koštac sa njegovim lepim krivinama. Uživanje nije dugo trajalo jer sam ubrzo stigao u Donju Kamenicu, gde me očekuje jedna mala građevina okružena velom tajni. Crkva Presvete Bogorodice originalna i jedinstvena kako po arhitekturi, tako i po svom živopisu, već dugo vremena privlači pažnju istraživača i naučnika. Sa svoje dve kule koje se završavaju piramidalnim krovom i jedinstvenim živopisom unutar nje, ova nevelika bogomolja sa svojom unikatnošću nadaleko prelezi granice Srbije. Iako je relativno malih dimenzija, njene skladne proporcije uparene sa zanimljivom arhitekturom daju utisak monumentalnosti. Crkva se nalazi u centru sela i jedino što se sa sigurnošću može reći je to da potiče s kraja XIII ili sredine XIV veka, da je zidana od kamena i da je posvećena Bogorodici, sve ostalo spada u domen pretpostavki i hipoteza. Iako u crkvi postoji freska - ktitorska kompozicija na kojoj ktitor predaje model crkve Bogorodici, natpisa skoro i da nema, osim kako pretpostavljaju... Mihailo. Mihailo ali koji? Ktitor je očigledno bio bogati vlastelin i na njegovim portretima u crkvi dominiraju detalji na raskošnoj vladarskoj odeždi. Ikonografski i stilski, Bogorodičina crkva u Donjoj Kamenici izdvaja se od svih do sada poznatih crkava na prostoru čitavog Balkana, a neke od fresaka Crkve presvete Bogorodice u Donjoj Kamenici su jedinstvene u srpskom srednjovekovnom slikarstvu. Crkva nije aktivna što znači da se otključava samo na veće praznike. Osim toga što me je sreća poslužila da je zateknem otključanu i da uđem u nju, imao sam i tu privilegiju da se izuzetno strmim i uskim stepenicama (više nalik merdevinama) popnem na omanju galeriju, odmah ispod kula, i vidim ono što joj zaista daje epitet "jedinstvena". Osim prikaza vladara i svetih ratnika kako zajedno uporedo jašu zagrljeni... tu je i jedinstvena freska na kojoj je predstava stradanja Svete Petke, dok je u donjem delu te freske Sveta Petka oslikana golih grudi! (slika ispod) Takođe, u centru sela preko puta crkve, nalazi se turistički informacioni centar gde se osim suvenira mogu dobiti i razne korisne informacije vezane za okolinu Donje Kamenice i Stare planine uopšte. Ako vas put donese u ove krajeve, prava bi šteta bila ne posetiti ovaj biser, ovu krajnje neobičnu i mističnu crkvu. Mešavinu romanskih, gotskih, vizantijskih i moravskih stilova sa krajnje jedinstvenim živopisima... moguće je videti samo ovde.

