Jump to content

Moto Zajednica

yogibear

Nosilac medalje zahvalnosti
 Pogledaj Profil  Pogledaj aktivnost člana

  • Broj tema i poruka

    1916

  • Pridružio se

  • Posetio poslednji put

 Tip Sadržaja 

Sve što je postavio član: yogibear

  1. yogibear
    Nakon obilaska tvrđave vraćam se ka centru i ponovo ulazim u uzane gradske ulice. Na uzvišenju koje se nalazi preko puta brda Carevec i Trapezica, nalazi se impozantna crkva, jedna od najvećih u Velikom Trnovu. Katedralni hram Rođenja Bogorodičinog, neizostavni deo panorame Velikog Trnova, sagrađen je u prvoj polovini 20. veka, nakon što je zemljotres uništio prethodnu crkvu. Crkva je poznata po freskama koje krase njenu unutrašnjost. Osim klasičnih hrišćanskih motiva, mogu se videti i oni koji prikazuju bugarsko prihvatanje hrišćanstva u 9. veku i igznanstvo poslednjeg trnovačkog patrijarha nakon osmanske okupacije. Samovodska čaršija je stari deo grada koga svakako ne treba zaobići prilikom posete Velikom Trnovu. Radi se zapravo o etnografskom kompleksu koji je zadržao duh renesanse i stare tradicije grada iz druge polovine 19. veka. Nekada se ovde nalazio ekonomski centar grada, dok su danas najviše zastupljene suvenirnice i zanatske radnje. Najpoznatiji objekti su muzej-galerija han Hadži Nikole i zgrada stare pošte. Panorama na kojoj se može videti i spomenik posvećen vladarima dinastije Asen. Spomenik je podignut povodom 800. godišnjice proglašenja Trnova prestonicom. Spomenik prikazuje prva četiri vladara dinastije Asen koji su vladali bugarskom srenjovekovnom državom: Asen, Petar, Kalojan i Ivan Asen II. Levo od spomenika se nalazi umetnička galerija "Boris Denev". Radi se o velikom zdanju u kome možete videti brojne radove bugarskih umetnika. Na fotografiji ispod se vidi i početak ulice General Gurko, koja nosi ime po rusu koji je oslobodio Veliko Trnovo. Ulica je specifična po svojim raskošnim kućama koje ovom delu grada pružaju duh orijenta. Do smeštaja idem uzanim brdovitim uličicama praćen pogledima radoznalih mačaka, kojih je ovde stvarno puno. Veliko Trnovo je sve popularnija destinacija koju godišnje poseti i do milion turista. Mesto je veoma interesantno kako zbog svoje bogate istorije, tako i zbog arhitekture, položaja... Ukoliko ste na proputovanju kroz Bugarsku, nemojte ga obići. Želeo bih da podsetim da se osim brojnih manastira u okruženju (koje sam spomenuo), na nepunih 20 km od Velikog Trnova nalazi i vodopad Hotnica ili Hotnički vodopad. Ovaj put ga nisam posetio iz više razloga... morao bih da menjam kompletan plan putovanja (produžim putovanje za dan). "Vodene" atrakcije se obično posećuju u proleće kada se topi sneg ili na jesen nakon kišnih perioda, tako da nisam znao šta bih zatekao. I kao treće... poodavno doduše, ali već sam bio. Smeštaj u kojem sam bio je za svaku preporuku. Radi se o neverovatno čistom i urednom hostelu. Sve je novo, svaka soba ima svoje kupatilo... besprekorno čista zajedniča kuhinja i trpezarija. Motore je moguće parkirati odmah uz objekat, maltene pod prozor. Vlasnici izuzetno ljubazi i voljni da pomognu... Jedina "mana" - nalazi se nekoliko metara od bolnice. Gile Guest House, Veliko Tŭrnovo, Bulgaria WWW.BOOKING.COM Featuring a shared lounge, Gile Guest House is set in Veliko Tŭrnovo, 1 km from Archaeological Museum Veliko Turnovo.
