Jump to content

Moto Zajednica

yogibear

Nosilac medalje zahvalnosti
 Pogledaj Profil  Pogledaj aktivnost člana

  • Broj tema i poruka

    1910

  • Pridružio se

  • Posetio poslednji put

 Tip Sadržaja 

Sve što je postavio član: yogibear

  1. yogibear
    Dan 5. (nedelja, 13.09.2020.) Svoj drugi dan boravka u Plovdivu iskoristih da se vidim sa nekim starim prijateljima, kao i da u dnevnoj varijanti obiđem još neke njegove atrakcije. Između brežuljaka Taksim i Džambas nalazi se jedna od najfotogeničnijih atrakcija Plovdiva. Amfiteatar Filipopolisa u Plovdivu je među najočuvanijim rimskim amfiteatrima u svetu. Otkriven je slučajno 1968. kada su se nakon odrona zemljišta na površini pojevili njegovi ostaci. Nakon otkrića svetske senzacije počelo njegovo istraživanje a zatim i rekonstrukcija. Sagrađen je za vreme vladavine cara Trajana i mogao je da ugosti 3,500 pratilaca predstava, gladijatorskih igara... Svoju funkciju je imao sve do 5. veka kada je stradao od Hunskih osvajača pod vođstvom Atile Biča Božijeg. Amfiteatar je danas glavna turistička atrakcija Plovdiva i u potpunosti je prilagođen kulturnom životu modernog grada. Za arheološki spomenik je proglašen 1995. i u njemu se održavaju koncerti, predstave... Kada sam ga posetio, upravo je u toku bila demontaža ozvučenja i koncertne opreme. Muzika koju sam čuo prethodnu noć šetajući se Starim gradom, zapravo je dolazila sa ovog mesta. Nastaviće se...
  2. yogibear
    Hvala @Deki Katana kao što napisah na početku putopisa svega je bilo, samo mi fali malo vremena za pisanje, al' izguraću i to. @MaxiS pa i nije. Motocikli su mi životna strast i tu nema dileme, dok su zanimljivi četvorotočkaši bili i ostali ljubav.
  3. yogibear
    Ono po čemu je Plovdiv takođe prepoznatljiv je njegov stari deo grada koga karakteriše arhitektura iz vremena Bugarske renesanse. Ako pratite glavne ulice starog grada krećuči se uzbrdo, doći ćete na Nebet tape. Radi se o jednom od 7 bregova na kojima je sagrađen Plovdiv i na njemu je postojalo naselje staro oko 4,000 pre nove ere! Na istom mestu je kasnije sagrađeno utvrđenje čiji su ostaci vidljivi i danas. Utvrđenje je nastalo za vreme Justinijanive vladavine. Nažalost, mesto je neosvetljeno pa sam samo napravio jednu panoramsku fotografiju Plovdiva noću. Pri dnu ulice se vidi Crkva Svetog Konstantina i Elene koja je nastala na temeljima najstarije crkve u Plovdivu. Izgrađena je na staroj rimskoj crkvi, a posvećena je caru Konstantinu Velikom i njegovoj majci Svetoj Heleni. Sadašnja crkva je uglavnom iz 1832. godine. Regionalni Etnografski muzej se nalazi na bivšem imanju jednog gradskog trgovca, u remek delu barokne arhitekture. U najlepšoj kući Plovdiva posetioci se mogu upoznati sa etnografskim zanimljivostima vezanim za Plovdiv i Tračku regiju. Nažalost, tokom mog boravka u Plovdivu, muzej je bio zatrvoren. Na slici ispod je kuća bivšeg gradonačelnika Plovdiva Atanasa Krasteva zaslužnog za osnivanje nekolicine gradskih muzeja i za renoviranje starog grada. Nastaviće se...
  4. yogibear
    Ostaci antičkog stadiona iz vremena Filipopolisa. Mesto koje me oduševljava, iskopine drevnog stadiona ukomponovane u moderno okruženje. Izgrađen je u drugom veku za vreme Hadrijanove vladavine i procenjuje se da se na stadion moglo smestiti oko 30,000 ljudi. Na pojedinim delovima stadiona nađeni su i zapisi koji su označavali mesta za publiku iz viših staleža. Nažalost, veći deo stadiona se i dalje nalazi neotkriven ispod pešače zone (ulice). Džamija Džhumaja je jedna od najstarijih džamija na Balkanu. potiče iz sredine petnaestog veka. Sa minaretom od 23 metra ovo je najveća Plovdivska džamija iz osmanskog perioda čiji je ktitor bio sultan Murat II
  5. yogibear
    Srećom, ostatak puta do Plovdiva je protekao bez iznenađenja. Bez obzira što nisam prvi put u njemu, uvek me iznova iznenadi i uvek mu se rado vraćam. Plovdiv predstavlja jedan pravi muzej na otvorenom i spada među najstarije gradove Evrope. Toliko sam puta šetajući plovdivom pomislio kako je dovoljno da zabodu ašov u zemlju i naleteće na nešto što pripada drevnim civilizacijama. Nije ni čudo, kada su grad koga su osnovali Tračani, u bogatoj istoriji osvajali mnogi narodi poput Persijaca, Grka, Kelta, Rimljana, Gota, Huna, Slavena, Rusa, Turaka... Spoj svih tih različitih civilizacija čine Plovdiv posebnim. Plovdiv je podignut na sedam brežuljaka: Džendem tepe, Bunardžik tepe, Sahat tepe, Nebet tepe, Džambaz tepe, Taksim tepe i Markovo tepe. Danas je drugi grad po veličini u Bugarskoj, a 2019. godine je izabran za Evropski centar kulture. Odeon, ostaci rimskog Filipopolisa. Iako je Plovdiv veoma živ grad, gužva na njegovim ulicama nikada neće doći do te mere da bude nepodnošljiva.