Pre nego što ću napustiti "Srpsku ili Malu Veneciju" ponovo se spuštam u centar da bih se lično uverio da li je (kao što tvrde) Knjaževac zaista najlepši grad istočne Srbije. Da li su tri reke (Svrljiški i Trgoviški čine Beli timok), sedam mostova, Stara čaršija... dovoljni za jednu takvu laskavu titulu? Definitivno najlepši deo Knjaževca je njegovo gradsko jezgro, "Stara čaršija". Šarene fasade trgovačkih i zanatlijskih radnji, mehana i letnjih bašti, ogledaju se u bistrim vodama Svrljiškog Timoka. Stara čaršija je zaštićena kao kulturno-istorijsko nasleđe. Gornji niz je najstariji deo čaršije, koga čine prizemni objekti, sagrađeni u periodu do 1875. godine. Opstali su za vreme srpsko-turskih ratova od 1875. do 1878. godine i velikog požara 1876. godine. U tom periodu je uništen veliki broj objekata. Stariji deo čaršije, sa prizemnim objektima, predstavlja nasleđenu čaršiju, preuzetu od Turaka, koji su razdvajali poslovni od stambenog prostora. Krajem XIX i početkom XX veka nastao je donji niz spratnih objekata Stare čaršije. Prizemlje je oduvek bilo rezervisano za javne sadržaje, a sprat za stanovanje. Od trgovačkih i zanatskih lokala koji su nekada postojali: mešovita roba, krojači, ćurdžije, sarači, opančari, pojedini od ovih zanata, pored novijih (fotografski, ugostiteljski), postoje i danas. Na fotografiji ispod, u gornjem desnom uglu, iznad kuća u žbunju vidi se mala terasa - vidikovac na koji ću se nešto kasnije i popeti. Spomen park i Staru čaršiju povezuje Kameni most (fotografija ispod), izgrađen u stvari od betona još 1913. godine, na mestu starog drvenog mosta. U vreme kada je podignut bio je to prvi i najveći most od armiranog betona u Srbiji sa rasponom od 30 metara. Ovaj most je u nekoliko navrata rekonstruisan, a 1985. godine je i proširen. Osim stradanja u Prvom tursko-srpskom ratu 1876, kada su ga Turci osvojili i porušili, Knjaževac je bio jedini srpski grad kojeg su nakratko osvojili Bugari u Drugom balkanskom ratu. Šest bugarskih pukova napalo je jedan srpski puk (Prvi srpski puk), koji je bio trećeg poziva (starci i deca). Bugari su ušli u grad 24. juna 1913. ali su se povukli dva dana kasnije - 26. juna 1913. Kad je oslobodila grad, srpska vojska bila je očevidac priča strašnih zločina Bugara. Stare ljude i dečake koji su čuvali stoku našli su poklane, silovane su bile čak i mlade devojke i priletne starice. Grad su Bugari razrušili i opljačkali. Naspram Stare čaršije, na levoj obali Svrljiškog timoka nalazi se Spomen-park palima u oslobodilačkim ratovima 1804-1945. Ceo spomen-park sačinjavaju kameni stećci izvajani od kamena krečnjaka, ukrašeni ornamentima iz svakodnevnog života srpskog naroda na selu (pšenica, vodenice, bunari...). Druga grupa stećaka izvajana je po uzoru na krajputaše, za koje je narod imao običaj da ih podiže uz puteve u pomen na poginule vojnike. Park je posvećen vojnicima i borcima Timočke Krajine poginulima u Prvom i Drugom srpskom ustanku (1804-1815), Prvom i Drugom srpsko-turskom ratu (1876-1878), Prvom i Drugom balkanskom ratu (1912-1913), Prvom svetskom ratu (1914-1918) te Narodnooslobodilačkoj borbi (1941-1945). U parku se takođe nalaze spomen-obeležja podignuta u pomen na vojnike Crvene armije koji su poginuli tokom oslobođenja Knjaževca 10. oktobra 1944. godine. Na fotografiji ispod se vidi mala replika spomenika palim vojnicima iz Knjaževca u Srpsko-turskom ratu 1876-1878, originalni spomenik je srušila bugarska vojska u Prvom svetskom ratu. Tokom 1990-ih u park je dodan i stećak u pomen na poginule tokom ratova na tlu Jugoslavije 1991-1995. i tokom NATO bombardovanja 1999. godine. Na brdašcetu iznad samog centra nalazi se mali vidikovac koji će ujedno biti i poslednje mesto koje ću ovom prilikom obići u knjaževcu. Do njega se stiže malim uskim sokacima... Vidikovac. Za razliku od pogleda sa Vile Džervin o kojoj sam pisao, sa ovog vidikovca se bolje vidi sam centar grada. Kada sam već spomenuo Vilu Džervin, vidi se u daljini na fotografijama ispod - na brdu krajnje desno, odnosno na brdu krajnje levo. Zbog daljih planova i još zanimljivih lokacija koje su me čekale, sa krajnje prijatnim utiscima napuštam "Srpsku Veneciju". Da li je ovo najlepši grad isočne Srbije? Ne znam, ne bih se upuštao u ocenjivanje. Ali ono što sigurno znam je da sam u ovom gradiću proveo manje vremena nego što bih voleo. Ovo mesto zaslužuje ponovnu posetu...