  2. yogibear
    Razgledajuči tvrđavu dolazim i do Balduinove kule koja je bila zadužena za odbranu jedne od ulaznih kapija, kao i za odbranu rezerve vode. Legenda kaže da je tu bio zatočen Latinski car Balduin I, jedan od najčuvenijih vođa Četvrtog krstaškog pohoda, kojim je osvojen Carigrad. Nakon Carigrada, krstaši su krenuli da uguše pobunu Grka u Trakiji, kojima je pomagao bugarski car Kalojan. Bitka se odigrala kod Hadrijanopolja (Jedrena). Na strani Bugara su se osim Grka borili i poznati nomadski ratnici Kumani. Latini su pretrpeli poraz, a njihov car Balduin je zarobljen. Nakon nekog vremena provedenog u zatočeništvu, Balduin je pogubljen u ovoj kuli. Legenda takođe kaže da je bugarski car Kalojan od Balduinove lobanje napravio pehar za vino... Pogled sa Balduinove kule na park maketa "Mala Bugarska", koga sam posetio neposredno pre dolaska na tvrđavu. Pogled sa Balduinove kule na Veliko Trnovo, reku Jantru i na deo tvrđave. Brdo Trapezica preko puta takođe je bilo utvrđeno, ali tamo nisam išao. Sve u svemu, Carevec je jedno lepo mesto vredno posete. Ko se odluči da ga obiđe celog, neka se spremi na brdovit teren i na malo više pešačenja jer je tvrđava velika. Pojedinim danima vikenda (treba se raspitati kada), u večernjim satima tvrđava se uz zvučne efekte osvetljava sa reflektorima raznih boja, što predstavlja atrakciju koja dodatno privlači mnogobrojne turiste. Ja sam nažalost promašio te dane... Cena ulaznice je 6 leva. Audio-vizuelni efekti noću koje sam spomenuo izgledaju otprilike ovako (fotografije sam preuzeo sa interneta). Nastaviće se...
  3. yogibear
    Na javišoj tački unutar utvrđenja, gde se nekada nalazio patrijaršijski kompleks, nalazi se patrijaršijska katedrala Svetog Vaznesenja Gospodnjeg. Katedrala je sazidana na temeljima ranohrišćanske vizantijske crkve. Crkva je obnovljena 1981. a oslikana je 1985. i to upečatljivo modernističkim stilom. Izgled fresaka potpuno odskače od tradicionalnog izgleda fresaka u pravoslavlju. Međutim, možda baš zbog toga, nakon kraćeg vremena provedenog u crkvi, taj "stripovski" fazon je počeo da mi bude zanimljiv kao nešto sa čime se prvi put srećem. Pogled sa tvrđave na Crkvu Svetih četrdeset mučenika u podnožju.
  4. yogibear
    Na najdominantnijem mestu u Velikom Trnovu nalazi se nekadašnje utvrđenje Carevec. Radi se o utvrđenju na istoimenom brdu oko kojeg meandrira reka Jantra. Tvrđava je izgrađena u 12. veku na temeljima tvrđave Zikideva, za koju se veruje da potiče iz 5. veka, tokom perioda vizantijske vlasti. Nakon ustanka protiv vizantijskog carstva 1185. godine započetog od braće Asena i Petra, Trnovo postaje centar novoproglašenog Drugog bugarskog carsva. Tvrđava Carevec je bila glavna u celoj Bugarskoj sve do 17. jula 1393. godine kada su je nakon tromesečne opsade Osmanlije osvojile i spalile, što je ujedno bio i kraj Drugog bugarskog carstva. Ono što danas može da se vidi je uglavnom iz perioda koje pripada Drugom bugarskom carstvu. Tvrđava Carevec obuhvata veliku ulaznu kapiju, utvrđenu kraljevsku palatu, dvoranu za krunisanje kraljeva, kraljevu crkvu, kraljevske odaje, Balduinovu kulu... Spomenik na mestu gde je 22. septembra 1908. bugarski knez Ferdinand I zvanično objavio nezavisnost Bugarske od Turaka. Ostaci carske palate Svidelo mi se što postoji audio vodič na nekoliko jezika. Na svakom bitnijem mestu unutar tvrđave nalaze se zvučnici, preko kojih možete čuti objašnjenje kako o mestu na kome se nalazite, tako i o tvrđavi uopšte.