  6. yogibear
    Dan 4. (subota, 12.09.2020.) Još jedan prelep dan se bližio svojoj sredini. Bez ikakve žurbe privodim kraju pripreme za odlazak iz Sapareve banje jer me je danas čekalo oko 170 Km opuštene vožnje. Jedini plan je bio da na putu za Plovdiv obiđem akumulaciono jezero "Iskar". Po napuštanju banje, prve kilometre su obeležili lepi predeli i kvalitetni putevi. Ono što sam još od prvog dana primetio je da se dobar deo putnih pravaca rekonstruiše ili da je nedavno rekonstruisan, što se može videti po novom asfaltu bez ikakve horizontalne signelizacije. Putevima rasterećemim od saobraćaja stižem i do veštačkog jezera "Iskar". Iskar je ogromno akumulaciono jezero čija je prioritetna namena da glavnom gradu Bugarske - Sofiji obezbedi dovoljnu količinu vode. Tačnije, 2/3 vode koju Sofija potroši dolazi upravo iz ovog jezera. Iskar ima površinu od čak 1,046 Km²! Poređenja radi, naša jajveća jezera su Đerdapsko (253 Km², od kojih Rumuniji pripada 75 Km²), Vlasinsko (16 Km²), Perućačko (12,4 Km²), Gazivode (11,9 Km²), Gružansko (9 Km²)... Nikakav poseban ili uređen prilaz nisam uočio pa sam parkirao na nekom improvizovanom parkiralištu pored puta. Subota je i dan je prelep, tako da je popriličan broj automobila već bio parkiran. Nalazim i ja svoje mesto pa onako neobavezno, ne skidajući kacigu, utabanom stazicom krenuh ka obali jezera. Ideja mi je bila da napravim par fotografija, pa možda i da provedem neko vreme ukoliko mi se svidi i ukoliko ne bude prevelike gužve. Iako je sa mesta na kome sam se nalazio moguće videti samo jedan mali deo, jezero zaista izgleda impozantno. Dok su ribolovci strpljivo čekali svoj ulov, sitna dečica trčkarala okolo a vazduhom se širio miris roštilja... ja onako kroz kacigu, sa sve čepićima u ušima začuh neke ženske glasove, neku frku... Napravih par koraka jer mi je smetao žbun, i vidim kako čovek savijen posrće a dve žene ga tuku po leđima! Šta uradi ovaj mučenik, prebiše ga žene - pomislih. Bilo je tu još ljudi, a ja ne želeći da se mešam stadoh ponovo iza već pomenutog žbuna, međutim... Panični uzvici žena mi ovog puta ipak dadoše znak da nešto ozbiljno nije u redu, i ja ponovo pogledah na tu stranu. Ovog puta čovek je stajao uspravno i boreći se za dah, širom otvorenih očiju držao se za vrat... žene ga zapravo nisu tukle, on se gušio! Videvši da ga nekontrolisano cimaju i da ne znaju šta rade, viknuh kroz onu kacigu: DRŽITE GA, NEDAJTE DA PADNE, NEDAJTE DA PADNE!!! Dok su me svi zbunjeno gledali, u fazonu: ko je sad pa ovaj?!?, ja pretrčah tu kratku distancu i priđoh čoveku koji je pravio panične pokrete bezuspešno pokušavajući da udahne vazduh. Prišavši mu s' leđa, uspravih nesrećnika i obuhvatih ga svojim rukama (Hajmlihov zahvat). Započeh odsečno pritiskanje čovekove dijafragme, prema nazad pa na gore... Ideja je da zaostali vazduh u plućima, pod prituscima spolja izgura strano telo napolje. Prvi put, drugi, treći... Toliko puta uvežbavane pokrete na trenažnoj lutki, sada, po prvi put u životu primenih na čoveku koji se zaista bori za život... I uspelo je! Uz specifičan zvuk, izlete zalogaj koji je gušio čoveka. Način na koji je duboko udahnuo vazduh mislim da ću pamtiti celog života, izgledalo je kao da to čini po prvi put, kao da je ponovo rođen. Aplauz, suze radosnice, grljenje, osmesi... a onda i razočaranje kada sam im saopštio da ipak moram da idem dalje... Kada sam se tog jutra probudio u Saparevoj banji, nisam mogao ni da pretpostavim da će se na obali Iskara ukrstiti životi jednog Ivaila iz okoline Sofije i jednog Borisa iz Beograda, pred kojim je put za Plovdiv... Nastaviće se...
  7. yogibear
    Nakon završene posete manastiru, ostalo je da se vratim u Saparevu banju i privedem još jedan uzbudljiv dan kraju. Koristeći sve blagodeti pomenutog puta #107, vozim dosta dinamičnije nego u dolasku. Jedino što je kvarilo užitak je zaslepljujuće sunce koje se poprilično spustilo, pozicioniravši se tačno u pravcu kretanja. Tokom poslednjih kilometara pred Saparevu banju, koristim još jedan trenutak da ovekovečim moje druženje sa Rilom koja mi je toliko toga lepog pružila u protekla dva dana. Pošto sam uspeo da realizujem posetu "Kalin" jezeru, nisam morao da koristim rezervni plan koga sam takođe imao. Plan je obuhvatao posetu drugim lokacijama u okruženju koje ću vam pretstaviti. Nekome možda i bude od koristi. Napominjem da sam fotografije preuzeo sa interneta. 1. Vodopad Gorica 2. Zemljane piramide u mestu Stob 3. Kirilova poljana - veoma posećeno mesto sa mnoštvom staza za šetnju i nekolicinom jezera u okruženju, od kojih je najpoznatije "Suvo" jezero. Po predlogu @ZoraNS navešću i smeštaj u kome sam odseo. Možda i to nekome bude od pomoći. Ovo je smeštaj u Saparevoj banji gde sam proveo prva tri noćenja na ovom putovanju. Mesto je besprekorno čisto i opremljeno je kompletno novim inventarom. Par desetina metara pre kuće nema asfalta, već je dobro utabana makadamska ulica u pitanju. Inače, smeštaj u celom okruženju 7 Rilskih jezera je veoma tražen... Guest House Ileana, Sapareva Banja, BUG WWW.BOOKING.COM Guest House Ileana, Sapareva Banja - Rezervišite uz Garanciju najbolje cene! 88 recenzija i 30 fotografija čeka vas na veb sajtu Booking.com.