Hvala @gavrela, biće toga još... ------------------------------------ Nakon fotkanja i završenog obilaska brda na kome se nalazi Vila Džervin, silazim u centar Knjaževca ali se odmah penjem na novo brdo koje dominira nad njim. Zbog mesta koje ću upravo posetiti Knjaževac je nekada bio najozloglašeniji grad u Srbiji. Pošto je sam centar rekonstruisan u omanju pešačku zonu koja nije poznata Gugl mapama, morao sam da napravim omanji krug i koristim sporedne ulice. Naravno, nikakav problem, radilo se o minutima i bez problema sam našao novu lokaciju planiranu za obilazak. Dođoh tako i do Gurgusovačke kule, najozloglašenijeg mesta u gradu. Na mestu na koje sam upravo došao nekada se nalazilo tursko utvrđenje opasano rovovima. Pomenuti garnizon je turskoj posadi služio za odbranu palanke Gurgusovac koja se nalazla u podnožju. Nakon turaka, objekat je trebalo da ostane vojna građevina, međutim, došlo je do preuređenja i prenamene pa je u periodu 1842-1844 tu sagrađen ozloglašeni kazamat (zatvor, tamnica). Kula koja je tu sagrađena bila je opasana zidinama visine 2,5m, imala je četvorougaonu osnovu dimenzija 13x10m, prizemlje i dva sprata. U veoma masivnim zidovima (80cm) bili su smešteni manji otvori (prozori) koji su pregrađeni debelim rešetkama. Čitava građevina je zagrevana velikom "odžaklijom", čiji su otvori bili u hodniku i pod stražarskom kontrolom. Svojom nesrazmernom, masivnom konstrukcijom odavala je utisak beživotne tamnice, grobnice za žive ljude sačinjene u težnji da se njeni zatvorenici kazne i unište kamenim hladnim zidovima, memlom, mrakom i teškim okovima. Međutim, osim ubica, lopova... glavna namena joj je bila zatvaranje političkih neistomišljenika, protivnika dinastije Karađorđevića kao i za istaknute ličnosti svrgnute dinastije Obrenović. Ono što su bili Sovjetski kazamati u Sibiru, to je bila Gurgusovačka kula u Srbiji. U "Srpskoj Bastilji" su tamnovali: pukovnik Jovan Micić (umro 1844.), predsednik Državnog saveta Stevan Stevanović Tenka i članovi Saveta Paun Janković, Radovan Damnjanović i Pavle Stanišić, savetnik Raja Damnjanović (umro u Kuli kao i Micić), predsednik Kasacionog suda Cvetko Rajević... i mnogi drugi protivnici dinastije Karađorđevića. Tadašnji Gurgusovac se stideo ove građevine na brdu iznad naselja. Zbacivši kneza Aleksandra Karađorđevića i Ustavobranitelje, Narodna skupština je pozvala Miloša Obrenovića iz Vlaške na presto. Na putu za Beograd Knez Miloš je svratio u Gurgusovac gde ga je narod svečano dočekao. Knez zapovedi da se kula od koje je i sam strahovao zapali i sruši (17. januara 1859. godine), a Gurgusovčani da bi ovo veliko delo Kneza ostalo upamćeno promeniše ime svoje varošice u Knjaževac. Danas je od zloglasne kule ostao samo originalni deo zida sa kapijom i puškarnicama, a ceo kompleks je uz pomoć donacije EU renoviran i pretvoren u letnju pozornicu. Nastaviće se...