  5. yogibear
    @Marko81 - hvala na informacijama! Sada bar znam poreklo tog zdanja koje meni nikako nije leglo. U doba izgradnje je verovatno izgledalo drugačije, kada je sve okolo bilo prazno. Danas, kada se na postojeće zidove nastavlja niz kojekakvih lokala... --------------------------------- Nakon posete Crkvi Svetih četrdeset mučenika, putem koji vodi između reke Jantre i tvrđave Carevac uputih se ka parku "Mala Bugarska". Pomenuti park je zapravo prostor na otvorenom gde su izložene makete prepoznatljivih građevina Bugarske. Neke od njih sam već video uživo, dok ću neke od njih tek videti u narednim danima ovog putovanja. Park "Mala bugarska" je otvoren septembra 2017. i posetiocima je dostupan tokom cele godine. PVC je glavni materijal koji je korišćen za izradu maketa koje su u razmeri 1:25. Vreme potrebno za izradu jedne makete prvenstveno zavisi od same veličine i izgleda originalnog objekta. Ono se obično kreće između 3 meseca i jedne godine po maketi. Mogu samo da konstatujem da su makete vrhunske i da se vodilo računa i o najsitnijim detaljima. Cena ulaznice je 10 leva. Ulaz u park maketa "Mala Bugarska" Železnička stanica - Varna Rimski amfiteatar - Plovdiv Rilski manastir - Rila Trg "Nezavisnost" - Sofija Nacionalni teatar "Ivan Vazov" - Sofija Katedrala "Aleksandar Nevski" - Sofija Memorijalna crkva "Rođenje Hristovo" - Šipka "Panorama epopeja 1877." - Pleven Tvrđava "Carevac" - Novo Trnovo. A u pozadini na brdu... pravi Carevac. Nastaviće se...
  6. yogibear
    Veliko Trnovo postalo je najvažnije hodočasno odredište u Bugarskoj. U okolini Velikog Trnova ima 37 manastira i Trnovo je još poznato i kao bugarska Sveta gora. Među najpoznatijim je Kilifarevski manastir, u kome se može sresti mati Justina, Srpkinja, najpoštovanija igumanija u Bugarskoj. Teške i neobične životne okolnosti, ovu sada osamdesetšestogodišnju monahinju, u manastir Kilifarevo dovele su u petnaestoj godini. Nije zaboravila jezik ni posle toliko godina, i ostala je dosledni misionar Srbije i pravoslavlja. Crkva Svetih četrdeset mučenika u kojoj je nekada bio sahranjen Sveti Sava je obnovljena i ujedno je postala svojevrsni muzej. Bugarski narod, kao i Srbi, slavi ovog svetitelja kao utemeljivača vere i crkve. Da podsetimo da je i jedna srpska princeza, Dragana, druga kćerka kneza Lazara živela i vladala u Trnovu, kao supruga carevića Aleksandra Šišmana. Bela mermerna ploča ukazuje na mesto gde je bio grob Svetog Save. Nastaviće se...
  7. yogibear
    Na povratku iz Konstantinopolja Sveti Sava je došao u posetu svom prijatelju, bugarskom caru Jovanu Asenu Drugom. Osim prijateljstva, Sveti sava je bio carev diplomatski zastupnik i to prilikom dva putovanja u Aleksandriju i Jerusalim. Sa druge strane, Savin bratanac i sin Stefana Nemanjića, kralj Vladislav bio je oženjen ćerkom cara Jovana Asena Drugog. Na povratku sa pokloničkog putovanja koje je ujedno bilo i diplomatska misija, Sveti Sava je stigao najverovatnije brodom do Nesebara, a car je poslao svoju svitu da ga dočeka i doprati do Trnova. Detalje oko Savinog dolaska u Trnovo i velike počasti koje mu je car ukazao, zapisao je Savin biograf Teodosije u "Žitiju Svetog Save". Teodosije takođe beleži, da je u Crkvi Svetih četrdeset mučenika u Trnovu zajedno sa bugarskim patrijarhom Joakimom, Sveti Sava održao svoju poslednju liturgiju na Bogojavljenje 1236. godine i da se posle toga razboleo i upokojio. Bugarski car je Svetog Savu sahranio uz najviše moguće počasti. Mošti srpskog svetitelja nalazile su se u Trnovu, u Crkvi Svetih četrdeset mučenika, sve dok kralj Vladislav od svog tasta nije dobio odobrenje da ih prebaci u Srbiju i sahrani u Manastiru Mileševa. Nakon prenosa moštiju u Manastir Mileševa, srpski narod se skupljao i molio nad moštima svoga Svetitelja tražeći utehu i lek. Za vreme turske vladavine, u strahu da se sa tog mesta ne digne pobuna protiv Turaka, Sinan paša naređuje da se mošti prenesu u Beograd. Mošti Svetog Save su spaljene na Vračaru 27. aprila (10. maja) 1594. godine. Međutim, spaljivanjem moštiju srpskog Svetitelja, Sinan paša ne samo da nije ugasio svest o Svetom Savi, već ju je u narodu još više ukorenio. Crkva Svetih četrdeset mučenika se nalazi na mestu sa kojeg upravo želim da započnem obilazak Velikog Trnova.
