Jump to content

Moto Zajednica

yogibear

Nosilac medalje zahvalnosti
 Pogledaj Profil  Pogledaj aktivnost člana

  • Broj tema i poruka

    1910

  • Pridružio se

  • Posetio poslednji put

 Tip Sadržaja 

Sve što je postavio član: yogibear

  1. yogibear
  2. yogibear
    Mesto koje nikako ne treba propustiti prilikom posete Varni je svakako "Retro muzej". "Retro muzej" obuhvata zbirku najrazličitijih predmeta koji su obeležili život Bugara tokom socijalizma 1944-1989. Deo "vremenske mašine" su Bugarske cigareta bez filtera, Ruski usisivači, Poljska kozmetika, Istočnonemački kućni aparati, preko 50 automobila i motocikala poreklom iz socijalističkih zemalja... Muzej se nalazi u najvećem šoping molu u Varni (Grand mall) u izložbenom prostoru od 4,000 m². Prvi muzej u Bugarskoj koji se nalazi u šoping centru je svoja vrata posetiocima otvorio 01. maja 2015. godine, i od tada predstavlja nezaobilaznu atrakciju kako domaćim, tako i stranim turistima. Glavna zvezda muzeja koju osnivači sa ponosom ističu je Čajka GAZ-13, klasična Ruska limuzina korišćena od strane članova Politbiroa Komunističke partije Bugarske. Grand mol nije teško pronaći. Kao i svaki tržni centar i ovaj ima svoju garažu iz koje sam brže izašao nego što sam ušao, jer je toliko smrdela na cigare da to nije bilo normalno - parkirao sam napolju. Cena ulaznice je 12 leva, koliko košta i ulaz u muzej voštanih figura koji se nalazi odmah pored. Međutim, ukoliko odlučite da posetite oba mesta, cena jedinstvene ulaznice je 19 leva.
  3. yogibear
    @lomitelj hvala! Negde sam već napisao, u mom slučaju je nažalost tako. Ili imam slobodnog vremena na pretek, ili ga nemam uopšte. Ljudi obično primete onu svetliju stranu medalje. -------------------------------- Pošto mi je bukvalno bilo usput, svratih da posetim i toliko hvaljeni Delfinarijum u Varni, jedini u Bugarskoj. U principu, kao veliki ljubitelj životinja izbegavam mesta poput zooloških vrtova, jer se uvek smorim ukoliko vidim neke sumorne uslove u kojima te životinje žive. Retki su oni koji životinjama pružaju uslove za život makar nalik onim u prirodi. Za Delfinarijum u Varni sam čuo samo pohvale, pre neku godinu je par delfina dobio i bebu, što je (kažu) znak da im okruženje zaista prija... Za razliku od špica sezone, nije bilo gužve pa smo se raštrkali po tribinama. Šou je obuhvatio razne vratolomije koje su ove predivne životinje izvodile, uključujući i pevanje. U zavisnosti od doba godine, cene karata se kreću od 15-25 leva. Nastaviće se...
  4. yogibear
    Interesantno je da se na ovom mestu zaista osećate kao da ste na nekoj drugoj planeti. Ceo ambijent je jedinstven i nije ga moguće doživeti na nekom drugom mestu. Priča se da su na ovom mestu izmerena neka pojačana energetska zračenja. Takođe kruže priče da nešto duži boravak na ovom mestu vraća snagu... Teorija je puno, ali ono što je sigurno je da kamene skulpure stvarno izgledaju impozantno u ovom okruženju. Jedino što je na ovom mestu nastalo ljudskom rukom je ovo malo kamenje poređano u krug. Time su želeli da obeleže mesto gde se navodno može osetiti pozitivna energija, dok to mesto neki koriste i da zamisle želju... Mnogim od ovih prirodnih skulptura su data i imena, poput "Blizanci", "Vojnik"... Sve u svemu "Pobito kamenje" je jedno veoma zanimljivo mesto vredno posete. Koje su cene i kakav je kvalitet usluga pomenutih dama načičkanih pored puta - ne znam, dok je ulaznica za "Kamenu šumu" 3 leva. Nastaviće se...