Kapiram šta hoćeš da kažeš, obišao sam ih dosta koji su stvarno van domašaja znatiželjnih pogleda, ali nisu svi. Podsetio bih samo na neka zdanja o kojima sam pisao i koja sam obišao a koja nam svakodnevno propadaju pred očima... "Staro zdanje" - sam centar Aranđelovca. Dvorac "Karačonji" - centar Novog Miloševa, pored puta. "Karađorđev dom" - centar Rače. Ruku na srce, o njemu još nisam pisao, nisam stigao... Dvorac "Bisinger" u samom Vlajkovcu, pored puta. Dvorac "Lazarević" u samom centru Velikog Središta, odmah do osnovne škole. Dvorac "Špicer" - u Beočinu, pored puta. Ima ih još... sve u svemu tuga.

To je to! Inače, nasmeja me baš sa onim kravama... Ni ja nemam više smajlića, kad ih pre ispucah od jutros, ne znam.

Fotografije vezane za prethodni post... Pogled sa vrha kule je zaista prelep, ceo Knjaževac sa okolinom se vidi kao na dlanu. Nastviće se...

@misa-pei ja samo jedanput u šumi naiđoh na par omladinaca na malim lakim krosevima. Mene nije toliko iznenadio susret koliko je njih iznenadila moja pojava sa bavarskim teškašem. Nema na čemu, ima još dosta toga... samo da nađem vremena za pisanje. --------------------------------- Rešivši da obiđem nekoliko zanimljivih lokaliteta namerno biram put kojim sam nekolicnu puta već prošao... a on vodi pored prelepog Bovanskog jezera koga sam spomenuo na jedanaestoj strani ove teme. Iako mi Bovansko jezero ovaj put nije prioritet, kratka pauza i fotkanje su obavezni. Nakon Bovanskog jezera bez zaustavljanja protutnjah kroz Sokobanju i dalje putem kroz prelepu Skrobničku klisuru... I tako dolazim do prve destinacije gde sam planirao zadržavanje i obilazak. Nakon što sam ušao u nekada najozloglašeniji grad u Srbiji - Knjaževac (o tome kasnije), donosim odluku da doručak u vidu peciva kupljenog u lokalnoj pekari odradim na prvom mestu predviđenom za posetu. -------------------- Tasa Cvetković je bio poznati knjaževački trgovac koji je između ostalog posedovao imanje na brdu sa kojeg se pruža najlepši pogled na ceo Knjaževac. Tasin sin Đoka je živeo u Beogradu i svoj pozamašni kapital je stekao kao vlasnik čuvene beogradske predratne kafane i prenoćišta "Kolarac". Na pomenutom očevom imanju 1939. godine Đoka je finansirao izgradnju velelepne vile-zamka. Smatra se da ju je sagradio ili po uzoru na neki zamak u banji Karlabad u Češkoj koju je često posećivao, ili po uzoru na zamak “Breht”, koji se nalazi na jezeru Verter u Austriji. Vilu je za godinu dana izgradilo jedno beogradsko građevinsko preduzeće, a radovi su koštali milion ondašnjih dinara. Vila je bila opremljena masivnim i luksuznim nameštajem, kaljevim pećima i sanitarijama iz Češke... i vlasniku je služila kao letnjikovac. Za vreme II Svetskog rata, vilu su nemci koristili kao osmatračnicu. Gde je Đoka bio za vreme rata - nije poznato, ali se po završetku rata u njegovu porodičnu vilu u Knjaževcu useljavaju partizani i od nje prave glavnu komandu... Priča kaže da po završetku rata nije prošlo puno vremena kada se u Kjnaževcu pojavio beogradski kafedžija. Đoka je otišao pravo do svoje vile i energično je tražio od partizana da je napuste i da mu se porodična imovina vrati. Ćutke odobravajući postupak partizana, Knjaževčani su gledali kako partizani kroz vrata naglavačke izbacuju Đoku iz kuće. Oni koji su mislili da se tu priča završava, pogrešili su. Beogradski kafedžija je otišao do telefona i okrenuo je nekoga u Beogradu... Nakon samo par dana stigla je depeša da se vila isprazni i da se odmah vrati vlasniku. Priča se da je potpis na depeši bio toliko jak da su partizani navrat-nanos sve pokupili i da su momentalno napustili vilu. Čiji je potpis bio na depeši... do dan danas je tajna. Pravi vlasnik se ponovo uselio u svoju vilu u kojoj je mirno poživeo sve do smrti šezdesetih godina prošlog veka. Đoka je svoju vilu u nasledstvo testamentom ostavio svojoj dugogodišnjoj služavki Milici koja je brinula o njemu. Od nje u zamenu za dva stana vilu otkupljuje poljoprivredni kombinat "Džervin". Nakon što su u njoj prvobitno bile smeštene kancelarije preduzeća, 1990. godine vila je rekonstruisana u ugostiteljski objekat sa restoranom i 14 ležajeva. Devastacija objekta počinje 2002. godina keda "Džervin" odlazi u stečaj... Danas, Vila Džervin nemo stoji na vrhu brda dominirajući nad celim Knjaževcem. Iako je odavno postala simbol grada, ona nažalost deli sudbinu mnogih napuštenih velelepnih zdanja u Srbiji koje sam obišao.