  8. yogibear
    Dan 10. (petak, 18.09.2020.) Nakon nekoliko prijatnih dana provedenih na Bugarskom primorju došlo je vreme i za povratak. Od ovog jutra svakim sledećim pređenim kilometrom bići sve bliži kući. Međutim, na tom putu me čekaju kako predivni predeli, tako i mnoga zanimljiva mesta. Prva destinacija po redu je Veliko Trnovo (Tarnovo) koje je udaljeno od Varne 222 km. Iako je distanca mala, krećem nešto ranije ujutru jer želim da iskoristim ceo dan. Prvi deo puta su obeležili široki auto-putevi i poprilično monotoni ravničarski predeli. Međutim, prestankom auto-puta koji se bez nekih posebnih upozorenja pretvara u dvosmerni regionalni put, situacija se malo popravlja. Što se više prilazi Velikom Trnovu zelenilo je sve bliže putu, dok brdoviti predeli ponude i po koju lepu krivinu. Prvi pogled na Veliko Trnovo a zatim i spuštanje sa glavog puta do njega pružaju utisak da se popularni grad nalazi u rupi. Do smeštaja me vode izuzetno uzane uličice koje se provlače između kuća i manjih zgrada načičkanih po brdovitom okruženju. Veliko Trnovo je zapravo nastalo na severnim padinama planine Balkan (Stare planine), tačnije na brdima koja ga okružuju: Carevac, Sveta Gora i Trapezica, između kojih protiče krivudava reka Jantra. U srednjem veku grad je nosio naziv "Trnovgrad" (Tarnovgrad), koji je postepeno postao poznat kao „Trnovo“ (Tarnovo). Godine 1965, naziv grada je promenjen u „Veliko Trnovo“. Sa već spremnim planom, ne gubeći vreme odmah krećem u akciju. Kako bih što više video i što više osetio atmosferu grada, odlučujem da u obilazak krenem pešice. Osim toga što mi položaj smeštaja to omogućuje, podršku mi daje i preljubazni vlasnik hostela koji me svojim privatnim autom vozi kroz obližnji centar grada, sve do prve lokacije koju želim da obiđem. Na sledeće dve fotografije je karta koju sam koristio tokom obilaska. Fotografije sam ostavio u većoj rezoluciji, a pošto je Veliko Trnovo sve popularnija destinacija, možda nekome i budu od pomoći. Nastaviće se...
  9. yogibear
    Delić atmosfere iz muzeja voštanih figura kojeg sam spomenuo. Ovo je ujedno bila i moja poslednja poseta nekoj "atrakciji" što se varne i Bugarskog primorja tiče, sutra me čeka dugačak dan... Ovo je hotel u kome sam odseo u Varni. Lokacija je odlična, privatan parking odmah iza hotela... međutim, ono što sam video u kritikama se i potvrdilo. Dušeci na krevetima su stari i dotrajali. Svi imaju udubljenje na sredini pa sam prvog dana tražio da mi ih zamene. Doneli su neke za nijansu bolje... Dionis Hotel, Varna City, Bulgaria WWW.BOOKING.COM New modern building, located 200 m away from the city centre and the Varna railway station, 500 m from the beach. The hotel opened on 09.11.2005.
  10. yogibear
    Nastaviće se...
  11. yogibear
  12. yogibear
    Mesto koje nikako ne treba propustiti prilikom posete Varni je svakako "Retro muzej". "Retro muzej" obuhvata zbirku najrazličitijih predmeta koji su obeležili život Bugara tokom socijalizma 1944-1989. Deo "vremenske mašine" su Bugarske cigareta bez filtera, Ruski usisivači, Poljska kozmetika, Istočnonemački kućni aparati, preko 50 automobila i motocikala poreklom iz socijalističkih zemalja... Muzej se nalazi u najvećem šoping molu u Varni (Grand mall) u izložbenom prostoru od 4,000 m². Prvi muzej u Bugarskoj koji se nalazi u šoping centru je svoja vrata posetiocima otvorio 01. maja 2015. godine, i od tada predstavlja nezaobilaznu atrakciju kako domaćim, tako i stranim turistima. Glavna zvezda muzeja koju osnivači sa ponosom ističu je Čajka GAZ-13, klasična Ruska limuzina korišćena od strane članova Politbiroa Komunističke partije Bugarske. Grand mol nije teško pronaći. Kao i svaki tržni centar i ovaj ima svoju garažu iz koje sam brže izašao nego što sam ušao, jer je toliko smrdela na cigare da to nije bilo normalno - parkirao sam napolju. Cena ulaznice je 12 leva, koliko košta i ulaz u muzej voštanih figura koji se nalazi odmah pored. Međutim, ukoliko odlučite da posetite oba mesta, cena jedinstvene ulaznice je 19 leva.