  5. yogibear
    Dan 9. (četvrtak, 17.09.2020.) Osvanuo je i poslednji dan mog boravka u Varni. U planu mi je da obiđem par zanimljivih mesta u gradu i okolini, a potom da dan privedem kraju opuštajući se na plaži... jer sutra me čeka celodnevna akcija. Prolazeći kraj recepcije opet sretnem veselu recepcionarku koja obožava šalu, i kada god bi se sreli u proteklih par dana, uvek je želela da razmeni neku reč više. Uvek me pita šta sam obišao, šta sam zanimljivo video... Tako je bilo i ovaj put, rekoh joj da prvo idem da obiđem "Kamenu šumu" nadomak Varne... - Kamenu šumu? - i poče da se smeje. - Da, kamenu šumu, čitao sam o tom mestu, što? - Znači tamo baš zbog kamenja ideš? - crče od smeha... - ??? - Ma ništa, vidimo se još jednom pre nego što odeš... Totalno me zbunla, šta je pogrešno u vezi Kamene šume, ništa mi nije jasno. Kako god, "Kamena šuma" ili "Pobito kamenje" kako ga Bugari još zovu, nalazi se na nepunih 20 km od Varne. Lokalitet je veoma lako naći jer od Varne vodi jedan dugački pravac bez ikakvog skretanja. Izađoh iz Varne i olako pronađoh put koji mi treba. Međutim, nedugo zatim primećujem kako atomobili naprasno skreću levo ili desno i staju pokraj puta gde nema ničega? Ne obraćajući pažnju nastavljam dalje i ubrzo shvatam o čemu se radi. Duž celog puta, sa obe strane u skoro svakom žbunu i hladovini sede načičkane... prostitutke. (Sledećih nekoliko fotografija sam uzeo iz video zapisa.) Mnogi su nakon ugovorene usluge ostajali odmah tu pored puta, nisu se ni trudili da se negde pomere. Uglavnom, biznis ovde ide kao na traci, automobili staju i odlaze. Meni nije dugo trebalo da shvatim da sam zaprvo jedini na putu #2 koji je u potrazi za... kamenjem! Sada mi je takođe jasna i reakcija vesele recepcionarke, definitivno svi znaju šta se ovde dešava. Prošavši kroz špalir prodavačica ljubavi, dođoh tako i do lokacije koju sam tražio. "Kamena šuma" ili "Pobito kamenje" je zapravo jedina prava mala pustinja u Bugarskoj i jedna od svega par u Evropi. Prostire se na površini od oko 13 km² ali posetioci dolaze uglavnom na samo jedan najzanimljiviji deo. Taj deo se proteže u dužini od oko 800 m i u tom delu je najveća koncentracija kamenih skulptura. Radi se o prirodnom fenomenu oko kojeg se naučnici još uvek nisu dogovorili. Dakle u sred pomenute pustinje gde je pesak toliko fin i sitan da više liči na prašinu, gde rastu biljke i žive životinje koje se mogu videti samo u velikim pustinjama... stoje prirodnim putem izvajane kamene skulpture široke do 3 m i visoke čak do 7 m. Jedna od teorija je da je ovde nekada postojalo more, i da su se milionima godina tokom njegovog povlačenja formirali ovi krečnjački oblici nalik na stubove. Nastaviće se...
  6. yogibear
    Da, drugari mi rekoše da su skoro 2 sata čekali uviđajnu patrolu, koliko bi tek naduvala odmah nakon udesa, pitaj Boga? Znači stajala je na otvorenom, žvakala žvaku dva sata i grunula u onu melodiku 2,47! Jedino racionalno objašnjenje je da se nalivala celu noć a zatim to pre podne krenula negde... Rekoše mi da je bazdila na alkohol metrima okolo. Saobraćajac je takođe bio u čudu, rekao je da mu u karijeri niko do tada nije dosegao cifru od 2,47. Domaćica je očigledno u kondiciji.
  7. yogibear
    Pijana gospođa je vozila u kontra smeru i naletela je na momka koji je bio prvi u grupi... Prva desna krivina nakon pumpe u Ralji, u pravcu ka Mladenovcu. Sreća, nikakva brzina pa je momak skoro i stao. Kaže mi drugar koji je vozio drugi u grupi da je ona više udarila njega nego što je on naleteo. Kolega je polomio ruku i žalio se na bol u vratu jer je glavom udario u šoferku. Rekoše mi da je policiji baš dugo trebalo da stigne... i nakon dugog čekanja, oko 13:30h, gospođa je naduvala 2,47!!! Drugar mi je poslao 4 video klipa koja sam ja spojio u jedan...
  8. yogibear
    LUDILO KOD AVALE, HAOS POSLE PIJANOG UDESA! Žena se sudarila sa motociklistom, pa ga IZVREĐALA, A KAD JE DOŠLA POLICIJA... (VIDEO) WWW.KURIR.RS Potpuni haos nastao je posle saobraćajne nesreće na lokalnom putu kod Ralje u blizini Avale, u kome samo pukom srećom nije bilo teže povređenih i stradalih. Na snimku do kojih je došao...