I tako, završih obilazak ovog zanimljivog mesta. Šetajući kroz šumu prolazim pored još jednog brda šljake. Dan je bio topao i sunčan što je bilo dovoljno da osetim kako toplota prosto isijava iz njega. I na kraju, ako zanemarim celu priču o Rimskim rudnicima... fantastična priroda je ono zbog čega je ovde definitivno vredelo doći.

Zbog svog bogatstva, rudarske oblasti su veoma često bile na udaru raznih pljačkaša i invazija, stoga je neophodno bilo i prisustvo jakih vojnih zaštita. Kao i ostali rimski rudarski centri i ovaj o kome sam pisao u prethodnih nekoliko postova je imao svoje vojno utvrđenje. Rimski grad-kastel je definitivno zauzimao centralnu tačku i bio administrativni a kasnije i verski centar ove rudarske oblasti. I pored te važnosti o njemu se i dan danas jako malo zna. Oko pronalaženja njegove lokacije sam se baš namučio. Koga god bih pitao ili kome god da sam rekao gledao bi me u neverici... "Rimski grad, tvrđava? kod Sopota, Stojnika?". Ni od lokalaca nisam uspeo ništa da saznam, na internetu dva novinska članka od pre 4-5 godina i to je to, nigde tačne lokacije... Nakon dva neuspela pokušaja i tumaranja po brdima, jedva nekako nađoh neke spise gde se spominje kota na topografskoj karti Smedereva... nađoh onda i topografsku kartu Smedereva... Među šturim informacijama nalazim ovo: "Lokalitet Kastrum-Grad se nalazi severno od sela Stojnik i po prvi put se pominje u arheološkoj literaturi 1911. kada je prof.dr.Nikola Vulić iz Narodnog muzeja u Beogradu otpočeo sistematsko otkopavanje koje će nastaviti 1912-1913. god. Tokom ove tri kampanje on je otkrio kastrum poligonalnog oblika dimenzija 200x250m sa nizom građevina unutar zidina, kulama i dve kapije, severnom i južnom. Već 1913. on otkriva i vojnu bolnicu jedne kohorte na kastrumu. Po arhitektonskim karakteristikama dr.Vulić a kasnije i M. Veličković tvrdi da se kastrum sa sigurnošću može datovati u doba vladavine rimskog imperatora Marka Aurelija. Nažalost, sva dokumentacije, kao i pokretni arheološki materijal sa trogodišnjeg iskopavanja prof.dr.Vulića je izgubljena tokom I Svetskog rata. Posledice i šteta nestanka ovog materijala su neprocenjive, budući da je to jedini kastrum na području Srbije koji je detaljno iskopavan." Po procenama stručnjaka u njemu je mogla da boravi jedinica koja je imala oko 240 konjanika i 800 pešadinaca. Veličina ovoliko masivnog utvrđenja govori da se radilo o ozbiljnoj