  8. yogibear
    Ono što do sada nisam viđao u pravoslavnim manastirima su freske sa kojekakvim karakondžulama (đavolima) koji bodu, bičuju, muče... gole ljude. Sudeći po freskama, mnogo je više grešnih žena od muškaraca.
  9. yogibear
    U manastirskoj riznici čuva se više od 16000 rukopisa, bogata istorijska zbirka sa 35000 eksponata, mnoštvo ikona, dela primenjene umetnosti i predmeta za bogoslužbenu i svakodnevnu upotrebu. Manastirski muzej čuva naročitu relikviju – Rafailov krst, drveni krsti napravljeni od jednog komada drveta. Istesao ka je kaluđer Rafail koristeći fine alate za rezanje i uveličavajuće staklo da bi izgravirao 104 religiozna prizora i 650 minijaturnih figura. Rad na ovom remek delu trajao je najmanje 12 godina pre nego što je završen 1802, kada je kaluđer izgubio vid. Nažalost, u vreme moje posete muzej je bio zatvoren. Manastir je veoma živopisan, a ono odmah upada u oči to da je u oslikavanju fresaka baš puno korišćena predivna vizantijsko plava boja.
  10. yogibear
    Nakon dugo očekivanog i uspešnog obilaska akumulacionog jezera "Kalin", spuštam se ponovo do podnožja i puta #107. Dolinom Rilske reke nastavljam dalje jer mi je sledeća planirana destinacija za obilazak bio Rilski manastir. #107 je odličan put sa lepim krivinama, pa sam u više navrata pomislio kako je šteta što vožnja do manastira ne traje duže... Rilski manastir je jedinstven manastir u Evropi, najveći i najpoznatiji pravoslavni manastir u Bugarskoj. Nalazi se na jugozapadu Bugarske, na planini Rila, u dolini Rilske reke na 1150 m.n.v. udaljen je oko 120 km od Sofije. Manastir okružuje predivna planinska priroda nad kojom dominira najviši vrh Balkana - Musala (2,925 m.n.v). Prema predanju, manastir je osnovao Sveti Jovan Rilski Čudotvorac (bug. Sveti Ivan Rilski). Jovan Sinait - Rilski je živeo od 930. godine u pećini (prozvana - Sv. Jovana) nedaleko od mesta sadašnjeg manastira, dok su njegovi učenici, koji su došli u planine da čuju njegovo učenje, kasnije ozidali manastir. Nakon velike lavine koja je uništila svetinju, u vreme srpske dominacije ovim prostorom Rilski manastir je ponovo izgradio na sadašnjem mestu 1335. godine, lokalni velmoža Srbin, protosevast Hrelja Ohmućević (poznat iz narodnih pesama kao Relja Krilatica ili Relja od Pazara), jedan od vojnih zapovednika cara Dušana. Kada je manastir posetio kralj Ferdinand, tekst ktitorske spomen-ploče objavile su bugarske novine "Sloboda" 1889. godine. Manastir je "blagočestivi" Hrelja podigao "sasvim": "sazida lepu crkvu sa dva svoda, i uz nju kamenu kulu kao zaštitu od razbojnika." Ktitor se potom zakaluđerio, i tu je obitavao i umro kao monah, pod imenom Hariton. U manastiru se nalazi njegova grobnica kao ktitora - monaha. To je bilo u doba raspada srednjovekovne srpske države, koja je ovom oblašću vladala kroz ceo 14. vek. Najstarije građevine manastira datiraju iz tog perioda – Hreljina kula - pirg (1334-1335) i mala crkva do nje (1343). Bugarski car Šišman je 1379. godine izdao hrisovulju manastiru, kojom su utvrđena sva prava i privilegije koje je on vekovima održavao. Međutim dolazak Turaka krajem 14. veka, pratila su brojna haranja i uništavanja manastira sredinom 15. veka. Kada je 1395. godine manastir bio od strane Turaka do temelja uništen i opljačkan, ostali su celi, neoštećeni samo crkva i četvorougaona kula. Manastirski kompleks je u obliku nepravilnog četvorougla, okružen zidinama visokim 24 metra zbog kojih više podseća na tvrđavu nego na manastir. U njegovom središtu nalazi se crkva posvećena Presvetoj Bogorodici, građena od 1834 do 1837, u kojoj se čuvaju mošti svetog Jovana Rilskog, jednog od najvećih svetitelja pravoslavlja. Nakon turske invazije na ove prostore, mošti su prenete u Trnovo, odakle su vraćene nazad krajem 15. veka. U crkvi Ispred ikonostasa je skromni kovčeg sa moštima Sv. Jovana Rilskog, koje su tu našle mir zahvaljujući sultaniji Mari Branković. Godine 1976. Rilski manastir je proglašen nacionalnim istorijskim spomenikom i kao neprocenjivo kulturno blago, stavljen pod zaštitu države, a 1983. upisan je u UNESCO-ovu listu svetskog kulturnog i istorijskog nasleđa. Rilski manastir dnevno poseti oko 1000 posetilaca iz celog sveta. Sveti Ivan Rilski i Rilski manastir se nalaze na bugarskim novčanivcama od jednog Leva.