  9. yogibear
    @Forsberg da, skulpture su sjajne i još bolje izgledaju uživo. Što se fotografija tiče, meni se otvaraju normalno, kako na laptopu tako i na telefonu... ------------------------------------------ Pošto u Burgasu zbog talasa i zabrane definitivno nema ništa od kupanja, odlazim do Sunčevog brega. Ako ništa drugo, koliko se sećam uvek su imali masažu na plaži. Ono što takođe primetih vozeći se pored turističkih mesta je da je "nikao" stvarno veliki broj akva parkova, ima ih različitih veličina i bukvalno svuda. Kvalitet i boja peska (po meni) ubedljivo su najbolji na ovom delu Bugarskog primorja. I na Sunčanoj plaži su prisutni talasi, vidim da se vijori crvena zastava ali vidim i ljude u vodi. Pravim prve korake po pesku i naravno, kako je nju, tako je i mene dokona maserka odmah spazila. Uđosmo mi u priču, cenovnik je zaista šarolik i zavisi od vrste i dužine masaže... Uglavnom, za nas iz Srbije je uvek bio neki popust, pa je tako bilo i ovaj put. "Hoćeš grbu + ovo, grbu + ono...". Kakvu bre grbu? - pomislih. I onda skapiram da misli na leđa. Napravi ona meni neku cenu skoro upola nego što piše u cenovniku. Super, skinuh majicu, spustih stvari na stolicu pored kreveta... kad, gleda me Bugarka, i to onako, od peta ka glavi, odmerava ali bukvalno. Ja se nasmejah i upitno je pogledah? Kad reče ona: "Uhhh bratko, pogolem si ti!" Skapirala je mučena da se zeznula što se popusta tiče, jer u mom slučaju treba zapeti, ima tu dobrano da se radi... Maserka je bila stvarno profi, raštimovala me je totalno u protehlih sat vremena. Ja joj se zahvalih i ostavih bakšiš za trud, nakon čega se raziđosmo uz šalu i osmehe. Za razliku od Burgasa, ovde su spasioci uprkos istaknutoj crvenoj zastavi puštali ljude da ulaze u vodu, ali "ne daleko". Uglavnom, meni sasvim dovoljno da ovde prijatno provedem ostatak dana... Nastaviće se...
  10. yogibear
    Pošto je situacija sa talasima nepromenjena i zabrana za kupanje je i dalje na snazi, nakon restorana odlazim da posetim "Peščani festival". Radi se o međunarodnom festivalu, jedinom na Balkanu koji se se već 13. godinu održava u Burgasu. Autori iz Engleske, Belgije, Holandije, Indonezije, Irske, Rusije, Ukrajine, Bugarske... učestvuju u izradi skulptura od peska na zadatu temu. Svake godine se za izradu skulptura upotrebi preko 2,500 tona peska, a kažu da je festival najatraktivniji uveče kada se upali rasveta i ambijentalno osvetljenje. Cena ulaznice je 3,5 leva. Nastaviće se...
  11. yogibear
    Dan 8. (sreda, 16.09.2020.) Današnji dan je uglavnom predviđen za opuštanje na plaži. Pošto mi plaža u Varni i nije nešto legla, reših da se provozam do Burgasa i eventualno obiđem najpoznatije plaže Bugarske poput Zlatni pjasci, Sunčev breg... Put koji spaja Varnu sa Burgasom prolazi pokraj poznatih turističkih mesta i u sezoni zna da bude poprilično opterećen. Međutim, uprkos lepom vremenu ipak se radilo o sredi i to u sred (Korona) septembra, tako da taj dan to nije bio slučaj. Dobar magistralni put delom prolazi kroz brdovite i šumske predele što vožnju čini zanimljivijom. Zanimljivo je da policija koju primetih na nekoliko mesta stoji tako da želi da bude primećena. Niko nije iskakao iz žbunja, naprotiv, ili su me samo ispraćali nezainteresovanim pogledom, ili su mi čak i mahali u znak pozdrava. U sam Burgas ulazim tek završenim saobraćajnicama i prolazim kroz potpuno nove raskrsnice i kružne tokove. Većinu njih nije bilo moguće videti na navigaciji uprkos tome što sam mape ažurirao neposredno pred polazak na put. Da se radi o gradu koji je četvrti po veličini u Bugarskoj (Sofija, Plovdiv, Varna, Burgas...) potvrđuje i saobraćaj koji je sve gušći kako se prilazi centru. Obilazak samog Burgasa mi nije bio u planu već odlazim do plaže gde sa lakoćom nalazim mesto za parkiranje. Nažalost, prvo primetih da u vodi nema nikoga, a zatim videh i crvenu zastavu koja je vijoreći se na vetru označavala da je zbog velikih talasa zabranjeno kupanje. Ništa, sačekaću neko vreme da vidim da li će doći do promene, a ako ne idem dalje... Pažnju mi je privukao omanji restorančić na samoj plaži čija je bašta bila većim delom zastakljena. Na plaži a zaštićen od vetra, učinilo mi se da je mesto idealno za pauzu... nisam pogrešio. Kad' sam već spomenuo restoran, hrana u Bugarskoj košta kao i kod nas. U prodavnicama i hipermarketima cene blago variraju ali su uglavnom iste. Restorani koštaju ili isto ili su jeftiniji od naših. Primera radi, u restoranu na plaži koga sam upravo spomenuo, ovo sa slike ispod sam platio oko 7 leva. Inače, prijatno sam iznenađen da su bar u turističkim mestima Bugari malo popustili kada je upotreba Ćubrice reč. Ćubrica (Čubar, Čubrica, Čubrika...) je začin kojeg Bugari nemilosrdno guraju u sve što ima veze sa mesom, i to do te mere da sam ranijih godina znao da obrok u restoranu prekinem nakon svega par zalogaja. Nakon nekog vremena privedoh i svoj ručak kraju, međutim, napustivši restoran shvatim da mi sve vreme nešto fali, sve vreme osećam nedostatak nečega... Šta nije u redu? Aaaaaa da, to je! Kao "došljak" iz Varne, osećam neverovatno odsustvo grandioznog zida koji se pruža uz plažu! Nastaviće se...