  13. yogibear
    @lomitelj hvala! Negde sam već napisao, u mom slučaju je nažalost tako. Ili imam slobodnog vremena na pretek, ili ga nemam uopšte. Ljudi obično primete onu svetliju stranu medalje. -------------------------------- Pošto mi je bukvalno bilo usput, svratih da posetim i toliko hvaljeni Delfinarijum u Varni, jedini u Bugarskoj. U principu, kao veliki ljubitelj životinja izbegavam mesta poput zooloških vrtova, jer se uvek smorim ukoliko vidim neke sumorne uslove u kojima te životinje žive. Retki su oni koji životinjama pružaju uslove za život makar nalik onim u prirodi. Za Delfinarijum u Varni sam čuo samo pohvale, pre neku godinu je par delfina dobio i bebu, što je (kažu) znak da im okruženje zaista prija... Za razliku od špica sezone, nije bilo gužve pa smo se raštrkali po tribinama. Šou je obuhvatio razne vratolomije koje su ove predivne životinje izvodile, uključujući i pevanje. U zavisnosti od doba godine, cene karata se kreću od 15-25 leva. Nastaviće se...
  14. yogibear
    Interesantno je da se na ovom mestu zaista osećate kao da ste na nekoj drugoj planeti. Ceo ambijent je jedinstven i nije ga moguće doživeti na nekom drugom mestu. Priča se da su na ovom mestu izmerena neka pojačana energetska zračenja. Takođe kruže priče da nešto duži boravak na ovom mestu vraća snagu... Teorija je puno, ali ono što je sigurno je da kamene skulpure stvarno izgledaju impozantno u ovom okruženju. Jedino što je na ovom mestu nastalo ljudskom rukom je ovo malo kamenje poređano u krug. Time su želeli da obeleže mesto gde se navodno može osetiti pozitivna energija, dok to mesto neki koriste i da zamisle želju... Mnogim od ovih prirodnih skulptura su data i imena, poput "Blizanci", "Vojnik"... Sve u svemu "Pobito kamenje" je jedno veoma zanimljivo mesto vredno posete. Koje su cene i kakav je kvalitet usluga pomenutih dama načičkanih pored puta - ne znam, dok je ulaznica za "Kamenu šumu" 3 leva. Nastaviće se...
  15. yogibear
    Dan 9. (četvrtak, 17.09.2020.) Osvanuo je i poslednji dan mog boravka u Varni. U planu mi je da obiđem par zanimljivih mesta u gradu i okolini, a potom da dan privedem kraju opuštajući se na plaži... jer sutra me čeka celodnevna akcija. Prolazeći kraj recepcije opet sretnem veselu recepcionarku koja obožava šalu, i kada god bi se sreli u proteklih par dana, uvek je želela da razmeni neku reč više. Uvek me pita šta sam obišao, šta sam zanimljivo video... Tako je bilo i ovaj put, rekoh joj da prvo idem da obiđem "Kamenu šumu" nadomak Varne... - Kamenu šumu? - i poče da se smeje. - Da, kamenu šumu, čitao sam o tom mestu, što? - Znači tamo baš zbog kamenja ideš? - crče od smeha... - ??? - Ma ništa, vidimo se još jednom pre nego što odeš... Totalno me zbunla, šta je pogrešno u vezi Kamene šume, ništa mi nije jasno. Kako god, "Kamena šuma" ili "Pobito kamenje" kako ga Bugari još zovu, nalazi se na nepunih 20 km od Varne. Lokalitet je veoma lako naći jer od Varne vodi jedan dugački pravac bez ikakvog skretanja. Izađoh iz Varne i olako pronađoh put koji mi treba. Međutim, nedugo