  11. yogibear
    Hvala! Dan je bio veoma topao, najavljeno 28°C meni displej pokazivao 29°C... gore je bilo skroz ok za kratke rukave za vreme aktivnosti, šetnje. Međutim, čim se skrasiš mora nešto da se obuče jer je slab vetar ipak bio svež. Voda u jezerima je bila baš hladna, ne kao na 7 Rilskih jezera, ali hladna. Inače, par puta sam se peo i spuštao sa Balkan (Stare) planine. Obišao sam i Šipku i Trojan... stićićemo i dotle.
  12. yogibear
    Za one koji se odluče da produže samo malo dalje od Kalin brane, doći će na sam vrh - "Goljam polič", kojeg sam spomenuo pre par postova. Na mapi sam put do njega obeležio crvenom, jer je nešto ozbiljniji makadam sa dosta kamenja u pitanju. Sa samog vrha, odnosno sa njegove druge strane, moguće je kao na dlanu videti branu i jezero "Karagol" koje je kanalom spojeno sa akumulacionim jezerom "Kalin". Iako je za 30 m na nižoj poziciji od "Kalin", po izgledu ništa manje nije atraktivno. Nisam se spuštao dole jer do brane "Kargol" vodi uzani put od krupnog kamena i nemoguće je stići motociklom. Kada sam obišao i uslikao sve planirano, usledilo je jedno "dva sata kvalitetnog programa". Mir, tišina... žive duše nema u okruženju. Čist hedonizam na 2,400 m.n.v. Nakon "punjenja baterija", došlo je i vreme za silazak. Još jedno interesantno mesto je bilo predviđeno za obilazak... Zaista ne znam šta bih na kraju rekao za ovo predivno mesto. Što se iole "bliskog okruženja" tiče, poprilično sam išpartao Alpe, od Francuske do Slovenije... Karpate... možda će neko reći da nije realno porediti ovo mesto sa upravo spomenutim, nije naravno, ali ovo mesto ima neku posebnu draž. Ima nešto što su druga takođe prelepa mesta poodavno izgubila, a to je intima. Mesto je potpuno neopterećeno ljudima, vozilima... deluje tajnovito, divlje i netaknuto. Ako na to dodamo ograničenu i tešku dostupnost, dobijamo nešto što je svakako vredno truda i pomena. Nastaviće se...
  13. yogibear
  14. yogibear
    Osim što se (očekivano) ventilator palio svaki čas, bavarac se uopšte nije bunio. Temperatura rashladne tečnosti je sve vreme bila u granicama normale. Ni meni vrućina nije smetala, uživao sam kako u fantastičnom pejzažu, tako i u svakom pređenom kilometru. Loše stanje puta zapravo kao da je davalo posebnu čar, draž celokupnom ambijentu.
  15. yogibear
    Dan 3. (petak, 11.09.2020.) Osvanulo je i dugo očekivano jutro. Da li će ovo biti nezaboravan dan za pamćenje ili će se ipak završiti mojim razočaranjem... saznaću veoma brzo. Uspeh današnje glavne "misije" je neizvestan, ali je izvesno da je ovo jedan od onih dana zbog kojeg sam prethodnu noć jedva sklopio oči. Iako je bilo oko 09h sunce je već fino grejalo. Najavljeno je 28°C što će (ako bude sve po planu) biti dodatna otežavajuća okolnost i pravi izazov za rashladni sistem motocikla. Sve je bilo spremno i ubrzo napuštam Saparevu banju. Prvi kilometri su iza mene dok o doručku i ne razmišljam... Sa lakoćom stižem i na odlični put #107 koji kroz mesto Rila vodi ka Pastri i dalje ka Rilskom manastiru. Pastra je ono što mene trenutno zanima. U njoj nepogrešivo nalazim levo skretanje nakon kojeg, asfalta ima još samo petnaestak metara. Odatle počinje veoma loš lokalni betonski put. Samo skretanje kao i pomenuti betonski put ničim ne ukazuju na ono što sledi, samo oni koji poput mene dođu sa namerom znaju šta mogu da očekuju. Naravno, ukoliko budu imali sreće... Nedugo zatim stižem do mesta koje će u mnogome odrediti ishod ove moje posete. Po šturim informacijama koje sam uspeo da prikupim sa interneta, čekaju me još dve krivine... Sa strepnjom prilazim i... RAMPA JE PODIGNUTA!!! Ovo mi je bilo od velike važnosti jer da je bila spuštena i zaključana, mogao sam samo da se okrenem i odem. Tu nema nikoga koga bih mogao nešto da pitam, zamolim... Ali to nije sve, za potpuni uspeh moram da prođem još jedno takvo mesto na kome se nalazi i obezbeđenje (čuvar). Trenutak istine... nailazim i na kontejner sa čuvarem, rampa je podignuta dok me mešanac na lancu radoznalo gleda iz sklepane kućice pored. Stajem odmah iza rampe jer kroz prozor vidim da nekoga ima unutra. Čuvar prilazi prozoru ne otvarajući ga, dok ja upitno rukom pokazujem na nastavak puta. On pogleda levo-desno, i pokazujući prstom na mene rukama gestikulira pitanje koliko nas je, da li sam sam? Ja mu na isti način gestikulacijom odgovorih da sam jedan (sam), nakon čega mi je potvrdno mahnuo rukom u pravcu kretanja i pokazao stisnutu pesnicu sa podignutim palcem... Da nije bilo kacige, mislim da bi mi se osmeh razvukao oko glave. Mojoj sreći nije bilo kraja!!! Između "Kalin" jezera (brane), planinskog vrha "Goljam polič" i mene stoji još samo priroda i nepoznati uslovi na očajnom putu. Prava mala avantura je zagarantovana! "Kalin" brana je deo sistema kaskadnih brana građenih na planini Rila u periodu 1925-1952. Ujedno to je i prvi hidro-kaskadni sistem u Bugarskoj u kojem se koristi slobodan pad vode kao