  12. yogibear
    @ZoraNS prevelika je za kufer. @x-man u principu nemam ništa posebno. U ekipi su: Samsung Galaxy S9, Go Pro Hero 8 Black i vremešni Panasonic DCM FZ28. Svaki od njih ima prednosti i mane pa se nadopunjuju u zavisnosti od situacije do situacije. Naravno, S9 je najodgovorniji za većinu fotki jer je uvek uz mene. Fotografije nažalost moram da smanjujem zbog veličine što naravno utiče na kvalitet, a o video snimcima tek da ne govorim... Pošto su ti se svidele, a dok ne odem dalje sa putopisom... evo još par fotki sa Bolate.
  13. yogibear
    Ja nisam, ali znam ljude koji su na licu mesta kupovali vina, kako u manastiru, tako i u pimnicama. A ovo je navedeno na njihovom sajtu... Gde kupiti - Буково WWW.MANASTIRBUKOVOPRODAVNICA.COM
  14. yogibear
    Penjanje do svetionika je vredelo truda, pogled je prelep! Verovali ili ne, Bolata je nedavno dodata na listu najlepših zaliva na svetu. Pretpostavljam da znate šta to znači... zato požurite! Nastaviće se...
  15. yogibear
    Nakon posete Kaliakri odlazim na mesto koje su kao tajnu dugo i ljubomorno čuvali žitelji malobrojnih okolnih naselja. Ukoliko ste rešili da posetite rt Kaliakru, obavezno ponesite i sve što vam je potrebno za plažu, jer se na samo 4 km od vas nalazi jedan pravi mali raj na zemlji. Bolata je mali zaliv (uvala) gotovo savršenog polukružnog oblika u koga se uliva minijaturna bistra rečica. Zanimljivo je još da Bolata nije samo uvala sa lepom malom plažom, njena površina je zaštićena i vodi se kao rezervat prirode. I ne samo to, Bolata je jedini rezervat u Bugarskoj koji je naseljen raznim vrstama ribe. Ronioci obožavaju okolinu ovog mesta jer se u liticama ispod površine vode kriju mnoge skrivene pećine. Osim Bolate, ako se krene obalom prema Rumuniji postoji još nekoliko interesantnih mesta vrednih posetre, njih sam ostavio za sledeći put. Voda u zalivu je veoma topla a sam zaliv je svojim položajem i oblikom zaštićen od talasa sa otvorenog mora. Ne znam kako je u špicu sezone jer u je u današnje vreme teško bilo šta sačuvati od očiju javnosti, ali mesto je fenomenalno za odmor. Tiho je i mirno, bez gužvi i bilo kakvih pratećih turističkih sadržaja, nema ničega osim prirode i uživao sam u svakom trenutku provedenom na ovom lepom mestu. Do starog svetionika koji se nalazi na liticama iznad uvale je moguće doći uzanom pešačkom stazom. Iako je staza delimično uređena, gore ne treba ići u papučama, sandalama... Početak staze je malo skriven, ali našao sam ga. Kako sam napredovao prema svetioniku, tako sam i pravio fotografije... Nastaviće se...
  16. yogibear
    Ukoliko budete išli do samog špica Kaliakre, proćićete kroz baštu restorana koj između ostalog, nudi i dobar izbor nacionalnih specijaliteta. Odmah pored bašte restorana, u drevnoj pećini kojih je zaista mnogo na rtu, nalazi se i mali muzej u kome je moguće videti maketu nekadašnjeg utvrđenja, kao i nekolicinu autentičnih istorijskih eksponata. Ulaz u muzej je besplatan. Tvrđava je proglašena arheološkim spomenikom kulture od nacionalnog značaja za Republiku Bugarsku. 11. avgusta 1791. godine u blizini rta Kaliakre, odigrala se istorijska pomorska bitka koja će do dana današnjeg ostati zabeležena kao najveća ikada u Crnom moru. Ruski ratni brodovi pod komandom prekaljenog i hrabrog stratega, admirala Ušakova, sukobili su se sa daleko brojnijom i moćnijom turskom armadom pod komandom Husein paše. Uprkos neravnopravnom odnosu snaga, veličanstvenu pobedu odnosi Ušakova flota, što je neposredno imalo uticaj na konačni uspeh ruskih trupa u rusko-turskom ratu 1787-1792. U istorijskim i vojnim udžbenicima, ova bitka se navodi kao "Bitka kod Kaliakrije". Najveći spomenik admiralu Fjodoru Fjodoroviču Ušakovu (1745-1817), nalazi se odmah do parkinga odakle sam počeo i na kome završavam svoj obilazak ovog predivnog mesta. Spomenik je podignut 2006. godine na 215. godišnjicu od velike pobede Ušakove flote nad turskom armadom. Nastaviće se...