zatim primećujem kako atomobili naprasno skreću levo ili desno i staju pokraj puta gde nema ničega? Ne obraćajući pažnju nastavljam dalje i ubrzo shvatam o čemu se radi. Duž celog puta, sa obe strane u skoro svakom žbunu i hladovini sede načičkane... prostitutke. (Sledećih nekoliko fotografija sam uzeo iz video zapisa.) Mnogi su nakon ugovorene usluge ostajali odmah tu pored puta, nisu se ni trudili da se negde pomere. Uglavnom, biznis ovde ide kao na traci, automobili staju i odlaze. Meni nije dugo trebalo da shvatim da sam zaprvo jedini na putu #2 koji je u potrazi za... kamenjem! Sada mi je takođe jasna i reakcija vesele recepcionarke, definitivno svi znaju šta se ovde dešava. Prošavši kroz špalir prodavačica ljubavi, dođoh tako i do lokacije koju sam tražio. "Kamena šuma" ili "Pobito kamenje" je zapravo jedina prava mala pustinja u Bugarskoj i jedna od svega par u Evropi. Prostire se na površini od oko 13 km² ali posetioci dolaze uglavnom na samo jedan najzanimljiviji deo. Taj deo se proteže u dužini od oko 800 m i u tom delu je najveća koncentracija kamenih skulptura. Radi se o prirodnom fenomenu oko kojeg se naučnici još uvek nisu dogovorili. Dakle u sred pomenute pustinje gde je pesak toliko fin i sitan da više liči na prašinu, gde rastu biljke i žive životinje koje se mogu videti samo u velikim pustinjama... stoje prirodnim putem izvajane kamene skulpture široke do 3 m i visoke čak do 7 m. Jedna od teorija je da je ovde nekada postojalo more, i da su se milionima godina tokom njegovog povlačenja formirali ovi krečnjački oblici nalik na stubove. Nastaviće se...
  16. yogibear
    Da, drugari mi rekoše da su skoro 2 sata čekali uviđajnu patrolu, koliko bi tek naduvala odmah nakon udesa, pitaj Boga? Znači stajala je na otvorenom, žvakala žvaku dva sata i grunula u onu melodiku 2,47! Jedino racionalno objašnjenje je da se nalivala celu noć a zatim to pre podne krenula negde... Rekoše mi da je bazdila na alkohol metrima okolo. Saobraćajac je takođe bio u čudu, rekao je da mu u karijeri niko do tada nije dosegao cifru od 2,47. Domaćica je očigledno u kondiciji.
  17. yogibear
    Pijana gospođa je vozila u kontra smeru i naletela je na momka koji je bio prvi u grupi... Prva desna krivina nakon pumpe u Ralji, u pravcu ka Mladenovcu. Sreća, nikakva brzina pa je momak skoro i stao. Kaže mi drugar koji je vozio drugi u grupi da je ona više udarila njega nego što je on naleteo. Kolega je polomio ruku i žalio se na bol u vratu jer je glavom udario u šoferku. Rekoše mi da je policiji baš dugo trebalo da stigne... i nakon dugog čekanja, oko 13:30h, gospođa je naduvala 2,47!!! Drugar mi je poslao 4 video klipa koja sam ja spojio u jedan...
  18. yogibear
    LUDILO KOD AVALE, HAOS POSLE PIJANOG UDESA! Žena se sudarila sa motociklistom, pa ga IZVREĐALA, A KAD JE DOŠLA POLICIJA... (VIDEO) WWW.KURIR.RS Potpuni haos nastao je posle saobraćajne nesreće na lokalnom putu kod Ralje u blizini Avale, u kome samo pukom srećom nije bilo teže povređenih i stradalih. Na snimku do kojih je došao...