energetski potencijal. Da bi imali predstavu o čemu se radi, postaviću prikaz. Međutim, ono što je meni interesantno je to da je Kalin brana, brana sagrađena na 2,394 m.n.v. i viša je od bilo koje druge brane na Balkanu. Nalazi se u fantastičnom prirodnom okruženju i do nje nije jednostavno doći. Pristup veoma lošem betonskom i na momente makadamskom putu koji vodi do nje, veoma je kontrolisan i limitiran. Našao sam priču jednog bicikliste koji je čak iz amerike došao do ovde da bi izvozao bicikl do vrha. Nakon dugog pregovaranja, kukanja, moljenja... jedva su ga pustili na drugoj rampi. Vozila (koja ne znam ni kako bi se mimoilazila) se ne puštaju gore, da se put koji je u već lošem stanju ne bi i dalje raspadao. Mali broj znatiželjnih motociklista (koji uopše i znaju za ovo mesto) je imao sreću da prođe rampe i čuvare. Malobrojne srećnike koje je poslužilo i vreme i raspoloženi čuvari i dignute rampe... sačekaće izazov (put) dugačak oko 18 Km, sa 28 "lakat" krivina, put bez bankina sa prosečnim nagibom (usponom) od oko 10%, na pojedinim delovima i 20%!!! Poređenja radi, svima dobro poznata deonica auto-puta na ulasku (izlasku) iz Beograda - Bubanj potok, ima nagib od 7%! Nažalost, neke kolege su morale i da odustanu uglavnom zbog pregrevanja ("kuvanja") motora... Voziti prvom-drugom, ponegde i trećom, po toplom vremenu, 18 Km, pod opterećenjem i tolikom uzbrdicom... ipak je izazov za mašinu. Ako tome dodam i da pomenuti put izlazi na visinu od 2,615 m.n.v što je ujedno i najveća visina u Bugarskoj do koje možete doći motornim vozilom koristeći tvrdu podlogu - asfaltni (betonski) put... prava mala avantura je zagarantovana! Ja ću pokušati, ali se bojim da fotografije neće moći u potpunosti da vam dočaraju ovo mesto, ovo treba doživeti... Nastaviće se...
  16. yogibear
    Hahah, pa dobro, platio sam danak neiskustvu. Ali eto, sad' sam vam prodao foru sa kremom, nova sezona će za čas a Rila nije preko sveta. Da se ne ponavljaju moje greške...
  17. yogibear
    Nakon celog dana provedenog na planini, istim putem, pun utisaka vraćam se nazad u Saparevu banju. Odličan potez sam napravio što sam iskalkulisao da mi odlazak na 7 Rilskih jezera bude radnim danom. Ako do sada niste imali prilike da doživite gužvu na planini (u pravom smislu te reči), trebate doći na ovo mesto vikendom. Međutim, iako se utisci još uvek nisu slegli, iako se današnji dan još uvek nije završio... ja sve više razmišljam i "brinem" o onome što me sutra čeka. Neizvesnost koja me drži još iz Beograda, još od trenutka kada sam rešio da idem u Bugarsku... sada je blizu vrhunca. Godinama planiram da odem na jedno mesto za koje mnogi bugari, pa i bugarski bajkeri nisu čuli. Za odlazak na to mesto planovi nisu dovoljni, potreno je imati i dosta sreće. Jer zadnje što želim da zateknem je situacija kao na slici ispod... Nastaviće se...
  18. yogibear
    Ovo mesto sam pre par postova opisao kao "račvanje sa putokazima". Treba ga zapamtiti jer se tu u povratku odlučujete kojim ćete putem nazad. Iza mene se nalazi put koji je od Planinskog doma vodio grebenom, levo se ide ka stazi koju sam na mapi obeležio crvenom bojom, dok pravo uzrdo vodi staza ka vidikovcu. Ovako izgleda deo staze koju sam na mojoj mapi označio crvenom bojom... Po povratku na parking, učinih kao što sam i obećao. Čičica koji je prodavao suvenire mi je rekao da se samo nekoliko ljudi zaustavilo kraj motora radi slikanja, i da ga niko ni pipnuo nije. Ja, osim kupljenih suvenira, vode... i počastih čoveka. Po njegovoj reakciji, mislim da sam mu ulepšao dan...
  19. yogibear
    Ono što je takođe zanimljivo za ovo mesto je da na Rilska jezera dolaze svi, ali bukvalno. Stari, mladi, deca od 5-6 godina starosti, kućni ljubimci... svi. Iako je moguće videti ljude u starkama, sandalama... kod bugara je veoma razvijena planinarska kultura i šanse nema da na stazi ili pored nje vidite pikavac, omot od nečega, praznu ambalažu... Kad već spomenuh ljude u sandalama, mnogi dođu i nespremni, u neadekvatnoj obući, odeći... Dan je bio prelep i sunce je već fino pržilo na ovoj visini. U rancu sam pored vode imao i "šuškavac", da ga obučem kada se znojav popnem na vrh gde brije fin, hladnjikav vetar. Međutim, još je bilo rano za pomenuti šuškavac i ja iz ranca izvadim kremu za sunčanje, i to neku "najstrašniju" sa faktorom 50+. Na glavi mi je bio vojnički šešir, al' rekoh, bolje da još malo namažem vrat i ruke jer sam bio u kratkim rukavima. Krenem da se mažem... i primetim kako nekoliko metara od mene stoje četiri bugarke, onako... oskudnije obučene, sa nekim majčicama na bratele i sportskim "topovima". Sve gledaju u mene i ne trepću. Po (već) crvenoj boji kože na njihovim ramenima i leđima odmah skapirah o čemu se radi. Pružih onu kremu prema njima: "Hoćete?". Reći ću vam samo da se za par minuta stvorila još nekolicina žena oko mene, i da sam u tim trenucima verovatno bio među omiljenijim likovima na planini.