  17. yogibear
    Na samom špicu Kaliakre nalazi se mala kapelica posvećena Svetom Nikoli Čudotvorcu, zaštitniku moreplovaca i putnika. Jedna od mnogobrojnih legendi vezanih za Kaliakru je ta da je Bog izdužio kopno u more kako bi pružio utočište Svetom Nikoli koji je bežao od Turaka. Međutim, najpoznatija legenda je ona koja govori o 40 devojaka koje su skočile sa litice. Naime, 40 mladih devojaka ne želeći da budu odvedene u Tursko ropstvo, međusobno su uvezale svoju kosu i bacile se sa litice u smrt. U njihovu čast je podignut i obelisk. Jedan od spomenika ruskom admiralu Fjodoru Fjedoroviču Ušakovu. Svojstveno meni, skrenuo sam sa glavnih staza i obišao delove rta koji zbog bezbednosti nisu preporučeni turistima za obilazak. Nastaviće se...
  18. yogibear
    Ljudi u ovim krajevima žive od davnina. Rt Kaliakra zbog svoje pozicije i oblika ima strateški položaj, kako na moru tako i na kopnu, pa nije ni čudo što je ovo mesto bilo poprište mnogih bitaka. Još u IV veku p.n.e. na teritoriji moderne tvrđave bilo je ranih naselja. Istoričari veruju da su to bile zgrade tračkog plemena Tirizi. Tada se na mestu naselja uzdizao glavni grad kralja Lizimah, naslednika Aleksandra Velikog. Drevne legende o Lizimahu tvrde da je upravo na ovom rtu sakrio neprocjenjivo blago koje je kasnije opljačkano. Međutim, kasnije su zemlje Kaliakre zauzeli Rimljani, uslijed čega je rt dobio drugo ime - Akrus Kastelum, što znači "utvrđeni rt". Bugarski vladar Dobrotitsa, tvrđavu pretvara u središte njegove vladavine, pored toga što je bila veliko trgovačko središte s lukom. Najveća zgrada u utvrđenju bila je Vladarska palata, smeštena južno od glavnog zida. Tvrđava je imala oblik zatvorenog četverougla, izgrađenog od kamena i drveta. Grad je imao veliku i pouzdanu luku koja se nalazila u jugozapadnom delu rta i bila je zaštićena od severnih vetrova i struja. Danas je moguće videti ostatke zidova kako iz doba antike tako i iz srednjeg veka. Na rtu je prisutna i moderna vojna baza. Pristupačnost, nedostatak sredstava za život i stalni prepadi osmanskih osvajača, primorali su Bugare da napuste tvrđavu. Do 18. veka rt Kaliakra postao je malo uništeno utvrđenje. Nastaviće se...
  19. yogibear
    HAhah, znao sam da će biti komentara u vezi striptiz bara. Da je srećnije vreme, bilo bi slika i sa tog mesta. Ovako, zbog "složene epidemiološke situacije" u kojoj je cela planeta, izbegavao sam gužve i mala zatvorena mesta. Nisam smeo da rizikujem da me strefi neka temperatura, nešto, usred putovanja po Bugarskoj. ------------------------ Dan 7. (utorak, 15.09.2020.) Današnji dan je rezervisan za jednodnevni izlet i posetu jednom, po meni, prelepom mestu. Na nepunih 80 km od Varne, a na 50 km od rumunske granice, u neposrednoj blizini sela Blgarevo, nalazi se prelepi rt sa bogatom i uzbudljivom istorijom. Od Varne do Kaliakre sam izabrao put koji uopšte nije bio opterećen saobraćajem. Rt je veoma lako pronaći, dobar asfaltni put vodi do parkinga odakle počinje pešačka staza ka samom špicu. Ulaz se naplaćuje 3 leva po osobi. Rt Kaliakra ili kako ga Bugari još zovu "Nos" izlazi oko 2 km u more. Njegove, na momente zastrašujuće vetrovite litice dostižu visinu i do 70 m. Crvenkasta boja litica potiče od oksida gvožđa što podstiče fantastični vizuelni utisak. More oko rta je tirkizno plavo što se retko može videti na Crnomorskom primorju. Još jedan kuriozitet vezan za okolinu rta su delfini! Ja nisam ranije imao prilike da ih vidim slobodne u prirodi, pogotovo ne u Bugarskoj. Ovde su normalna pojava na koju je lokalno stanovništvo ponosno, dok za turiste predstavljaju atrakciju. Pogled ka kopnu. Pogled ka špicu rta - ka pučini. Nastaviće se...