  19. yogibear
    @Forsberg da, skulpture su sjajne i još bolje izgledaju uživo. Što se fotografija tiče, meni se otvaraju normalno, kako na laptopu tako i na telefonu... ------------------------------------------ Pošto u Burgasu zbog talasa i zabrane definitivno nema ništa od kupanja, odlazim do Sunčevog brega. Ako ništa drugo, koliko se sećam uvek su imali masažu na plaži. Ono što takođe primetih vozeći se pored turističkih mesta je da je "nikao" stvarno veliki broj akva parkova, ima ih različitih veličina i bukvalno svuda. Kvalitet i boja peska (po meni) ubedljivo su najbolji na ovom delu Bugarskog primorja. I na Sunčanoj plaži su prisutni talasi, vidim da se vijori crvena zastava ali vidim i ljude u vodi. Pravim prve korake po pesku i naravno, kako je nju, tako je i mene dokona maserka odmah spazila. Uđosmo mi u priču, cenovnik je zaista šarolik i zavisi od vrste i dužine masaže... Uglavnom, za nas iz Srbije je uvek bio neki popust, pa je tako bilo i ovaj put. "Hoćeš grbu + ovo, grbu + ono...". Kakvu bre grbu? - pomislih. I onda skapiram da misli na leđa. Napravi ona meni neku cenu skoro upola nego što piše u cenovniku. Super, skinuh majicu, spustih stvari na stolicu pored kreveta... kad, gleda me Bugarka, i to onako, od peta ka glavi, odmerava ali bukvalno. Ja se nasmejah i upitno je pogledah? Kad reče ona: "Uhhh bratko, pogolem si ti!" Skapirala je mučena da se zeznula što se popusta tiče, jer u mom slučaju treba zapeti, ima tu dobrano da se radi... Maserka je bila stvarno profi, raštimovala me je totalno u protehlih sat vremena. Ja joj se zahvalih i ostavih bakšiš za trud, nakon čega se raziđosmo uz šalu i osmehe. Za razliku od Burgasa, ovde su spasioci uprkos istaknutoj crvenoj zastavi puštali ljude da ulaze u vodu, ali "ne daleko". Uglavnom, meni sasvim dovoljno da ovde prijatno provedem ostatak dana... Nastaviće se...
  20. yogibear
    Pošto je situacija sa talasima nepromenjena i zabrana za kupanje je i dalje na snazi, nakon restorana odlazim da posetim "Peščani festival". Radi se o međunarodnom festivalu, jedinom na Balkanu koji se se već 13. godinu održava u Burgasu. Autori iz Engleske, Belgije, Holandije, Indonezije, Irske, Rusije, Ukrajine, Bugarske... učestvuju u izradi skulptura od peska na zadatu temu. Svake godine se za izradu skulptura upotrebi preko 2,500 tona peska, a kažu da je festival najatraktivniji uveče kada se upali rasveta i ambijentalno osvetljenje. Cena ulaznice je 3,5 leva. Nastaviće se...
  21. yogibear
    Dan 8. (sreda, 16.09.2020.) Današnji dan je uglavnom predviđen za opuštanje na plaži. Pošto mi plaža u Varni i nije nešto legla, reših da se provozam do Burgasa i eventualno obiđem najpoznatije plaže Bugarske poput Zlatni pjasci, Sunčev breg... Put koji spaja Varnu sa Burgasom prolazi pokraj poznatih turističkih mesta i u sezoni zna da bude poprilično opterećen. Međutim, uprkos lepom vremenu ipak se radilo o sredi i to u sred (Korona) septembra, tako da taj dan to nije bio slučaj. Dobar magistralni put delom prolazi kroz brdovite i šumske predele što vožnju čini zanimljivijom. Zanimljivo je da policija koju primetih na nekoliko mesta stoji tako da želi da bude primećena. Niko nije iskakao iz žbunja, naprotiv, ili su me samo ispraćali nezainteresovanim pogledom, ili su mi čak i mahali u znak pozdrava. U sam Burgas ulazim tek završenim saobraćajnicama i prolazim kroz potpuno nove raskrsnice i kružne tokove. Većinu njih nije bilo moguće videti na navigaciji uprkos tome što sam mape ažurirao neposredno pred polazak na put. Da se radi o gradu koji je četvrti po veličini u Bugarskoj (Sofija, Plovdiv, Varna, Burgas...) potvrđuje i saobraćaj koji je sve gušći kako se prilazi centru. Obilazak samog Burgasa mi nije bio u planu već odlazim do plaže gde sa lakoćom nalazim mesto za parkiranje. Nažalost, prvo primetih da u vodi nema nikoga, a zatim videh i crvenu zastavu koja je vijoreći se na vetru označavala da je zbog velikih talasa zabranjeno kupanje. Ništa, sačekaću neko vreme da vidim da li će doći do promene, a ako ne idem dalje... Pažnju mi je privukao omanji restorančić na samoj plaži čija je bašta bila većim delom zastakljena. Na plaži a zaštićen od vetra, učinilo mi se da je mesto idealno za pauzu... nisam pogrešio. Kad' sam već spomenuo restoran, hrana u Bugarskoj košta kao i kod nas. U prodavnicama i hipermarketima cene blago variraju ali su uglavnom iste. Restorani koštaju ili isto ili su jeftiniji od naših. Primera radi, u restoranu na plaži koga sam upravo spomenuo, ovo sa slike ispod sam platio oko 7 leva. Inače, prijatno sam iznenađen da su bar u turističkim mestima Bugari malo popustili kada je upotreba Ćubrice reč. Ćubrica (Čubar, Čubrica, Čubrika...) je začin kojeg Bugari nemilosrdno guraju u sve što ima veze sa mesom, i to do te mere da sam ranijih godina znao da obrok u restoranu prekinem nakon svega par zalogaja. Nakon nekog vremena privedoh i svoj ručak kraju, međutim, napustivši restoran shvatim da mi sve vreme nešto fali, sve vreme osećam nedostatak nečega... Šta nije u redu? Aaaaaa da, to je! Kao "došljak" iz Varne, osećam neverovatno odsustvo grandioznog zida koji se pruža uz plažu! Nastaviće se...