  20. yogibear
    Dan 2. (četvrtak, 10.09.2020.) Nekada davno, hiljadama godina pre nego što je čovek koračao Zemljom, u planini, na današnjoj Rili, živeli su... divovi! Mladi zaljubljeni par, dvoje divova napravili su gore svoj dom, svoj mali svet. Bilo je to prostrano, lepo i osunčano mesto, puno topline i ljubavi... nije bilo živog bića koje se nije divilo njegovim izgledom i lepotom. Nažalost, za tu sreću i lepotu, jednog dana čule su i zle sile. Došavši i ugledavši radost i porodičnu sreću divova, zle sile rešiše da unište sve i zauvek izbrišu njihovu veliku ljubav. Poslale su razorne zemljotrese koji su tresli planinu i otvorili zemlju, crne oblake, jake vetrove... Mladi div nije posustao, branio je svako živo biće, svaku travku, cvet, odbijajući napade zlih sila. Međutim, njegova borba je samo dodatno raspirila mržnju zlih sila koje su odlučile da u potpunosti sprovedu svoj pakleni plan. U teškoj borbi protiv zla, mladi div na posletku gubi svoj život a zle sile, zadovoljne obavljenim poslom, napuštaju planinu ostavljajući za sobom pustoš, obrušene litice i pretužnu mladu ženu! Njena tuga je bila prevelika i beskrajne suze potekoše iz njenih očiju, niz grebene i prevoje, prema dolinama smeštenim između planinskih vrhova gde su se i zadržale, formirajući kristalno čista i hladna jezera. Ispred jednog od tih jezera, koje danas nosi naziv “bubreg”, postoji ogroman kamen na putu ka dolini u kojoj se nalazi jezero okruženo strmim liticama. Prema legendi, to su dvoje okamenjenih ljubavnika koji čuvaju svoj dom u večnosti. --------------------- Ovo je bio poznati mit o nastanku 7 Rilskih jezera koja su u sklopu zaštićenog nacionalnog parka Rila. Danas, ovo mesto predstavlja najposećeniju prirodnu atrakciju Bugarske iako je dostupna samo tokom leta. Ostalim mesecima, ovo mesto je okovano ledom. Jezera se napajaju vodom iz planinskih reka i izvora, kojima je ovaj kraj vrlo bogat, ali se i prelivaju jedno u drugo stvarajući čitav splet vodotokova. Sve to još zanimljivijim čini velika visinska razlika između jezera, čak 440 metara između najvišeg i najnižeg. Šest od sedam jezera nosi ime po svom karakterističnom obliku: Bubreg (Бъбрека) - najbolje za piknik, Oko (Окото) - najdublje kružno jezero u Bugarskoj! (37,5 m), Suza (Сълзата) - najmanje i najviše (2,535 m.n.v.), Blizanci (Близнака) - najveće, Trolist (Трилистника), Riblje (Рибното) - najpliće (2,5 m), dok je najniže jezero poznato jednostavno kao Donje (Долното) - 2,095 m.n.v. Rila važi za jednu od najlepših prirodnih atrakcija na Balkanu, i jedan je od najvećih nacionalnih parkova ne samo u Bugarskoj nego i u celoj Evropi. Na ovoj planini ima više od 100 vrhova visokih preko 2000 m. Najpoznatiji je Musala, najviši vrh Balkana, na 2,925 m.n.v. Pa kako ne posetiti ovo mesto? ------------------------------ Iako sam malo poranio želeći da već oko 08:30h, u vreme otvaranja, budem kraj žičare koja vodi ka početku pešačke staze, nije bilo potrebe za žurbom. Trebalo je preći samo 18 Km lepog, krivudavog planinskog puta. Kako je uspon rastao, tako je svež jutarnji vazduh sve više širio pluća, dok me je nezaboravni, jak miris guste borove šume naterao da vozim sa podignutim vizirom. Prilazeći ogradi koja inače i ograničava dalji prolaz motornim vozilima, prolazim kraj parkiranih automobila... ljudi već pristižu. Nakon poslednje provere da li sam poneo sve što mi treba i da li sam sve zaključao, krenuh dalje pešice ka biletarnici i žičari. Dok sam prolazio pored prve kućice sa leve strane, stariji čikica, prodavac mi je ljubazno ponudio suvenire, vodu... Već sam imao vodu ali sam mu obećao da ću kod njega kupiti suvenire i još vode u povratku, ako mi obeća da će pripaziti na motor. Reče mi da sam mogao da prođem ogradu i parkiram odmah pored njegove suvenirnice, ali nije bilo potrebe. Uz osmeh potvrdismo naš dogovor a ja produžih dalje. Kućica sa natpisom "Kasa" je mesto gde treba kupiti kartu za žičaru koja se nalazi malo ispred. 12 leva je cena karte u jednom smeru, dok je cena povratne karte 20 leva po osobi. Postoji opcija da se gore popnete i džipovima kako u toku, tako i van radnog vremena žičare. Međutim, kako i koliko... stvarno mi nije poznato. Početak žičare koja vodi ka pešačkoj stazi. Uspon žičarom traje oko 25 minuta i završava se na platou ispred Planinskog doma. Zanimljivo je da u tih 25 minuta vožnje žičara podiže posetioce sa 1,590 m.n.v. na čitavih 2,100 m.n.v. Nažalost, jedino su utabane staze ono na šta se možete osloniti jer putokaza gotovo i da nema. Od planinskog doma treba skrenuti desno i krenuti stazom koja kreće uzbrdo i dalje vodi grebenom ka jezerima i vidikovcu. Da bih malo pojednostavio i bar malo olakšao