  20. yogibear
  21. yogibear
    Šetajući se centrom u jednom trenutku mi prilazi jedan omanji bugarin i ljubazno me pita imam li cigaru i odakle sam. Rekoh mu da cigaru nemam niti sam je ikada imao, kao i da sam iz Srbije. Opet ljubaznim tonom, samo ovog puta mi ništa ne traži već nudi: "Marihuana, hašiš?" Pa dobro, ja zaista znam da odskačem od izgleda klasičnog, radoznalog i nadasve pogubljenog turiste... ali gde baš mene nađe? Raziđosmo se uz pozdrave i nastavismo svako svojim putem. Malo zatim nailazim na neke devojke koje dele flajere (letke) za nešto? Daju jednoj porodici koja se šeta, drugoj, momku i devojci... kada sam ja došao na red, ispratile su me samo pogledom i veštačim osmehom. Nije prošlo ni 5 minuta, opet neke dve, ovog puta "atraktivnije" devojke drže flajere. Samo ove sada flajere ne dele nikome, sve dok ja nisam naišao. Čim su me spazile odmah uđoše u srdačan razgovor sa mnom i dadoše mi flajer za... striptiz bar! Ok, šta da se radi, to izgleda ide svakom po zasluzi. "Mulen ruž" se zvao bar, nisam ga posetio... Tokom vladavine Rimskog carstva, na mestu današnje Varne nalazio se rimski grad Odesus. Svaki veći rimski grad tog vremena je bio nezamisliv bez naravno, čuvenih rimskih kupatila. Ostaci rimskog kupatila u Varni pripadaju najvećem očuvanom rimskom kupatilu na Balkanu, koje je ujedno i četvrto po veličini na prostoru nekadašnjeg rimskog carstva! Građevina se prostirala na površini od oko 7,000 kvadratnih metara, dok joj je kupola bila visoka oko 20 metara. Kupatila su bila u upotrebi do kraja trećeg veka. Zanimljivo je i to što se kupatila nalaze u sred moderne stambene četvrti, što celom mestu daje neku posebnu draž. Iako sam nalazište posetio uveče, dosta toga se moglo videti i kroz ogradu koja okružuje lokalitet. Pre povratka u hotel, odmah pored poznatog broda-restorana, naiđoh i na luna park nad kojim dominira veliki panoramski točak. Želeći da napravim fotografiju grada sa visine, upitah gospođu koja prodaje karte, da li se i kako vidi Varna sa visine? Odgovara mi ona: "Vidi se Varna, vidi se...". A i ja pitam gluposti, pomislih. Odgovoriće mi bilo šta, samo da mi proda kartu. A kada me je točak digao do najviše tačke... "Vidi se varna, vidi se..." Nastaviće se...
  22. yogibear
    Najstariji teatar u Varni iz 1890. godine koji i dalje radi. Odmah do teatra se nalazi i kameni toranj visok 24 metra na čijem vrhu se nalazi sat. Uprkos ratovima, teškim oštećećenjima i rušenjima koje je toranj preživeo, satni mehanizam radi besprekorno već duže od 130 godina. Radi se o engleskom mehanizmu čija je finalna štelovanja i podešavanja odradio bugarin Oto Ivanov. Mornarički klub u okviru kojeg radi i Bugarski teatar. U teatru radi preko 60 glumaca, a zanimljivo je i to da se radi o prvom privatnom pozorištu koje je dobilo radnu dozvolu od ministarstva kulture republike Bugarske. Jedna od sigurno najimpozantnijih građevina u Varni je katedralni hram Uspenja Bogorodice, koji često služi i kao nepogrešivi orijentir u centru grada. Gradnja katedrale je započeta 1880. godine, a kamen temeljac postavio je knez Aleksandar Batenberg. Crkva je dovršena 1886, a osveštana je tek 1910. godine. Danas je najveća crkva na crnomorskom primorju i druga po veličini u Bugarskoj. Kao što se vidi na fotografijama, za vreme moje posete zvonik je bio pod rekonstrukcijom. Inače, do vrha zvonika vode 133 stepenice i sa njega se može u živati u prelepom pogledu na grad. Nastaviće se...