vojnoj bazi. Iako sam znao da neću pronaći ništa spektakularno, baš sam se zainatio da pronađem i vidim bilo šta što je ostalo od pomenutog utvrđenja. Inače, cela ta oblast je kao Divlji zapad. Ilegalni kopači i tragači za blagom su već prekopali i uništili poprilično toga. Lokalni šumar muku muči i već godinama vodi pravi mali rat sa njima. Tako je i do mene došla priča da je nekim sumljivim likovima pre nekoliko godina tokom bežanja ispalo više od 3 kg eksploziva... I tako, po treći put krenuh u potragu za rimskom tvrđavom... Zbog sastava zemljišta i tvrde podloge korenje drveća uglavnom ne ide u dubinu već se širi plitko ispod površine. Zbog toga su mnoga stabla i sklona padu... I, opet šljaka... I pored nekih informacija ponovo lutam, samo što ovaj put sve češće uočavam razbacano obrađeno kamenje... mora da je blizu... I bio sam u pravu, napokon pronađoh ostatke rimskog utvrđenja. Kažu da su se pre nekih 20 godina mogli videti i mozaici... Nažalost, danas se jedino može videti ovo... O važnosti samog utvrđenja sa okruženjem govori i podatak da je u njegovom okviru bila smeštena čak i bolnica u okviru vojne jedinice - "Kohorte druge Aurelije nove". Izbor mesta za izgradnju kastela je bio odličan. Zaravan pored koje se sa južne strane prilazilo kastelu nudila je dovoljno prostora za razvoj civilnog naselja, dok su ostala tri pravca bila poprilično nepristupačna i pružala su dobru zaštitu. Još jedno mesto u nizu koje napuštam srećan jer sam ga sa mukom našao, ali isto tako i razočaran jer je tek tako prepušteno zubu vremena, nemara i lopovluka... Nastaviće se...

O rudarskoj aktivnosti na prostoru Babe - Stojnik - Guberevac - Parcani u rimsko vreme svedoči ogromna količina šljake (troske) koja nastaje prilikom topljenja rude i o kojoj sam pisao u prethodnom postu. Međutim, ništa manja impozantna je i količina manjih rudarskih jama kako vertikalnih tako i horizontalnih, kojih je, kako kažu, oko 5,000! Iako su mnoge urušene ili namerno zatrpane, treba povesti računa tokom šetnje kroz šume ovog kraja. Par desetina rimskih rudarskih okana je vidljivo i danas. Neka su urušena odmah nakon otvora, dok je u neka moguće ući ali je ostatak tunela pod vodom... Kako pre skoro 2000 godina, tako su pojedina iskopavanja vršena i do pred kraj prošlog veka. Nisam uspeo da nađem detaljne podatke o ovom potkopu osim da je nakon eksploatacije rude ostavljen zbog istraživanja... Nastaviće se...