  22. yogibear
    @ZoraNS prevelika je za kufer. @x-man u principu nemam ništa posebno. U ekipi su: Samsung Galaxy S9, Go Pro Hero 8 Black i vremešni Panasonic DCM FZ28. Svaki od njih ima prednosti i mane pa se nadopunjuju u zavisnosti od situacije do situacije. Naravno, S9 je najodgovorniji za većinu fotki jer je uvek uz mene. Fotografije nažalost moram da smanjujem zbog veličine što naravno utiče na kvalitet, a o video snimcima tek da ne govorim... Pošto su ti se svidele, a dok ne odem dalje sa putopisom... evo još par fotki sa Bolate.
  23. yogibear
    Ja nisam, ali znam ljude koji su na licu mesta kupovali vina, kako u manastiru, tako i u pimnicama. A ovo je navedeno na njihovom sajtu... Gde kupiti - Буково WWW.MANASTIRBUKOVOPRODAVNICA.COM
  24. yogibear
    Penjanje do svetionika je vredelo truda, pogled je prelep! Verovali ili ne, Bolata je nedavno dodata na listu najlepših zaliva na svetu. Pretpostavljam da znate šta to znači... zato požurite! Nastaviće se...
  25. yogibear
    Nakon posete Kaliakri odlazim na mesto koje su kao tajnu dugo i ljubomorno čuvali žitelji malobrojnih okolnih naselja. Ukoliko ste rešili da posetite rt Kaliakru, obavezno ponesite i sve što vam je potrebno za plažu, jer se na samo 4 km od vas nalazi jedan pravi mali raj na zemlji. Bolata je mali zaliv (uvala) gotovo savršenog polukružnog oblika u koga se uliva minijaturna bistra rečica. Zanimljivo je još da Bolata nije samo uvala sa lepom malom plažom, njena površina je zaštićena i vodi se kao rezervat prirode. I ne samo to, Bolata je jedini rezervat u Bugarskoj koji je naseljen raznim vrstama ribe. Ronioci obožavaju okolinu ovog mesta jer se u liticama ispod površine vode kriju mnoge skrivene pećine. Osim Bolate, ako se krene obalom prema Rumuniji postoji još nekoliko interesantnih mesta vrednih posetre, njih sam ostavio za sledeći put. Voda u zalivu je veoma topla a sam zaliv je svojim položajem i oblikom zaštićen od talasa sa otvorenog mora. Ne znam kako je u špicu sezone jer u je u današnje vreme teško bilo šta sačuvati od očiju javnosti, ali mesto je fenomenalno za odmor. Tiho je i mirno, bez gužvi i bilo kakvih pratećih turističkih sadržaja, nema ničega osim prirode i uživao sam u svakom trenutku provedenom na ovom lepom mestu. Do starog svetionika koji se nalazi na liticama iznad uvale je moguće doći uzanom pešačkom stazom. Iako je staza delimično uređena, gore ne treba ići u papučama, sandalama... Početak staze je malo skriven, ali našao sam ga. Kako sam napredovao prema svetioniku, tako sam i pravio fotografije... Nastaviće se...
×
×
  • Create New...

Važno obaveštenje

Nastavkom korišćenja ovog sajta prihvatate Pravila korišćenja

  I accept