  23. yogibear
    Odmah po dolasku, prvo mesto na koje sam otišao je bila (naravno) plaža! Rešio sam da iskoristim dobru poziciju hotela i da prvo prošetam do gradske plaže. Osim kroz nekoliko ulica, šetajući sam prošao i kroz gradski park... Prvi utisak i blago razočaranje je bilo da je Varna ipak malo prljavija nego što sam očekivao, i to baš priobalje i ulice oko njega, koje bi (po meni) možda trebale da budu i najreprezentativnije. Ok, varna je ipak lučki grad, ali opet... Manjak ideja ili nemanje osećaja za svoj posao je pokazao i onaj ko je kumovao postavljanju kontejnera usred gradskog parka! Onako raščepljeni na letnjoj temperaturi... smrdeli su kao na takmičenju! Al' dobro, zaustaviću dah, ubrzati korak... dobro raspoloženje je ipak jače, jer plaža je tu, odmah ispod parka. Sekunde me dele od pogleda na more... Čekaj, pa gde je plaža? Umesto plaže i pogleda na more, sačekao me je... zid! Šta je bre ovo!? Dok sam radoznalo gledao u one zidine i pokušavao da provalim kako do mora, pade mi na pamet kako izgleda da ni bugarima ne manjka "genijalaca" u redovima gradskih vlasti. Dok su mi nozdrve punili kuhinjski mirisi poput uljnih isparenja iz friteza, na trenutak sam spoznao kako je bilo rezidentima Alkatraza. Stojiš bespomoćan pored velelepnih zidina, u saznanju da je more odmah tu iza... Nastavivši svoje istraživačke aktivnosti pored zida, nakon nekoliko ulaza u ugostiteljske objekte primetih i skromni pasaž koji izlazi na plažu. Nažalost onda i novo razočaranje... Pošto su sa druge strane zida, do mora, sve ležaljke i bašte zapravo u sastavu pomenutih ugostiteljskih objekata, plaža više podseća na jednu veliku, klaustofobičnu, zidovima opasanu pikslu, ali bukvalno. Možda nekome ne smetaju te stvari, ali ja ih se užasavam. Mislim da je na levom obodu (gledajući na more) nešto bolja situacija, dok je na desnom... luka. Pošto se tokom mog boravka na plaži već smračilo, reših da skoknem do hotela a potom i do samog centra grada. Osim onog u pomenutom Alkatrazu, cenim da je ovo jedno od najdepresivnijih šetališta pored mora. Torpedni čamac kao eksponat ispred vojno-pomorskog muzeja. Ako ste na gradskoj plaži ili u parku iznad, dovoljno je popeti se stepenicama i izlazite pravo na glavnu pešaču ulicu. Ono što mi se svidelo je da pešačku zonu ne čini samo ta jedna glavna ulica. Opera teatar u Varni je ujedno i sedište filharmonije. Završetak gradnje i svečano otvaranje je bilo 1947. godine. Crkvu Svetog Nikole Čudotvorca iz 1859. finansirao je jedan ruski trgovac, Paraskeva Nikolaev. Pomenutog trgovca je zahvatila neverovatna oluja tokom plovidbe za Odesu. Preplašeni čovek se zakleo da će u gradu podići crkvu ukoliko bezbedno pristanu u Varnu. Tako je i bilo... Iako se nikada više nije vraćao u Varnu, trgovac je finansirao izgradnju crkve u samom centru poslavši 50,000 rubalja. Danas, ne samo bugarski moreplovci i ribari, već i ruski, dolaze u ovu crkvu da zapale sveću i da se pomole svom zaštitniku. Nataviće se...
  24. yogibear
    Dan 6. (ponedeljak, 14.09.2020.) Hotel je bio pozicioniran na dobrom mestu, tako da mi uopšte nije trebalo puno vremena da napustim Plovdiv i da se nađem na auto-putu "Trakija" (A1) koji vodi ka Burgasu. Zanimljivo je da je tih 360 km Trakije, od Sofije do Burgasa građeno tačno 40 godina, i da je poslednja izgrađena deonica otvorena 2013. godine. Taj deo puta je (meni bar) specifičan jer liči kao da vozite kroz pustinju. U tim velikim ravnim prostranstvima bez previše boja, retki su i prateći sadržaji. Nije da ih nema, ali benzinskih pumpi ima svega nekoliko pa čisto i to treba imati na umu. Nakon kraćeg boravka na auto-putu, na jednom dugačkom pravcu, primetih kako se kamioni pa i ostali saobraćaj prestrojava u levu najbržu traku. Bez naznaka da iko ima nameru da se pomeri desno i propusti vas jer ste brži, počinjem da ih lagano obilazim sa desne strane. Tada i primetim da su zapravo problem poprečna udubljenja u desnoj traci i da je ograničenje brzine smanjeno na 90 km/h u narednih 50 km. Ne znam kako četvorotočkaši reaguju na pomenuto stanje puta ali u principu nikakva drama. Slabiji intenzitet saobraćaja i nedostatak šlepera na putu je bio znak da sam dobro poodmakao, jer je većina njih sišla sa Trakije i otišla za Tursku. Moje današnje krajnje odredište je Varna. Plan je da i nju poput Sapareve banje iskoristim kao bazu i u narednih par dana obiđem okolinu. Da bih malo razbio jednoličnost auto-puta, odlučih da ne idem skroz do Burgasa već da sa njega siđem