Nakon brane nastavljam dalje i zalazim u brda... Izgleda da kojekakve sekte i satanisti takođe posećuju ovo područje... Prostor današnje Srbije pokrivala je tadašnja Rimska provincija Gornja Mezija, i ona je bila idealna za eksploataciju rudnih bogatstava. Tačnije, ovo je bila granična oblast u kojoj su se graničile rimske provincije Gornja Mezija, Donja Panonija i Dalmacija. Tokom tri veka odavde su, sa različitim intenzitetom vađeni olovo i srebro. Tragovi te eksploatacije su i danas vidljivi na svakom koraku. Pošto je eksploatacija ruda u to vreme bila ogromana, ogromni su i ostaci šljake (troske) koja nastaje topljenjem metala a koja je ostala iza Rimljana. Čitava brda su i dan danas prekrivena tvrdokornim slojevima šljake sa kojom ni nakon skoro 2000 godina priroda nije uspela da se izbori. Stvarno je nesvakidašnji doživljaj kada iz šume dospete na ogoljenu pustoš koja izgledom kao da pripada nekoj drugoj planeti. Radi se o zaista neverovatnim količinama šljake i ona je procenjena na preko 1,5 miliona tona! Da bi se topljenjem metala dobila ta količina šljake, procena kaže da je moralo da bude ogoljeno (posečeno) 60 km² bukovih i hrastovih stabala! Osim toga, drveće se koristilo i za podupiranje rudarskih okana i jama... Tada poznatim tehnologijama ruda je topljena na nižim temperaturama nego što se to danas radi. Posledica toga je i manja iskorišćenost pa je samim tim u šljaci ostao prisutan i veliki procenat metala, koji recimo reaguju na magnet. U šupljikavom kamenju koje i dan danas miriše na paljevinu može se naći crni pepeo kao posledica sagorevanja. Znajući za veliki zaostali procenat metala, postojeću šljaku su kroz istoriju ponovo odnosili i prerađivali. Prvi su bili Austrijanci za vreme vladavine 1717-1739. Sledeća esploatacija šljake je bila za vreme vladavine kneza Miloša kada je namenski sagrađena i pruga za njeno odnošenje. Pred Prvi svetski rat šljaku eksploatiše mešovita firma sa švetskim kapitalom. Postoje podaci da su iz 40,000 tona šljake na godišnjem nivou dobijali oko 2,000 tona olova i oko 500 kg srebra. Zatim su Austrougarske okupacione vlasti povećale eksploataciju ali su i nemilice uništavali i sekli okolne šume. Takođe, Austrougari su kasnije tokom bežanja (povlačenja) za sobom uništili i sve prerađivačke kapacitete tako da se stalo sa eksploatacijom. Nakon Drugog svetskog rata šljaka je neko vreme ponovo odvožena i prerađivana, ovog puta u Trepči. Kada sam već spomenuo veliki procenat metala u šljaci (zemlji), napomenuo bih da na ova brda ne treba dolaziti leti jer je jara koja izbija odozdo neverovatna, kao da ste u rerni, peče i odozgo i odozdo. Nataviće se...