snalaženje nekome ko se bude odlučio da poseti ovo prelepo mesto, napravio sam "mapu" na kojoj se vidi pešačka staza u odnosu na jezera, objekte... Od Planinskog doma pa do vidikovca "Jezerski vrh" i istim putem nazad potrebno je oko 4-4,5h i tuda ide ogromna većina. Teža varijanta je da se ode do vidikovca, a zatim u povratku na mestu koje sam obeležio kao "račvanje sa putokazima" da se skrene ka jezeru "Blizanci"... i dalje stazom koju sam obeležio crvenom bojom ka Planinskom domu. Crvenom sam je obeležio jer je dobrim delom kamenita i tom stazom ne treba ići bez ozbiljnije obuće. Za tu opciju je potrebno nekih 6 sati. Napomenuo bih da su navedena vremena informativnog karaktera. Realno potrebno vreme za obilazak se razlikuje od pojedinca do pojedinca. Zavisi od kondicije, pauza, vremenskih uslova... ne zaboravite da se radi i o visinama od oko 2,500 m gde je vazduh ipak ređi, pa nije retkost da se i oni u najboljoj kondiciji lako zadišu. Ljudi masovno prave i ostavljaju "skulpture" od naređanog kamenja. Već sam se i ranije po planinama sretao sa ovom "umetnošću" ali ne znam da li ima i neko značenje? Uglavnom, i ja sam iza sebe ostavio svoje remek-delo, čisto da se zna.
  21. yogibear
    Za samo putovanje mi nisu bile potrebne nikakve posebne pripreme. U “komšiluku” mi je manje-više sve već bilo poznato, dok je pakovanje opreme i stvari već poodavno prešlo u rutinu. Pored toga što nisam hteo da baš u prvim danima po ukidanju restrikcija budem na granici, jer sećate se, sve se menjalo iz dana u dan… imao sam i par obaveza, pa je odluka pala na sredu 09. Vremenska prognoza je obećavala, ne samo za dan polaska već i za sledeće dve nedelje što mi je otprilike i odredilo dužinu ovog putovanja. Dan 1. (sreda, 09.09.2020.) Nisam preterano ranio jer me je čekalo laganih 460 Km pravolinijske vožnje. Dobro raspoloženje i želja za putovanjem su ipak nadjačali monotoniju auto-puteva, tako da mi “najdosadniji” deo celokupne rute uopšte nije teško pao. Velika Plana, Jagodina, Paraćin, Niš, Pirot… ređali su se gradovi, pa je tako na red došao Dimitrovgrad i granični prelaz “Gradina”, gde sam i ušao u Bugarsku. Ono što primetih je da kako sam više napredovao prema jugu, sve je manje vozila bilo na putu. U jednom trenutku će se ispostaviti da su dva cilindra sa kojim raspolaže moj motocikl, i radne mašine koje i dalje nešto rove po brdima pored nedavno izgrađene deonice auto-puta, zapravo jedini zagađivači vazduha u celoj široj okolini. Sam prelazak gotovo prazne i tihe granice bio je rutinski. Nakon što mi je granični policajac uz pitanje “dokle idem” lupio pečat u pasoš, par metara dalje me je sačekao i debeli, brkati bugarski carinik koji je uz osmeh, mašući rukom da prođem bukvalno vikao: “Ajde, ajde… ti si dobar!” Neposredno po prelasku granice nailazim na opsežne radove na putu, Bugari su ozbiljno zalegli na rekonstrukciju postojeće trase. Usled pomenute rekonstrukcije koja se proteže skoro pa sve do Sofije, zatvorene su i mnoge usputne benzinske pumpe, uključujući i dve dobro poznate koje se nalaze sa desne strane, odmah po ulasku u Bugarsku – Šel i Gazprom. Kako će ova deonica izgledati predstojeće sezone, ne znam, ali sam ovo napomenuo zbog ljudi koji računaju na točenje goriva odmah nakon prelaska granice. Kada sam već spomenuo gorivo, ono je nešto jeftinije nego kod nas, mada i kod njih cene variraju od pumpe do pumpe. U proseku, za 1L (95 oktana) treba dati oko 1,70 leva dok su premijum goriva skuplja i malo su jeftinija od naših. Za jedan evro se u menačnicama dobija od 1,94 do 1,95 Leva. Što se vinjete tiče - nije potrebna za motocikle. Pojačani i sve gušći saobraćaj na širokom putu nepogrešivo signalizira da je glavni grad veoma blizu. Odmah stičem utisak da ostali učesnici u saobraćaju imaju veoma razvijenu svest o prisustvu dvotočkaša u svojoj okolini. Pomeriće se i propustiti vas gde god to mogu, signaliziraće vam migavcem da prođete… što me izuzetno raduje jer, nije samo poenta da ću se ja negde provući, već mi prija saznanje da sam viđen, da gledaju i prate šta se dešava oko njih. Ono što uvek uradim i što savetujem svima je da u menjačnici (recimo evre) zamene za leve. Mnogo je opuštenija varijanta nego da plaćate u evrima koji su uglavnom prihvaćeni svuda. U suprotnom, kusur koji bi ste dobili u levima za date evre, kao i sam kurs bi zavisio isključivo od trenutnog raspoloženja prodavca. Pred sam ulazak u Sofiju, sa leve strane nalazi se trgovina Metro, u kojem je odmah po ulasku (ne treba vam Metro kartica) veoma lako uočiti menjačnicu (šalter banke). Odmah do Metroa nalazi se velika Lukoil pumpa sa svim vrstama goriva i bogatim pratećim sadržajem. U sam centar Sofije