nešto ranije, a samim tim izbegnem potencijalnu saobraćajnu gužvu između Burgasa i Varne. Što se pejzaža tiče, definitivno je bio zanimljiviji i raznovrsniji od onog na auto-putu. Međutim na nekoliko deonica je bila u toku obilna rekonstrukcija i bilo je potrebno voziti utabanim makadamom. Makadam kao makadam nije bio nikakav problem, međutim put je bio prekriven nekom belom prašinom koju su točkovi olako podizali uprkos malim brzinama... Primetih da je dobrim delom pored puta odrađen "meki pojas", odnosno da je na par metara od puta posečeno svo reastinje. Da je to urađeno zbog požara potvrdiće se veoma brzo jer sam na jedan upravo naišao. Bio sam prvi koji je naišao na dim koji je kuljao pored puta sa desne strane. Kada je iz suprotnog smera prošao auto praveći kovitlac i neku vrstu rupe u gustom dimu, odlučih da prođem i ja. Nakon što sam spustio vizir i zatvorio ventilaciju na kacigi, zalegoh na rezervoar i još jedanput bacih pogled na navigaciju. Idealno prava crta na ekranu mi je potvrdila da se ispred mene pruža prav put i da ne bi trebalo da bude iznenađenja. Pretpostavio sam da će mi za prolazak biti dovoljno nekoliko sekundi... Međutim, u zadnjem trenutku, pred sam ulazak u dim primećujem kako je vetar promenio smer i kako je počeo da nosi dim niz put, u pravcu mog kretanja. Sada nema više nazad, ulazim... Sekund, dva, tri, četiri... Ovo je već trajalo i nije bilo prijatno. Ispred sebe više nisam video ništa, ali bukvalno... ni santimetar. Gledajući pored svoje leve noge dole, jedva sam nazirao isprekidanu belu liniju na putu, koju sam pratio da ne bi prešao u kontra smer, ili još gore, u vatru sa desne strane koja me je sada već skoro pa pekla. U tim trenucima pomislih, kako bi najgori mogući scenario bio ako bi neko vozilo stajalo zaustavljeno u mojoj traci, ili ako bi neko iz suprotnog smera skrenuo na moju stranu... Vozeći naslepo između 30 i 40 km/h, nakon nekih dobrih 10+ sekundi, izađoh iz tog vrelog i zagušljivog haosa, srećom, bez ikakvih posledica. Pošto se dim uvukao u svaku moguću poru na opremi, dižem vizir na kacigi, raskopčavam jaknu i nekoliko narednih kilometara vozim stojeći... Ulazak u Varnu je prethodni događaj već bacio na marginu zaborava. Varna je veliki grad, treći po veličini u Bugarskoj. Kao i na ostatak Bugarskog primorja i u varnu se ulazi skoro pa iz ravnice. Ko je navikao na planinske vence u zaleđu obale, ovde će biti razočaran. Nedostatak pomenutih planina upravo i utiče na klimu u priobalnom delu Bugarske, niti je kontinentalna, niti je mediteranska... Širokim bulevarima a potom i užim ulicama bez problema pronalazim svoj smeštaj. Soba mi se nalazila sa zadnje strane, gledajući na mali hotelski privatni parking. Do sada nisam imao prilike da vidim svoj motor iz ove pespektive. Nastaviće se...
  25. yogibear
    Još jedna zanimljivost vezana za Plovdiv je ta da crtanje grafita po fasadama u ovom gradu ne predstavlja vandalizam! Čak šta više, uprava grada je angažovala ljude koji se bave uličnom umetnošću i finansirala ih sa ciljem da na njima svojstven način ulepšaju gradske fasade. Postoji i jednoipočasovni organizovani obilazak grafita - "Graffiti tour", tokom kojeg je moguće videti prava mala remek-dela. Međutim, kada su mi rekli da pešački obilazak košta 40 evra... ljubazno sam im se zahvalio i rešio da vidim i uslikam one grafite koje sam budem uspeo da pronađem. Ovo su samo neki od njih... Na sledeće dve fotografije se vidi kompozicija murala koja je najveća u Bugarskoj i nosi ime "Mir". Murale je započeo 2015. jedan od pionira uličnog slikarstva u istočnoj Evropi i jedan od najpoznatijih na Balkanu - Nasimo. Svoju posetu Plovdivu završavam u prijatnom ambijentu Vrta cara Simeona. Ovo je mesto gde sam odseo u Plovdivu. Imaju nekoliko parking mesta pokrivenih kamerama, ali se ona nalaze pored hotela. Na predlog osoblja hotela, motor sam parkirao na trotoaru ispred samog ulaza, ispred velikog hotelskog izloga. Od hotela do centra grada je potrebno oko 10-12 minuta laganog pešačenja, tako da za vreme mog dvodnevnog boravka u Plovdivu, motor nisam ni palio. Sve u svemu, pristojan hotel sa veoma ljubaznim osobljem. Business Hotel Plovdiv, Plovdiv, Bulgaria WWW.BOOKING.COM Located in the Plovdiv city center and just 1640 feet from the main street and the old town, Business Hotel Plovdiv offers superb comfort, impeccable... Nastaviće se...
×
×
  • Create New...

Važno obaveštenje

Nastavkom korišćenja ovog sajta prihvatate Pravila korišćenja

  I accept