Kada su u drugom veku čuveni Španski rudnici srebra i olova bili skoro iscrpljeni, Rim je bio prinuđen da traži nova nalazišta pomenutih ruda... i našli su ih. Jedno od tih mesta postaje glavno nalazište olova i srebra u Rimskom carstvu na tlu Evrope. Za kratko vreme na celom rudarskom području se živelo kao u košnici. Na hiljade radnika iz tada čitavog poznatog sveta se slivalo u ovu oblast da bi učestvovali kako u vađenju i preradi rude, tako i u obezbeđivanju nesmetanog rada i transporta. To je podrazumevalo i veći opticaj novca kao i dobre mogućnosti za trgovinu i zaradu. Centralnu rudarsku oblast su činili sami kopovi i postrojenja za preradu rude, dok su se na široj teritoriji nalazili pašnjaci, naselja, obradiva zemlja, kamenolomi, vojne postaje zadužene za red i bezbednost, kao i šume koje su davale neophodno gorivo za topljenje ruda. Cela ova oblast u to vreme nije ni izbliza izgledala idilično kao što izgleda danas. Rimljani su ovu oblast pretvorili u pustoš. Sečom šuma su ogolili sva brda u okruženju a sama brda su bila izbušena sa više hiljada kako vertikalnih tako i horizontalnih jama. Iz topionica koje su se nalazile na vrhu brda su se posebnim kanalima slivali otopljeni metali, dok je kompletno nebo u okruženju bilo prekriveno gustim crnim i zagušljivim dimom. Proizvodnja srebra, olova i gvožđa bila je ogromna, a na hiljade rudara, zanatlija, trgovaca iz celog carstva je vrvelo kao u mravinjaku. Verovali ili ne, oblast o kojoj pišem se nalazi nadomak Beograda u opštini Sopot. Tačnije, između sela Babe, Stojnik, Guberevac i Parcani. Dobrodošli u danas malo poznatu oblast Rimskih rudnika. Ceo kraj je krajnje zanimljiv, a ja svoju "istraživačku misiju" započinjem na rečici Pruten koja protiče kroz pomenutu oblast i na kojoj se nalazi veoma stara i poprilično velika brana. Osim da je veoma stara, stručnjaci ne mogu sa sigurnošću da utvrde tačno vreme njene izgradnje. Međutim, s obzirom na to da se brana nalazi u samom epicentru rudarskih kopova, smatra se da se akumulacija vode u sušnim periodima koristila za neophodno ispiranje iskopanih metala. Brana je dugačka oko 100 metara i njeni krajevi sa obe strane zalaze u današnja brda. Sagrađena je od povelikih pravilno obrađenih kamenih blokova. Odmah pored brane se može videti i poprečni presek zemljišta. Iako na oko zemljište izgleda rastresito, naprotiv, ostaci topljenja rude (šljaka) je toliko kompaktna i nabijena da je teško rukom odlomiti i najmanji kamenčić. Nastaviće se...

Postignut dogovor sa Turskom: Putovanja od 14. maja WWW.DANAS.RS Građani Srbije i Turske moći će da putuju između dve zemlje od 14. maja na osnovu dogovora o uzajamnom priznavanju sertifikata o vakcinaciji protiv kovida-19, koji su u telefonskom...

Prepade me bre, ja mislio nešto ozbiljno.

Sto u "pokojnom", sta im se desilo?

Ima, ali je prica bila o oblacenju, odnosno o kupovini moto opreme u privatnoj reziji od strane policajaca, zato sam je postavio. Sto se motocikala tice, ti erovi sa slike su onomad svi bili pocrkali... da li je i koliko njih popravljeno, zaista ne znam. Sada imaju plavo bele (ne znam koje su godiste).

Verovatno presretaci...

Google Maps MAPS.APP.GOO.GL Sehenswürdigkeit

Dosta toga objasnjeno u vezi kamera...

RSE: Građani Srbije bi ubrzo mogli slobodno da putuju u EU WWW.DANAS.RS Srbija bi, s obzirom na poboljšanje epidemiološke situacije, ubrzo mogla da uđe u grupu bezbednih zemalja čiji građani mogu slobodno da putuju u...

TRAGEDIJA KOD RUSKOG KRSTURA Motociklista se zakucao u traktor, nije mu bilo spasa WWW.BLIC.RS Oko 20 sati na putu Kula-Ruski Krstur motocikl marke "Honda" je udario u traktor.

Onaj ko prati emisiju SAT verovatno zna za akciju koja traje već 8 nedelja. SAT sa sponzorima dodeljuje nagrade za "najbolje" prekršaje snimljene kod nas auto-kamerama, mobilnim telefonima... Uglavnom, za one koji nemaju FB ili ne prate pomenutu emisiju, sakupio sam sav materijal na jednom mestu, "uživajte"...

R69 sa dodatnom opremom, verzija za SAD.

TEŽAK UDES U KIKINDI Sudar automobila i motocikla, jedna osoba poginula, povređeno TROGODIŠNJE DETE WWW.BLIC.RS U saobraćajnoj nesreći koja se večeras posle 18 sati dogodila u Kikindi, na raskrsnici ulica Partizanske i Zmaj Jovine, povređena su tri lica među kojima je i trogodišnje dete, koje je, na sreću...

Fotografije vezane za prethodni post...