ovaj put nisam imao potrebe da se zavlačim, jer me je preko njene periferije put vodio dalje ka Saparevoj banji, koja je bila krajnje planirano odredište prvog dana. U istom ritmu, širokim putevima dolazim i do manjih mesta koja prethode samoj banji. Na prvom semaforu, sa moje desne strane staje policajac na motociklu i pruža mi levu ruku sa stisnutom pesnicom. Svojom desnom stisnutom pesnicom u znak pozdrava dotakoh njegovu. Sve što je rekao bilo je upitno: “Sapareva banja, Rila?”, ja potvrdno klimnuh glavom nakon čega se raziđosmo uz pozdrave. Nije me toliko iznenadilo njegovo gostoprimstvo, koliko me je iznenadio službeni BMW R90 kojeg je vozio (proizvodio se sedamdesetih godina prošlog veka). Nedaleko odatle stajem i pravim prve fotografije, to će ujedno na ovom putovanju biti i moj prvi susret sa predivnom planinom Rila. Bez problema nalazim bukirani smeštaj. Radilo se o privatnoj trospratnoj kući koja je bez sumlje građena sa namerom da se sobe u njoj izdaju. Domaćini ljubazni a unutra sve novo i besprekorno čisto. Sapareva banja je poznato omanje mesto čija je glavna atrakcija geotermalni gejzir koji se nalazi u centralnom gradskom parku. Zbog svojih izvora tople mineralne vode, banja je bila poznata još u vreme Rimljana. Danas u mestu postoji nekolicina popularnih kupališta sa toplom lekovitom vodom, koja neverovatno “miriše” na pokvarena jaja. U mom slučaju, Saparevu banju sam izabrao za bazu u sledećih par dana, iz koje ću da “napadam” planirane lokalitete u okruženju. Iako bez prisutnih znakova umora, povlačim se u smeštaj da privedem ovaj dan kraju, kao i da na miru uz pomoć interneta, još jedanput prostudiram ono što me čeka u predstojećim danima. Nastaviće se…
  22. yogibear
    Prošla 2020. godina je mnogim ljudima promenila živote, a o planovima vezanim za odmore i putovanja da ne govorim... Poput mnogih kolega, i ja sam se cele sezone vrteo po Srbiji željno iščekujući bilo kakvu lepu vest, bilo kakav napredak u borbi protiv pošasti zvane Kovid19. Skoro cela sezona je protekla u znaku restrikcija i zatvorenih granica, tako da i nisam gajio neku preteranu nadu da ću bez komplikacija uspeti da napravim iole veću turu van granica zemlje. Međutim, tračak nade se pojavio kada je krajem avgusta u javnosti počela da kruži vest, kako bi Bugarska mogla da bude prva koja će ukinuti sve restrikcije i građanima Srbije pustiti slobodan prelaz preko granice. Prvog septembra 2020. se to i desilo. Bugarska? Naravno, zašto da ne... Iako sam u Bugarsku išao i ranije, iako sam neka od mesta reprizirao, ispostaviće se da je to bilo jedno prelepo i zanimljivo putovanje. U 14 dana i 2.800+ Km stalo je svega pomalo... od planina, jezera, mora, zanimljivih mesta, pa i nesvakidašnjih situacija, neizvesnosti... Bio sam i na mestima za koja (verovali ili ne) mnogi bugari, pa čak i kolege bajkeri, nisu imali pojma da postoje ili jedva da su nešto načuli. U nastavku ću pokušati da vam opišem i fotografijama dočaram mesta koja sam obišao. Nekoga ću sigurno podsetiti na neka pređašnja putovanja, a nekoga ću možda i zainteresovati da obiđe ovu zanimljivu zemlju. Nastaviće se...
  23. yogibear
    Kada smo već u ovom kraju, šteta bi bilo ne svratiti na Bovansko jezero koje se nalazi na nekih 7 Km od Sokobanje, na putu #217 za Aleksinac. Bovansko jezero je veštačko, akumulaciono jezero koje je namenjeno vodosnabdevanju Aleksinca. Iz tog razloga je recimo zabranjena vožnja čamaca na tečno gorivo. Čuo sam da je Bovansko jezero omiljeno među ribolovcima jer je bogato raznom vrstom ribe. Postoji nekoliko uređenih plaža na kojima u sezoni baš zna da bude gužva. Da li se sada situacija promenila, ne znam, ali na jezeru postoji i kamp koji je ranije bio potpuno neuređen, bez struje, vode, WC-a... Jezero je okruženo prelepom šumom u kojoj nije slučajnost sresti, zeca, srnu, lisicu pa i vuka. Bovansko jezero stvarno vredi posete, a ukoliko pogodite pravo doba dana, prizori znaju da budu baš bajkoviti...
  24. yogibear
    Hvala @Yanco, drago mi je da ti se tema sviđa. Tvoj predlog je ok, ali ja (kao i svi ostali) ne mogu da menjam svoj post stariji id 24h. Osim toga, ukoliko se neko odluči da obiđe neku lokaciju sa ove teme, potrebno je bukvalno par klikova u Guglu da bi je video na mapi. Kod lokacija gde je Gugl "tanak",naveo sam objašnjenje kako stići, odnosno koji put koristiti. I naravno, bilo kada i bilo kakva pomoć da je nekome potrebna (savet, uputstvo, mišljenje...), u vezi svega što je do sada napisano... ja sam tu.
  25. yogibear
    Još jedan set fotografija vezanih za Rtanj...
×
×
  • Create New...

Važno obaveštenje

Nastavkom korišćenja ovog sajta prihvatate Pravila korišćenja

  I accept